ЊЕМАЧКА АНАЛИТИЧАРКА: Бију великоалбански бубњеви на КиМ

Ситуација захтијева да избори на Косову изњедре смирену и одговорну политику. Умјесто тога бију великоалбански бубњеви, пише „Дојче веле“.

Замјеница директора Друштва за југоисточну Европу из Минхена Јохана Дајмел наводи да се „игноришу апели међународне заједнице да се не истичу кандидати против којих је подигнута оптужница“ и да „у очима многих Косовара ти апели мора да изгледају скоро цинично“.
„Наиме, не само Косово већ и међународна заједница за собом вуку реп грешака и окретања главе. Годинама су у најмању руку прећутно толерисали стару политичку гарду из које се опет регрутују кандидати и лидери којима се приписује криминална прошлост – рецимо у Тачијевој Демократској партији Косова, Харадинајевој Алијанси за будућност Косова или Љимајевој странци Нисма“, оцјењује њемачка аналитичарка.

Дајмелова наводи да је резултат тога да „на политичкој сцени доминирају и даље бивши борци ОВК који су под сумњом да су починили ратне злочине или да су уплетени у криминалне радње“.
„Корупција, непотизам и организовани криминал спадају у (политичку) свакодневицу и девет година након проглашења независности. Против чланова ‘Самоопредјељења’ међу којима је и Аљбин Курти подигнуте су кривичне пријаве због напада у Парламенту“, додаје она.
Замјеница минхенског директора Друштва за југоисточну Европу наводи да „ипак постоји нуклеус нових странака“.

„‘Алтернатива’, коју су основали Мимоза Кусари Лила и Илир Деда, први пут излази на изборе. Партија је премлада да би имала јасан профил па се удружила у изборну коалицију са Демократским савезом Косова одлазећег премијера Исе Мустафе и Алијансом за ново Косово милионера Беџета Пацолија“, пише Дајмелова.

Она за „Самоопредјељење“ наводи да „додуше није тако млада странка, али има константан бирачки потенцијал и политичара као што је градоначелник Приштине Шпенд Ахмети, који би странку могао извести из ћошка националистичког протеста“ и додаје да „око 120.000 младих људи бира први пут и то би могло довести до хитно потребне нове конфигурације политичког крајолика“.

Дајмел сматра и да се међу српским странкама понешто мијења, тврдећи да „Српска Листа“ обухвата кандидате који су на Косову потпуно непознати“ и оцјењује да зависе од Београда.
Она тврди да је добар знак то што, како каже, косовски Срби почињу да се „еманципују од Београда“.

Она оцјењује да се „поврх свега, избори одржавају у промијењеном геополитичком оквиру, који захтијева смирену и одговорну политику“.
„Умјесто тога, бију великоалбански бубњеви, а узајамне пријетње и вербално звецкање оружјем Београда и Приштине пале црвене лампице у европским престоницама, НАТО и Вашингтону“, каже њемачка аналитичарка.

Дајмелова наводи да „већ договорени споразуми као онај о граници између Косова и Црне Горе неће по свему судећи имати неопходну већину за ратификацију и спровођење ни послије избора“.
„Скоро да је апсурдно да Рамуш Харадинај (ААК), који ће изгледа бити нови премијер, грађанима обећава безвизни режим у року од три мјесеца а у исто вријеме један од услова за то – споразум о граници са Црном Гором – проглашава мртвим“, сматра она.

Замјеница директора Друштва за југоисточну Европу из Минхена истиче и да је „Харадинај чак најавио ревизију Бриселског споразума“.
„Сама помисао да би Ивица Дачић, који ће можда постати премијер Србије, и Рамуш Харадинај требало да се састају и воде конструктивни дијалог у Бриселу већ доноси бесане ноћи. Тиме се битно смањује шанса да пет чланица ЕУ које нису признале Косово то напослијетку и ураде“, тврди она.

Она се пита да ли ће „можда нови Специјални суд за ратне злочине на Косову који ће ускоро почети са радом помоћи да се Косово суочи са прошлошћу и окрене будућности“ и додаје да су „бројна нагађања да ће међу оптуженима бити и политички лидери“.

„Можда је и због тога предсједник Косова Хашим Тачи лансирао у суштини добру идеју о оснивању Комисије за истину и помирење. Остаје упитно да ли би њена сврха заиста била суочавање са прошлошћу или би требало да сачува Тачија од процеса пред новооснованим судом“, каже Дајмелова.

Она оцјењује да је „прикупљање доказа све теже“.

„Управо је недавно храбра новинарка Сербезе Хаџиај у једном чланку описала до које мјере је опасан живот свједока који су свједочили или ће тек да свједоче против бивших припадника ОВК. На Косову је потребна управо храброст да се критикује лоше стање. Забрињавајући су сиромаштво и недостатак перспективе за младе.
Испуњено је тек нешто више од четвртине критеријума из Споразума о стабилизацији и придруживању“, пише њемачка аналитичарка.
Наводи да на Косову „нема радних мјеста, образовни стандарди су застарјели, а здравствена заштита је катастрофална“.

„Ако погледамо резултате анкета, ови парламентарни избори и нова влада неће ријешити те проблеме. Они ће их додатно заоштрити. Тако баш и не изгледа нови почетак“, закључује Дајмелова.

Тагови: Косово, Немачка