НИКОЛИЋ: Поносни смо на Пупиново српско порекло

На Бледу је данас свечано откривен споменик српском научнику и књижевнику Михајлу Пупину, уз поруку председника Србије Томислава Николића да је у заједничкој историји Словеније и Србије било много значајних људи који су нам оставили наук да једини друге помажемо, да негујемо пријатељство и словенско порекло.

У присуству председника Словеније Борута Пахора и градоначелника Бледа Јанез Фајфара, Николић је подсетио на заједничку историју двеју држава и много значајних људи попут Јернеја Копитара и Вука Караџића, истакавши да би једни друге требало да помажемо и да се боримо једни за друге као што је то чинио Михајло Пупин на мировним преговорима после Првог светског рата.

„Његова упорност и дипломатска вештина, неприкосновено поштовање које је као личност имао у међународној заједници, енергија и срчаност, пресудили су да Бледски кот буде у саставу Словеније”, рекао је Николић и додао да су захвални на овом несебичном личном залагању Пупина грађани Бледа тог српског научника и књижевника прогласили почасним грађанином 1921.

Зато, казао је председник Србије, никоме као Михајлу Пупину и нигде као на Бледу не припада више споменик који је пред нама.

„У години у којој УНЕСКО обележава стогодишњицу телекомуникација, а у славу Михајла Пупина који је управо пре једног века пријавио патент у овој области, 9. октобра, на дан када се пре 157 година родио, Република Србија са поносом и чашћу поклања споменик Михајла Пупина Бледу и свим грађанима Словеније. Тако ћемо овековечити још једну нашу лепу, историјску заједничку причу, јер од данас па заувек у Србији и Словенији, у Идвору и на Бледу стоји једнак, у бронзи изливен лик Михајла Пупина – човека који је симбол пријатељства међу нама”, рекао је председник Николић.

Председник је напоменуо да изузетност и историјски утицаји Михајла Пупина нису до краја истражени у науци, на друштвеном и државном пољу још мање.

„Пупина би требало проучавати као историјску личност у контексту дипломатије, политике, публицистике за време и након Великог рата, као човека који је својим залагањима и личним ангажманом утицао на судбину заједничке државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом Краљевине Југославије, формиране након Првог светског рата”, рекао је Николић.

И колико га свет слави због научних достигнућа, додао је председник Николић, толико би требало и ми да га славимо због угледа и престижа који је наша заједничка држава имала после Великог рата, као и због изузетне преданости у одбрани интереса своје отаџбине.

„Угледан и богат, остваривши свој амерички сан, Пупин није морао све то да чини за тадашњу Краљевину Југославију, нити за народе који су били у њеном саставу. Могао је мирно и удобно да живи већ довољно хваљен и слављен као научник”, казао је.

Зато се, указао је, о Михајлу Пупину мора размишљати као о човеку јединствених људских вредности, морала и свести о друштвеној одговорности која би требало свима нама да служи као пример, јер је непролазна и ретка врлина.

„Дуг пут од снова до стварности прелазе само одважни, неустрашиви, они који верују у себе, своју идеју и своју научну истрајност. А Србија, као мало која земља на свету, може бити поносна на своје маштаре који су храбро остварили визије и због којих је човечанство свој цивилизацијски напредак убрзало до неслућених размера”, рекао је председник.

Ти научници, поносни на своје српско порекло, постали су међе по којима наука мери време – период до Руђера и од Руђера, до Тесле и од Тесле, до Миланковића и од Миланковића, до Пупина и од Пупина, истакао је Николић и додао:

„ Њиховим проналасцима и теоријама свет дугује захвалност за свој напредак. Србија је поносна на њих и најмање што може јесте да их увек и свуда помиње, да негује сећање на њихова достигнућа и да најмлађе васпитава не само позивајући се на њихову посвећеност раду и успеху, већ учећи их искреној и несебичној љубави према отаџбини и народу из ког долазе”.

Управо та несебична љубав према отаџбини и народу била је, казао је, једна од најлепших Пупинових особина која је, ипак, остала у сенци научних и педагошких достигнућа.

За нас је, указао је, међутим, изузетно значајна, нарочито данас када са дистанце од једног века сагледавамо почетак и последице Првог светског рата.

„Задивљујућа је свестраност Михајла Пупина, његова друштвена присутност, прилично несвакидашња међу људима усредсређеним на књиге и лабораторије. Неуморан и ретко ангажован, Пупин је један од оснивача НАСЕ, први председник Њујоршке академије наука, члан више европских и светских академија наука, почесни доктор на седамнаест универзитета, поносни професор чији су студенти постајали нобеловци, хуманиста и добротвор, публициста”, подсетио је председник.

Николић је рекао да је Србија поносна на Пупиново порекло, али га као научника дели са целим светом.

„У том, научном контексту, најмање је наш. Сваки пут када негде на планет зазвони мобилни телефон, зазвонио је захваљујући почетним Пупиновим патентима из области телекомуникације од пре сто година”, навео је.

Али, истакао је, Пупин је био и остао много више од проналазача и професора на Колумбија универзитету.

„Пупин нам и данас држи лекцију из несебичности, пожртвованости, родољубља, спознаје ширих интереса од личних, идеја већих од њега самог. Зато је његов научни лик, који ове године слави Планета, тек део његовог огромног чојства које нам свима служи на понос”, поручио је Николић.

Тагови: Блед, Михајло Пупин, Томислав Николић, Унеско