Амерички редитељ: Злочини из „жуте куће“ не застаријевају, интернационализоваћу причу о „српском срцу Јохановом“

ИСКРА на Фејсбуку

фото: in4s.net

Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“, истинита прича о богатом Њемцу коме је пресађено срце српске жртве у „жутој кући“ на Косову, оживјеће у филму радног наслова „Жетва“ америчког аутора Пола Кампфа. Овај редитељ, сценариста и продуцент, чији је последњи филм Imprisioned са Лоренсом Фишбурном прије неколико дана премијерно приказан на маркету у Кану, за „Новости“ каже да је прву понуду продуцента Драгана Ивановића из „Бандур филма“ одбио, али, онда је прочитао књигу…

– На путу од Лос Анђелеса до Сан Франциска у авиону сам је нашао на Киндл сервису. Био је то веома лош превод, али, чак и таква, ова прича ме је освојила. Толико сам био дирнут да сам позвао Драгана чим сам изашао са аеродрома и рекао му: „Пристајем!“ – присјећа се Кампф, који је врло брзо, на основу књиге, написао и сценарио.

Прича о богатом Њемцу који после трансплантације почиње да сања непознате предјеле, људе и плавооког дјечака, а потом одлази на Косово у потрази за одговорима, толико је опчинила Кампфа да је одмах одложио друге пројекте и почео да пише сценарио за „Жетву“.

– Прича о бившој Југославији, Србији, Косову и Албанији је веома компликована и за оне који су умијешани у њу, а замислите тек како она изгледа просјечном Американцу. Сматрам да је добро за филм то што проговара са моје позиције аутсајдера, некога са стране, без предрасуда, некога ко као Јохан не познаје свијет о коме говори и не могу га „оптужити“ да је пристрасан. Желим да ову предивну причу подигнем на један већи, интернационални ниво.

После Џелетовићеве књиге о „жутој кући“ и илегалној трговини органима, Кампф је, каже, почео да чита све до чега је могао да дође – новинске чланке, интервјуе, гледао је документарце… Али и даље има много питања.

– То је веома болна тема за српски народ, али, нажалост, сличне ствари дешавају се широм свијета. Ово јесте српска прича, али проблем је свјетски. Такве ране не застаријевају, али можда је ово право време да се запитамо, на глобалном нивоу, шта се догађало, шта се још увијек дешава и зашто нико не одговара због тога – каже Кампф.

Према његовим ријечима, не може се побјећи од политике у филму, јер је тема таква.

– Намјеравам да испричам чињенице о ономе што се десило, али и да питам гдје је био НАТО, гдје Русија, а гдје Америка док се то дешавало. Зашто нисмо реаговали? Јер, то се десило после рата на Косову, када су нам рекли „све је у реду, рат је готов, ми смо ту“. То јесте политичко питање. И то се дешава и сада свуда у свијету. Али шта је са црним тржиштем, трговином робљем, проституцијом, свим оним што процвјета када „стабилизују ситуацију“. Серија коју планирамо да снимамо после филма биће настављена у том правцу – најављује редитељ.

Његов последњи филм Imprisioned снимљен је у Порторику, 80 одсто на енглеском и остало на шпанском језику. План је да и „Жетва“ буде већински на енглеском, с међународном глумачком екипом, која ће скренути пажњу на ову причу.

После одабира локација у Србији, Кампф се прије два дана вратио у Лос Анђелес, гдје ће током љета састављати глумачку екипу. У незваничним је преговорима са неким познатим именима око улоге главног јунака, Њемца Јохана, а о коме је ријеч, каже, откриће у августу, када се потпишу уговори.

– Када људи виде странца у Србији, посебно у унутрашњости, позову га на кафу и ракију, покажу му и ријечима и дјелом да је добродошао. То је тако дирљиво и људски, и то је управо оно чиме ми у Америци волимо да се хвалимо – да смо отворен народ, али то, једноставно, није тачно. Ја сам Американац, али ме овдје нико не мрзи, напротив! Управо тако је дочекан наш јунак Јохан, и то је оно што желим да испричам. Мрзјели су га само они који су имали нешто да сакрију – сматра Кампф.

Хуманитарна мисија

Кампф је са Холи Левоу власник продуцентске куће Equitas која се залаже за равноправност у филмској индустрији. У филмовима које они продуцирају глумице и женски чланови екипе су плаћене исто као и њихове мушке колеге, води се рачуна о заступљености мањина на екрану и ван њега, а део добити одвајају за хуманитарне организације.

– Планирамо да дио новца оставимо и некој српској хуманитарној организацији која помаже жртвама. Када сљедећи пут дођем потрудићу се да се боље упознам са њиховим радом – најављује Кампф.

Поздрав из Студенице за Фишбурна

Током боравка у Србији, Кампф је обишао многе наше цркве и манастире, а једну ноћ провео је у Студеници. Био је толико одушевљен њеном љепотом да је све вријеме сликао телефоном, а потом те слике послао свом колеги и пријатељу Лоренсу Фишбурну.

– Одговорио ми је истог часа. Он је веома продуховљен човек, и био је одушевљен оним што је видио. Интересовао се за детаље, тражио видео-снимке, а ја сам му објаснио да је то само једна од љепота Србије.

Новости, in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.