Притисак који је Ђоковић трпео у мечу са Кевином Андресоном изродио је нову тему за британске медије. У критичним тренуцима, суочен са фрустрацијом и невероватно добром игром јужноафричког тенисера, Ђоковић није сломио рекет, већ је застрашујућим урликом у смеру ка свом стручном штабу избацио сав бес из себе. Терапија је била ефикасна, али призор није био леп, па је новинарима дошао као наручен.
Најажурнији је био „Дејли мејл”, створивши фото-причу у којој се између браниоца титуле и његовог штаба нашла једна девојчица, скупљач лоптица. Иако се њих двоје нигде не виде заједно, мозаик неповезаних фотографија има за циљ да докаже како је девојчица „невиног израза лица” била „видно потресена, на ивици суза (по изворима са терена)”, па је виђена како „нервозно пије воду, образа црвенијих него иначе”, те је Ђоковић „избегавао да је погледа” док је узимао пешкир и враћао га…
Прича је пласирана Ђоковићу кроз новинарска питања одмах после победе против Андерсона, а најбољи тенисер света је, изненађен, узалуд објашњавао да девојчицу није приметио, да се окренуо ка свом штабу, али да је срџба била намењена њему самом. Одмах је најавио да ће пробати да се извини девојчици.
То му неће бити први пут, јер је и пре три месеца, у Мајамију упутио извињење дечаку скупљачу лоптица који се затекао на путу његовом вриску. Тада је због излива беса добио и судијску опомену, тако да му ова реприза није добро дошла, али новинарима јесте.
Занимљив је медијски процес обраде једног вриска. У наредним репродукцијама приче без видљивих доказа, девојчица је „уплакана и ћутљива до краја меча”, а наслови изненада повезују догађај са „оптужбама за расистичке изјаве Кириоса”, неколико дана раније. Читаоцу остаје само да и Ђоковићево понашање повеже са расизмом, свеједно што је нагло прослављена девојчица била беле пути, а и румених образа…
Шта каже девојчица са терена? За сада ништа, јер су новинари саставили причу пре но што су успели да је се дочепају, а камоли да добију изјаву. У самом заглављу велике фото-репортаже „Дејли мејла”, као и на њеном крају, стоји: „Ако знате девојчицу на коју је Ђоковић викао, јавите нам на телефон 0203…”
Не треба сумњати да је девојчица у међувремену „лоцирана” и да засад није допринела продубљењу приче у жељеном смеру. Питање је шта ће бити већи стрес за њу: Ђоковићев урлик или притисак медија да је представе као жртву.
Главни ефекат је већ постигнут, тема на коју ће се враћати ових дана је с много маште обрађена у ударним насловима, као и закључним реченицама, попут следеће: „Ђоковић је ушао у 25. узастопно четвртфинале на гренд слем турнирима. Скупљачи лоптица, чувајте се!”
Тагови: Британија, Вимблдон, Новак Ђоковић, Тенис