ИМА ЛИ КРАЈА ЛИЦЕМЕРЈУ: Французи се сад сетили да су границе неповредиве и да се могу мењати само споразумно!

Фото: intermagazin.rs

Француски „Монд“ објавио је два текста о евентуалној размени територија између Београда и Приштине, као и мапу Косова са својим тумачењем како би изгледала „измена граница“, уз оцену да су „етнички мозаик, кључне инфраструктуре и културна здања препреке за пројекат поновног дефинисања граница“.

Париски дневник, у првом тексту, указује да „размена територија заснована на чисто етничким критеријумима забрињава“ и да се „у дебати о евентуалној измени граница између две стране међусобно сударају етика и прагматизам“.

Лист преноси објашњење француског географа Мишела Фушеа, који каже да „не треба мешати неповредивост и неприкосновеност граница“.

„Границе су неповредиве са становишта међународног права, то јест не могу силом бити доведене у питање, али нису неприкосновене: могу се померити ако две стране постигну споразум“, каже Фуше, а преноси Танјуг.

Признат 1975. на Хелсиншкој конференцији СССР-а и западњака, а свечано представљен 1990. Париском повељом, овај принцип је, напомиње „Монд“, омогућио немачко уједињење након пада Берлинског зида.

​„Између 1989. и 1992, у Европи — укључујући Украјину и Белорусију — биле су успостављене 22 нове границе, дуге 11.149 километара“, израчунао је Мишел Фуше.

Париски лист напомиње да би, у случају територијалне размене између Београда и Приштине, међутим, први пут било речи о новим границама исцртаним на чисто етничкој основи, а не више на ранијим административним линијама конститутивних република или аутономних региона бивше Југославије.

Ова новина, констатује се у анализи, у региону у којем етничко питање остаје веома живо, код већине посматрача пробудила је обазривост.

У другом тексту, „Монд“ наводи да је пројекат поновног утврђивања граница на западу Балкана представљен као решење за стабилност после 20 година замрзнутих сукоба, али истиче да становници релевантних зона страхују од поновног „етничког чишћења“.

Париски дневник је, на свом налогу на Твитеру, објавио и мапу Косова, уз коју стоји натпис:

„Између Косова и Србије, етнички мозаик, кључне инфраструктуре и културна здања представљају препреке за пројекат поновног дефинисања граница“.

На мапи је приказано како би изгледала нова „граница између Србије и Косова“ при чему би северни део Косова, са српским општинама Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и Митровица, припао Србији, док би Косову припале територија општине Медвеђа и Прешевска долина, насељене већинским албанским становништвом, а које су у саставу Србије.

„Монд“ је у графичком приказу са сопственим тумачењем различитим бојама представио територије насељене српским становништвом и територије са видно већинским албанским становништвом.

На мапи су представљене четири општине с већинским српским становништвом на северу Косова, за које се наводи да су „изван контроле, нису правно уређене и плен су мафијашких група“.

„Монд“ на мапи наводи и да становници севера Косова не плаћају порез нити рачуне за струју, као и да на референдуму 2012. године 99,7 одсто њих није признало легитимитет власти у Приштини.

Митровица је на мапи описана као град-симбол етничких подела, а језеро Газиводе као кључно за снабдевање Косова водом, али се истиче да је власништво над њим спорно и да се оно налази на „граници са Србијом“.

Приказане су и две главне термоелектране чије хлађење, како се напомиње, зависи од језера Газиводе.

Представљен је и рудник Трепча, за који француски лист наводи да право на њега полаже Београд, а да рудником управљају два различита ентитета — ентитет косовских Албанаца и ентитет Срба.

За Медвеђу, на територији Србије, „Монд“ наводи да косовски председник Хашим Тачи тражи припајање те општине Косову, али да је већина албанског становништва Медвеђу већ напустила.

На „Мондовој“ мапи је наведено и да, на територији Србије, Прешевска долина пркоси централној власти.

Призрен је приказан као значајан за Српску православну цркву, уз подсећање да Срби Косово сматрају колевком своје нације и вере.

Као изворе за израду мапе, „Монд“ наводи Завод за статистику КиМ, Завод за статистику Србије и Светску банку.

Спутњик
?>