ЦЕНТАР БЕОГРАДА: Ћирилица протерана и из Кнез Михаилове

Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Од 140 радњи у главној пешачкој штрафти у граду, само три имају називе на српском писму. Усамљени остали по једна пекара, књижара и продавница обуће.

Max Mara, Garinello, Time Out, Blue Rose, Accessorize,… неки су од назива продавница исписани латиницом који ће вас дочекати на улазу у Кнез Михаилову улицу. Ћирилична слова су овде, чини се, пука случајност. Ова улица има више од 140 радњи, али су називи само три исписани српским писмом.

Књижара „Геца Кон“ је једна од њих. Осим што чува дух прошлих времена и књиге старе више од века, „брани“ и ћирилицу од заборава. Жута штампана слова, јасно видљива на излогу маме да их прочитате наглас. Ко тражи тај и нађе, па ако пажљиво гледате спазићете недалеко одатле и продавницу обуће „Кнез“.

– Ћирилична слова у црвеној боји била су газдина идеја – каже један од радника. – Желео је ћирилицу и ништа друго!

У срцу улице, поред чесме, налази се последња одбрана нашег писма – пекара „Хлеб и кифле“. Бела слова на црној подлози ће вам привући пажњу, док ће вас мирис пецива намамити унутра.

– Доста је маркетингшких разлога због којих су власници желели да пекара носи баш овај назив, али је најважнији тај што је ово српска фирма, а ћирилица прво писмо које су они научили у школи – прича њихов представник.

Ђонове ципела ћете излизати ако се упутите у потрагу за још неким ћириличним називом. Смењују се фонтови, боје, величина слова, али не и писмо. Док их читате, ако не знате енглески, можда ћете да се осетите као Алиса у Земљи чуда. Знају трговци да Стеријине „Феме“ радије троше новце у радњама са звучним именима.

– Не иритирају ме називи на латиници – каже пензионерка Бранка Ј. у пролазу. – Хвала богу, ишла сам у школу и писмена сам. Користим ћирилицу и латиницу подједнако. Смета ми само то што је већина њих страног порекла.

ПРЕПРАВЉАЛИ ЗБОГ МУШТЕРИЈА

И Косовоска улица има свој ћирилични назив исписан писаним словима. То је пекара „Ужина“.

– Све муштерије су биле одушевљене именом, а када су видели да су нам називи пецива на латиници, молили су нас да то преправимо. Старије муштерије поготово – прича радница Милка Т

СТРАНЦИМА ЛАКШЕ С ЛАТИНИЦОМ

Чини се да већини шетача не сметају латинични називи.

– Више волим ћирилицу, залажем се за њено очување и трудим се да је користим што више. Ипак, треба бити реалан. Много странаца долази у наш град и лакше им је да се сналазе када је све на латиници. Требало би наћи неки компромис – наводи Дамјан.

vostok.rs, Новости

Тагови: , ,

?>