Капетан Фриконо умро због уранијума са Косова: Француски суд потврдио да је жандарм накнадна жртва НАТО бомби

ИСКРА на Фејсбуку

Капетан Анри Фриконо на уручењу војног признања / Фото Les infos du Pays Gallo

Француски суд признао да је капетан Анри Фриконо преминуо од последица осиромашеног уранијума на КиМ. Био је део мисије Кфора 2000. године, шест месеци провео са колегама у Косовској Митровици

ПАРИЗ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

ФРАНЦУСКИ суд је признао да је жандармеријски капетан Анри Фриконо преминуо од последица радиоактивног осиромашеног уранијума којем је био изложен током мисије на Косову и Метохији, а његова удовица Лорет Фриконо добила је ових дана право да се име њеног супруга коначно упише на листу заслужних који су дали живот за своју земљу.

Борбу Фриконоове супруге да се признају узроци његове смрти, познати француски недељник „Маријан“ описао је као „битку обичне грађанке против заслепљене етатистичке машине“.

– Рак француског жандарма, послатог на Косово после бомбардовања НАТО, приписан је радиоактивности осиромашеног уранијума из пројектила снага коалиције који су коришћени против Срба 1999. – пише овај лист.

Лорет Фриконо је водила процес против Министарства војске четири године пред судом, да би коначно успела да докаже разлог смрти њеног мужа.

– Имала сам срећу да ме је подржала експерт који ради у Европском суду и због тога смо добили процес – поручила је Фриконо, коју је заступала судија Вероник Раше Дарфеј из Нанта. – Желела бих, иако ми то није био циљ на почетку, да људи постану свесни да има оних који су умрли од рака, а да никад нису сазнали разлоге.

Она је позвала француско Министарство војске и Жандармерију да „покажу уљудност и не приморавају породице да иду у судске процесе, мислећи да ће одустати јер немају довољно доказа“.

Анри Фриконо је у Косовској Митровици у саставу Кфора боравио шест месеци током 2000. године у оквиру истражне јединице, пренео је магазин „Глас жандарма“, који је и објавио да ће име преминулог жандарма бити уврштено међу заслужне жртве. Ревија пише да је током боравка на Косову био смештен у бившој српској касарни која је претходно била бомбардована.

Лорет Фриконо истиче да је њен супруг болове у нози почео да осећа годину дана пре смрти.

– Испоставило се да му је било захваћено цело тело и да је за њега већ било касно. Умро је у мукама – потресна је исповест удовице.

„Глас жандарма“ такође наглашава да су њену судску борбу подржали Национално професионално удружење војника жандармерије и Национална унија пензионисаних жандарма. Лорет Фриконо је, такође, добила и право на пензију, коју су јој претходно одбили Министарство војске и Суд за војне пензије у Рену.

Име Анрија Фриконоа биће уписано на великом споменику страдалим Французима у спољним акцијама, који је прошле године инаугурисао председник Емануел Макрон у парку Андре Ситроен у париском 15. арондисману. Такође, његово име биће уклесано и на споменицима у местима Локмаријаке и Сабл д’Олон, где је живео и где је рођен.

СТРАДАЛИ И ИТАЛИЈАНИ

УТИЦАЈ осиромашеног уранијума и оболевање војника из састава међународних снага две деценије теме су и у Италији. Више стотина припадника мисије на КиМ по повратку кући оболело је од малигних болести, а процењује се да је од последица карцинома више од 350 њих умрло. Да постоји веза између излагања осиромашеном уранијуму на КиМ и малигних болести, утврдила је истражна комисија италијанског парламента, а исти закључак у пресудама имали су и италијански судови, који су пресуђивали по тужбама породица умрлих војника за накнаду штете.

novosti.rs, Горан ЧВОРОВИЋ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.