ЦИЉ ЈЕ ПРОТЕРИВАЊЕ СРБА: Албанци у Јужној Митровици подржали уједињење града

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Tanjug / SAVA RADOVANOVIC/

Одборници Скупштине општине Јужна Митровица подржали су иницијативу председника те општине, Агима Бахтирија, да се од привремених приштинских институција затражи измена Закона о административним границама између локалних заједница с циљем спајања северног и јужног дела Митровице у један град, пише „Газета експрес“.

„За“ је гласала већина посланика, тачније 31, јавила је „Газета експрес“.

Бахтири је иницијативу покренуо након што је председник Општине северна Митровица Горан Ракић, поднео оставку.

Ракић је, са још тројицом градоначелника српских општина на северу Косова, поднео оставку у уторак, у знак протеста због увођења за 100 одсто повећаног пореза на производе из Србије.

Портал „Индекс онлајн“ преноси да је Бахтири на састанку локалног парламента рекао да је Ракић увек одбијао сарадњу коју су му нудили он и међународна заједница.

Он је рекао и да је увек тражио да се Албанци на северу третирају као грађани „Републике Косово“, а да је, како тврди, Ракић био тај који никада није поштовао његове захтеве.

Ракића је оптужио и да је желео да Северну Митровицу учини етнички чистом и насељеном само Србима, што, како је рекао, закон не дозвољава.

Косовска Митровица је подељена након НАТО бомбардовања 1999. године на северни део, у коме живи претежно српско становништво, и на јужни део, у коме живи претежно албанско становништво.

Општина Северна Косовска Митровица формирана је на основу закона косовске скупштине о административним границама општина, у фебруару 2008. године.

Настала је, иначе, по плану Мартија Ахтисарија за децентрализацију на Косову и Метохији, и требало је да буде општина са српском етничком већином, на подручју општине Косовска Митровица.

С обзиром на то да је локално становништво бојкотовало све локалне изборе које су спроводиле привремене косовске институције, општина није конституисана и није имала органе власти до новембра 2013. године.

Општина Северна Митровица не постоји по актуелном Закону о територијалној организацији Републике Србије од 27. децембра 2007. године, али је Влада Србије подржала излазак на изборе и формирање ове општине по косовским законима.

У Јужној Косовској Митровици живи око 110.000 становника и већина су Албанци, уз мање заједнице Бошњака, Турака, Рома, Ашкалија, Египћана и Горанаца, док у Северној Митровици живи око 20.000 становника, од којих су 17.000 Срби, а 3.000 мањине — и то највише Албанци, Бошњаци, Роми и остали.

Северном делу припадају и етнички мешовита насеља Горњи Суви До и Доњи Суви До.

Из јужног дела Косовске Митровице око 8.000 Рома је, после доласка Кфора, расељено у северни део и централну Србију.

Мост који раздваја јужну и северну Митровицу више пута је био место сукоба, а 2014. године уместо барикада на њему је постављен „Парк мира“.

Две године касније „Парк мира“ је уклоњен и почела је реконструкција моста.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.