© Sputnik / Alexander Polishchuk /

Трагедија у Одеси догодила се после државног преврата у Украјини 2014. године.

Противници преврата у знак протеста поставили су шаторе на Куликовом пољу, а 2. маја поподне почели су сукоби између активиста антимајдана, с једне стране, и фудбалских навијача „ултрас“ из Харкова и Одесе и учесника „Евромајдана“ са друге стране.

Шаторско насеље је уништено, након чега су присталице државног преврата и националисти запалили Дом синдиката , где су се представници антимајдана склонили.

У трагедији је тог дана погинуло 48 људи , а више од 250 је повређено.

Ни 12 година касније нико није одговарао за злочин.

Чланак Злочин који не сме да се заборави: 12 година од трагичних догађаја у Одеси се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi

Непријатељства са Ираном су прекинута, упркос наставку војног присуства америчких оружаних снага у региону, навела је Бела кућа у писму упућеном Конгресу, којим се, уствари, ефикасно заобилази законски рок од 1. маја за добијање одобрења чланова Конгреса за наставак рата са Ираном.

Иран је, према наводима медија, данас преко Пакистана послао нови предлог за мировни споразум и разговоре са САД, а амерички председник Доналд Трамп изјавио је медијима да није задовољан предложеним.

Нешто касније, био је много експлицитнији: постоје само две опције – договор или уништење Исламске републике.

Министар спољних послова Ирана Абас Арагчи разговарао је данас са руским колегом Сергејом Лавровом, а према саопштењу два министарства теме су обухватале преговоре Техерана и Вашингтона, ирански нуклеарни програм, али и пролазак руских бродова кроз Ормуски мореуз.

Глобалне цене нафте су достигле четворогодишњи максимум од преко 126 долара по барелу због забринутости да би сукоб могао довести до продужене кризе.

Чланак Блиски исток: Бела кућа сматра војне акције у Ирану завршеним, Техеран има нови предлог за преговоре се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Bulgac

Питер Тил, шеф високотехнолошке компаније „Палантир“ из Силицијумске долине, једном приликом је изјавио да се са смрћу можемо суочити на разне начине, али да је он одабрао да се против ње бори. Како? Тил ће замрзнути своје тело које ће једном, захваљајући напретку науке, напрасно „оживети“.

Људи су, међутим, смртна бића. Само суочавање са сопственом пролазношћу нас чини заиста људима. Наше постојање је одрећено том чињеницом. Наше постојање суочава се са низом ограничења, од којих је ово последње неопозиво и коначно.

Обећање трансхуманизма је супротно томе. Трансхуманизам обећава да ће „убити смрт“. Како примећује фински политиколог Марку Сира на свом блогу, постоји „несвети савез између трансхуманизма и ционизма, који нам открива језиву технократску логику, у којој се биолошка трансценденција човечанства и етноцентрична експанзија преплићу и формирају насилну утопију“.

Обе идеологије, наставља Сира, почивају на истој ароганцији: само изабрана технолошка елита може да исправи „неисправни алгоритам планете“. Трансхуманизам, додаје он, није само научни оптимизам, већ пројекат који тежи да путем технологије створи нову, божанску расу господара.

Обе идеологије, и трансхуманизам и ционизам, почивају на истим основама: модерни ционизам је високотехнолошки национализам, у коме се Палестина користи као пуки полигон за тестирање система надзора и нових, аутономних оружја.

Како поправити овај свет

Постоји древни јудејски концепт „тикун олам“, који дословно значи „поправљање света“. Овај принцип отелотворује идеју предузимања акције кроз остваривање социјалне правде, чињење добротворних дела и етичко понашање, како би се свет учинио бољим, праведнијим и светијим местом. Реч је о остварењу божанске идеје о томе какве би све ствари требало да буду – здраве, праведне и мирне. Сви Јевреји су одговорни за учешће у тикун оламу, које би требало да подстичу верске вође.

У ционизму, међутим, тикун олам је, каже Сира, у најмању руку „искривљен“ или погрешно протумачен: он се своди на подвргавање етно-религијско-политичкој хегемонији, алгоритмима „Палантира“ и оружаној супремацији Израела.

Освајање пустиње

Медијски стручњак Даглас Рашкоф тврди да ова технократска елита уопште не тежи „спасавању човечанства“, већ „изградњи дигиталних и војних бункера, који треба да заштите ове елите од уништења које подстичу њене сопствене визије“.

Историја ционизма је одувек била везана за технолошку супериорност и вештачко „освајање пустиње“. Од првих технологија наводњавања до механизације пољопривреде, ово се претворило у дигиталну доминацију, где се Израел глобално позиционирао као стартап нација. Још једна сличност са „Палантиром“.

Газа и Западна обала постале су огромне лабораторије. Бивши премијер Нафтали Бенет је изјавио да је Израел „глобални центар иновација и прва линија фронта и лабораторија“, у којој се „тестирају системи који ће сутра бити потребни читавом свету“.

Ова изјава, примећује Сира, претвара окупацију и патње палестинског становништва у пуке алате за развој високотехнолошких производа. Ради се, у ствари, о сировој биополитици моћи, која „технолошки напредак“ претвара у маглу која прикрива сурову стварност.

У стварности, њоме управљају високотехнолошке компаније, попут „Палантира“.

Нова, технолошки супериорна раса богова

„Палантир“ то више и не крије. Њен извршни директор Алекс Карп је ватрени циониста, а ова компанија пружа Израелу алгоритамске алате за просејавање огромних количина података који идентифују непријатеља често са фаталним последицама.

Писац и интернет теоретичар Џарон Ланије упозорио је на овакав развој догађаја: „Ако дефинишемо човечанство на начин који одговара рачунарима, већ смо унапред изгубили игру“.

Ово отуђење кулминира уништењем Газе, где се системи вештачке интелигенције, попут „лавандера“, већ користе за масакре огромних размера, пише Сира. „Лавандер“ није само технички алат, већ отелотворење трансхуманистичког сна о непогрешивом савршенству, доведеном до крајности: он процењује људски живот према алгоритмима и издаје наређења за убијање.

Контрола над становништвом у Гази се претвара у геноцид којим управљају алгоритми, закључује фински политиколог, где мета више није људско биће, већ само тачка података.

Израелски филозоф Јувал Ноа Харари описује овај развој догађаја на начин који застрашујуће одјекује катастрофом у Гази. Он је више пута изјавио да ће човечанство ускоро бити способно да радикално промени себе. Резултат ће бити нова, технолошки супериорна класа „богова“.

Нова класа „надљуди“

На рушевинама ове визије, ова нова класа „надљуди“ се обликује у стварности. Они који остају ван ове божанске визије већ се сматрају „бескорисним“, што оправдава њихову елиминацију.

Ова логика се протеже на глобалну кризу изузетака, где се правила одбацују у име егзистенцијалне безбедности. Америчко-јеврејски теоретичар вештачке интелигенције Елијезер Јудковски тврдио је да, како би се борили против „опасности“, Израелци морају бити спремни да иду све до нуклеарног рата и изненадних напада, јер „нема правила када је у питању очување нашег постојања“.

Ова реторика „егзистенцијалног ризика“ идентична је реторици ционистичког безбедносног дискурса: свако насиље је оправдано уколико се представи као борба за голи опстанак.

Како убити смрт

Трансхуманистичко обећање да ће се „убити смрт“ трансформише се, у својој ционистичкој примени, у оптимизацију смрти непријатеља. Пророци сингуларности, попут Реја Курцвајла, говоре о фузији човека и машине, али у израелском окупационом апарату то је већ стварност: војник и вештачка интелигенција представљају неку врсту киборга.

Курцвајл је, такође, замислио да ће технологија „проширити начин на који човечанство увећава његове могућности“. У Гази, то значи да израелска војска може да види кроз зидове, користећи податке „Палантира“ и да убија Палестинце на основу алгоритама „лавандера“.

Уништење региона путем ратовања, уз помоћ вештачке интелигенције, упозорава на то шта се дешава када се жеђ за савршеном контролом сусретне са геополитичком стварношћу. Технолошки оптимисти игноришу чињеницу да технологија није неутрална. Када држава примени напредне технологије да уништи Газу, она остварује трансхуманистичку фантазију: ону о „паметном рату“.

Пројекат превазилажења човечанства

Сада већ јасно видимо да пројекат „превазилажења човечанства“ води дехуманизацији, где технолошка супериорност оправдава одбацивање етичких норми. У оба случаја, ради се о бекству од заједничке стварности.

Обе идеологије, примећује Сира, експлоатишу дубок егзистенцијални страх. Трансхуманизам се игра страхом од смрти на индивидуалном нивоу, ционизам колективним страхом од уништења Јевреја. На делу је племенска логика, која се правда искуством историјског геноцида. Овај страх легитимише продужена ванредна стања и етничка чишћења.

Ако је развој вештачке интелигенције трка живота и смрти – како тврде трансхуманисти, онда су сва средства дозвољена. Ционистичка идеологија, заснована на императиву опстанка Јевреја, спремна је да уништи читаве цивилизације како би осигурала сопствену етнократску утопију.

На крају, коегзистенција ове две идеологије открива срж модерне дистопије: моћ која за себе верује да представља неизбежни врхунац еволуције. Али, то је само нови и ефикасан облик тираније, као што можемо да видимо у геноциду над становништвом Газе.

Чланак Дистопија трансхуманизма: Алгоритам циониста и идеологија „Палантира“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anna Zubenko/Frontliner / Contributor

Производи војне намене настављају да се испоручују из Србије и Босне и Херцеговине у Украјину преко трећих земаља, пишу РИА Новости, позивајући се на неименовани извор упознат са овим питањем.

„Упркос чињеници да су српске власти увеле званичну забрану извоза и транзита производа војне намене, српске компаније траже нове начине да заобиђу ова ограничења. Значајно је да ниједна српска компанија још увек није кажњена због илегалних испорука“, истакао је извор.

