НОВА „МЕКА МОЋ“ СРБИЈЕ: Страх од Брене у Загребу, док ријечки панкери прже у Београду

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/ AP Photo / illorca

Готово истовремено када је Лепа Брена узбудила „домољубне“ духове у Хрватској извођењем „Југословенке“ у Загребу, у Београду је култни ријечки панк бенд „Параф“ приводио крају концерт стиховима „Живјела Југославија, живио СКЈ“. А и то би Србија могла искористити као оружје своје „меке моћи“.

Према речима Саше Гајића из Института за европске студије, било би бесмислено да се Србија одриче наслеђа југословенске популарне културе седамдесетих и осамдесетих година, која је била у светском врху, зато „што је неко свој национални идентитет изградио на негирању југословенског“.

Хрватска уступила Београду „меку моћ“

„Популарна култура је један од најзначајнијих инструмената меке моћи и у том смислу се кроз популарну културу може и утицати. То наслеђе је неки наш простор ’меке моћи‘, којом на постјугословенским просторима Србија може да се користи управо на деловању у позитивном смислу и афирмацијом заједничког културног наслеђа и рушења тих негативних стереотипа усмерених против Срба и Србије и, на крају крајева — и против тог културног наслеђа“, каже Гајић за Спутњик.

„Зато нама не може да шкоди ’Параф‘ из Ријеке или КУД ’Идијоти‘ из Пуле, а посебно не Џони Штулић и све то је нешто што би Србија требало да призна као део свог културног наслеђа“, истиче Гајић.

Хрватски пут до славе — преко Београда

Гајић, аутор студије о рокенролу „Звук и заједница“, оцењује да је „Параф“ у Новом Саду и Београду наступио као део заједничког наслеђа поп културе са једним носталгичним патосом, а пошто долазе из Ријеке, где је јако југословенско наслеђе, они се у Србији не доживљавају као неко ко Србима подмеће неко југословенство „као трулу јабуку“.

У Хрватској, с друге стране, на све што долази из Србије, а има предзнак бивше Југославије, увек се гледа с неким подозрењем, и у то се учитава неки параноични заверенички предзнак „зато што се цео њихов национални идентитет после 1991. године базирао на антисрпском и антијугословенском ставу“, сматра Гајић.

Међутим, хрватски извођачи су били део југословенског културног простора, југословенски орјентисани и своју афирмацију су доживели у том културном простору и миљеу, заједно са другим извођачима са простора других југословенских република.

„Чак се може рећи да су неки најпознатији извођачи са простора Хрватске који су имали југословенски предзнак своје највеће успехе доживљавали управо преко Београда. Не заборавимо феномене ’Сребрних крила‘, ’Нових фосила‘, све те поп групе седамдесетих година су своју афирмацију доживљавали у Београду. Рецимо, ’Азра‘ је своју највећу афирмацију доживела тек када је у Београду напунила СКЦ и када је у Новом Саду свирала у Студију М“, каже Гајић за Спутњик.

Путин и совјетско наслеђе

„А негативан однос према феномену Лепе Брене у данашњој Хрватској је последица једног параноичног става у изградњи сопственог идентитета и неког страха који им прети од југословенског наслеђа, док код Срба тога нема“, оцењује Гајић.

А то је добро, пошто је Србија и даље регионални центар у сваком смислу, па и у производњи популарне културе, и зато није чудно што извођачи из бивших југословенских република долазе у Београд да би доживели ширу афирмацију.

Зато, сматра Гајић, ми не треба да се одричемо наслеђа популарне културе бивше Југославије, него напротив, да га гледамо као на део сопственог наслеђа, што и јесте у мањој или већој мери, и да га третирамо као што савремена, путиновска Русија посматра наслеђе совјетског периода.

„Дакле, не одричемо га се, него га гледамо као део свог наслеђа преко кога може да се врши један позитиван, афирмативан утицај на цео простор бивше Југославије и на тамошњу културу и на тај начин доприноси неком културном обогаћењу и везама које су покидане. Наравно, водећи рачуна о нашим позицијама и интересима“, истиче Гајић.

Српско наслеђе — и „Панкрти“ и „Мизар“

Гајић сматра да ми с пуним правом можемо сматрати делом нашег културног наслеђа не само „Азру“, „Забрањено пушење“, „Бијело дугме“ или „Параф“, већ и „Панкрте“ из Љубљане или „Мизар“ из Скопља.

„А то је један важан идентитетски ресурс којим би савремена Србија могла да располаже у будућности и да делује на многе генерације у другим екс-ју републикама које нису затроване антисрпском идеологијом“, закључио Гајић.

Ријечки „Параф“ основан је 1976. године и сматра се првим панк бендом у Хрватској и другим у Југославији. Графит који су 1977. године исписали чланови групе у Ријеци — „Параф, панк“ проглашен је прошле године „заштићеним културним добром од локалног интереса“.

Култни ријечки бенд почео је повратничку екс-ју турнеју концертима у Новом Саду и Београду, 32 године после распада.

rs.sputniknews.com, Владимир Судар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.