На литици изнад Ибра, у селу Церју, а на средокраћи пута између Краљева и Рашке већ осам и по деценија „стражари“ српски ратник. Бетонска статуа српског војника од три и по метра налази се на вертикалној каменој узвисини изнад реке. Војник је окренут тако да мотри према магистралном путу па деценијама подсећа пролазнике на јунаштво ибарских ратника у два балканска и Првом светском рату. Уосталом, на каменој плочи испод споменика и пише: „Ибарским јунацима палим за краља и отаџбину 1912–1918”.
Међутим, овај необични „стражар“ умало није страдао, утврђено је у последњем моменту да једва стоји на ногама па су га брже-боље „подмладили“ сарадници и стручњаци краљевачког Завода за заштиту споменика културе.
Сигнал да је споменик у веома рђавом стању најпре су уочили сарадници поменутог Завода Рашко Симовић, иначе кајакаш и алпиниста који се верао тим пределима и архитекта Милица Танасијевић. Стога су њих двоје алармирали надлежне и, уз потребне сагласности, најпре обновили већ избледела слова испод споменика.– Уз помоћ ужади спустили смо се до камене плоче која је око 40 метара изнад реке па смо специјалном фарбом обновили слова. Тада смо, а било је то 2013. године, још детаљније утврдили да је споменик на више места напукао, да му прети урушавање – каже Симовић.
Тај сигнал озбиљно су схватили стручњаци Завода, сликар-рестауратор Душан Јовановић је сачинио пројекат рестаурације.– Споменик је због терета времена, људског немара, каснијег рата и земљотреса напукао преко струка, дуж главе… На статуи војника чак и од куршума недостајали су делови блузе, делови пушке, ашовчета, није било једне еполете… Највише су урушавању, услед продора воде и леда током зиме, претиле поменуте пукотине па је санирање морало хитно да се обави. То смо недавно и окончали захваљујући и помоћи у новцу од око 1,4 милиона динара, које је издвојило Министарство за рад запошљавање и борачка питања – каже Душан Јовановић, који је и директор Завода за заштиту споменика у Краљеву.
Обнова је, иначе, обављена старом техником „испраног кулира“, тј. бетонском масом сачињеном од тачно одређене гранулације камена. Затварање пукотина, нове еполете, „крпљење“ блузе, „поправку“ пушке и ашова… обавио је вајар Владимир Јаблановић, а камени постамент је учврстио мајстор Виобран Крстић.
Иначе, овај споменик, како је објаснила Лидија Црнчанин, историчар уметности су 1930. године подигли инжењери и радници тадашњег, државног техничког предузећа „Лабор“ из Београда. Они су радили на реконструкцији друма Краљево–Рашка и изградњи пруге кроз Ибарску клисуру према Скопљу. Тим радовима су руководили инжењери Влада Старчић и Александар Ацковић, па се верује да је њихова, посебно Ацковићева и идеја и реализација подизања и споменика српским јунацима из долине Ибра.