Конференција „Западни Балкан и НАТО пре и после Варшавског самита“, на којој ће бити речи о процесу евроатлантских интеграција у региону и о сарадњи у суседним државама, биће одржана у Београду 28. јуна, у организацији Центра за евроатлантске студије, на чијем челу је Јелена Милић.
– Надамо се да ће Србија после овога убрзати процесе прикључивања слободном демократском свету, пре свега ЕУ и НАТО, и са њима ићи у сусрет свим глобалним изазовима, уместо да остане мала земља на периферији Европе, погодна за артикулацију интереса других актера – наводи се у саопштењу тог центра.
Конференција се одржава пре самита НАТО-а у Варшави, 8. и 9. јула, на којем ће се, према речима генералног секретара Јенса Столтенберга, донети важне одлуке како би се НАТО прилагодио свету који се мења, а очекује се и усвајање Глобалне стратегије спољне и безбедносне политике, након резултата „Брегзита“.
Центар наводи да, у таквој ситуацији, Србија још нема формирану Владу, да се у међувремену мандатар Александар Вучић састао са председником Русије Владимиром Путином, те да Србија одавно нема један од најважнијих стратешких докумената – Стратегију спољне политике.
И док би отварање поглавља 31 које се тиче спољне, безбедносне и одбрамбене политике у оквиру преговора са ЕУ допринело да Србија макар укаже на то у којем правцу планира да иде, руски званичници, попут функционера Јединствене Русије Сергеја Железњака, наводе да ће та земља бити принуђена да преиспита низ споразума са Србијом, уколико се Београд дубоко интегрише у ЕУ, подсећа Центар.
У међувремену, у Србији од 20. до 24. јуна борави тим НАТО-а који ради процене испуњености првог Индивидуалног акционог плана партнерства Србије са НАТО.
Како наводи ЦЕАС, циљ конференције је да јавност Србије детаљније информише о значају тих догађаја и њиховим импликацијама за будућност евроатлантских интеграција региона Западног Балкана, који ће допринети даљем процесу демократизације и стабилизације.
На конференцији ће Центар представити своју процену досадашње имплементације ИПАП-а у Србији и препоруке са посебним освртом на систем управљања кризама и планирање у ванредним ситуацијама и заштиту тајних података, за које сматрају да су у протеклих годину и по дана уместо унапређене, значајно успорене, како ванредним изборима, тако и утицајем руске „меке моћи“ у Србији.
Тагови: Видовдан, ЕУ, Јелена Милић, НАТО