Нова декларација ЕУ – нови притисци на Србију: Шта пише у нацрту бриселског документа

Фото: Танјуг

Европска унија потврдила је своју недвосмислену посвећеност перспективи чланства за земље Западног Балкана и хоће да убрза тај процес, наводи се у нацрту декларације која би требало да буде усвојена на самиту Западни Балкан-ЕУ 6. децембра у Тирани. ЕУ позива и на усклађивање са спољном политиком ЕУ, укључујући и „рестриктивне мере против Русије“.

У нацрту декларације, у коју је Танјуг имао увид, даје се пуна подршка напорима високог представника ЕУ и специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине, Жозепу Борељу и Мирославу Лајчаку, за посредовање у дијалогу и тражењу решења за друга регионална питања.

Од Београда и Приштине се очекује конкретан напредак

Од Београда и Приштине очекује се „конкретан напредак ка свеобухватном и законски обавезујућем договору за нормализацију односа“, а ЕУ понавља и да очекује да „сви прошли договори буду потпуно поштовани и примењени без одлагања“.

„Позивамо обе стране да се конструктивно ангажују у решавању њихових билатералних спорова и да се уздрже од унилатералних и провокативних акција које би могле да воде у тензије и насиље и реторике која није погодна за дијалог“, истиче се у документу.

ЕУ подсећа обе стране да имају „заједничку одговорност за обезбеђивање мира и стабилности“ и наглашава да је то важно за „стабилност и развој целог региона и обезбеђење европског пута“.

У документу се подсећа да је чланство у ЕУ засновано на „кредибилним реформама“ и на принципу сопствених заслуга, али ЕУ подржава идеју постепене интеграције региона већ у фази приступања, најављује финансијску помоћ од милијарду евра за ублажавање последица енергетске кризе и наглашава значај партнерства ЕУ и Западног Балкана у светлу сукоба у Украјини.

Поздравља се напредак који су земље Балкана направиле од последњег самита на Брду код Крања у октобру 2021. године, а ЕУ лидери позивају Европску комисију, високог представника и Савет ЕУ „да унапреде постепену интеграцију региона“.

ЕУ поздравља такође решеност партнера са Западног Балкана да „подржи основне европске вредности и принципе у складу за међународним правом“ и посвећеност земаља фундаменталном праву и поштовању демократије, владавине права и борбе против корупције и организираног криминала.

Усклађивање са спољном политиком ЕУ

У нацрту се наводи и да „ескалирајућа руска агресија на Украјину доводи у питање мир, европску и глобалну безбедност“ и наглашава да је сада, у току сукоба у Украјини, више од било када, важно да се „буде заједно“ и да то буде „јасан знак за стратешку оријентацију партнера“ са Западног Балкана.

С обзиром на „наше продубљивање сарадње са партнерима, ми их позивамо да направе брз и трајан напредак ка усклађивању са заједничком европском спољном и безбедносном политиком ЕУ и да поступају у складу с тим, укључујући и рестриктивне мере против Русије“, наводи се у тексту.

ЕУ истовремено поздравља земље Западног Балкана које су се усагласиле са европском политиком.

У документу се оцењује да „Русија носи сву одговорност за актуелну енергетску и економску кризу“ и додаје да ће ЕУ да продужи да даје подршку Западном Балкану у борби против негативног ефекта по економије и друштво.

ЕУ подсећа на пакет помоћи енергетици у износу од милијарду евра бесповратних средстава и на то да ће потенцијалне две и по милијарде инвестиција помоћи региону да ублажи последице кризе и убрза енергетску транзицију. Додаје се и да ће „500 милиона из овог пакета ићи директно као хитна помоћ домаћинствима и малим предузећима, док ће других 500 милиона бити бесповратна подршка енергетској независности, транзицији у унапређењу гасне и електричне инфраструктуре“.

Унија потврђује да ће да укључи регион у заједничке европске набавке енергената и додаје да ће „Западни Балкан од почетка бити укључен у Европски механизам за безбедност снабдевања храном, уз даљу подршку пољопривредном сектору, за шта ће бити издвојено 560 милиона евра у следећих седам година“.

У нацрту је споменут и економски и инвестициони план који предвиђа „амбициозни инвестициони пакет“ са скоро 30 милијарди евра за регион укључујући девет милијарди евра неповратних средстава за пројекте из ИПА фондова, као и зелену и дигиталну агенду за Западни Балкан. Ова помоћ, каже декларација, треба да ојача енергетску транзицију у региону.

Појачани политички ангажман ЕУ у региону

Декларација најављује и „даљи појачани политички ангажман ЕУ у региону“, кроз редовно одржавање самита на највишем политичком нивоу и секторску сарадњу у областима од заједничког интереса у разним областима сарадње.

Нацрт спомиње и усклађивање визне политике западно-балканских земаља за визном политиком ЕУ. „Управљање миграцијом јесте заједнички изазов и одговорност“, истиче се у документу.
Усклађивање визне политике је за ЕУ корак „од хитне и кључне важности“ да би могао безвизни режим између ЕУ и Балкана да продужи да функционише.

ЕУ очекује да регион појача договоре за реадмисију са земљама порекла миграната и да појача сарадњу са авио-компанијама у борби против нерегуларне миграције на западно-балканској рути и истиче да ће да и даље да пружа помоћ региону, политички и финансијски у овој области. Унија, такође, поздравља напоре Западног Балкана у борби против нелегалне миграције.

Очекује се да се у Тирани потпише декларацију оператера из ЕУ и Западног Балкана као први корак за ниже цене роминга у току 2023. године.
Земље чланице усагласиле су текст документа и очекују да ће партнери са Западног Балкана да се придруже декларацији.

sputnikportal.rs
?>