Летонски министар спољних послова Едгарс Ринкевичс не сматра да је препрека за чланство Србије у ЕУ то што она не жели да се придружи НАТО-у, али истиче да је усклађивање са спољном и безбедносном политиком Уније од највећег значаја за земље-кандидате, нарочито после припајања Крима Русији.
„Знамо да једна земља није то урадила — Србија“, истиче Ринкевичс и упозорава да би дошло до велике расправе ако би Европска комисија препоручила да се оконча процес приступања Србије и започне њено прихватање у ЕУ, а Србија наставила да води политику неусклађену са спољном и безбедносном политиком Уније.
Летонски министар је у интервјуу за „Јуропијан Вестерн Балканс“ и Танјуг, током Конференције у Риги 2017, нагласио да Летонија подржава процес проширења ЕУ јер у њега верује из личног искуства.
„Сећајући се шта се догодило крајем 1980-их и нарочито 1990-их година у балканском региону, верујемо да, ако су земље региона спремне и ако су испуниле критеријуме и спровеле реформе, и ако се сагласимо сви у ЕУ, где нас тренутно има 28, а ускоро 27, онда би требало да наставимо са овим проширењем“, рекао је Ринкевичс.
Као приоритете Летоније када је реч о процесу приступања земаља Западног Балкана ЕУ, он је навео да је неопходно да све земље-кандидати спроведу тековине Уније.
„Тражили смо од Комисије извештај и они мисле да је постигнут довољан напредак. Без обзира на то да ли је реч о правосудном сектору, финансијама или економији“, додао је Ринкевичс.
Сматра и да приступање Црне Горе НАТО-у обезбеђује додатну стабилност на Балкану.
На питање да ли, из његове перспективе, то што неке земље, као што је Србија која је прогласила војну неутралност, не желе да постану чланице НАТО-а, представља препреку за њихово чланство у ЕУ, ако се има у виду да се процес приступања ЕУ и НАТО-у у централној и источној Европи на неки начин догађао истовремено, Ринкевичс сматра да то није уопште проблем.
„Мислим да би требало да поштујемо одлуку Србије да не тражи чланство у НАТО-у. Не сматрам да имамо икакво право да диктирамо било којој влади каква би требало да буде њена безбедносна политика. За нас, чланство у НАТО-у и ЕУ комплементарно је из много разлога, али поштујемо одлуку сваке владе, било да је она на Балкану или у источном суседству ЕУ“, напомиње Ринкевичс.
Подсећајући да Украјина, Молдавија и Грузија желе да постану чланице ЕУ, за разлику од Белорусије, Јерменије и Азербејџана, Ринкевичс наводи да поштује све те одлуке.
„Верујемо да би свако требало да поштује одлуке народа и влада, али у овом случају, Србија је слободна да изабере само чланство у ЕУ, а не и чланство у НАТО-у“, закључио је Ринкевичс.
Тагови: Едгарс Ринкевичс, Летонија, Русија, Санкције