РОДИТЕЉИ, НЕ СМЕТЕ ВИШЕ ДА БИЈЕТЕ ДЕЦУ: Уводи се нови закон! Ако их ударите могу да вас пријаве

ИСКРА на Фејсбуку

фото: uziceoglasnatabla.com

Нема више батина у васпитавању деце у Србији, каже нови закон о породици и правима детета, ставише сваки малишан ће имати право да пријави родитеља ако га туку.

Рриче наших гастарбајтера како на северу или западу Старог континента не смеш да тучеш дете, иначе долази социјална служба која може да га и одузме, стижу изгледа и у домаће двориште. Закон који треба да буде усвојен крајем године јасно ће да прописује потпуну физичку забрану кажњавања деце, уз право сваког детета да пријави родитеље Центру за социјални рад.

Како ће то изгледати у пракси, остаје да се види, јер на папиру имамо и сасвим добар закон који штити жене од насиља, али опет пречесто бројимо жртве које су страдале од својих мужева, партнера или момака. План је, како кажу у Ми- нистарству за бригу о породици и демографију, да се до 10. јуна формира радна група за расправу о закону, а када они припреме нацрт закона, он улази у скупштинску процедуру. Усвајање се очекује крајем трећег, односно почетком четвртог квартала ове године.

Дете које родитељи повремено дисциплинују батинама, моћи ће то да пријави Центру за социјални рад, школи, школа ће опет да се обрати Центру за социјални рад. Ако казне нису превише учестале и превише интензивне да имају карактер злостављања, Центар за социјални рад ће упутити родитеље у саветовалиште за породицу или у специјализовану установу која се бави медијацијом породичних односа – рекла је Милка Миловановић Минић, државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију.

Само у случајевима када то физичко дисциплиновање има карактер физичког злостављања, Центар је дужан да покрене поступак лишења родитељског права пред судом, што је заштита права детета у крајњој мери, те подношење прекр- шајне пријаве против родитеља за злостављање. Постоје два нивоа надзора, Центар ће тако реаговати кроз превентивни и корективни надзор. Ова одредба није усме- рена како додаје Милчовановић Минић на то да дете сме да ради шта хоће. Министарство ради на припреми стручњака у образовном систему, систему социјалне и здравствене заштите, ради се на обучавању да препознају различите ситуације. Информације о злостављању нече се узимати здраво за готово, вец се пажљиво испитивати.

“САМО УДАРАЦ ПО ДУПЕТУ”

Како ће се доказивати батине и да ли је ударац по дупету злостављање? Психолози кажу да повремено “дисциплински” пљескање по гузи или ћушка, што је многим родитељима нормално и прихватљиво, јесте насиље. Из министарства веле да ће се процедуре још разрадивати, радиће се кампање, шта јесте заправо физичко насиље. Јако је важно развијати нулту толеранцију чак и на “ћушкице” и лупкања по гузи. Уколико се “ћушкица”, шамар или гурање сматра озбиљним физичким насиљем када партнер или партнерка то ради свом партнеру у заједници, зашто се то исто не би сматрало озбиљним физичким насиљем и када је у питању однос родитељ – дете – сматра Николина Милосављевић, дечији психолог и психотерапеут.

Она каже да је најава овог закона одлична вест.

– Искрено се надам да ће се коначно отворено разговарати о томе зашто кажњавање, било физичко или психичко, доводи до великих проблема код деце, а касније и одраслих, у различитим сферама живота. Поготово доводи до потешкоћа у регулацији емоција, нарочито беса. Ово су такође улазна врата за све родитеље да размисле о досадашњем приступу свом детету, као и шанса да се покрену у смеру едукације када је васпитање у питању – каже Милосављевић.

ШТА КАДА ЈЕ РОДИТЕЉ БЕСПОМОЋАН?

Родитељи су како додаје, вековима са страхопоштовањем васпитавали децу и тај облик васпитавања се преноси из генерације у генерацију. Медутим истраживања и студије које почињу интензивно да се раде од деведестих година прошлог века, показале су да се људски род суочио са многим грешкама које правимо према деци, било у породици, било у образовним и педагошким институцијама.

Ипак, и ово поље науке се тек развија и ра зличити научници долазе некада до различитих закључака. Кроз разговор са родитељима које долазе на саветовање код мене, већина родитеља нове генерације, користи физичку казну онда када се осећа беспомоћно и када не зна шта да ради у неком тренутку. И онда изаберу оно што су, можда, користили њихови родитељи. Углавом, одлука да се дете физички казни полази из неких родитељских страхова, као што је на пример да се дете не повреди, да се не разболи или да не постане размажено – казала је Милосављевић и додала:

– Наравно, постоји одреден проценат родитеља који физичку силу користе ради стварања страхопоштовања код детета, али у новијим генерацијама све је мање таквих родитеља. Мислим да је потребно, пре свега родитељима, објаснити шта је ауторитет у данашњем свету. То није особа које се дете боји, већ особа коју дете следи. У нашој земљи телесно кажњавање до сада деце није било експлицитно забрањено, осим у школском окружењу и социјалним институцијама.

ПСИХОЛОШКО НАСИЉЕ

Последње истраживање УНИЦЕФ-а показало је да у Србији свако треће дете трпи психолошко, а свако шесто дете физичко кажњавање. Анкета је показала поражавајуће резултате – више од 30 одсто испитаника не сматра да током васпитања никада не би требало ударити дете. Важно је нагласити, каже се у делу истраживања, да психолошка агресија може да има веома озбиљне негативне последице по дете, а поједини стручњаци сматрају да може да буде и штетнија од батина. Насилне методе психичког дисциплиновања, претње и застрашивања имају низ негативних когнитивних утицаја.

Деца у раном узрасту лако усвајају моделе комуникације и решавања сукоба и ти модели остају са њима током живота. Управо тако се преносе обрасци насилног понасања меду генерацијама. Насиље је универзална појава која може да се манифестује у било којој породици без обзира на њен статус, и присутно је у свим земљама од најбогатијих до најсиромашнијих – рекла је Дејана Константинова директорка Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији.

Иначе, према званичним подацима последњег пописа становништва из 2011. године, Србија има тек 1.218.906 деце (17,3 одсто), што чини мање од једне петине опште попу- лације.

КОНАЧАН УЗОРАК

У испитивању УНИЦЕФ-а рађеном крајем прошле године, чинило је 1.186 родитеља, који су у тренутку разговора имали децу старости до 18 година. Више од две трећине њих било је психолошки агресивно према детету барем једном током претходне године. Два најчешћа разлога су: дете је било непослушно (22 одсто) и дете је било у опасној ситуацији (23 одсто).

Готово половина родитеља одговорила је да су дете тукли први пут када је имало између две до три године, док чак 63 одсто њих тврди да су неки облик физичке агресије као начин дисциплиновања детета урадили барем једном током дететовог живота. Са друге стране, ако је за утеху, чак 93 одсто родитеља сматра да батинање деце није добро за њихов развој.

– Само мали број родитеља (3 одсто у последњих годину дана и 2 одсто за цео живот детета) су користили теже облике физичког насиља. Веома тешке, екстремне облике физичког насиља, као што је ударање детета изнова и изнова из све снаге: хватање детета за врат и дављење, намерно изазивање опекотина код детета, претња детету ножем или пиштољем, признало је мање од 2 одсто родитеља, каже се у истраживању.

uziceoglasnatabla.com/ Kurir.rs/Blic

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.