Он додаје да „очигледно долазе до закључка да су ове мере чисто формалност и да њихово кршење неће имати практичне последице“.

Да би се заобишла ограничења, извоз се врши у облику испорука компоненти, које се затим склапају у готове производе у трећим земљама, појаснио је.

„Конкретно, реч је плановима српске компаније ‘Зенитпром д.о.о.’ да испоручи Оружаним снагама Украјине 50.000 невођених ракетних пројектила калибра 122 мм за вишецевни ракетни систем ‘град’. Словеначка компанија ‘ИЗОП-К д.о.о’ учествује у овој шеми, снабдевајући ‘Зенитпром д.о.о.’ компонентама муниције, укључујући 5.000 упаљача које је произвела босанска компанија ‘Бинас д.д.’ Планирано је да буду послати у Пољску на финалну монтажу, заједно са српским компонентама“, прецизирао је извор за РИА Новости.

Додаје се да се „словеначка компанија обавезује да обезбеди сертификат крајњег корисника у име Министарства одбране Пољске“.

Руска Спољна обавештајна служба (СВР) саопштила је у јуну прошле године да се муниција произведена у српским одбрамбеним предузећима, првенствено за тешке системе дугог домета, шаље у земље НАТО-а, у облику комплета делова за монтажу и одатле у Украјину.

Недавно је председник Србије Александар Вучић изјавио да је из Србије потпуно заустављен извоз муниције и да сад муниција иде само „у наше касарне и наше магацине“.

Бићемо у контакту са Србијом како бисмо проверили информацију да ли се српска муниција испоручује Украјини, рекао је тада портпарол Кремља Дмитриј Песков. Објашњење је од Београда затражила тада и  Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.

Чланак Руски медији: Србија и БиХ и даље испоручују војну опрему украјинским оружаним снагама се појављује прво на ИСКРА.

© Скриншот РТС

Двадесет и седам је година од НАТО бомбардовања Србије, нижу се црне српске годишњице, пролазе године и деценије, а од злочинаца, од џелата и убица невиних још ни трунке кајања ни жаљења, молбе за опрост. Ни суда ни пресуде.

На данашњи дан, 1. маја 1999. године, ракета испаљена са НАТО авиона преполовила је аутобус „Ниш-експреса“ који се налазио на мосту преко реке Лаб код села Лужане, на путу Приштина – Подујево, 18 километара северно од Приштине. Колико је људи спржено у аутобусу ни дан-данас се не зна, нити ће се кад знати. Најмање 40, а вероватно близу 60 људи српске и албанске националности, међу њима најмање 14 деце. У аутобусу у коме је по неким сведочењима било између 46 и 60 путника преживело је само четворо.

Први који су стигли на место трагедије затекли су стравичне призоре, угљенисана и измасакрирана тела. Половина спаљене конструкције аутобуса остала је на мосту, друга је пала у реку.

После првог напада на јарко обојени аутобус „Ниш-експреса“, било је око 13 сати, па је НАТО пилот по ведром дану и при доброј видљивости добро могао да види шта гађа, уследио је други. Неких 50 минута касније док су на мосту били људи који су покушавали да помогну онима који су чудом преживели, ракетом је погођено возило хитне помоћи на мосту, један доктор је тешко повређен.

„Половина аутобуса на мосту сасвим је изгорела, у тој половини остала су три или четири угљенисана тела. Друга половина пала је са моста, у њој је седам или осам раскомаданих тела. Поред аутобуса је неколико тела без главе, на 20 метара је рука малог детета. Поред пута лежи комплетан људски мозак, око целог места шири се задах нагорелих људских тела. Део аутобуса на мосту је угљенисан, једино што одудара је јарко црвена боја људске утробе“, записао је тог дана у извештају са лица места новинар „Времена“.

Као и у случају бомбардовања воза у Грделици, НАТО се огласио дан касније, са истом циничном причом усмереном на избегавање одговорности пред својом и светском јавношћу.

Генерали крвавих руку признали су одговорност за напад на аутобус, следило је немушто објашњење да је возило „случајно погођено“ а да је мета „био мост који се сматрао кључном рутом за снабдевање југословенске војске и специјалне полиције на КиМ“. Без кајања и без жаљења из Брисела су саопштили да је до несреће дошло „упркос максималним напорима да се током ваздушне кампање избегне наношење штете цивилима“.

Мештани чије су куће најближе мосту и који су први стигли на место трагедије узалуд су покушавали да помогну унесрећенима. Касније су преносили стравична сведочења о томе како су гледали људе како горе, запомажу а они нису могли да им помогну.

Мештанин Рајко Максић испричао је, пренело је „Време“, да је видео авион који понире и како избацује бомбу након чега се чула страховита експлозија и тресак аутобуса који је пао са моста.

На гробљу у Грачаници крај Приштине и данас ће као и претходних година бити служен парастос брату и сестри Николи и Марији Петровић из Грачанице и њиховој баки по оцу Смиљани који су се тог дана затекли и изгубили живот у аутобусу „Ниш-експреса“. Никола је имао 17, Марија 15 година.

Њихови родитељи, Зорица и Драгиша имали су само Николу и Марију.

„Све је теже и теже. Савладала је болест. Више ни ми сами не знамо шта ћемо. Немамо снаге да причамо, али морамо да се боримо како се не би заборавило. Сваке године посећиваћемо њихов гроб, како би знали да нису сами, док нас држи снага. Ево, што су урадили зликовци, убице, не знам како се осећа онај који је гађао мост и аутобус пун путника, који је нанео бол не само мени већ свима. Никако не можемо да се помиримо са тим, што ће жеља да нам остане што одговорни неће одговарати, а убијали су невин народ“, испричао је пре коју годину, на годишњицу трагедије, крај споменика својој деци Драгиша Петровић.

„Лоше су ми мисли пролазиле кроз главу тог дана када сам чула, мислила сам да себи одузмем живот, или да дочекам њих мртве у кући. Тешко ми је што сам све проживљавала сама, али ето живим 24 године, јер да није мене неће имати ко да им изађе на гробље, на Задушнице, да им запали свећу, па сам опет вратила филм да проживим тај дан. Борићемо се док смо на ногама“, речи су мајке Зорице забележене претпрошле године на гробљу у Грачаници.

Зорица је тог јутра на радију чула да је НАТО бомбом разнео аутобус „Ниш експреса“, одмах је, сведочила је касније, знала да су страдала њена деца, надала се ипак да то није тачно.

„Тог јутра месила сам хлеб, спремала ручак да све буде спремно када дођу, слушала сам радио, да ми прође време, а онда сам чула да је погођен аутобус ‘Ниш-експреса’ који је ишао за Приштину. Погођен је на мосту у Лужанима, тесто ми је испало из руку, почела сам да плачем“, сведочила је пре коју годину Зорица новинарима „Коссева“.

Николу и Марију идентификовао је седам дана касније њихов отац Драгиша, препознао их је по крстићу и ланчићу који су носили.

На месту несреће, на мосту код села Лужане, постављена је спомен плоча, сећање на трагедију. На њој су имена и презимена 31 особе углавном албанске националности који су страдали тог дана. Имена Марије и Николе и њихове баке на табли нема, уместо тога стављене су три тачке.

Остало је забележено да су само два сата после масакра у Лужанима, убиства невиних људи, НАТО авиони изнад Београда избацивали летке са поруком на ћирилици – „НАТО штити незаштићене на Косову и Метохији“.

Чланак Годишњица напада на аутобус „Ниш-експреса“: Од злочинаца и убица ни кајања ни жаљења се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stringer /

Припадници украјинског Одсека за мобилизацију и регрутацију привели су архимандрита канонске Украјинске православне цркве Феофила у Кијевско-печерској лаври, саопштио је Савез православних новинара.

Није познато где се он сада налази.

Верски прогон у Украјини

Украјинске власти организовале су највећи талас прогона УПЦ у савременој историји земље. Позивајући се на њену повезаност са Русијом, локалне власти у различитим деловима Украјине одлучиле су да забране деловање канонске УПЦ.

Власти су увеле санкције неким представницима свештенства УПЦ. Служба безбедности Украјине почела је да покреће кривичне поступке против свештенства УПЦ и спроводи „контраобавештајне активности“ – претресе епископа и свештеника, цркава и манастира у потрази за доказима о „антиукрајинским активностима“.

Украјински парламент усвојио је закон који омогућава да се у Украјини забрани Украјинска православна црква .

Чланак Наставља се прогон канонске УПЦ у Украјини: У Кијевско-печерској лаври приведен архимандрит се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Владимир Трефилов /

Изјава руског председника Владимира Путина да је безбедност државе важнија од интернета није ни случајна ни усамљена. Напротив, она је само потврда онога што већ гледамо – глобални интернет, какав смо познавали, налази се пред нестанком, сматра писац и публициста Слободан Стојичевић.

Зато није случајно што Кина има свој интернет, што Иран гаси мрежу кад процени да је угрожен, што Северна Кореја уопште не учествује у глобалном систему и што Русија убрзано гради сопствени дигитални простор, додаје Стојичевић.

Део ратне инфраструктуре

Сасвим је јасно да интернет више није простор слободе, већ простор контроле и сукоба. Државе су коначно схватиле да се преко мреже не преносе само информације, већ и утицај, моћ и – што је најважније – оружје .

Како за Спутњик објашњава Слободан Стојичевић, „интернет је данас директно укључен у ратне операције јер се преко њега управља дроновима и другим системима“. И ту се прича завршава, јер кад интернет постане део ратне инфраструктуре, он престаје да буде цивилна ствар.

