Ko надзире душе наше деце?

Тиха вода брег рони – позната је народна пословица која можда најбоље описује рад савеза удружења познат као Породични сабор. Јединствена организација која се већ девету годину заредом доследно, научно и молитвено, по благослову српског патријарха, бори против наметања „содомског греха“ као норме у српском друштву. У тих протеклих девет година многа позната имена наше духовне, друштвене, научне и културне елите говорила су у окриљу Недеље породичног јединства.
Кад се мало анализира европско законодавство које се тако упорно намеће од стране „западног фактора“, може се извући сасвим поуздан закључак – џендерско (полно) законодавство представља облик наметања хомосексуализма у друштву. Један од стратешких циљева данашње ЕУ јесте наметање „џендерске равноправности“, што, како се показало у пракси, не значи никакву борбу за нечија наводно угрожена права, него наметање целом друштву ЛГБТ идеологије. Захваљујући „Чомићкином министарству“ и богоборачким и чак противуставним законима које је исто „прогурало“, та идеологија је стигла и на праг школских програма. Био је то разлог да покушамо да на једном месту анимирамо велике ауторитете нашег народа и братских православних народа, да се спречи убијање душа наше деце.

 

МРЕЖА НВО У СРПСКОМ ОБРАЗОВАЊУ Недеља породичног јединства у организацији Породичног сабора, која се традиционално отвара предавањем у манастиру Сланци, а завршава литијом улицама Београда, прошле године, на Усековање главе Јована Крститеља, завршена је величанственом литијом, а потом молебном који је испред Храма Светог Саве служио патријарх Порфирије са мноштвом архијереја и клирика СПЦ. Тада се у нашој престоници окупило највише људи после сахране патријарха Павла. Свесни да је организација таквог скупа Породични сабор подигла на виши ниво, ове године је одлучено да се у оквиру Недеље породичног јединства организује међународни Округли сто на тему „Рат против породице у култури“, с поднасловом „Мрежа невладиних организација у српском образовању“.
На скупу одржаном 8. септембра текуће године у Прес-центру УНС-а, поред презвитера др Оливера Суботића (СПЦ), пароха Храма Светог Александра Невског у Београду, говорили су следећи клирици из братских православних цркава: протођакон др Владимир Василик, С. Петербург, Русија (РПЦ), протојереј др Александар Романчук, Гродно, Белорусија (Белоруска православна црква Московске патријаршије), протојереј Давид Рухадзе (Грузијска православна црква). У друштву поменутих клирика нашла су се и позната имена наше културне и научне заједнице: проф. др Милош Ковић, проф. др Миша Ђурковић, др Владимир Димитријевић, др Влајко Пановић, пуковник др Борислав Гроздић, мр Марија Стајић. Водитељ програма Округлог стола био је потписник ових редова. Због породичних и здравствених разлога у раду Округлог стола нису учествовали проф. др Слободан Антонић, мр Ана Филимонова (Русија) и протојереј канонске УПЦ МП у Украјини протојереј Андреј Јурченко. Они ће послати своје радове за Зборник са Округлог стола који ће накнадно бити штампан.

САТАНИЗАМ И ДИГАТАЛНИ НАДЗОР Отац Оливер Суботић је у надахнутом излагању пластично показао да Никола Тесла никада не би био то што је био да је у свом детињству имао лектиру која се данас сервира српским школарцима. Два врло практична предлога оца Оливера, оснивање Форума родитеља Србије и апел верујућим наставницима да реагују на сваку изопаченост и ненаучни и антиваспитни карактер у уџбеницима, свакако представљају важну карику у одбрани душа наша деце.
Свештеници из Белорусије и Грузије, отац Александар Романчук и отац Давид Рухадзе су указали на то како се и друштво и црква у њиховим државама носе са агресивном ЛГБТ пропагандом која се натура и финансира са Запада. Кроз призму библијског и јеванђелског учења отац Владимир Василик из Русије указао је на антихришћански и дубоко богоборачки карактер те агресивне идеологије.
Др Миша Ђурковић, први излагач после „свештеничког блока“, обратио је пажњу на улогу мреже невладиних организација у српском образовању, која удара у саме темеље опстанка нашег друштва. Указао је да они преузимају власт и системе моћи, форсирајући две врло изражене тенденције. Прва је чист сатанизам са одобравањем пројава инцеста, педофилије и зоофилије, а друга тенденција је дигитални надзор, контрола и усмеравање омладине које прелази у тоталитаризам.

