И „ОЧЕ НАШ“ КАО „ДОКАЗ“: Прво пресуде Цркви, па тек онда траже кривца

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Претходне недеље јавност је потресла ужасна изјава о сексуалном злостављању малолетних девојчица у школи глуме Мике Алексића. Уз застрашујућу отужбу је дошла информација да се на почетку сваког часа у школи глуме рецитовао „Оче наш“, што су неки медији и појединци брже боље искористили за директан напад на Српску православну цркву.

Не би се могло рећи да је неко ненамерно заборавио да индивидуална кривица нема никакве везе са државом, друштвом или неком институцијом, попут цркве.

Очигледно је да је наратив против СПЦ нека врста „пенала“ за појединце који искористе баш сваку прилику да је нападну чак и тамо где нема, ама баш никаквог разлога ни основа.

Ако је неко декламовао „Оче наш“ пре почетка часа, а потом силовао, може да говори само о моралној наказности те индивидуе, никако и о мотиву и могућности за напад на СПЦ.

Као што Брентон Тарант – масовни убица са Новог Зеланда нема везе са хришћанским вредностима, тако и у овом случају, колико год је некима погодно да повежу СПЦ и индивидуалну одговорност, то се не може учинити.

Цео случај жигосања СПЦ због индивидуалне кривице, подупрт је изјавама многих познатих након страшне вести, па смо тако читали и слушали да „српско друштво почива на силовању“ или то да је „црква остала сигурна кућа за силеџије и педофиле“. Двоструки аршини су неминовно постали правило и најбоље се примете у заштити припадника једне класе.

Тако се у случају глумца Јевтића, за кога је на суду доказано да је обљубио малолетног мушкарца поједини глумци писали петиције против новина које су објавиле тврдње које су доспеле у јавност. А када је након година суђења, кривица и доказана, ти исти глумци нису се истакли у томе да се барем сажале и упуте речи извињења дечаку коме је уништен нормалан животни развој.

И да, Јевтић, није изговарао „Оче наш“ пре почетка часа. Чини ли га то онда мање кривим по тим аршинима правде поборника политичке коректности, чију је можда најбољу дефиницију дао аустралијски музичар Ник Кејв у тексту на сајту „Ред хенд фајлс“ где политичке коректност дефинише као најнесрећнију религију света, док за културу изопштавања – „Cancel“ културу, којом се сви који мисле другачије разапињу у јавном простору, каже да директно сакати слободу али и креативност читавог друштва.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.