Јасна порука амбасадора Русије: Услов да Србија на крају призна независност Косова је – глупост

Александар Боцан-Харченко (Фото: Sputnik/ Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC)

Русија је веома забринута због ситуације на КиМ, истакао је руски амбасадор Александар Боцан Харченко. Међународне институције морају да буду активније и да раде на основу докумената и начела усвојених у УН и спрече негативан развој. Услов да Србија на крају преговора са Приштином треба да призна независност Косова је глупост, сматра он.

Русија подржава дијалог између Београда и Приштине и други начин за решавање косовског проблема не постоји, додао је амбасадор на онлајн предавању „Руско-српско стратешко партнерство и ситуација на Балкану“, у организацији београдског Института за међународну политику и привреду.

„Наравно, нисмо задовољни стањем у развоју дијалога. Није задовољна ни ЕУ, јер је блокада дијалога и одсуство напретка очигледно. Ми о Косову често, ако не и увек разговарамо са представницима ЕУ. Од ЕУ тражимо што већи притисак на Приштину. Пре свега тражимо испуњавање уговора који су потписани“, рекао је Боцан Харченко и нагласио да је оснивање Заједнице српских општина најважније питање.

Штетно условљавање Србије да призна Косово

Повезивање реализације споразума са коначним решењем косовског питања тако да Србија призна независност Косова је немогуће и штетно је, додао је амбасадор. Оно што је потписано мора да се примени и спроведе у живот. Ако се то не деси, ЕУ ће изгубити на кредибилитету.

Нагласио је да целокупна ситуација у региону за званичну Москву делује забрињавајуће, више него икада у протеклих 26 година.

Поред Косова и Метохије, Боцан Харченко је као још једно кризно жариште навео и БиХ, где су, како је рекао, на делу одбацивања међународних уговора и начела сарадње. Према амбасадоровим речима, Кристијан Шмит је потпуно нелегално у БиХ јер је наметнут је као високи представник без сагласности Савета безбедности УН и Савета за имплементацију мира. Шмит не ужива подршку све три стране у БиХ, нагласио је амбасадор.

Док код западних партнера постоје тврдње да је деловање Русије штетно и да је претња на европском путу западнобалканских земаља, нико не може да пронађе ниједну изјаву Москве на штету ЕУ којом би желели да спрече активности ЕУ на Балкану, Србији или региону, истакао је он.

„И сада, без обзира на стање садашњих односа ЕУ и Русије, сматрамо да будућност сарадње на Западном Балкану постоји ако политизацију оставимо по страни, ако се фокусирамо на привреду, економију и пројекте који се подударају и одговарају интересима и захтевима Србије, Русије и ЕУ“, рекао је Боцан Харченко.

Ипак, Русија је, што се тиче чланства Србије у НАТО одлучно против, а војна неутралност обезбеђује стабилност и развој.

Економска сарадња уз обострани интерес

Говорећи о економској сарадњи, Русија са Србијом развија односе на основу узајамног интереса и на основу тога да је српска економска политика усмерена на основу српског националног интереса. То Србији даје могућност за реализацију већих стратешких инфраструктурних пројеката, који одређују, не само будућност српско-руских односа, већ и будућност српског народа.

Енергетски статус Србије као транзитне земље, повећао је ауторитет, углед и економске могућности Србије у Европи, додаје амбасадор Боцан Харченко. Нови гасовод и његове транспортне могућности пружиле су прилику за договор председника Вучића и Путина око цене гаса, јер је Србија, како је истакао, сигурна и на најбољи начин испуњава обавезе. Русија у Србији нема политичких сметњи у енергетској сфери.

„Ово је у стратешком смислу веома важно. Енергетска сигурност обезбеђује се, потпуно сам убеђен у то, сарадњом између Русије и Србије на основама узајамног интереса и поштовања. Ради се о партнерском односу“, рекао је Боцан Харченко.

Други економски пројекти се уклапају у економски и социјални програм српске владе, казао је руски амбасадор. Сви они су такви да Србији обезбеђују економски напредак и социјалну сигурност и благостање српских грађана. Неки од економских пројеката одвијају се упркос обавезама Србије према Европској унији. Када не би било политизације, ти пројекти би, према Харченковим речима, у Бриселу били оцењени најбољим оценама јер су, поред тога што су важни за Србију, важни и за велики део Европске уније.

Након закључења уговора о слободној трговини са Евроазијском унијом, дошло је до пораста трговинске размене, међутим, даљи раст трговинске размене спречен је пандемијом коронавируса. Трговинска размена током пандемије је смањена. Међутим, истиче амбасадор, постоје планови, постоје интереси. Позивајући се на разговоре између двојице председника, Боцан Харченко сматра да ће трговинска размена у кратком року достићи ниво од пре пандемије.

rs.sputniknews.com
?>