Америка усред Београда испоручила Србији – огољену уцену

© Tanjug / ZORAN ŽESTIĆ

То да се САД залажу за независност Косова и Метохије није ништа ново. Али, амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил сада Србији испоручује отворену уцену – ЗСО за чланство Косова у међународним организацијама. И то износи на међународним форумима усред Београда.
До сада, Америка је притиске на Србију да призна независност своје јужне покрајине испоручивала упаковане у ружичасти папир – сада, пак, Вашингтон, кроз изјаве америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила, експлицитно тражи да се одрекнемо свега – да индиректно признамо косовску независност омогућујући Приштини да тражи чланство у међународним организацијама и да се томе не противимо, каже председник Центра за развој међународне сарадње др Стевица Деђански.

Хвала Хилу што је признао

Приликом обраћања на Београдском економском форуму, Кристофер Хил је, говорећи о дијалогу Београда и Приштине, рекао да иницијална идеја која је на столу подразумева да ће постојати Заједница српских општина, а да заузврат Србија „одступи“ и да Косову да капацитет да тражи чланство у међународној заједници.
„Не подржавам то и мислим да је смешно, али нисам изненађен јер то је политика САД – огољеном силом, притисак на Србију“, коментарише Деђански.
Према речима политиколога Александра Павића, огољено је оно чему је служила ЗСО.
„ЗСО је служила као мамац, као нека врста цуцле или бенседина за Србе, да могу лакше да прогутају фактичку независност Косова. То је све време био само мамац, то никада није била озбиљна понуда и то се сада види зато што Запад није учинио ништа да се ЗСО, чак и онај што је уговорен у бриселском процесу, примени“, каже Павић.
Запад са Заједницом српских општина није имао озбиљне намере, осим да му она послужи за спровођење лукаве политике, каже Павић. Евроинтеграције су, сматра он, такође биле мамац да се Србија одрекне својих националних интереса у замену за магловита обећања о европској будућности без икаквих гаранција.
„Исто тако ЗСО треба да послужи као нешто чиме ће моћи да се маше: добили сте све, а сада нам дајте независност! Дакле, сада је огољена превара звана ЗСО и требало би да престанемо да се заносимо да ће ЗСО да реши наше проблеме на Косову и Метохији и хвала Кристоферу Хилу што је то сада оголио“, истиче Павић.

ЗСО као инструмент притиска

Амерички амбасадор је, говорећи о Косову и Метохији, између осталог поменуо и пет држава чланица ЕУ које нису признале самопрокламовану косовску независност у контексту да је Приштини потребан већи међународни капацитет.
Оба саговорника Спутњика слажу се да Вашингтон врши и имплицитан и експлицитан притисак на све државе које нису признале лажну косовску независност.
Према речима Деђанског, о томе говоре и политичари из европских држава које нису признале независност Приштине. Деђански се, како каже, нада да ће Грчка, Словачка, Румунија, Кипар и Шпанија остати доследни у свом ставу упркос америчким притисцима.
„Знамо да се велики притисак врши на Грчку, видимо да у шпанску владу улазе сепаратисти – Педро Санчез је спреман на све само да би остао на власти и питање је како ће се Шпанија надаље понашати… Уз свеопшти притисак америчке дипломатије на тих пет земаља, то што говори Хил је само логични наставак тог притиска. Он заправо заобилазним путем, дипломатским речником од тих земаља тражи да признају Косово јер то би био аргумент другим земљама да и оне треба да буду на путу признања Косова“, сматра Деђански.
Сваки инструмент додатног притиска на државе које нису признале косовску независност за САД је добар и када би Србија пристала на ЗСО према принципима из француско-немачког плана, то би био додатни аргумент у лобирању за независно Косово, објашњава Павић.
Он подсећа да је и Габријел Ескобар, специјални амерички изасланик за Западни Балкан изјавио да прихватање француско-немачког плана значи фактичко признање независности Косова.
„Са фактичким признањем Косова, они могу да изврше додатни притисак на тих пет чланица ЕУ, да кажу да, ако су се Срби сложили, зашто се и они не би сложили. То је та лукава игра. Треба им додатни аргумент да врше додатни притисак на све те земље које нису признале Косово“, сматра Павић.

Крајњи циљ Америке – Косово у НАТО

У објашњењу због чега је Вашингтону потребно да, како то Хил каже, Приштина прошири капацитете као међународни играч, и Деђански, и Павић наглашавају да је крајњи циљ увођење тзв. Косова у НАТО.
Према Павићевим речима, то је најважнији амерички циљ.
„Косово не може да се нада пријему у ЕУ, али Америци је итекако важно да прошири НАТО и да лажну државу Косово стави под НАТО кишобран, под Члан 5 Северноатлантске повеље, који подразумева да је напад на било коју чланицу пакта напад на цео пакт. Циљ јесте увлачење Косова у НАТО, а да изгледа да се Србија са тиме слагласила“, закључује он.
Ако би САД успеле да увуку Приштину у НАТО и да за то добију сагласност пет европских држава које не признају косовску независност, на тај начин би заокружиле причу, каже Деђански. У том случају, њихово непризнавање Косова ништа не би значило, закључује он.
sputnikportal.rs, Никола Јоксимовић
?>