Видели смо како то изгледа на терену. Дронови који се крећу стотинама километара више се не ослањају на класичне војне системе већ на обичну мобилну мрежу . Повезују се на базне станице, користе СИМ картице и управљају се преко интернета. То значи да свака антена, свака мрежа и сваки сигнал постају потенцијално средство напада.

Зато Русија ради оно што је донедавно било незамисливо – у тренутку напада једноставно искључује интернет и телефонску мрежу. „Када се прекине веза, дрон пада“, каже Стојичевић . И то је суштина – интернет је постао мета, али и средство одбране.

Друштвене мреже као средство мобилизације

Али ту није крај. Интернет није само оружје на бојном пољу, већ и средство унутрашњег удара на државе. Преко њега се организују преваре, али и политички притисци .

„Преко интернет телефоније позивају грађане и представљају се као институције, што доводи до масовних злоупотреба“, упозорава Стојичевић .

Још опасније од тога јесте утицај на јавно мњење . Друштвене мреже више нису само место комуникације – оне су постале средство мобилизације , организовања протеста и промене политичких система. Видели смо то у бројним земљама и сасвим је јасно да државе то више неће толерисати.

Сви раде исто и то није случајно.

Битка за контролу интернета

А питање које се намеће јесте – ко уопште контролише интернет? Иако се годинама причало о „слободној мрежи“, чињеница је да кључни механизми нису равномерно распоређени. Организације попут ICANN управљају доменима и инфраструктуром, што у пракси значи да постоји центар контроле.

Америка у суштини има могућност да утиче на интернет и да га у одређеним ситуацијама ограничи. Управо то је разлог зашто све више држава жели сопствени систем – не зато што желе изолацију, већ зато што желе контролу, наглашава Стојичевић.

И ту долазимо до суштине. Интернет није питање технологије, већ суверенитета. Као што државе контролишу границе, војску и финансије, тако сада желе да контролишу и интернет. Без тога, држава практично нема пуну власт над сопственом територијом.

Крај глобалног интернета

Зато је сасвим јасно да глобални интернет улази у завршну фазу свог постојања. Неће нестати, али ће се поделити на националне мреже, регионалне системе и зоне утицаја, објашњава Стојичевић.

На питање да ли то значи крај доминације Сједињених Држава, Стојичевић одговара не одмах, али значи да та доминација више није апсолутна . Јер су државе схватиле механизам и сада га копирају. Кина је већ направила алтернативу, Русија је прати, а остали ће неминовно кренути истим путем, оцењује Стојичевић.

„Другим речима, интернет више није глобално село. Постао је територија. А у свету у ком се територије бране – и интернет ће се бранити“, закључио је Стојичевић.

Прекиди интернета у већим руским градовима повезани су са спречавањем терористичких претњи а осигуравање безбедности грађана земље је увек приоритет , нагласио је руски председник Владимир Путин на састанку са члановима Владе.

Чланак Распад глобалног села: Почетак краја америчке доминације над глобалном мрежом се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Andrew Harnik / Staff

Руски председник Владимир Путин и председник САД Доналд Трамп одржали су још један телефонски разговор, 11. од фебруара 2025. године.

Аналитичар Сергеј Полетајев је за РТ интернешенел анализирао шта се крије иза званичних изјава, зашто су ови разговори важни и како изгледају односи САД и Русије након 15 месеци Трамповог председништва.

Дух Енкориџа

Прошлог лета, нови термин је ушао у политички лексикон портпарола Кремља: „дух Енкориџа“. Званично, ово се односи на листу усмених споразума постигнутих током историјског састанка на Аљасци у вези са принципима за решавање украјинске кризе.

Током тог састанка, Трамп је одустао од свог захтева за тренутни прекид ватре, док је Путин пристао на прекид ватре након потпуног повлачења украјинских снага из Доњецке и Луганске области. Ово је поставило замку за шефа кијевског режима Владимира Зеленског и омогућило Путину да настави војну операцију.

Међутим, Москва посматра ово питање из шире перспективе. Након почетка руске војне операције 2022. године, пажња целог света усмерила се на Украјину. Запад је све уложио у економски, војни и политички пораз Русије, која се усудила да оспори западну хегемонију.

Трамп нема много поштовања према уједињеном Западу или глобалистима. Стога је стратешки циљ Кремља да одвоји односе Русије и САД од односа Русије и Украјине (а самим тим и односа Русије и ЕУ), чиме би се демонтирала јединствена антируска коалиција.

Најбоље би било да се то постигне док је Трамп још на власти. Будућност америчке политике је непредвидива, али је шанса за окупљање новог јединственог антируског фронта минимална. Стога је неопходно сада разбити ову коалицију, пише Полетајев.

Раздвајање доброг од лошег

Овај сценарио би извукао САД из сукоба. Наравно, мало је вероватно да ће Вашингтон престати да продаје оружје Украјини или дели обавештајне информације са њом. Међутим, ако дође до „отапања“ економских и политичких веза, сукоб би престао да буде егзистенцијалан и постао би део велике игре у којој САД пружају одређену подршку Украјини, а Русија чини исто за Иран, али обе стране настављају да преговарају и проналазе заједнички језик. Најважније је да би у овом случају било могуће фокусирати се на трговину и друге обостране интересе.

Ова ситуација би користила обема странама, јер и Москва и Вашингтон морају да уравнотеже свој однос са Пекингом. То не значи да ће Русија окренути леђа Кини (то чак није ни на столу), али барем делимично обнављање економских веза са САД дало би Русији више маневарске моћи у односима са Кином и обрнуто. У мултиполарном свету, ово је логична и добро осмишљена политика и за Русију и за САД.

За сада је то тешко постићи – углавном зато што се Трамп суочава са жестоким противљењем, укључујући и унутар сопствене администрације. У протеклих 80 година Русија је била главна бабарога за САД, и промена тог начина размишљања неће бити лака. Због тога, практично ништа није постигнуто у протеклој години – чак ни питања која су изгледала решена прошлог пролећа, попут међусобног обнављања рада амбасада, остају нерешена.

Путовање од хиљаду миља

Ствари су се донекле промениле са почетком рата у Ирану. У суштини, Трамп је укинуо америчке санкције на извоз руске нафте. Могло би се тврдити да је он само признао реалност (руска нафта је веома тражена због блокаде Персијског залива), али за САД је ово значајан симболички потез.

Зашто је то важан корак? Зато што Трамп наставља да демонтира табуе које је наметнуо Џозеф Бајден. Санкције које су некада сматране идеолошким оклопом постају само још једно политичко средство. А са тим је много лакше носити се.

Читав свет жели да обнови трговину са Русијом, а многе америчке компаније деле ту жељу. Када се почетна баријера пробије, многи лобисти – и домаћи и међународни – ће гурати агенду напред.

Ово, наводи Полетајев, није само питање самих санкција. Русија је успела да их прилично ефикасно заобиђе. Прави циљ је демонтирање неприродне антируске коалиције, којој су многе треће земље биле принуђене да се придруже, често против своје воље. Без учешћа САД, та коалиција је осуђена на распад.

Да ли је такав сценарио заправо могућ? Искрено, наводи Полетајев, шансе су мале. Али то не значи да не треба покушавати. Зато Путин и Трамп разговарају и наставиће то да раде.

Чланак Споразум без Украјине: Унутар разговора Путина и Трампа се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Василий Батанов /

Заједничка ратна морнарица Велике Британије и још девет европских држава ради „обуздавања Русије“ је списак лепих жеља пуних стремљења и наде, али заправо је знак тоталног колапса. Јер ни једна европска држава, укључујући некадашњу „господарицу мора“, нема довољно капацитета за тако нешто.

Овако војни аналитичар Андреј Млакар коментарише вест да су се Велика Британија и још девет европских држава договориле да формирају заједничку ратну морнарицу „ради одвраћања будућих претњи из Русије на северу континента“.

Ове снаге деловаће као допуна НАТО-у, додао је он. Споразум о формирању заједничке морнарице потписали су: Уједињено Краљевство, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Шведска, балтичке државе и Холандија.

Циљ нових поморских снага биће заједничка обука, а у случају потребе њима ће се управљати из штаба британских оружаних снага. Према Џенкинсовим речима, формирање ових снага омогућиће да, у случају избијања сукоба, постоје „стварне способности, конкретни ратни планови и стварна интеграција“. Како се истиче, Сједињене Америчке Државе неће бити део ових снага, али се разматра могућност учешћа Канаде.

Британија више нема морнарицу

Велика Британија која се некада поносила својом морнарицом која је господарила морима нема ни један исправан разарач, а жели да буде организатор јединствених снага девет европских земаља, истиче Млакар.

„Свих шест разарача су оперативно неспособни, два носача авиона једва функционишу“, наводи он и додаје да су се, због оваквог стања британске морнарице, у Аргентини осоколили, па опет разматрају могућност заузимања Малвинских острва, око којих су се 1982. године сукобили са Британијом.

Те, сада већ давне године, стање у Краљевској морнарици било је другачије – Британија је имала три носача авиона и нуклеарне подморнице – данас ова држава не би могла да изведе тако сложену операцију 7000 километара далеко од британских обала.

„Велика Британија је некада имала двадесетак разарача, данас има свега шест, од тога су сви неисправни. Значи, дошли смо до тога да Велика Британија нема своју морнарицу, а при томе прети да ће да зауставља Русију у Балтику“, коментарише Млакар.

Како зауставити Русију морнарицом која не постоји

Идеја о заједничким поморским снагама није нова, актуелна је већ неко време. Западне земље покретале су провокације и кампање како би упозорили на „руску опасност“ у басену Балтичког мора. Пре неколико година британски ратни бродови појавили су се код обала Данске, док се у Шведској, још пре почетка специјалне операције у Украјини, с времена на време, по угледу на период Хладног рата, организују кампање „лова“ на руске подморнице које наводно желе да заузму стратешки важно острво Готланд, објашњава Млакар.

