ЧЕРЧИЛ ЈЕ БИО ВЕОМА ЗАДОВОЉАН: 27. марта Југославија је пронашла своју душу

Навршава се годишњица војног преврата извршног 27. марта 1941. године који је одредио судбину Југославије и трасирао њен потоњи пут ка блоку земаља противница нацистичке Њемачке.

Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација о преврату доспјела у народ, у Београду и другим српским градовима а понегдје и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу. Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен је по паролама „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“. Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је „Југославија пронашла своју душу“.

Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Њемачка, Италија и Јапан) од 25. марта. У име краљевске владе, послије мучних преговора, а након оцјене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, и да се никаква помоћ од савезника не може добити, у Бечу су протокол о приступању Тројном пакту, потписали министар предсједник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић. Намјесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић уклоњено је, а малољетни краљ Петар II проглашен је пунољетним, док је кнез намјесник послат у прогонство.

Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе углавном ваздухопловних официра као и појединци из редова јединица гарде. Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи предсједник владе, али је неподјељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић, а истакнуту улогу је имао и мајор Живан Кнежевић.

Није потпуно расветљено, али је опште прихваћено увјерење, међу страучњацима, да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства, прије свега Лондона, али по свему судећи и Москве. Генерал Мирковић није ни крио контакте и сусрете са Маплбеком, или Кемпеблом. С друге стране, потпуно је несумњиво да је незадовољство приступањем Тројним пакту, било огромно, те да је пуч, извјесно, био и израз расположења великог дијела народа.

Генерал Симовић је уз положај начелника Главног генералштаба, преузео и улогу предсједника владе. Слободан Јовановић, угледни правник, академик, први пут је добио и некакву политичку функцију, изузимајући можда „Српски културни клуб“.

Изгнани кнез Павле, иако потпуни англофил, тертиран је од британске ратне владе грубо. Првобитно је био заточен дубоко у унутрашњости Кеније а касније му је дозвољен боравак у Јужној Африци. Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, одушевљено су примиле вијест о државном удару.

Услиједио је 6. априла масовни брутални напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске. Југославија је раскомадана а нацистички окупатори формирали су тзв. Независну државу Хрватску, затим велику Албанију, велику Бугарску.

Посљедњих година судови у Србији рехабилитовали су неколико учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године. Окружни судови у Београду, односно Нишу, донијели су рјешења о рехабилитацији Драгише Цветковића, Слободана Јовановића, Живана Кнежевића…, а Виши суд рехабилитовао је кнеза Павла.

Његови посмртни остаци пренети су октобра 2012. у породичну гробницу Карађорђевића у крипти храма Светог Георгија на Опленцу. Земни остаци Слободана Јовановића сахрањени су у Алеји заслушних грађана у Београду, децембра 2011. године.
Маја 2013. године, и несрећни краљ Петар II сахрањен је на Опленцу.

Тагови: Југославија, Нацисти, Немачка, Черчил