СЕЋАЊЕ НА ИЗНЕНАДНУ ПОСЕТУ КРАЉА АЛЕКСАНДРА ШКОЛИ У НОВОМ ПАЗАРУ: Дао из џепа две хиљаде динара да се деци купи одећа и обућа

Недавна посета премијера Србије Александра Вучића Новом Пазару враћа нас у причу и подсећање на једну давну посету краља Александра Првог Карађорђевића Рашкој.

Стару основну школу у селу Дојевићу, код Новог Пазара, 20. априла 1934. године посетио је краљ Александар. Председник Владе Србије, прошле недеље, поставио је камен темељац за нову школску зграду и дечије обданиште у овом селу.

О изненадној посети краља Александра, тих давних година, говори нам новинар Момчило Бошковић, сећајући се приче својих родитеља. Наиме, његов отац Драгослав био је управник и учитељ, а мајка Радмила учитељица у тој школи, која је и онда носила име Растка Немањића.

– Родитељи су ми причали да су тог 20. априла, око поднева, учитељи имали паузу – казује Бошковић. – Православни свештеник и муслимански хоџа изводили су ђацима верску наставу. Мој отац је читајући новине мало задремао у баштенској столици, а мајка је у башти расађивала неко поврће.

Тог лепог пролећног дана није било никакве назнаке да ће један изненадни долазак у ово питомо село много тога променити. И то какав долазак – краљев:

– Одједаред са џаде Нови Пазар – Сјеница, наилази један официр без сабље, салутира и каже мојој мајци: „Госпођо, да ли сте ви овде учитељица?“ Мајка га гледа, не верује својим очима да је то, ипак, краљ.

У том бунилу из столице скаче Момчилов отац и салутира као прави војник: „Ваше височанство ја сам управитељ ове школе“. Краљ га снисходљиво упита да ли може да обиђе учионице и види ђаке. Управник га поведе и све му показује. Ђаци, мада су у чуду, ипак су препознали свог краља.

– Ушли су на час веронауке и свештеник Јеротије Чековић их смешта у претпоследњу ђачку клупу – прича Бошковић. – Изводе наставу о косовском боју, кумановској епопеји… Свештеник поставља питања, деца одговарају и показују солидно знање из националне историје. Прави час историје.

Краљ нетремице гледа ђаке и спази испод скамија њихове босе ноге. Извади из џепа две хиљаде да се деци купе обућа и одела, а хаљине за девојчице. Када је после извесног времена све купљено, деца су се сликала и послала краљу фотографију, да види како им све лепо стоји.

Наш саговорник Момчило Бошковић нам каже да га је краљ на одласку помиловао по глави и рекао да баш личи на његовог сина Томислава. Казује нам да су га те речи пратиле кроз цео његов живот, као неки благослов.

– Према неким мојим сазнањима после ове посете краљ није више путовао по Србији – каже Бошковић. – Због тога би требало да остане неки траг у овој школи, да би и будуће генерације сачувале сећање на његову посету. У клупи где је седео са мојим оцем некада је била укуцана месингана табла на којој је писало: „Његово величанство краљ Александар, 20. априла 1034. године, седео је у овој клупи“. Плоча је уништена у Другом светском рату.

Када је краљ Александар 9. октобра 1934. године убијен у Марсељу, сељаци из овог краја су као на ходочашће долазили да обиђу ту клупу у којој је владар некада седео. Полагали су цвеће и клупу бојили у црно.

БЕЗ ОБЕЗБЕЂЕЊА

– Краљ је кроз село прошао у аутомобилу, у коме су били само он и возач – каже Бошковић. – Да ли је био неопрезан и ризиковао или је било неког тајног обезбеђења није утврђено. Било како било, треба рећи да је краљ био омиљен у свом народу.

Тагови: Александар Вучић, Александра Први Карађорђевић, Нови Пазар