УНЕСКО: Комшије су се обрукале, али шта би Грчкој?

„Комшије су се обрукале”, био је јасан председник Србије Томислав Николић коментаришући земље у окружењу, посебно бивше југословенске републике које су гласале за пријем Косова у Унеско. Многе је, међутим, изненадила Грчка, земља која није признала независност Косова, али је приликом прекјучерашњег гласања на Генералној конференцији Унеска у Паризу била уздржана. Њен глас се, дакле, због система гласања, није ни рачунао, па је могла и да изађе из сале, као Азербејџан, на пример.

Азербејџан, с којим Србија има и потписано стратешко партнерство и на који је Београд рачунао да ће гласати против, предомислио се изгледа због позива турског председника Ердогана, како је то прексиноћ на ТВ Хепи оценио премијер Александар Вучић. Али, кад је реч о Грчкој, лаику неће бити јасно зашто је та пријатељска, а уз то и православна, земља поступила како је поступила и вероватно ће „кривицу” за то свалити на моћне спонзоре косовске независности. Међутим, у дипломатским круговима истичу да је ово заправо позитиван исход за Србију, јер је Атина озбиљно размишљала да гласа за пријем Косова!

Грчка се, наиме – као уосталом и Украјина (која није присуствовала гласању иако није признала Косово, али јесте незадовољна што, ето, сви грађани Србије не слушају званичну политику Београда и Крим третирају као део Русије) и друге земље – руководи својим најважнијим државним интересима. И изгледа да је јако незадовољна што је Београд не подржава у спору око имена Републике Македоније.

У дипломатским кулоарима кружи прича да су Грци чули да смо у ОЕБС-у изговорили реченицу да „сад треба стиснути Грчку око македонског имена, сада када је слаба”. И то их је много заболело, јер је то њима важно државно питање.

„Нама Македонија мало-мало, па забије нож у леђа. Признала је Косово, гласа пре за интересе Приштине него Београда, па Грцима није јасно зашто смо ми и даље на страни Скопља, а не Атине. Осим тога, не треба заборавити да ми већ две и по године немамо амбасадора у Атини, што они тумаче као немаран однос Београда према њима. При томе, имамо отправника послова који је у Србији под оптужницом и добар део времена проводи на нашим судовима”, наводи извор „Политике”, који сматра да овакав однос Атине према Београду нема везе са идеолошким разликама између Вучића и Ципраса, ако је неко можда и на то помишљао. Њима је, каже, важан државни разлог, а Грцима су Албанци, на дуже стазе, партнери у борби против Македонаца.

Још летос се могло видети да треба више дипломатске пажње посветити тој држави. Када је шеф грчке дипломатије Никос Коцијас у јулу био у посети региону, у Приштини је изјавио да ће Атина „подржати учлањење Косова у међународне организације”, због чега је његов српски колега Ивица Дачић од Грчке тражио објашњење. После тога је актуелизована и прича о првој званичној посети грчког премијера Ципраса Србији. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је у августу најавио његов долазак на јесен, али најновије информације из дипломатских извора кажу да се то ипак неће догодити у току ове године.

У међувремену, у појединим београдским медијима прича о Грчкој се развила чак и до спекулација да ће Атина признати Косово, највише због притиска међународних кредитора. Нешто раније су и изјаве сада већ бившег румунског премијера Виктора Понте тумачене у истом светлу.

Ипак, иако Грчка има доста добре аргументе на својој страни за однос на Генералној конференцији Унеска, у Београду не могу да сакрију разочарање што је остала уздржана, знајући добро какву судбину су до сада доживљавали објекти Српске православне цркве на КиМ. Као контрапункт узима се пример Пољске, од које се очекивало да ће, као одани амерички савезник у Европи и љути противник Руса, сигурно гласати за пријем Косова. Међутим, Пољска је остала уздржана и тиме изненадила многе. Дипломатски извори „Политике” то приписују утицају Ватикана на Пољаке и сматрају да је он утицао и на гласове већине јужноамеричких земаља, чак и оних које су признале Косово. Изгледа да је прекјуче у Паризу на делу била и, бар делимично, солидарност неких држава са хришћанском традицијом.

Такве оцене поклапају се и са оним што је јуче рекао председник Николић, наводећи да је подршку земаља Латинске Америке обезбедио Ватикан, с тим што он тврди да је одлучујући утицај на резултат гласања имала баш његова посета Ватикану.

„Потез Пољске треба ценити као велики вредносни гест. Као и у случају неких других земаља, рецимо Јапана, који је признао Косово одмах 2008, али је сада био уздржан. То су одлуке донете на принципијелном нивоу, не можете са њима ’шибицарски’, не можете их поткупити”, оцењује један од саговорника „Политике”.

Кад је реч о осталим чланицама Европске уније које нису признале Косово, изненађење је, за познаваоце прилика, то што Словачка није била уздржана него је гласала против пријема Косова, док и није било неко изненађење што је Румунија била уздржана. „Али, Словачка, Кипар и Шпанија су поступили баш ’мушки’”, одаје им признање наш саговорник.

А то како су гласале земље бивше Југославије – све против интереса Србије (Словенија, Хрватска, Македонија и Црна Гора гласајући за пријем Косова, па и БиХ својим уздржаним ставом) – није изненађујуће. И биће тако, кажу упућени, све док Београд буде пасиван у погледу њиховог односа према Србији.

Тагови: Косово и Метохија, Томислав Николић, Унеско