ХАЈДУК ПРОТИВ ВЕТРЕЊАЧА: За шта се бори „мали од Србије“

ИСКРА на Фејсбуку

Новак Ђоковић (© AP Photo / Alberto Pezzali)

Хајдук против ветрењача. Давид против Голијата. За Новака Ђоковића ово су биле само приче које је читао када је био дечак, а сада представљају његов живот – не у тениском смислу, већ у политичком. Јер, како сам каже, „мали од Србије“ бије битку против великог монопола.

Давно је прошло време када се Новак Ђоковић борио само за лични успех, рекорде и успон на АТП ранг листи.

Некада само још један од бројних заљубљеника у тенис је сада отац, муж и неко на кога се угледају милиони људи широм света, а успут и даље, у 35. години живота, успева да обори практично све рекорде који у свету тениса постоје.

Међутим, постоји нешто што постало толико дубоко урезано у карактер најбољег српског спортисте свих времена да без тога он практично – не постоји.

Борба

Некада се борио само за услове за тренинг у рангу са осталим талентованим вршњацима, затим да освоји први турнир, па Мастерс, па Гренд слем…

Практично од почетка својих тинејџерских година Новак Ђоковић се за нешто бори, а можемо закључити да је све за шта се борио и – изборио.

Оно што се заласком у позније спортске године (са нагласком на спортске) променило код Новака Ђоковића није то да ли се бори, него за кога и за шта се тачно бори.

„Ми смо конформистичко друштво, увек нам је лакше да се прикључимо стаду, него да из њега изађемо. Уместо да кажемо ‘ово није у реду, није праведно, борићу се за другог који има мање среће од мене’, многи бирају лакши пут. Знам да сам многима трн у оку, покушавам да раскринкам монопол који је у нашем спорту други низ година“, поручио је Ђоковић у изјави за „Спорт Клуб“.

Ако сте помније пратили изјаве Ђоковића током каријере, онда сте могли да видите колико често му инострани новинари разне реченице извлаче из контекста и стављају речи у уста.

Управо због тога се током година могло приметити како Новак често веома пажљиво бира речи, али и даје одговоре неретко и преопширно и предугачко – како никада не би остао недоречен и како никада не би оставио другима да закључују шта је он мислио и хтео да каже.

Због тога је порука коју је послао усред Завршног турнира у Торину имала јасан циљ и јасну мету, јер није сваки дан да најбољи на свету удара тамо где је најтврђе – на оне који воле да седе у удобним столицама, обећавају неоствариво и не остварују обећано, контролишу, управљају…

Зашто је Новак основао ПТПА?

Једна ствар свима мора да буде јасна. Све што је Новак урадио у политичком смислу урадио је, а да апсолутно и недвосмислено то није морао.

Било каква корист коју може да добије од борбе против личних „ветрењача“ пада километрима испод тога шта може да изгуби, односно нивоа енергије и времена који је у исто утрошио.

И поред тога, а готово сигурно врло добро то знајући, Новак је на УС опену прошле године озваничио настајање ПТПА, Уније тенисера и тенисерки која је створена како би служила његовим колегама и колегиницама.

Унију je покренуо заједно са канадским тенисером Васеком Поспишилом, урадивши то након што је доста времена провео на месту председника Савета играча АТП – до тада једине уније која је заступала играче.

Дакле, Новак је био на челу највишег могућег органа за заступање тенисера, до последњег детаља је прочешљао дешавања из истог и видео да нешто „смрди“.

„Био сам део Савета скоро десет година, од тога председник више од пет. Видео сам све изнутра. Видео сам како функционише политика унутар организације. Знам каква је хијерархија. Играчи увек добију краћи део канапа и зато смо мислили да је оваква организација неопходна“, рекао је Ђоковић на званичном представљању ПТПА.

За шта се бори?

Новакови тениско-политички потези имају само један циљ – борбу за оне којима је то најпотребније.

Не како би увећао своје материјално стање. Не како би поправио лични статус. Не како би нешто преузео, присвојио или уништио.

Ситуација са вирусом корона само је додатно погоршала ситуацију у тенису, односно јаз који постоји између најбољих тенисера и тенисери и свих осталих.

Спорт који има популарност какву има тенис, која се пореди са осталим највећим на свету, не сме да дозволи да неко ко је међу 100 најбољих на свету нема потпуно и безрезервно осигурану финансијску и егзистенцијалну сигурност.

Поређења ради – према угледном америчком сајту „Спортс Илустрејтед“, 100. најбољи играч у НБА лиги ове сезоне је Американац Џордан Кларксон, бек Јуте Џез.

Двадесетдеветогодишњи Кларксон је 2020. године потписао уговор на четири године вредан 51,5 милиона долара, што значи да годишње зарађује око 12 милиона долара.

Према листи британског „Гардијана“ за прошлу годину, 100. најбољи фудбалер био је Француз Висам Бен Једер, нападач Монака.

Информације доступне јавности кажу да тридесетогодишњи Бен Једер у Кнежевини зарађује око 172.000 долара недељно, односно нешто мање од девет милиона годишње.

