Какав историјски успех за Велшане – у свом првом учешћу на евроспким првенствима пласирали су се у полуфинале. Велс је са 3:1 савладао Белгију и начинио једно од највећих изненађења у досадашњем делу турнира.

А почетак никако није наговештавао тако нешто. Белгија је већ у 13. минуту стигла до предности, фантастичним „пројектилом“ Рађе Најнголана.

Када се очекивала канонада гола Хенесија, Велс је показао одлучност и психолошку стабилност и врло брзо стигао до изједначења. Играо се 31. минут, када је капитен Ешли Вилијамс донео изједначење.

Тим резултатом отишло се на одмор, а када су се играчи вратили на терен Белгијанци су имали јасан задатак – што пре постићи нови погодак.

Ипак, Лукаку је био одсечен, Де Брујне блед (у неким тренуцима можда и себичан), Азар се трудио, али је одбрана Велса је сваку ситуацију решавала без већих проблема.

Можда је најопаснији по гол противника био Маруан Фелаини који је у полувремену заменио „невидљивог“ Караска.

Ипак, Велс стиже до поготка. И то каквог!

Робсон-Кану је искористио центаршут Ремзија, најбољег играча на терену, прихватио лопту и онда једним дриблингом избацио чак три одбрамбена белгијска фудбалера. Завршница је била чиста рутина.

Поново је Белгија дала све карте на напад. У игру је ушао и Дрис Мертенс, нешто касније и Мичу Батшуаји, али је одбрамбени блок Велса, на челу са капитеном Вилијамсом, изгледао непробојно.

У финишу меча Велс прави још један контранапад, Гантер је упутио употребљив центаршут за резервисту Воуксам, који је у стилу правих острвских голгетера скренуо лопту у гол Куртое.

Треба истаћи да се најбољи играч Велса Гарет Бејл у потпуноисти подредио тимској игри и без обзира што није учествовао у акцијама код голова – био је изузетно значајан за игру екипе Криса Колмана.

На крају, Велс је у поуфиналу сасвим заслужено. Противник у полуфиналу је Португалија, која се некако провукла међу четири најбоље екипе на турниру.

Узбуђења су загарантована, зашто не и нова сензација…