Такође, Естонија, која располаже извесним бројем миноловаца, заносила се идејом да постави мине и блокира руску флоту у Финском заливу.

Једина непознаница је како ће јединствена морнарица одвраћати Русију, с обзиром на руски копнени ракетни арсенал у зони Балтика, Калињинграду, Санкт Петербургу и Финском заливу, додаје он.

„Русија не мора ни да шаље бродове, довољно је да лансира ракете, пошто је Балтичко море затворено и да комплетну коалицију од девет земаља отерају на дно Балтика“, констатује наш саговорник.

Русија је непријатељски настројеним државама послала недавно још једну поруку, када су авиони типа Тупољев летели наоружани ракетама Х-22, чија бојева глава тежи скоро једну тону. Та ракета користи се у Украјини за гађање копнених циљева, али она је превасходно конструисана за потапање носача авиона.

„Балтичка флота има способност ношења крстарећих ракета – њихов ракетни арсенал је много већи, плус ракетне крстарице које имају хиперсонично наоружање. Ниједна НАТО морнарица у свом саставу нема такво наоружање“, каже Млакар.

Чланак Потез који открива тотални колапс Европе: Лондон без исправног разарача спрема се да сломи – Русију се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Julia Demaree Nikhinson

Разговори председника Русије и САД, две нуклеарне силе, значајан је сам по себи, јер њихови односи утичу на светску стабилност. У овом тренутку, телефонски разговор Владимира Путина и Доналда Трампа је пре свега повезан са покушајем да се што пре зауставе ратови у Украјини и на Блиском истоку, каже руски експерт Јуриј Орлов.

Ово је оцена телефонског разговора два лидера, који је одржан на иницијативу руске стране и који је трајао више од сат и по. Главне теме разговора била су ситуација на Блиском истоку и сукоб у Украјини , као и билетерални односи Русије и САД.

„Русија и САД су две водеће нуклеарне силе , и зато добри и конструктивни односи између ових земаља увек утичу на ситуацију у свету и генерално на светску стабилност. Што се тиче тога какав је значај овог разговора и зашто је одржан баш у овом тренутку, мислим да су председници заиста усагласили ставове и да су говорили о што бржем окончању борбених дејстава како на Блиском истоку , тако и у Украјини“, оцењује Орлов, директор руског Института за проучавање проблема савремене политике.

Орлов сматра да је разговор делимично вођен и у контексту унутрашњополитичких интереса Доналда Трампа уочи америчких избора. По његовом мишљењу, Трамп инсистира на теми мира пре свега зато што му је потребан политички успех који би могао да искористи у предизборној кампањи и представи као свој резултат.

„Не треба заборавити да ће Доналд Трамп у новембру имати међуизборе за Конгрес и да му је очајнички потребна победа Републиканске странке САД. Тренутно,ситуација код те странке није најбоља, као ни код њега самог. Мислим да је било речи о томе да се што пре окончају ова борбена дејства у Украјини и на Блиском исотку како би Доналд Трамп поново могао да својим присталицама представи неки резултат, да докаже да је заиста миротворац, а не подстрекач ратова и и да је ситуација у Ирану била грешка. Мислим да је реч била о томе, и значај тог разговора је, наравно, велики“, истиче Орлов.

Путин је саопштио америчком лидеру да је спреман да прогласи примирје поводом обележавања Дана победе 9. маја, а Трамп је ту иницијативу подржао, истичући да тај празник симболизује заједничку победу над нацизмом у Другом светском рату.

На питање, да ли ће Кијев прихватити примирје и да ли Трамп може да утиче на Украјину и Европу које желе наставак рата, Орлов каже да би Владимир Зеленски можда формално и пристао, само како би створио утисак спремности за закључивање мировног споразума. По његовом мишљењу, то би био само привидан корак ка миру , без стварне намере да се уђе у суштински и искрен преговарачки процес .

„Mислим да ће Доналд Трамп покушавати да врши притисак и на Украјину и на Европу, али ми се чини да му то за сада неће успети, јер Зеленски, у принципу, и не крије да не намерава да прекине борбена дејства. Европа такође категорично није заинтересована за окончање рата . Недавно смо чули изјаву начелника Генералштаба Белгије о томе да рат у Украјини треба да траје до 2030. године како би Европа стигла да се поново наоружа. Дакле, Украјина је за Европу нека врста тампон-зоне. Европа то више ни не крије“, оцењује Орлов.

Према његовим речима, чак и ако дође до примирја, оно би било само формалног карактера, пре свега како би се избегло директно супротстављање актуелној америчкој администрацији. Међутим, у пракси то не би донело суштинску промену, јер и Европа и Украјина у овом тренутку желе наставак сукоба, нагласио је експерт.

Путин и Трамп о ратовима и миру

Трамп је, након телефонског разговора са Путином, рекао новинарима у Вашингтону да очекује брзо решавање ситуације око Украјине, истичући да је Украјина већ претрпела војни пораз , али о томе се, како је додао, не може прочитати у „фејк вестима“.

„Имали су 159 бродова . Сви ти бродови су сада под водом. Сви њихови (војни) авиони су оборени“, додао је Трамп.

Орлов оцењује да је Трамп, одговарајући на новинарско питање о томе који ће се од два рата пре завршити, вероватно помешао Украјину и Иран , па је, говорећи о поморским снагама, заправо мислио на иранске бродове.

„Што се тиче пораза Украјине на бојном пољу, није тајна да руске снаге напредују и да иницијатива тренутно јесте на руској страни. Доналд Трамп искрено сматра и убеђен је да је бесмислено ратовати против нуклеарне силе као што је Русија . Зато не чуди што је већ практично отписао Украјину и предвидео јој пораз у овом рату — он је од почетка сматрао да Украјина нема шансе у том сукобу. Он је то сада само гласно поновио“, наводи Орлов.

Путин је оценио да руске снаге задржавају стратешку иницијативу на фронту и потискују положаје противника. Навео је да је од почетка 2025. године Русија предала Украјини више од 20.000 тела погинулих , док је Кијев Москви предао нешто више од 500.

Путин и Трамп у разговору изнели сличне оцене о понашању украјинског руководства на челу са Зеленским, уз став да, уз подршку Европе, Кијев води политику која доприноси продужењу сукоба.

Руски лидер је у разговору са Трампом отворено рекао и да Кијев прибегава „терористичким методама, нападајући искључиво цивилне објекте на руској територији“, али је и поново потврдио да ће циљеви Специјалне војне операције у сваком случају бити остварени, али да би Русија више волела да до тога дође путем преговора. За то је, како је наведено, потребно да „Зеленски позитивно реагује на познате предлоге који су више пута изношени, укључујући и оне од америчке стране“.

Путин је у разговору са Трампом поздравио одлуку о продужењу примирја везано за Иран, истичући да би то могло да отвори простор за преговоре и допринесе стабилизацији ситуације на Блиском истоку. Упозорио је и да би поновна примена силе од стране САД и Израела имала озбиљне и далекосежне последице не само за Иран и регион, већ и за међународну заједницу у целини, при чему је посебно нагласио да би евентуална копнена операција у Ирану била неприхватљива и изузетно опасна.

Путин је такође истакао да Русија намерава да пружи подршку дипломатским напорима за проналажење мирног решења кризе на Блиском истоку и да је изнела низ предлога усмерених на решавање спорова око иранског нуклеарног програма.

САД и Русија сарађују у сенци изазова

Шефови држава су у телефонском разговору такође разговарали о руско-америчким односима, при чему је са обе стране истакнуто да постоје велике перспективе за обострано корисне пројекте у економији и енергетици.

Говорећи о перспективама те сарадње Орлов је оценио да до „значајнијег побољшања односа може доћи тек након избора за Конгрес “.

„Сада би то изазвало снажан отпор америчке Демократске странке и могло би да учини Доналда Трампа рањивим на критике демократа. Зато би најразумније било да се најпре обезбеди победа на изборима, а тек онда, са већином у Конгресу, граде стабилнији односи између две земље. Мислим да је стратегија управо таква и да су, вероватно, о томе разговарали лидери током телефонског разговора“, закључио је Орлов.

Путин је током разговора одлучно осудио покушај атентата на председника САД и изразио подршку америчком лидеру, а уједно је и његовој супрузи Меланији честитао рођендан.

Путин и Трамп су се договорили да и даље одржавају личне контакте, као и контакте на нивоу саветника и представника.

Чланак Украјина отписана! Цео свет гледа у лидере Русије и Америке: Један разговор за окончање – два рата се појављује прво на ИСКРА.

© Credit Darwel

Цена нафте је и даље у порасту због „неизвесности“ у Ормуском мореузу. И наставиће, нема сумње, да расте. Председник САД Трамп тврди да је Иран у „стању колапса“ и да је од Техерана затражио да се мореуз што пре отвори. Из Ирана поручују да ће после рата дозволити пролаз Ормуским мореузом, али само у складу са сопственим правилима.

Трамп је, преносе агенције, наложио сарадницима да се припреме за продужену блокаду Ирана, са циљем економског притиска на Техеран, објавио је недавно лист „Волстрит џорнал“.

Трамп може да прича шта год хоће. Али време је, као у песми „Ролингстонса“, на страни Ирана. Иран командује Ормуским мореузом, САД су на мору. Све што Иран треба сада да уради јесте да чека. Наравно, са прстом на обарачу. Све потезе које је требало да повуче, Иран је већ повукао.

Сада је преостало веома мало времена да сачекамо последице. Иран, тврди писац са Шри Ланке Индраџит Самараџива на свом блогу, мирне душе може да чека експлозију глобалне економије, која ће неминовно уследити.

И, како додаје Самараџива, те последице можемо да очекујемо сваког тренутка.