ИНЖЕЊЕРИНГ НАД МЛАДИМ ЉУДИМА Др Владимир Димитријевић је указао на пример у сали присутне др Љиљане Чолић, која је као министар просвете у врло кратком мандату успела да заустави значајан део реформи које је спроводио Гаша Кнежевић, такозвани ДОС-ов Доситеј. Срж Димитријевићевог излагања је да хришћани морају бити спремни на жртву за Христову Истину и без херојског отпора Љиљане Чолић вероватно би „Чомићкини закони“ много раније били усвојени у нашој скупштини.
О инжењерингу који се спроводи над младим људима у нашем систему образовања говорио је професор др Милош Ковић. Трагајући за изворима поткупљивости и на универзитету, професор је указао на продор револуционарне мисли која се из Европе прелила и у Србију и на европски рационализам који је, по речима Светог Николаја Велимировића, „посвађао српску цркву и школу“.
Пуковник др Борислав Гроздић указао је на то да је једини кључ за „излазак из апокалипсиса европског човека“, како је то болесно стање вестернизације нашег друштва сликовито описао Јустин Ћелијски, повратак на наш сопствени светосавски и светолазаревски пут. Да додамо да је први научио Србадију како треба живети за Христа, а други како треба умирати за Христа.

БЕЗОЧНА СЕКСУАЛИЗАЦИЈА Клинички психолог Влајко Пановић своје излагање посветио је теми развраћања наше омладине преко софистицираних музичких пројеката и цртаних филмова. Релативизација свега и свачега доводи до негације свега и свачега. На ове речи Пановића може се надовезати мисао Достојевског – ако нема Бога, све је дозвољено.
Мр Марија Стајић је бриљантном анализом дечјих књига из школских библиотека указала да живимо у хиперсексуализованом друштву чија култура, или боље рећи некултура, безочно сексуализује децу уместо да им се осигура безбедно окружење за одрастање у коме могу да развију таленте од Бога им дате. Подстакнут темом ране сексуализације деце, подсетио сам на познатог совјетског социолога Макаренка, који је у озбиљном социолошком истраживању указао да је велики проценат особа оболелих од шизофреније у детињству био подвргнут раној сексуализацији.

БОРБА ЗА ЉУДСКЕ ДУШЕ Какав закључак можемо извући из приче о наметању ЛГБТ идеологије? Пре свега, морамо бити свесни да је поглед на свет западног човека после „развода брака Рима са Небесима 1054. године“ током скоро хиљаду година постао директно супротан хришћанству.
Безбожни аналитичари у свему виде трку за профитом, борбу за нафтом и територијама. Међутим, учесници Округлог стола указују да се ради о истинској борби за људске душе, да се ради о насилној содомизацији српског друштва. Онима који не носе телевизор на раменима, јасно је да је дубоко сатанизовани Запад повео отворени рат против православне цивилизације као такве. Јасно им је да је та цивилизација објавила рат хришћанској породици и свему ономе што је свето православном хришћанину. Учесници Округлог стола Породичног сабора сматрају својом дужношћу да учине све да Србија остане земља у којој се цене вера, породица, част и отаџбина.
Очигледно да то „породична Србија“ цени и да борба Породичног сабора прераста у свенародну жељу становника Србије да свету покажу да Србија није и неће бити Содома.