ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ПОСЛЕ: Погром поново прети

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, Tanjug / Раде Прелић

Ситуација на Косову и Метохији је сложена до те мере да је лако да се 17. март понови. Ако починиоци погрома досад нису кажњени, неће бити ни убудуће. С друге стране, ово је и преломна година за Србију, јер је утисак да све више држава које су признале Косово мењају став, закључак је историчара и политичара из Чешке, Италије и Русије.

Петнаест година од дивљања Албанаца над Србима које је резултирало масовним мартовским прогоном српског народа са Косова и Метохије, ситуација на терену је таква да је стрепња да би тако нешто могло да се понови реална. То не мисли само српска већ и међународна јавност.

Саговорници Спутњика из Италије, Словеније и Русије деле овај страх. Они су учествовали на Међународној конференцији „Косово и Метохија у новој Европи“ у организацији покрета „Заветници“, посвећеној осврту на косовско-метохијско питање у новим геополитичким приликама.

Стефано Павези, представник италијанске парламентарне партије „Лига“ и члан Одбора за преиспитивање одлуке од признању Косова, каже да годинама посећује Косово и да верује да је врло могуће да се 17. март понови.

„Како се ствари сада дешавају, уверен сам у то. Као пример навешћу само шта се десило у последњих неколико дана. У Великој Хочи је споменик српским жртвама срушен, у Ораховцу је поново уништено гробље, и то је доказ да је погром опет могућ, наводи он.

Његов колега, историчар Стефано Бонилаури, додаје да је трагично то што ни до данас нису разоткривени починиоци.

„Косово није само срце Србије већ и огледало Европе. Чињеница да нико није одговарао за оно што се десило једном народу пред очима целог света срамота је за међународну заједницу“, изјавио је он.

Сергеј Гаврилов, председник одбора руске Думе, подсетио је на то да су Русија и Србија братске земље које једна другу подржавају.

„Проблеми су јасни, разлике на Косову и даље постоје, од културних и верских, и ја верујем да ситуација није добра и да је све могуће“, изјавио је он.

Његов сународник Андреј Гетманов из Интернационалне партије Русије и члан нове иницијативе „Европрогрес“ напомиње да постоји велика тензија између два народа.

„Ако се у то умешају неке снаге са стране, врло лако може да се деси нови 17. март“, прецизан је он.

Једини који не верује да је могуће да се тако нешто понови је Јани Ивануша, народни посланик у Словенији и потпредседник Словеначке националне странке.

„Ипак су ствари одмакле толико да постоји нека објективност и да се то не може поновити. Треба се базирати на међународно право и иза њега стати. Тешко је рећи да ли ће се кривци за оно што се десило 17. марта 2004. Србима на Косову икада наћи, јер ако досад нико није одговарао, не мислим ни да ће убудуће.

Стефан Стаменковски, председник „Заветника“, подсетио је да је циљ њихове конференције да се сете свих српских жртава са Косова и Метохије.

„Централна тачка етничког чишћења Срба био је 17. март. Спаљено је све српско, са циљем да се Србима пошаље порука да нису добродошли на Косову и Метохији. У ових 15 година се ништа није променило, репресија над Србима и даље постоји, и наш је циљ да се широј европској јавности представи све шта се дешава Србима на Космету. Ово је тешка година за Србију, али и година у којој се примећује да Европа покушава да нас разуме и где се у већини држава у Европи рађа идеја о повлачењу признања независног Косова“, наводи он.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.