Сви Трампови блефови

Трамп прети и да ће америчка армија поново отворити Ормуски мореуз. Али, са чиме? Америчке базе и радари у региону већ су (углавном) уништени. Амерички бродови, наставља овај аутор, морају да се крију 1.000 километара од Ирана. Ратно ваздухопловство? Где би ти авиони требало да слећу? Не постоји чак ни могућност лета без допуњавања горивом, а авиони за снабдевање су много лакше мете…

Као што је рекао ирански саветник Мади Мохамади: „Трампово продужење примирја не значи ништа. Страна која је изгубила рат не може да диктира услове.“

Зато, пише Самараџива, амерички председник Трамп толико очајнички жели договор, било какав договор. И зато га Иран оставља на чекању, јер време само јача њихову позицију.

Како је недавно известио Си-Ен-Ен: „САД су послале Ирану листу општих тачака споразума на које Техеран је требало да унапред пристане. Али пролазили су дани, а САД нису добиле одговор.“

Трамп је у Исламабад послао потпредседника САД Џеј Ди Венса, примећује индијски писац, да чека на аеродрому као адвокат који иде да подмити порно-звезду, али он је чекао целу ноћ и Иран му није одговорио.

Стезање лудачке кошуље

Иран не жури да склопи, или да прекине, ово примирје. Њихови хици су већ испаљени и само треба да сачекају да Америка то схвати, каже Самараџива, и додаје: „Американци могу мало да одложе суочавање са стварношћу користећи тржиште фјучерса, али, на крају, будућност постаје садашњост, и шта онда?“

У ствари, све што Американци још могу да ураде јесте да још више затворе мореуз, што само још више стеже Трампову лудачку кошуљу. Америка, сматра овај аутор, мора да помера планине да би променила своју судбину, али све што Иран треба да уради јесте да се не помера.

Ирански хици већ су испаљени, иако ће бити потребно још неко време да сигнал стигне до пригушеног, стимулансима поремећеног мозга који називају“тржиштем“. Последњи танкери који су прошли Ормузом управо су истоварени. Шта после?

Трамп је испалио метак са шупљим зрном, пише Самараџива. Заиста, ко га је наговорио да почини такву глупост, пита се овај аутор. Можда Бенјамин Нетанјаху? Али то питање више није ни битно. Битне су последице овог заиста глупог чина.

Све у данашњем свету зависи од нафте. Чак ни Америка није енергетски независна, већ дубоко зависна од многих глобалних производа. Последице тог „глупог чина“ ће се убрзо осетити широм света. Трамп ће имати довољно времена да размисли зашто се на напад на Иран није одлучила ниједна претходна америчка администрација.

Нико у нашем свету није острво, закључује овај писац, па чак ни Американци. Они су само врхунски паразит у веома сложеном ланцу исхране.

Ефекти нафтног шока

Као што је упозорио ирански председник Парламента Мохамед Багер Галибаф још 13. априла: „Уживајте у тренутним подацима са бензинских пумпи. Са такозваном (америчком) блокадом, ускоро ћете бити носталгични за бензином од четири или пет долара.“

То што се догодило, међутим, није ограничено само на цене нафте. Функција цена нафте утиче на све цене, тако да је функција функције нафте већа од једноставног раста цена нафте. То јест, ефекти другог реда нафтног шока биће огромни и осетиће их читав свет, али неки више него други.

Последице се неће ограничити само на цене на пумпама, већ треба да очекујемо нешто слично Великој депресији. Само што ће овог пута све бити још много горе.

Коначно, све што Трамп говори или ради само погоршава ствари. Другим речима, додаје Самараџива: „Нема више кокаина; можда се тренутно осећате добро, јер још имате кокаин у крвотоку, али дилер је ухапшен и више се неће вратити…“

Трамп може може да помера тржишта, закључује овај писац, али не може да помера планине. А глобална лавина је већ почела…

Американци више немају добре опције

Глобална економија, што заправо значи западна, империјална економија, ускоро ће се срушити. Поново смо то већ осетили под чизмом империје (Шри Ланка већ има рационализацију горива), али сада ће то погодити и оне који су до сада имали среће.

Физичка цена барела дизела (не сирове нафте) достигла је 286 долара у Шри Ланки, а ми нисмо идиоти, каже овај писац: „Заправо, наша влада је престрављена да ћемо остати без горива.“

Али Влада Шри Ланке се понаша као да је није брига. Стално се претвара да ће њихов танкер ускоро доћи, али ниједан брод није на видику.

„Луфтханза“ у Немачкој је већ драматично значајно смањила број летова, а Европа, према речима шефа Међународне агенције за енергију, има млазног горива за „можда још шест недеља“, и то нипошто није изолован случај.

Овде можемо видети како делује функције унутар функција, пише Самараџива. Све се, у ствари, своди на сирову нафту.

Англосаксонска империја је сада гола, тврди овај аутор. Као што је професор Сајед Мухамед Маранди недавно изјавио: „Американци немају добре опције…. Наставак борбе против Ирана ће само погоршати ствари за САД.“

Трампово дело

Оно што Иран има у Ормузу је оружје за масовно економско уништење на које су се припремали током година санкција. Ово је, заправо, у терминима Самараџиве средство за борбу против онога што мучи глобалну економију – „бела хегемонија“ – и противотров за „белу империју“ (САД), која је зависна од цена сирове нафте као наркоман од свог дилера.

Ако се империја сада повуче, економија ће се срушити, али то је већ чињеница. Али ако САД поново покрену нови рат, слом ће бити још бржи. У ствари, како каже професор Маранди, који је близак иранској влади:

„Мислим да би сада морнари на бродовима у Персијском заливу требало да побегну, јер, ако дође до гужве, ти бродови неће преживети… Посебно бродови који се приближе Ормуском мореузу. Сви ће бити уништени…“

Тако се све брже крећемо ка глобалној економској депресији. Неће бити нафте, ни гаса, ни хелијума, ни ђубрива, ни било чега из региона Персијског залива… А то је Трампово дело.

Нико не би требало да заборави да ционисти, Нетанјаху, израелски режим, ти који гурају САД у рат, а наравно, не Трамп, који им је из неког разлога послушан. То је рак рана америчке, „беле империје“. Криви су за оно што се сада већ дешава и за оно што ће се тек дешавати, од сада па надаље.

Време је на страни Ирана, а све што „бело царство“ може да уради јесте да се преврће у кревету. Њихове базе у Заливу се неће вратити, цела њихова основа глобалнe, поморскe моћи је, такође, уништена.

Одећа империје је направљена од полиестера, каже Самараџива, а она управо гори. Само треба сачекати. Још неко време…

Чланак Иран чека, на потезу је Трамп: Нема добрих опција за САД се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Chris McGrath

Двојица украјинских службеника рањена су у Ровенској области након што је 48-годишњи мушкарац отворио ватру из аутоматског оружја на припаднике Територијалног центра за регрутацију (ТЦЦ), који су покушали да му провере документа.

Према наводима полиције, инцидент се догодио у среду у близини села Верба, када су припадници ТЦЦ-а, заједно са полицајцем, приметили мушкарца са бициклом и пришли му ради контроле.

Осумњичени је том приликом извадио пушку и отворио ватру.

Један припадник ТЦЦ-а и један полицајац су рањени и пребачени у болницу, док је покренута опсежна потрага за нападачем који је и даље у бекству.

Инцидент је само потврдио појачане тензија око мобилизације у Украјини, а регрутне службе су све чешће оптуживане за примену принудних метода.

Пракса позната као  „бусификација“ подразумева привођење војно способних мушкараца са улица, радних места и из стамбених зона, након чега се против њихове воље одводе у регрутне центре.

Снимци који се појављују у јавности често приказују сукобе између службеника и грађана, укључујући извлачење повређених регрута, употребу силе и бибер-спреја.

Прошле недеље у Одеси је једна жена попрскана спрејом док је покушавала да спречи привођење мушкарца, док је раније овог месеца један тинејџер, према извештајима, претучен и изложен бибер спреју од стране више службеника.

Отпор према мобилизацији постаје све насилнији. Пре неколико недеља, један службеник ТЦЦ-а убијен је ножем у Лавову, док су још двојица нападнута у Виници.

Према подацима Националне полиције Украјине, од 2022. године забележено је више од 600 напада на службенике задужене за регрутацију.

Истовремено, интересовање за добровољно служење војске опада, а губици на фронту додатно оптерећују систем.

Према последњим доступним подацима, мање од 10 одсто нових регрута се пријављује добровољно, док се око два милиона потенцијалних обвезника налази на списковима због избегавања регрутације.

Чланак Украјинци се супротстављају мобилизацији: Напад аутоматском пушком, рањена два службеника се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Mindaugas Kulbis

Последњег дана маневара француске војске „Орион-26“ француском председнику Емануелу Макрону ће бити приказана победа над условним руским противником, пушу медији.

Како се наводи, условни противник француских снага и војника из још 20 држава има све војне карактеристике Русије.

Француски председник ће оценити ресурсе способне да издрже „најинтензивније облике ратовања“.

Конкретно, водиће се артиљеријска битка под ројем дронова, наводи се у чланку.

Подсетимо, Француска је у фебруару започела велику, тромесечну војну вежбу под називом „Орион 26“ у којој учествује 12.500 војника , а која предвиђа припрему за сукобе високог интензитета у Европи.

У маневрима учествује и 25 бродова, укључујући носач авиона „Шарл де Гол“, 140 авиона и хеликоптера, 800 дронова.

Вежбе се завршавају данас, 30. априла.

Чланак Што је Емануелу мило… Последњег дана маневара Макрону приказују победу над „руским“ противником се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stringer /

Овакав однос Америке према Немачкој нису изазвале Мерцове изјаве. То је плод дугих анализа. Водеће чланице НАТО-а у Европи потајно желе да водећу улогу у походу на Исток, играју САД, али тај филм неће гледати. Одавно су у Пентагону закључили да више не желе са Немцима да учествују ни у каквом походу. Америка је променила своје стратешке циљеве.

