НЕМАЧКИ МИНИСТАР: Договор Београда и Приштине би подстакао улазак „две земље” у ЕУ

ИСКРА на Фејсбуку

фото: standard.rs/ Reuters/Clodagh Kilcoyne

Свеобухватни споразум Београда и Приштине не би само повећао регионалну стабилност, већ би и отворио изгледе „две земље” на чланство у ЕУ, пренео је данас поруку званичног Берлина министар спољних послова Немачке Хајко Мас отварајући конференцију министара спољних послова учесница „Берлинског процеса” који се одржава у оквиру председавања Немачке.

Мас је рекао да Берлин подржава безусловно напоре високог представника ЕУ Жозепа Борела и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака у реализацији тог задатка.

„Сви народи у Европи имају историјски терет, али историја не сме да буде препрека у стварању заједничке будућности”, нагласио је он. Истакао је да мора процес проширења поново да се покрене.

„Будућност свих шест држава Западног Балкана је у ЕУ. Немачка се и даље потпуно залаже за тај циљ”, истакао је Мас и додао да када државе региона показују резултате и ЕУ мора да уради свој део.

„Када они дају свој, морамо и ми свој – то мора да убудуће буде наш приступ проширењу ЕУ”, нагласио је Мас.

Указао је да државе региона треба да јачају владавину права, боре се против корупције и организованог криминала, раде на заштити слободе медија и стварају простор у којем може демократија да се развија.

„Такве реформе ће допринети привлачењу већих страних инвестиција, створити перспективе за младе људе и зауставити одлив квалификоване радне снаге из регион”, објаснио је он. Мас је казао да, на другој страни, ЕУ мора стајати иза својих обећања.

С тим у вези је поменуо Северну Македонију и Албанију, наводећи да су те земље оствариле одрживи напредак у реформи правосуђа и борби против корупције и организованог криминала, а Скопље је постигло са Атином историјски Преспа споразум.

„Због тога би приступни преговори са Северном Македонијом и Албанијом сада почети”, поручио је он.

Мас је казао да је познато да унутрашња политика може да ограничи простор спољној политици, као и да су шкакљива питања прошлости и идентитета, али, додаје, таква билатерална питања не би требало да спречавају целокупан приступни процес.
Такође је казао да би ЕУ требало коначно да испуни свој део по питању визне либерализације са Косовом.

Говорећи о Босни и Херцеговини рекао је да се више од 25 година после Дејтона види забрињавајући застој и агресивна реторика и осврнуо се на данашње изрицање пресуде Ратку Младићу.

„То суђење нас подсећа на стравичне ратове 1990-их са геноцидом, масовним убиствима и етничким чишћењима. Та стравична сећања требало би да нас воде ка закључку да је будућност Западног Балкана у миру и демократији”, нагласио је он.

Мас је истакао да је европска мапа пута за БиХ јасна – 14 кључних приоритета Европске комисије. Према његовим речима од кључног значаја остаје високи представник међународне заједнице.

„Због тога сам Кристијану Шмиту и подржаваоцима његовог именовања веома захвалан. Он ће помоћи да се БиХ врати на међународни дневни ред”, уверен је Мас.

Указао је и на значајну улогу цивилног друштва у подстицању помирења и дијалога. Апеловао је на учеснике да се заложе да Самит Берлинског процеса у јулу буде успешан у корист грађана региона.

С тим у вези је казао да би посебно споразум о слободи путовања са личним картама подстакао трговину и путнички саобраћај, као и да би заједнички „визни простор”, те и признање академског и професионалних диплома олакшало живот грађанима.

„Пандемија је показала да највећи број изазова, са којима се суочавамо, не стају на граници једне државе. Просперитетни и мирни Западни Балкан захтева државе у региону које пружају једне другима руку сарадње, уз прагматизам и храброст, са реалним погледом и амбицијама”, истакао је Мас додајући да је избор пута на региону, а да ће Немачка пружити подршку, пренео је Танјуг.

standard.rs, Спутњик

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.