НОВА ПОЛИТИКА ЕУ ЗА БАЛКАН: Испуните све услове и – нећемо вас примити!

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Алексей Витвицкий

ЕУ више нема капацитета за проширење, али и даље задржава „политику проширења“. Због тога све земље нашег региона, познатог под именом Западни Балкан, ставља под исту капу и одлаже доношење закључака о проширењу.

Овако професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић објашњава вест да се на дневном реду састанака Савета ЕУ и лидера ЕУ, у наредним данима, неће наћи закључци министара ЕУ о проширењу на земље Западног Балкана.

Према ономе што је агенција Танјуг сазнала од неименованог ЕУ дипломате, агенде оба састанка су препуне и мало је вероватно да ће се разговарати о проширењу Уније на земље Западног Балкана. Бугарска блокада македонског преговарачког оквира утиче, према изворима, како на блокаду Албаније, тако и на све друге земље региона.

ЕУ нема капацитета за ширење чак и кад земље све испуне

Управо то Самарџићу, како каже, није јасно – како македонски случај утиче на Србију и Црну Гору, које су у статусу кандидата, али и на остале државе региона, које су у статусу потенцијалног кандидата.

„Они, заправо, немају разлога да било шта друго не ставе на дневни ред, осим Македоније, која је под ветом Бугарске. Али , очигледно, немају ни капацитета, ни воље да разговарају о другим питањима, па под исту капу стављају различите случајеве. То је шири проблем и то треба сагледати као стварност, као чињеницу, да ЕУ више нема капацитета за ширење, али да је упркос томе сачувала „политику проширења“ објашњава Самарџић.

Стање „нећемо се ширити, али имамо политику проширења“ траје скоро десет година како би се државе задржале у орбити утицаја ЕУ, али таква тактика, према речима нашег саговорника има своју временску границу.

„С једне стране, многи негодују зато што се земљама кандидатима не даје прилика да напредују, а с друге стране, други ништа не говоре, мудро ћуте и коче тај процес јер није добро да се он доведе до краја пошто у том случају не би могли да у чланство приме неку земљу која је испунила услове. Значи, земља може да испуни све услове, али они је неће примити зато што немају капацитет да се шире“, каже Самарџић.

Капацитета за пријем нових чланица нема због тога што се криза не смирује, а стално се појављују и нова питања на које званичници у Бриселу немају одговора – питање миграције, питање унутрашње безбедности, здравствена питања у вези са коронавирусом учинили су да се ЕУ нађе у општој блокади.

Македонски случај говори о кризи ЕУ

Односи између Бугарске и Северне Македоније показује, према Самарџићевим речима, да земља може да испуни и најнепријатније услове, а да се неће ни приближити процесу проширења.

„Не треба заборавити да је Македонија у име могућности да преговара о приступу заменила своје име и то врло нелегалан начин. На референдум је изашло тридесетак процената грађана, што значи да је био бојкотован. И он је прихваћен – људи су прихватили промену имена како би отворили брешу и сада, после две године, појео вук магарца. То је јако нефер са њихове стране, али они другачије не могу и то говори о врло озбиљној кризи и саме Уније, а посебно кризи њене политике проширења“, сматра Самарџић.

Одсуством слуха за питање Северне Македоније највише је, наводно, фрустрирана Немачка.

„Учинили смо све што је било могуће да би дошло до компромиса, али до овога тренутка то је немогуће урадити. Незадовољни смо чињеницом да Бугарска блокира приступне преговоре због билатералних историјских питања која не припадају контексту проширења“, навео је неименовани ЕУ дипломата.

У Бриселу напомињу да се преговори настављају, али да нема пуно оптимизма око позитивног исхода до краја године.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.