Ово за Спутњик каже војни аналитичар Митар Ковач , коментаришући изјаву америчког председника Доналда Трампа, да САД разматрају могуће смањење броја својих трупа у Немачкој:

„Не значи да Америка неће променити курс, ако на власт поново дођу глобалисти, али Трамп сигурно не жели да учествује у авантурама које прижељкује оваква, милитантна Европска унија, европско крило НАТО-а у блиској будућности“.

Трамп је навео да би одлука о повлачењу дела снага могла да буде донета у кратком временском периоду, а изјава је уследила након што је немачки канцелар Фридрих Мерц наводно „разљутио“ Белу кућу критиком америчке стратегије према Ирану, рекавши да САД заправо немају стратегију за излазак из рата са Ираном.

Затегнути односи после Мерцове изјаве

Ковач сматра да је ова исхитрена и веома проблематична Мерцова изјава покушај да се на неки начин дискредитује војна и укупна моћ Америке у међународним односима.

Он, међутим, подсећа да Немачка предњачи у припремама за евентуални поход на Исток , наоружава се, има највећи војни буџет у историји. Ако Трамп реализује повлачење снага, то би, каже, могло да направи проблем и са договорима о наоружавању који су склопљени управо са САД.

Спорни војни споразуми

Споразум о распоређивању Томахавка и других система великог домета постигнут је између САД и Немачке у јулу 2025. године, а Берлин је од САД затражио и копнене лансере Тифон.

„Прве свега мислим да ће на столу бити правне клаузуле, снага и моћ тог уговорног односа са Немачком. Ако не постоји јака обавеза извршења, верујем да ће Америка преиспитати ту одлуку . Ако је јака правна обавеза у смислу измирења и да то не би нанело штету Америци, иако се испоруче ти системи, они у сваком смислу зависе од Америке у погледу испоруке ракета и броја, типа и врста и долета тих ракета“.

Последице по безбедност Европе

Ковач додаје да би на мир у Европи благотворно утицао раскид тог споразума, јер Немачка администрација олако потеже за испоруком својих великих и сложених борбених система, које је набавила од Америке, према Украјини:

„Такође, и њен стратешки споразум са Украјином индукује милитаризацију и будуће стратегијске планове да потхрањује Украјину као силу у првом појасу и да сервисира њихове војне обавезе, односно да развија заједничке пројекте. У блиској будућности, уколико би остала Трумпова администрација и његови наследници сличних стратешких опредељења, верујем да би заједно са Русијом радили на томе да се ограничи војна моћ и програм развоја Немачке, јер они у сваком смислу, по трећи пут, угрожавају безбедност Европе“, истиче Ковач.

Нова реалност – нема победе над Русијом

Европски медији, али и Митар Ковач, подсећају да је Доналд Трамп још 2020. године покушао да повуче део америчких војника из Немачке, али су му се у Конгресу супротставили. Али, ово није 2020:

„Ништа није исто. Многи чиниоци глобално, али и регионално у Европи су се променили и сасвим би била оправдана одлука да се смањи ниво тих снага. Пре шест година, пре рата у Украјини, још су постојали снови да се може победити та и таква Руска Федерација, да се може раскомадати. Међутим, веома добра војна анализа америчких стручњака уразумила је политичку власт – нема војне победе над Русијом “, каже Ковач.

Он додаје да су се сада Американци окренули ка својим приоритетима у другим регионима света, а Европљанима су оставили врућ кромпир :

„Управо су они, Европљани, криви за пропаст Минских споразума и за угрожавање безбедности“, каже наш саговорник и додаје да је сигурно да ће у Немачкој остати извесни број снага за које Америка буде проценила да су довољне за контролу, а могуће је очекивати и да дође до дислоцирања америчких снага у Европи.

Чланак Тај филм Европа неће гледати: Америци не пада напамет да крене са Немцима у поход на Исток се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Kremlin Press Office/Anadolu via Getty Images

Мало је вероватно да један разговор може да промени ситуацију у свету, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков, говорећи о контакту руског и америчког лидера Владимира Путина и Доналда Трампа.

„Наравно, један телефонски разговор тешко да може да побољша ситуацију у свету, јер је, нажалост, концентрација сукоба толико велика и последице читавог низа сукоба по међународну ситуацију и међународну економију у целини су толико озбиљне да је веома тешко зауставити ове тенденције за један тренутак“, рекао је Песков новинарима, говорећи о разговору Путина и Трампа.

Он је рекао да се иначе телефонски разговори између руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа организују веома брзо.

Путин и Трамп су у среду разговарали телефоном на иницијативу руске стране. Ово је био њихов 12. телефонски разговор откако је Трамп ступио на дужност председника 2025. године.

Помоћник руског председника Владимира Путина, Јуриј Ушаков, известио је у среду да је Путин током телефонског разговора обавестио америчког председника Доналда Трампа о својој спремности да прогласи прекид ватре током прославе Дана победе, а Трамп је подржао ту иницијативу.

Из Кремља су данас саопштили да Кијев није реаговао на овај предлог.

Чланак Москва о контактима Путина и Трампа: Један разговор не може да промени ситуацију у свету се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / снимак са екрана

Руски председник Владимир Путин лично надгледа развој оружја заснованог на новим физичким принципима и одржавање борбене спремности постојећих система, изјавио је директор корпорације „Росатом“ Алексеј Лихачов током предавања на просветном маратону Знање.Први.

„Главна мисија ‘Росатома’ — нуклеарни штит и нуклеарни мач — остаје наш кључни задатак. Председник Русије лично надгледа развој оружја на новим физичким принципима и одржавање борбене готовости наших постојећих решења“, рекао је он.

Према речима Лихачова, нуклеарни одбрамбени комплекс постао је и важан извор високих технологија.

На истом маратону, заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да Русија поседује наоружање о ком се за сада јавно не говори.

Он је нагласио да арсенал земље није ограничен само на системе „орешник“ и „посејдон“.

„Постоје и други модели, веома перспективни, о којима нећу говорити“, рекао је Медведев током наступа на просветном маратону Знање.

Медведев је додао да Русија има све врсте наоружања које поседују Европа и Украјина, док, како је навео, њени противници немају оно што Русија има.

Чланак Путин лично надгледа развој „нуклеарног штита и мача“ Русије се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Public domain/U.S. Navy/Capt. Jim McCall

Уједињено Краљевство и још девет држава Европе договориле су се да формирају заједничку Ратну морнарицу „ради одвраћања будућих претњи из Русије на северу континента“, изјавио је начелник британске морнарице Гвин Џенкинс.

Како је истакао Џенкинс, ове снаге деловаће као „допуна“ НАТО.

Како преносе медији, споразум о формирању заједничке морнарице потписали су: Уједињено Краљевство, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Шведска, балтичке државе и Холандија.

Циљ нових поморских снага биће заједничка обука, а у случају потребе њима ће се управљати из штаба британских оружаних снага.

Према речима Џенкинса, формирање ових снага омогућиће да, у случају избијања сукоба, постоје „стварне способности, конкретни ратни планови и стварна интеграција“.

Како се истиче, Сједињене Америчке Државе неће бити део ових снага, али се разматра могућност учешћа Канаде.

Чланак Десет европских земаља формираће заједничку Ратну морнарицу се појављује прво на ИСКРА.

Getty © VCG / Contributor

На Црвеном тргу у Москви 9. маја ће се одржати војна парада поводом 81. годишњице победе у Великом отаџбинском рату, саопштило је Министарство одбране Русије.

У паради ће у саставу пешадијске колоне учествовати војници виших војних образовних установа свих видова и родова Оружаних снага Русије, али, због тренутне оперативне ситуације, ове године неће учествовати студенти војних школа „Суворов“ и „Нахимов“ и кадетских корпуса, као ни конвој војне технике.

На паради ће бити представљен рад војника свих родова и видова Оружаних снага Русије који обављају задатке у зони Специјалне војне операције, као и оних на борбеном дежурству, укључујући и у саставу командних места Стратешких ракетних снага, Ваздушно-космичких снага и на бродовима Ратне морнарице, наводи се у саопштењу.

Министарство је напоменуло да ће у оквиру ваздушног дела параде изнад Црвеног трга прелетети авиони руских акробатских група, а на крају параде јуришни авиони Су-25 обојиће московско небо у бојама руске заставе.

Чланак Војна парада поводом Дана победе у Москви: Ко ће све учествовати се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ДОНАЛД Трамп више не зазире – као у свом првом председничком мандату – од ризика да ће у САД бити оптужен да је „Путинов агент“.

Поново је телефонски – и то дуже од сат и по – разговарао са Владимиром Путином. Само дан након што је у Санкт Петербургу – уз учешће Сергеја Лаврова, Јурија Ушакова и шефа руске Војне обавештајне службе Игора Костјукова – обавио вишечасовне консултације са шефом иранске дипломатије Абасом Аракчијем. А он му је на самом почетку разговора уручио поруку свог новог врховног вође Моџтабе Хамнеија.

Трампу је, дакле, нови контакт са Путином био потребан да би нашао излаз из иранског ћорсокака у који је и себе и САД увео, са намером да разбијањем Ирана нанесе директзну и озбиљну штету и Русији и Кини.

Путин је, упркос томе, „подигао слушалицу“. Али, почнимо од краја – од Трамповог осврта на разговор са руским лидером. Зато што он почиње да омањује попут свог претходника у Белој кући Џоа Бајдена.

Украјина је војно поражена. Ово је изјавио амерички председник Доналд Трамп 29. априла након телефонског разговора са руским председником Владимиром Путином.

Током састанка са посадом мисије Артемис 2 у Белој кући, Трампу је било постављено питање – који ће се сукоб пре завршити, украјински или ирански, а он је упро прстом прво у Украјину. Рекавши:

„Мислим да је Украјина већ  војно поражена“,.

