Ројтерс: САД праве „нову Европу“ без одобрења „старе Европе“, део те приче и Косово

ИСКРА на Фејсбуку

фото: standard.rs

„Србију Американци увлаче у ову причу, пре свега, због важног географског положаја, када се погледа територија коју би та нова Европа обухватала“

Америка има план стварања нове Европе, у којој види и Србију. Управо због тога, паралелно са јачањем Иницијативе три мора, која окупља 12 земаља и чинила би окосницу те нове Европе, Вашингтон је на велика врата интензивирао своје учешће у решавању проблема Косова.

Ову америчку стратегију мање-више је открио Ројтерс у опширној анализи којом се бави односима у Европи, а поткрепљују је и сазнања из дипломатских кругова, пре свега од дипломата најјачих земаља ЕУ (Немачка, Француска, Холандија…), које Ројтерс назива државама старе Европе.

– Није први пут да републиканска администрација САД покушава да посвађа нову и стару Европу. Колико Американци желе да се мешају у исток Европе, показује и посредовање између Београда и Приштине, које спроводи амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел – пише Ројтерс.

РАЗЛИЧИТИ ИНТЕРЕСИ
Како наводе саговорници дипломате, у свему овоме испреплетано је неколико различитих интереса – политички (слабљење и раздвајање ЕУ), геостратешки (све ове земље груписати и одвојити од Русије), економски (Иницијатива три мора је првобитно замишљена као окупљање држава које ће користити течни гас Американаца и њихових савезника уместо руског гаса).

– Србију Американци увлаче у ову причу, пре свега, због важног географског положаја, када се погледа територија коју би та нова Европа обухватала јер је она негде тачно на средини тог корпуса. С друге стране, веома им је важно да у Србији што више сузбију руски утицај, а ово би била идеална поставка за тако нешто – објашњава један од саговорника и додаје:

– Изузетно важну улогу у америчком пројекту има лидер Мађарске Виктор Орбан. Он је стожер Вишеградске групе, чије су четири чланице, уз његову земљу, ту су и Пољска, Чешка и Словачка, такође део ове шире групације – Иницијативе три мора. Домаћин последњег састанка Иницијативе три мора била је Словенија, а следећи ће бити одржан у јуну у Естонији. У међувремену, сарадња укључених земаља се проширује, што изазива неспокој у традиционално најјачим европским центрима.

– У Берлину и Паризу је зазвонио аларм – констатује Ројтерс, уз напомену да чланице Иницијативе три мора тренутно праве нешто мање од 30 одсто БДП Европске уније, а да је првом скупу ове организације 2015. године у Пољској присуствовао Доналд Трамп.

ЗЕМЉЕ У ИНИЦИЈАТИВИ ТРИ МОРА
– Аустрија
– Бугарска
– Чешка
–Естонија
– Хрватска
– Летонија
– Литванија
– Мађарска
– Пољска
– Румунија
– Словачка
– Словенија

Посматрачи:
– Албанија
– Црна Гора
– Сев. Македонија

ШТА ЈЕ ИНИЦИЈАТИВА ТРИ МОРА
– основана је 2016. године у Дубровнику;
– у њу су ушле државе које излазе на три мора: Јадранско, Црно и Балтичко;
– све су амерички савезници у Европи, већина одржава ближе везе са Вашингтоном него са Бриселом;
– први говор у иностранству након избора за председника САД Доналд Трамп одржао на самиту иницијативе у Варшави;
– првобитни циљ иницијативе био је да поспеши пласман течног гаса из САД и неких арапских земаља у Европу, а да смањи потрошњу руског гаса;
– у ту сврху покренут велики пројекат постављања што већег броја гасних терминала на површини мора;
– ти терминали служе за допремање, складиштење и прераду течног гаса;
– с временом иницијатива је из енергетске прерасла у политичку, што је од почетка и био циљ;
– једна од кључних фигура иницијативе је Виктор Орбан и није случајно што га је Трамп у мају 2019. примио у Белој кући и највећем јеку изборне кампање за Европски парламент и дао му ветар у леђа;
– Американци спремили 48 великих пројеката за улагања инвеститора у земље иницијативе;
– последњи састанак одржан у Словенији, следећи у јуну у Естонији;
– Немачка покушала да бар као посматрач буде део иницијативе, али је одбијена.

ШАНСА ЗА ДРУГЕ
Како оцењује Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације, садашња америчка администрација одлично је проценила да процес новог глобалног обједињавања Европе може да иде у корак са интересима САД.

– Нова Европа, коју би форсирао Трамп, могла би да парира кинеском економском и политичком надирању, а у циљу јачања суверенистичког блока који би се повезао са америчком свести о модернизовању Старог континента и тражењу нових савезника, међу којима свакако може да се нађе и Србија. Трамп зна да је потребно драстично променити досадашњу идеолошку матрицу која се вековима генерише као добробит евроатлантске цивилизације – сматра Милетић.

Аналитичар Предраг Рајић тврди да се Бела кућа неће лако одрећи партнерства са Немачком, али да ће сасвим сигурно дати шансу новим савезницима.

– Вашингтон ће у наредном периоду наставити да ради на јачању Иницијативе три мора као алтернативног пандана Немачкој. Србија се у том смислу налази у доброј позицији јер одржава добре везе са свим страним факторима, а уколико буде јачао овај пројекат, моћи ћемо сами да одлучимо колико ћемо конзумирати од партнерства са том сфером интереса – поручује Рајић.

 

Насловна фотографија: prezident.sk

 

Извор Српски телеграф/Интермагазин, 09. март 2020.

1 коментар

  1. Djurdjija каже:

    Ovoliki tekst a suština na drugoj strani a posmatrano u kontekstu svega sto je Srbija preživela os 1914 do danas- ukratko raščišćavaju teren za nekog drugog.
    Svako nek sam razmisli koja je to moćna sila kojoj preti potapanje teritorije prilikom topljenja glečera. Kome bi brdoviti balkan bio pogodno sklinište?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.