НАТО убица са осмјехом: Амерички пилот хвали се убиством српског хероја Зорана Радосављевића!

Фото: Курир

Амерички пилот Џефри Хванг, који је 26. марта 1999. оборио два „мига 29“, гдје је у једном од њих погинуо српски пилот Зоран Радосављевић у рејону Бијељине, хвалио се овим својим зликовачким чином

На данашњи дан, 26. марта 1999. године у ваздушном дуелу два југословенска “мига 29” против 24 авиона НАТО-а, погинуо је пилот мајор Зоран Радосављевић, прва жртва међу југословенским пилотима од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије.

Мајор Зоран Радосављевић био је наш најмлађи пилот.

Амерички пилот Џефри Хванг, који је 26. марта 1999. оборио два „мига 29“, гдје је у једном од њих погинуо српски пилот Зоран Радосављевић у рејону Бијељине, хвалио се овим својим зликовачким чином.

Није му било довољно што је за америчке медије ликовао како му је било драго када је видео да падају југословенски авиони и чак силно желио да се у њима налазе и пилоти, већ је отишао толико далеко да је позирао с осмјехом поред свог ловца F-15C на коме су постављене двије зелене звијезде, које симболизују његове ваздушне побједе током НАТО агресије СРЈ, док на души носи и живот најмлађег пилота Војске Југославије.

Овакво понашање америчког пилота Џефрија Хванга коментарисао је и Радосављевићев колега, пилот пуковник Слободан Перић, који је са њим летио у пару и чији је авион такође оборен, али је он успио да се катапултира и преживи, преноси Курир.

Читао сам чланке тих пилота који су оборили наше авионе, те хвалоспјеве тог Ханџе, како га већ називају ти велики Американци. Читао сам на три-четири листа да се хвали и чак изјављује да му је толико драго било кад је видио два авиона како падају на пун облак и надао се да су и пилоти у њима. Увијек сам у животу говорио после том истом Ханџи: „Да ли би полетио, да ли би уопште сједио у авиону исправности као што је био мој авион?“

Само бих га запитао да ли би пристао да се замјенимо нас двојица, да ли би он смио мени да изађе на мегдан да сам ја био у његовом, а он у мом авиону – изјавио је Перић у РТС филму „Нико није рекао нећу“.

Подсјетимо, ујутро 26. марта 1999. године, мајор Слободан Перић и капетан I класе Зоран Радосављевић добровољно су се јавили да полете. Осам минута по узлетању, Перић, који је био вођа, установио је да му радар не ради. Над Зрењанином у бришућем лету јављено је да је непријатељ над Ваљевом, описује дешавања тог дана портал Тангосиx. Док су покушавали да на небу уоче противника, вођа је видио четири трага, на 10 до 15 км удесно, и кад су трагови нестали, схватио је да су то ракете ваздух-ваздух. Викнуо је пратиоцу да бјежи и пошао у спуштајући заокрет, док је Радосављевић бјежао у облаке. Након што је избјегао прву ракету, друга је Перићев авион погодила у десну страну трупа. Катапултирао се и приземљио у атару села Доња Трнова у Републици Српској. Прихватили су га локални Срби и вратили кући у року од неколико сати.

Радосављевићев авион је погодила ракета у близини кабине и усмртила га на мјесту. Летјелица се распала, а српски пилот је пао у засеок Жуге, са делимично отвореним падобраном. Мештани су нашли његово тело и пребацили га у Србију. Посмртно је унапређен у чин мајора и одликован медаљом за храброст.

in4s.net