Међутим, одмах је почео да говори о ратним бродовима:

„Погледајте њихову флоту. Имали су 159 бродова. Сваки од њих је тренутно под водом“.

Присутнима је одмах постало јасно: да је имао у виду Иран, да је хтео да каже да је Техеран већ претрпео војни пораз, иако ствари ни издалека не стоје тако.

Иначе, Ушаков је оценио да је разговор Путин-Трамп био „пријатељски, искрен и послован“.

Открио је да је председник РФ Трампову одлуку о продужењу прекида ватре са Ираном назвао исправном, јер би требало да отвори врата преговорима и помогне стабилизацији ситуације.

Путин је притом упозорио и да ће могућност да САД и Израел поново прибегну сили имати „неизбежне тешке последице по Иран, његове суседе и целу међународну заједницу“.

За могућу америчко-израелску копнену операцију против Ирана рекао је да је потпуно неприхватљива и опасна.

„Русија је чврсто посвећена пружању сваке могуће помоћи дипломатским напорима за проналажење мирног решења кризе и изнела је низ предлога усмерених на решавање разлика око иранског нуклеарног програма“, изјавио је Ушаков.

Додао је да ће Москва у том циљу наставити контакте са иранским представницима, лидерима земаља Персијског залива, као и са Израелом и америчким преговарачким тимом.

Трамп је изнео своје виђење „тешке ситуације са којом се тренутно суочавају Иран и његово руководство“.

Амерички председник је нагласио да је у Украјини потребан брзи прекид непријатељстава и показао своју спремност да то „олакша на сваки могући начин“.

Поново је рекао да сматра да је договор о окончању сукоба у Украјини већ близу.

Руски лидер је такође известио да је од почетка 2025. године Москва предала Кијеву преко 20.000 тела погинулих, док је Украјина предала Русији нешто више од 500.

Кремљ је објавио да су се Путин и Трамп сложили да Кијев, подстакнут и подржаван од стране Европљана, води политику продужавања сукоба.

Путин је директно указао да Кијев прибегава „очигледним терористичким методама, нападајући искључиво цивилне циљеве на руској територији“.

Ушаков је још додао: „Наш председник је поново потврдио да ће циљеви Специјалне војне операције бити постигнути у сваком случају. Наравно, више бисмо волели да то буде резултат преговарачког процеса“.

Путин је обавестио председника САД да је Москва предложила Кијеву прекид ватре за 9. мај – Дан Победе.

Чланак Трамп преко Путина тражи излаз из „иранског ћорсокака“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © halbergman

Буркина Фасо (што значи „Земља честитих људи“), Мали и Нигер данас чине конфедерацију, савез држава способан да се супротстави француским претњама војном интервенцијом. Ове три земље недавно су оптужиле кијевску хунту да подржава тероризам у Сахелу, после напада у коме су убијени војници Малија и припадници руских оружаних снага.

Нови лидер Нигера, генерал Абдурахаман Чијани, тврди да Француска покушава да дестабилизује ову западноафричку земљу, као и читав регион Сахела, финансирањем исламистичких терористичких група, које имају седиште у суседној Нигерији и Бенину.

Оснивање Савеза држава Сахела, које чине Мали, Нигер и Буркина Фасо 6. јула 2024, у Нијамеју, означило је истинску прекретницу у политичкој и војној историји Западне Африке и наставак процеса деколонизације, који је започео у 20. веку.

Стратешко партнерство ове три афричке државе представља одговор на низ спољних притисака који пристижу из САД и Француске.

Овој конфедерацији је суђено да постане срце нове афричке револуције, тврди италијански геополитичар Лоренцо Марија Паћини.

Шта се десило у Малију

Али, непријатељ не спава. Недавно су у Малију снаге које подржава француски председник Макрон – исламски борци из Џамат Нусрат ел Ислам вал Муслимин, повезане са Ал Каидом, и Исламске државе у Великој Сахари, повезане са ИСИС-ом – заједно са туарешким сепаратистима из самопроглашеног „Азавада“ – покушале да понове сиријски сценарио, који је 2024. године довео до свргавања режима Башара ел Асада.

Сви знамо како данас, након што је ову земљу напустио њен легитимни председник, изгледа Сирија, некадашње велико Асирско царство – на земљу налик на данашњу Либију, подељену борбама измећу на смрт супротстављених племенских фракција, која је потонула у анархију.

У координацији са француским специјалним службама и уз активно учешће представника украјинских оружаних снага, ове терористичке бандитске формације покушале су да нападну снаге малијске владе истовремено из неколико праваца, укључујући и предграђе главног града Бамака, Кати. Напади су се, такође, догодили и у градовима Кидал, Гао, Бурем и Севаре.

Севаре и Бурем су центри на раскрсници главних транспортних путева. У Гаоу се налази најважнији мост преко реке Нигер. Кидал је испостава владиних снага у северозападној зони, коју насељавају Туарези.

Њихов циљ је био да се преузме власт у земљи, пише руски геополитичар Александар Дугин на свом телеграм каналу – да се сломе владине трупе и да се уништи руски Афрички корпус, који помаже оружаним снагама Малија, додаје руски геополитичар.

Циљ је био, наравно, да се посеје хаос и да се разбије јединство земље. Као и читавог подсахарског региона. Шеф кијевске хунте је укључен у ову прљаву игру. Наравно, на страни противника мултиполарности и на страни присталица, лакеја америчке хегемоније. Кијевска хунта је само мали пион ЦИА, униполарног света, глобализма…

Шта желе перверзњаци из Епстинове коалиције

Тренутно су сви ти покушаји у Малију одбијени, терористи су натерани у бегство и претрпели су велике губитке. Али рат је рат – имa жртава и на малијској и руској страни, додаје Дугин.

Некада су се питали: „Шта радимо у Авганистану? Шта радимо у Сирији? Шта радимо на Блиском истоку?“ Сада се може чути: „Шта радимо у Африци?“, каже руски геополитичар, и одговара:

„Бранимо слободу, своје принципе и мултиполарни свет. И боримо се свуда – и у Украјини и у Африци и на Блиском истоку – увек против истог непријатеља.“

Непријатељ је увек исти, од Појаса Газе све до Кијева.

Глобализам је, то сада знамо, „Епстинова цивилизација“. Они су већ, додаје Дугин, владали Африком, и знамо како је то изгледало: геноцид, поробљавање, отимање природних ресурса… Све за колонизаторе – ништа за аутохтоне народе, осим смрти.

Тамо где побеђује Русија, свет постаје праведнији и бољи. Тамо где изгуби, као у Сирији, на власт долазе екстремисти или, према речима Дугина, перверзњаци из Епстинове коалиције.

Руски „свети рат“

Отуда су се против Русије окренули западни геополитички аналитичари, медији и тобоже велики западни мислиоци. Сви су они заговорници глобализма.

Русија се, међутим, придржава другачије етике, наставља руски мислилац – руски хероји раде исто и у Малију и широм Африке, као и у Азији и у Латинској Америци: „Где год да се налазе, они су авангарда глобалног ослобођења, офанзивне и одбрамбене снаге мултиполарног света. Свуда воде исти, свети рат… Руски ратници свуда часно обављају своју дужност…“

Мали је некад био веома просперитетно царство, са богатом, древном историјом. Овог пута, победио је Мали, уз помоћ руског Афричког корпуса.

Није се, срећом, поновио сценарио из Сирије, земље измучене и искрвављене у дугогодишњем рату.

Херојски примери отпора

Нешто слично се, уосталом, дешава и са Кубом, која је управо изложена енормном америчком притиску. Куба је, већ низ деценија, само срце латиноамеричке револуције. Председник САД Трамп је отпочео са поморском блокадом Кубе, али Русија, упркос томе, овој земљи шаље помоћ, укључујући и танкере са нафтом.

Како је недавно приметио турски политиколог Мехмет Перинчек, у говору на округлом столу 22. априла на Универзитету РУДН, у организацији Фондације Фидела Кастра, Куба је у Заливу свиња у априлу 1961. задала један од најтежих удараца америчком империјализаму. Ово подсећа на поразе, рекао је Перинчек, које Запад тренутно трпи у рату против Ирана и у Украјини.

Од Малија и подсахарског Сахела, све до Кубе и Латинске Америке, сукоб је увек исти. Све су то заиста херојски примери отпора овом заиста безобзирном колонијализму.

Куба – симбол отпора америчком колонијализму

Кубанска влада је после револуције подржала читав угњетавани свет, све експлоатисане народе, укључујући и Боливију, Никарагву или афрички Конго. Свако ко се побунио против америчког империјализма, наглашава Перичек, имао је Кубу на својој страни.

Мање је позната улога Кубе у Африци. На хиљаде кубанских бораца, наставља турски политиколог, борило се у Анголи и имало значајну улогу у коначној победи. Године 1990. кубанска војска је допринела независности Намибије…

Куба је одувек посматрала различите фронтове широм света као део јединствене глобалне конфронтације и учествовала је не само у регионима Латинске Америке или Африке, већ и у борби за слободу на Блиском истоку.

Историја Кубанске револуције показала је да се победа у борби против империјализма може постићи, подвлачи Перинчек, само кроз директну оружану борбу. С друге стране, мисао и пракса Фидела Кастра нас уче да су различити фронтови борбе против империјализма нераскидиво повезани.

Данашњи председник САД Трамп није никакав миротворац. Он је тај који распламсава старе и отпочиње нове сукобе, у духу увек истог америчког колонијализма.

Зато САД данас поново циљају Кубу. Најважнији разлог зашто САД тако снажно нападају Кубу нису толико економски интереси, колико жеља да се Куба уништи као симбол отпора.