Према најскорије објављеној АТП ранг листи, 100. тенисер света је Италијан Андреас Сепи.

Искусни ветеран прошле године зарадио је, само од награда са турнира, 581.925 долара.

Освајач три АТП титуле и некада 18. тенисер планете је током целе каријере, у синглу и дублу заједно, од турнира зарадио 11.568.844 долара – мање него што ће 100. најбољи НБА кошаркаш зарадити за једну годину.

„Гледајте, пре неколико дана сам разговарао са челницима АТП-а и рекао сам им да је незамисливо да данас играч који је 200. на свету не може да живи од тениса“, изјавио је недавно Португалац Жоао Соуза, некада 28, а сада 147. тенисер планете.

Проблем између тениса и осталих великих спортова постоји и када дођете до самог врха.

Према званичним подацима, од награда са турнира Новак Ђоковић, вероватно најбољи тенисер свих времена, зарадио је 154.064.726 долара.

Никола Јокић, актуелни МВП НБА лиге, би лета 2023. требало да потпише нови, петогодишњи уговор од чак 241 милиона долара, односно око 48 милиона годишње.

То ће му, иначе, бити трећи уговор у НБА, а доћи ће након претходног, петогодишњег од 148 милиона долара, који је потписао када није био ни близу нивоа на којем је тренутно.

Поређење зараде Ђоковића и Јокића служи само примера ради и не представља разлог због којег се српски тенисер сада већ одавно упустио у борбу против естаблишмента.

„Знам врло добро ко сам и шта сам и знам шта је праведно. Једва 150 играча живи од тениса у мушкој и женској конкуренцији. Дајте би било који спорт у коме је таква ситуација. Е, па управо се за те момке и девојке залажемо. Они се труде, али их не случају. Елита ће да се уздиже док се они боре, зато је ту ‘мали од Србије’ да се умеша и покаже им како треба“, објаснио је први рекет планете у Торину.

Против кога се бори?

То против каквих звери се бори показало се најбоље током прошле године, када је Ђоковић био спутаван и код недвосмислено алтруистичких акција, као што је донација слабије рангираним играчима од стране најбољих и најплаћенијих.

Поред тога, неке од Србинових иницијатива биле су и повећање наградних фондова у првим колима гренд слемова и осталих великих турнира, науштрб својих зарада на тим истим турнирима, уколико је то било потребно.

С обзиром на време у којем живимо, практично се у потпуности заборавило шта се дешавало у Аустралији прошле године, када је Новак био једини спреман да уради нешто за добробит тенисера и тенисерки.

Непосредно пред почетак Аустралијан опена 2020. сви играчи су морали да прођу кроз ригорозан карантин, због чега је Новак покушао да види да ли је могуће изборити се за мало више слободе
.
Како му се то вратило? Напад разних чланова аустралијских власти, уз „нож у леђа“ директно из АТП-ја.

„Ђоковић ми је приватно послао поруку путем ‘Воцапа’ током карантина у Аделејду у три ујутру. Имао је много идеја како би се помогле 72 особе које су биле у изолацији у карантину, од којих пола није било практично и реално, а пола је било могуће“, рекао је тада директор Тениског савеза Аустралије Крег Тајли и додао:

„Након тога је или неко из његовог тима или неко из АТП намерно пустио те информације у јавност, па је онда испало као да је он имао листу захтева, што је вероватно била непоштена критика јер смо ми само имали отворен дијалог“, објаснио је Тајли.

Директно рушење Новакових идеја дошло је у неколико наврата од разних директора турнира и „људи из сенке“, али и првог човека АТП Андрее Гауденција, о чијем односу са Новаком довољно говори њихов нимало срдачан поздрав у Торину током Завршног турнира.

А, о Италијану довољно говори то што је Гауденци, наводно, на Новаковог саборца Васека Поспишила „вриштао сат и по времена јер покушава да уједини играче“.

Новак се тек загрева

Новакове акције и реакције на непоштен и недовољно разрађен систем који постоји у свету не само мушког, већ и женског тениса тек су почеле, а може се очекивати да се додатно посвети борби против „ветрењача“ када за (највероватније) неколико година реши да окачи рекет о клин.

„Очигледно је да Новак не мора да ради ништа од тога. Он има много новца, често је у медијима, има све те спонзоре. Не мора да изађе на црту и бори се за све слабије рангиране играче, али он то ради и то довољно говори о њему“, рекла је недавно Британка Тара Мур, тренутно 121. тенисерка света, и у пар реченица подвукла поенту Новаковог уласка у тениску политику.

Јер када дође „мали од Србије“, који је досад урадио практично све што је замислио, тешко је предвидети сценарио у којем се нешто неће остварити и у овом поглављу његовог живота.

То не значи да ће Новакова организација бити савршена, да ће тенис процветати и да ће се одједном све окренути за 180 степени.

Ни не мора то да значи, јер није битно направити кардиналне, већ круцијалне промене – а управо је то оно чему Новак Ђоковић и ПТПА стреме.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.