САМО У ЈЕДНОМ ДАНУ 6 ВОЗАЧА ГСП ДОБИЛО ЈЕ ПОСАО У МИНХЕНСКОМ ГРАДСКОМ ПРЕВОЗУ: Уз 4 пута већу плату, послодавац им плаћа и смештај и курс немачког језика

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: kurir.rs

Колико људи свакодневно напушта земљу, нема прецизних података јер неки одлазе као туристи, остају по неколико месеци или раде непријављени.

Процењује се да се за две године из Србије у Немачку иселило више од 51.000 људи, а у првој половини 2018. године, готово 19.000 радника из Србије имало је дозволу боравка у Немачкој, што је две хиљаде више него у истом периоду претходне године, подаци су немачке Савезне службе за миграције.

Само у једном дану, шест возача београдског ГСП-а добило је посао у минхенском градском превозу. Уз четири пута већу плату, боље услове рада, школу језика коју обезбеђује послодавац, у неким случајевима и смештај – мотива за промену адресе је доста, објавио је РТС.

Владимир Ђорђевић каже да је је у Београду возио аутобус број 88.

„У једном правцу, на пример, у шпицу од 15.45 до 17 часова, пола правца до Железника, превезем толико путника да Немачкој не могу да превезем за 15 дана“, испричао је Ђорђевић. „Вечито нека одрицања, све гледаш где ћес да уштедиш, и дошао је тај моменат да нема више где“, каже Александар Радовић.

Исељавања из Србије почела су још с ратним годинама, после 2000. године број оних који одлазе стагнира, да би се исељавање појачало са светском економском кризом и поново с мигрантском кризом. Без обзира на осцилације, Немачка остаје најпривлачнија српским радницима.

Професор Владимир Гречић, стручњак за миграције каже да се 2008. године из Србије иселило, према подацима ОЕЦД-а 7.000, да би 2015. тај број достигао 60 хиљада годишње, 2016. 44 хиљаде.

Статистика, међутим, показује и да се, на пример, 2016. и 2017. хиљаду Срба више иселило из Немачке него што их је добило боравишну дозволу, али не региструје где су отишли.

Јорг Хескенс, саветник председника Србије за привреду каже да сигурно има бранши, као што су медицински сектор и сектор возача, где у Немачкој нема довољно труда да обучи своје људе за тај посао.

„Али генерално, Србија све боље стоји и за ове људе биће атрактивније да остану или да се врате из Немачке, када имају знање немачког језика и потенцијалну могућност за посао, њима овде 500-600 евра више значи него 1.500 у Немачкој“, каже Јорг Хескенс.

Ниједна земља не успева да спречи економске миграције, посебно младих и образованих. Међутим, Ирска, Кина и Индија успеле су да врате део стручњака.

„У Индију се много вратило из САД, нарочито из Силицијумске долине. То се не може учинити преко ноћи, те земље су пуно улагале, али је битно да је земља мора бити посвећена томе да проблем ублажи“, каже Гречић.

То је могуће, сматрају познаваоци, ако се улаже у истраживање, развој и знање. Проблем не ублажавају закони попут немачког, који заправо значи оштрију селекцију радника, и подразумева стручније људе међу онима који одлазе.

kurir.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.