МЕРКЕЛОВА И МАКРОН ТРАЖЕ КОНАЧНИ СПОРАЗУМ: Објављени закључци берлинског скупа

ИСКРА на Фејсбуку

Самит у Бриселу (Фото: @MajaEUspox)Фото: Тwitter

Београд и Приштина су се сложили да наставе са напорима да имплементирају постојеће споразуме и да се конструктивно укључе у дијалог за нормализацију односа, кроз ЕУ, ради постизања свеобухватног и коначног споразума, један је од закључака скупа у Берлину, објављених на званичном сајту њемачке канцеларке Ангеле Меркел.

Берлински скуп су иницирали Меркелова и француски предсједник Емануел Макрон, а у закључцима стоји да је наглашен значај коначног, правно обавезујућег споразума о потпуној нормализацији односа Београда и Приштине.

Такав споразум је кључан за пут Србије и Косова у Европу, истиче се у саопштењу. Учесници су се, наводи се, сложили да такав споразум треба да буде свеобухватан и политички одржив и да допринесе стабилности у региону.

Наглашен је значај инклузивног и транспарентног преговарачког процеса, који би требао да буде праћен мјерама за изградњу повјерења.

Учесници су похвалили успјешно закључени споразум Грчке и Сјеверне Македоније о имену и констатовали да је тај споразум изванредан примјер успјешног рјешавања сукоба.

Берлинском скупу су присуствовали лидери земаља Западног Балкана и Приштине заједно са премијерима Хрватске и Словеније и високим представником Европске уније за спољне послове и безбједносну политику и потпредсједником Европске комисије.

На скупу је било ријечи о заједничкој европској перспективи Западног Балкана.

Учесници су се, стоји у саопштењу, сложили да појачају своје напоре на успостављању регионалне економске области у складу са изјавом Самита у Софији за 2018. и закључцима о самиту Западног Балкана 2018. године.

Сви учесници су потврдили своју посвећеност сарадњи у оквиру такозваног Берлинског процеса.

Повезаност, економска сарадња, слободна трговина, безбједносна сарадња, размјене младих и помирење су централни елементи процеса.

На берлинском скупу поново је потврђена подршка лидера земаља Западног Балкана Регионалној канцеларији за сарадњу младих (РИЦО).

Напомиње се да ће предстојећи самит бити одржан у Познању, у Пољској.

Учесници су се сложили да прошире своју сарадњу како би спријечили радикализацију и борбу против тероризма, недозвољену трговину и илегалне миграције.

Они су нагласили своју непоколебљиву посвећеност демократији, укључујући централну улогу избора и парламентарних институција, владавину права и добру управу, борбу против корупције и организованог криминала, те улогу цивилног друштва и независних медија, стоји у саопштењу.

Сложили су се да су одрживе реформе кључне за европску перспективу региона и за јачање отпорности друштава на унутрашње и спољашње изазове нашег времена.

Учесници скупа у Берлину потврдили су своју посвећеност стабилности региона.

У том циљу, учесници су поздравили намјеру Хрватске да организује самит ЕУ за Западни Балкан током свог предсједавања ЕУ 2020. године.

РТРС

2 коментара

  1. Goran каже:

    Šta ćemo mi u toj ucenjivačkoj federaciji…Uvijek prisutna parola „Ako Srbija želi u EU mora“…
    Neka im već jednom neko kaže da Srbija ne želi u EU pa da vidimo…

  2. Gligor каже:

    Opet ova baba olos zakazuje neki sastanak Vucicu nema pregovora zasto lazes narod dok ne povuku govna takse sto ides .Zasto se bre ponizavas vise a narod lazes dovedu ti izdajnike Mila rezisera Zvozdic Plenkovic Zajev .Kosov je Srbija babo glupa ne odvojeno sto ne kazes joj to u oci kakv put palucar .

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.