Још мало, па као да није горео: Хиландар устао из пепела

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : Фотографију уступио Драгомир Кривокућа

У манастиру Хиландар обновљено је 80 одсто изгореле површине, као и велики део дотрајалих објеката. Изграђени су и многи инфраструктурни објекти, а крај радова очекује се 2022. године.

Преостала је обнова објекта игуменарије, одакле је пожар избио 2004. године, и који је највише оштећен. Реконструкција тог дела манастира биће најкомпликованија, јер је најдуже у изузетно лошем стању. Припремни радови на том делу манастира почели су прошле године, а припремљен је и пројекат реконструкције.

По речима руководиоца обнове манастира Хиландар Драгомира Кривокуће, завршетак радова очекује се 2022. године.

Обнова Хиландара – велики изазов

Кривокућа за Спутњик каже да је целокупна обнова велики изазов, јер је Хиландар споменик културе под заштитом Унеска, што значи да захтева посебан приступ у раду. Такође, све радове прво мора да одобри грчки Завод за заштиту споменика културе.

„Примена материјала, како естетског тако и конструктивног, је пре свега везана за сврху враћања оригиналних материјала у грађевину, што у овом случају значи покривање каменим плочама, употребу огромне количине дрвета у носећим  елементима, зидовима… Данас је реткост је наћи мајсторе који то умеју и радити поступак који је јако спор и компликован“, објашњава инжењер архитектуре Драгомир Кривокућа.

Ограничен начин рада

Осим тога што је Хиландар споменик културе, у њему живе монаси, па радови морају да се прилагођавају њиховом начину живота.

„Ви немате слободу рада и функционисања у тој средини. Имате ограничење броја дана боравка, црквене празнике, правила манастирског живота. Дакле, ви реметите нечији живот и више је потребно да се ви прилагодите њему него он вама. С друге стране, сама средина је таква да не постоји колски пут – сав материјал се доноси бродом. Струја се добија из агрегата, а разна техничка помагала не можете да ангажујете јер је проблем донети их на Свету Гору и употребити их“, каже Кривокућа.

Он наводи да има још потешкоћа, као што су одвојеност радника од друштвене средине и недостатак опреме.

Време и новац нису најважнији за обнову

Кривокућа напомиње и да реконструкција не зависи само од новца и времена.

„Ако би неко дао милијарде евра или хиљаду људи, то не значи да би се посао брже завршио, јер има доста логистичких проблема. Такво градилиште и начин рада није ни близу оног који можете видети, рецимо, у Београду. Све је специфично, опасно и захтевно“, објашњава Кривокућа.

Радови су почели у мају 2006. године, а задатак није био обнова само онога што је изгорело, већ и онога што је дотрајало, као и изградња инфраструктурних објеката попут котларница, противпожарних резервоара, водоводне и канализационе мреже, који би оспособили манастир за савремени живот и боље га заштитили од потенцијалних пожара.

Прво је обновљен конак из 1814. године који се налази на самом улазу у манастир. Након тога обновљени су велики конак, чија је површина око 3.000 квадратних метара, улазна зона са параклисом Светог Николе и Бели конак. У тим конацима данас живе монаси.

Пре три године уграђено је 18 километара водоводних цеви ван објеката, четири и по километра оптичких каблова, седам километара разноврсних инсталација… Прошле године обновљена је трпезарија, која није потпуно изгорела, али су радови били неопходни, јер је од пламена делио само један зид.

У пожару који је у марту 2004. године захватио манастир Хиландар на Светој Гори изгорело је око 54 одсто површине манастира.

rs.sputniknews.com, Стефан Ђурић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.