Патријарх Иринеј: Ако попустимо у ЦГ, у Морачи и Савини биће друга вера

ИСКРА на Фејсбуку

Патријарх Иринеј (фото: Раде Прелић)

Патријарх је указао да би сви који би помислили да и за милиметар попусте под притисцима представника црногорске власти, имали убрзо „новобрдски пример у Морачи и Савини“

Српски патријарх Иринеј изјавио је, поводом обележавања 25. годишњице хрватске операције “Олуја”, у којој је 1995. из Хрватске избегло између 220.000 и 250.000 Срба, да се рат не може добити протеривањем и уништавањем сопственог народа.

“Молим и апелујем на хрватско државно и црквено вођство, као и на политичке и духовне вође нашег народа, да чине све што могу да се искорени мржња и завлада мир између два народа”, истакао је патријарх у интервјуу за данашњу београдску Политику.

Оценио је да је утисак да се код хрватских власти појављују почетни знакови да је могућа и таква њихова политика.

“Уколико је то заиста тако, онда и наши народни прваци, као представници народа страдалог у геноциду, треба да, чувајући националну свест и достојанство свог народа, прихвате сваку прилику која може допринети мирнијем сну и бољем животу нашег народа у Хрватској”, рекао је патријарх.

Навео је да у Европи једино десетине села на Банији, Кордуну и Лици, у којима живе Срби, немају струју.

“Ми се, овде у Србији, залажемо и подстичемо наше власти, да испуне све разумне потребе хрватске мањине”, рекао је Иринеј, додајући да верује да су то и за Владу Хрватске достижни циљеви и да српски представници треба да са њима сарађују за добробит свих.

“НЕ МОЖЕМО УСТУПИТИ СВОЈ ДЕО ИСТОРИЈЕ”
Говорећи о положају Српске православне цркве у Црној Гори и недавним преговорима са црногорском владом, патријарх је истакао да је став Светог архијерејског синода, Сабора и њега да сва отворена питања могу бити решена у оквиру Устава СПЦ, њених закона и канона.

Указао је да је такав став недвосмислено показао и народ у тамошњим епархијама.

“Ни народ, ни Црква не прихватају расправу о питању: чији су српски православни храмови? Ни народ, ни Црква не пристају на било какву промену устројства, на нарушавање црквеног и народног јединства. Патријарх српски то поготово не прихвата, свиђало се то неком или не”, истакао је Иринеј.

На питање да ли се плаши могућности да ће се модел из Црне Горе прелити и на светиње на Косову и Метохији, које су под константним претњама од физичког уништења, до грубог фалсификовања историје, патријарх је одговорио да одлично познаје и цени Албанце на Косову и Метохији, али да им Срби, уз сво поштовање, не могу уступити онај део историје и духовних и културних споменика који им никада није припадао.

Подсећајући на служење римокатоличке мисе на остацима православног храма Светог Николе у Новом Брду, патријарх је указао да би сви који би помислили да и за милиметар попусте под притисцима представника црногорске власти, имали убрзо “новобрдски пример у Морачи и Савини”.

Осврћући се на одлуку турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да “Света Софија” поново постане џамија, патријарх Иринеј је рекао да је Свети Архијерејски синод недавно Турској упутио апел да се пронађе компромисно решење за Аја Софију.

 

Насловна фотографија: spc.rs

 

Извор Танјуг/Политика/РТС, 09. август 2020.

standard.rs

1 коментар

  1. vladica kricak каже:

    Pretvaranje Aja Sofije u dzamiju je maloumnost ne samo Erdogana vec svih ljudi u Turskoj bez obzira sto su vecina muslimanske veroispovesti……………………..

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.