Курти најављује владу: Таксу ћемо заменити принципом реципроцитета

фото: Sputnik / Visar Kryeziu

Лидер косовског покрета Самоопредељење Аљбин Курти најављује, у интервјуу бечком дневнику „Стандард“, вођеном пред јучерашње изборе, да ће укинути таксе, али и тражити реципрочне потезе Београда, па и ратно обештећење.

Курти такође каже да ће, ако постане премијер, у првој недељи мандата почети дијалог са Србима на Косову.

„То досад ниједан премијер није урадио, али то је јако важно. У првом месeцу морамо, уз то, видети где се налазимо након 33 споразума које смо досад закључили са Београдом. А онда се радујем сусрету с новим високим представником ЕУ Жозепом Борелом. Свеједно ми је да ли је из Шпаније, земље која није признала Косово“, указао је Курти.

Он је истакао да није био задовољан Бореловом претходницом Федериком Могерини, иако је била из земље која је признала Косово. Према његовим речима, важно је да се дијалог добро припреми, јер се не може дозволити даљи неуспех.

На питање да ли ће, ако постане премијер, заступати и Србе, Курти је одговорио: „Наравно. Верујем да ће бити Срба који ће размислити да ли то чиним боље од Вучића“.

Када је реч о таксама, нагласио је да оне нису његова политика.

„Ми ћемо таксе заменити принципом реципроцитета. Београд, на пример, мора да прихвати наше таблице и документа, на којима стоји Република Косово. Желимо расветљавање судбине несталих лица, без обзира које су националности, како бисмо нашли и нестале Србе и Роме. Требало би успоставити заједничке тимове косовских, српских и међународних истраживача, који би анализирали масовне гробнице“, рекао је Курти.

Сматра да, независно од тога, Србија Косову дугује ратно обештећење, пензијски фонд и 1.200 артефакта.

Упитан зашто би Приштина требало да потпише споразум са Београдом, Курти је одговорио да су добросуседски односи важни и да без међусобног признања нема чланства у ЕУ.

„Ја желим у сваком случају да свих шест земаља Западног Балкана у једној деценији, све заједно уђу у ЕУ“, рекао је Курти.

На тврдњу „Стандарда“ да Србија за признање Косова жели неку врсту компензације и на питање да ли би то могла бити Заједница српских општина (ЗСО), Курти је подсетио да је ту могућност искључио Уставни суд.

„Шта се потом десило? Ниједан Србин на Косову није протестовао, само Београд. Тај ЗСО никада није био за Србе. Ми морамо Србе на Косову питати шта желе. Београд не може да говори у име Срба на Косову“, истакао је Курти.

На питање шта желе Срби на Косову, он каже да они имају здравствено осигурање преко „паралелних структура“ које косовска држава не нуди, те додао да то неће укидати из хуманих разлога.

Говорећи о себи, истакао је да је Албанац по националности и да су Албанија и Косово две државе, али једна нација, то јест као две Немачке, али не и као Немачка и Аустрија, пренео је Танјуг.

На питање да ли је и даље за уједињење са Албанијом, одговорио је да сматра да би људи гласали за то, ако би било референдума.

„Међутим, референдум није дозвољен. Зато ћу поштовати Устав док једног дана не будемо у могућности да то на миран и демократски начин променимо. А то неће уследити брзо“, објаснио је Курти.

rs.sputniknews.com
?>