ОГРАЂЕНИ КРСНИМ ЗНАМЕЊЕМ: КРСТОВДАН У ДЕЧАНИМА

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: pravoslavie.ru

Велики хришћански празник Воздвижење Часнога Крста – Крстовдан, литургијски је прослављен у Високим Дечанима, великој метохијској светињи. Свету архијерејску литургију је служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије. Преосвећеном владики су саслуживали игуман дечански о. Сава (Јањић) са свештенослужитељима из Дечана, игуман Светих Архангела код Призрена архимандрит Михајло (Тошић), парох ораховачки о. Веља Стојковић, парох митровачки о. Милија Арсовић и свештеник Ђокан Мајсторовић из Њујорка, који је на Кoсово и Mетохију дошао са члановима Православне хришћанске организације из Америке IOCC .

За певницом су појали ученици и професори Призренске богословије, који су дошли да прославе Крстовдан крај моштију Светога Краља Стефана Дечанског и присуствују рукоположењу младог теолога Јована Радића из Ораховца и чин ђакона.

       Исповедно писмо на рукоположењу Јована Радића, који је од септембра и професор Призренске Богословије, прочитао је игуман Светих Архангела код Призрена о. Михајло(Тошић), а чин рукоположења обавио је владика Теодосије.

Владика је у беседи коју је произнео на литургији подсетио на историјски догађај проналажења Часнога Крста, без кога нам нема спасења и вечнога живота и казао:

-Треба да се предамо вољи Божјој, и ако страдамо да то наше страдање буде у Христу, јер после страдања долази оно што је нама Господ припремио а то је вечни живот и Царство Небеско. Ми ограђени крсним знамењем примивши свето крштење и са тим победоносним оружјем, као некада цар Костантин што је побеђивао непријатеље и ми да побеђујемо непријатеље и видљиве и невидљиве. Носећи испред себе Часни Крст не бојимо се никога већ служимо Богу, а Господ који је над војскама иде испред нас и он побеђује наше непријатеље и он ће уклонити све препреке на нашем путу, како појединцима хришћанима, тако и народу, како на Косову и Метохији, тако по свим земљама где живе православни хришћани и где данас страдају исповедајући име распетога и васкрслога Господа нашега.

Говорећи о радости рукоположења младог професора Призренске Богословије Јована Радића у чин ђакона, епископ Теодосије је подсетио да му је „данас дата улога да служи Цркви Христовој и народу Божијем“ .

   – Господ нас је обдарио још једном благодаћу коју смо данас имали, а то је рукоположење у чин ђакона нашега брата Јована Радића из Ораховца који је и професор Призренске Богословије и ако Бог да, ускоро да буде и свештеник при храму Светог Великомученика Георгија у Призрену. Господ нас обасипа својим даровима. Ми се предајемо вољи Божјој а Господ нас руководи кроз наш живот и изобилно нас дарује. Наш, сада ђакон, Јован треба да служи Цркви Христовој, да служи ближњима. То му је улога која му је дата данас у Цркви, да наследи свете ђаконе и првођаконе, јер они су изабрани од апостола управо да служе народу божјем, да одричући се себе, то што им је Бог дао пружају онима којима је то потребно и да се сви помолимо да његово служење буде угодно Господу, а на корист Цркве Божје и ближњих, заједнице којој припада. Ако Бог да ускоро да прими и свештенички чин и да ми који живимо на Косову и Метохији и тиме покажемо да смо Божији, да ходимо Божјим путем, да гледамо испред себе, а никако да се плашимо и одустајемо од свога пута, да се колебамо и враћамо назад. Само да ходимо у вери, у нади у васкрслога Господа, а Господ је тај који даје и Господ је тај који чини да успе овај наш труд, да се донесу плодови у Цркви Божјој и да на тај начин сви нађемо себи спасење-рекао је владика Теодосије.

Он је на крају литургије посебно поздравио свештеника Ђокана Мајсторовића и чланове хуманитарне организације „Ај-о-си-си“, пожелевши да Господ и њима и свима који пружају своју руку помоћи да би српски народ истрајао на овим просторима, узврати и вишеструко их награди:

-Данас имамо још једну велику радост да су са нама наша браћа из далеке Америке. Овде је наш свештеник Ђокан Мајсторовић који је дуго година служио и сада служи у Њујорку који је и сам члан Извршног одбора једне међународне хуманитарне организације Ај-О-Си-Си, која је православна и која нас помаже овде од 1998.године. Много смо помогли нашим повратницима и свима онима који живе на овим просторима, и онима који су морали да избегну и њима смо помагали, онда наше манастире. Ја се захваљујем њима и свима који саосећају са нама и који своју руку помоћи пружају да би ми истрајали и опстали на овим светим просторима и да их Свети Краљ све шчедро награди, онако како је чинио и како чини свима који помажу наше свето Косово и Метохију.

   Након Св. Литургије сви гости су послужени ручком у манастирској трпезарији.

Оливера Радић
pravoslavie.ru

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.