Чланак Од Малија, преко Ирана и Русије, све до Кубе: Свуда се води исти – свети рат се појављује прво на ИСКРА.

© РИА Новости/Сергей Пивоваров

У времену када савремено ратовање све више личи на сукоб технологија – дронова, сателита и прецизних ракетних система – логично би било очекивати да титулу најбољег тенка данашњице понесу најмодерније и најскупље машине.

Међутим, листа коју је објавио часопис  „The National Interest“ доноси потпуно другачији закључак – на самом врху налази се совјетски ветеран Т-72.

На први поглед, избор делује парадоксално.

Како је могуће да тенк чији корени датирају из седамдесетих година прошлог века надмаши савремене платформе попут америчког М1А2 „абрамс“, немачког „леопарда“ или нека друга модерна возила.

Одговор лежи у бруталној реалности модерног рата – где победник није нужно онај ко има најнапреднију технологију, већ онај ко може најдуже да издржи.

Критеријуми који су променили правила игре

Према анализи, кључни критеријуми за рангирање тенкова више нису само ватрена моћ, оклоп или софистицирани сензори.

Савремено бојиште наметнуло је другачија правила, у којима пресудну улогу има способност масовне производње, јер армије више не могу да се ослањају на ограничен број скупих система.

Једнако је важна и једноставност одржавања и поправке, пошто техника мора бити враћена у борбу у што краћем року.

Поред тога, тенк мора да покаже отпорност у дуготрајним сукобима, где се ресурси троше брже него што се обнављају, али и да буде доступан на терену у великим количинама, што директно утиче на исход рата.

Управо у тим условима Т-72 односи победу.

Иако није најнапреднији, овај тенк се издваја по томе што је релативно јефтин, издржљив и лак за производњу у великим серијама.

„Овај стари совјетски тенк може деловати као необичан избор за ‘најбољи на свету’, али чињеница је да испуњава све кључне услове за ефикасан тенк. Користи се у десетинама земаља, што његове ланце снабдевања чини разуђеним и отпорним. Једноставан је за руковање и веома је јефтин“, стоји у анализи часописа.

За разлику од њега, модерни западни тенкови често пате од супротног проблема: високе цене, сложеног одржавања и ограничене производње. У теорији супериорни, у пракси су далеко тежи за надокнаду када се изгубе на бојишту.

„Т-72, упркос дроновима и другим изазовима са којима се суочио, доноси предност Русији у рату против Украјине. То се не дешава уз много префињености, али обавља задатак. Због тога се сматра најбољим тенком на свету данас“, додаје се.

Тенк који је направљен да траје… И баш траје

Оно што издваја Т-72 јесте сама филозофија његовог дизајна.

Развијен током Хладног рата, овај тенк је замишљен као средство за масовни сукоб великих размера.

Његова конструкција омогућава ниску цену производње, једноставну логистику и брзо оспособљавање посада, што га чини изузетно практичним у реалним условима ратовања.

Током деценија, платформа је више пута модернизована, што је омогућило да остане релевантна и у 21. веку.

Резултат таквог приступа је огромна распрострањеност – произведене су десетине хиљада примерака, а тенк је коришћен у бројним земљама и конфликтима широм света.

У контексту савремених ратова, посебно оних високог интензитета, показало се да бројност и доступност често надјачавају технолошку супериорност.

Док се модерни системи пажљиво чувају због своје цене, Русија брзо може да замени Т-72 или га поправи, што представља кључну предност.

Стара рага испред модерних пастува

На путу до првог места, овај „радни коњ“ оклопних снага оставио је иза себе читав низ модерних и технолошки напредних тенкова.

На листи се налазе амерички М1А2 „абрамс“, немачки „леопард 2“, савремени руски модели Т-90М и Т-14 „армата“, британски „челенџер 2“, француски „леклерк“, јужнокорејски К2 „блек пантер“, кинески „тип 99“, као и модернизоване варијанте старијих платформи које се и даље налазе у потреби.

Сваки од ових тенкова има своје предности – од врхунске електронике и заштите, до изузетне прецизности и ватрене моћи.

Ипак, управо их њихова сложеност, цена и ограничена доступност чине мање погодним за дуготрајне и исцрпљујуће сукобе, где је континуитет у борби важнији од појединачне супериорности.

Повратак једноставности као војне предности

Закључак који се намеће јесте да се ратовање у 21. веку, упркос свим технолошким иновацијама, на одређени начин вратило основама.

У ери дронова и прецизних удара, тенк више није неуништива сила, већ ресурс који мора бити одржив, доступан и брзо заменљив.

Управо зато Т-72, упркос годинама, остаје релевантан. Његова снага није у софистицираности, већ у прилагодљивости и бројности.

Можда није најмодернији, али је – по свему судећи – најближи ономе што савремено бојиште заиста захтева.

Чланак Тенк који је победио будућност: Зашто је Т-72 и даље краљ модерног бојишта се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Sergey Bobylev /

Председници Русије и САД, Владимир Путин и Доналд Трамп, разговарали су телефоном, саопштио је саветник руског председника Јуриј Ушаков. Разговор је био искрен и ефикасан, навео је Ушаков.

Разговор је био одржан на иницијативу руске стране и трајао је око сат и по времена. Лидери су се договорили да наставе контакте и лично и преко помоћника.

Путин је одлучно осудио покушај атентата на председника САД и изразио подршку америчком лидеру.

Лидери су размотрили и значајне перспективе за реализацију пројеката у сфери економије и енергетике од узајамне користи.

Путин спреман да прогласи примирје током Дана победе

Помоћник руског председника је рекао да Трамп верује да је близу споразум којим ће се окончати сукоб у Украјини. Он је посебан акценат ставио на важност што скоријег прекида борбених дејстава у Украјини.

„Путин и Трамп су изнели сличне оцене када је реч о понашању кијевског режима на челу са Зеленским који, подстакнут од стране Ецвропљана, жели наставак сукоба“, рекао је Ушаков. Путин је Трампу указао да Кијев прибегава терористичким методама и да су на удару цивили на територији Русије.

Да би украјинска криза била решена Зеленски мора позитивно да одреагује на познате, раније изложене предлоге.

Председник Русије је у разговору, такође, нагласио да ће циљеви СВО свакако бити остварени али да Москва жели да то буде путем преговора.

„Путин је рекао да је иницијатива на страни руске војске која истискује противника са његових положаја“, рекао је Ушаков. Руски лидер је пренео Трампу и да је Русија до сада Кијеву предала 20.000 тела погинулих војника , а Украјина нешто више од 500.

Амерички председник је позитивно оценио Путинову недавну одлуку о ускршњем примирју.

„Путин је Трампу рекао да је спреман да објави примирје у време обележавања Дана победе а Трамп је то подржао“, навео је руски званичник.

Трампове особе од поверења настављају контакте и са Москвом и са Кијевом, додао је он.

Копнена операција САД у Ирану била би опасна

Лидери су разговарали о ситуацији у Ирану и Персијском заливу.

„Русија наставља активне контакте са Ираном и земљама Персијског залива, Израелом и САД“, навео је Ушаков и додао да Путин сматра да је исправно да се настави режим прекида ватре јер ће то допринети стабилизацији ситуације.

Како је навео, у Москви сматрају да би копнена операција САД против Ирана била опасна.

Путин је, у разговору са Трампом, рекао да би обнављање војних акција против Ирана довело до изузетно негативних последица по цео свет.

Русија је понудила Сједињеним Државама низ идеја за решавање проблема у вези са иранским нуклеарним програмом, рекао је Ушаков.

Трамп је дао своје оцене у вези са сукобом у Ирану.

Честитка Меланији Трамп

Руски председник је у разговору с Трампом честитао његовој супрузи Меланији рођендан.

Подсетимо, Путин и Трамп су претходно разговарали 9. марта.

Чланак Путин и Трамп сат и по о најважнијим светским темама: Руски лидер најавио примирје на Дан победе се појављује прво на ИСКРА.

У Европском парламенту (ЕП) у Стразбуру вечерас је отворена изложба под називом „Јасеновац, сећање и опомена“.

Циљ изложбе је да се у тој институцији евоцирају успомене на жртве усташког логора смрти, изјавио је за Танјуг посланик Европског парламента Александар Николић, и изразио наду да ће изложба допринети подизању свести о логору Јасеновац и страдању стотина хиљада људи.

“Веома је важно истаћи ово и изложити у срцу Европског парламента, јер је то један од најгорих логора за истребљење у Другом светском рату, а у крајњој линији је веома мало познат у Западној Европи. Многи људи су очигледно чули шта се догодило током балканског рата 1990-их, без нужног повезивања са овим ранама које нису зацелеле. Обе стране имају историју која датира још из Другог светског рата и истребљења које је званично наредила усташка влада, која је владала Хрватском у савезу са нацистима. Прогласили су да једна трећина Срба треба да буде преобраћена у католицизам, једна трећина треба да оде у изгнанство, а једна трећина треба да буде истребљена”, истакао је Николић, који је један од организатора изложбе.

Николић је оценио да је страдање у Јасеновцу довело до тога да и данас постоје тензије међу балканским народима “који би могли бити браћа”, истичући да је потребно да дође до признања Јасеновца као геноцида.

“Као што су други народи урадили, биће потребно веома званично признање, али морамо ићи даље са признавањем геноцида посебно, што још увек није јасно изречено данас, чак и ако признају истребљења. Али ова намера да се истребе Срби из Хрватске још увек није званично изречена. Управо кретањем ка томе може доћи до помирења и признања са свих страна у будућности”, сматра Николић.

Подсетио је да је било Хрвата који су усвојили усташке симболе 1990-их, што, како је оценио, објашњава страх Срба који још живе у Хрватској.
“Ово се данас мора признати, то такође објашњава зашто је постојао страх међу Србима који су још увек присутни у Крајини, посебно, и зашто је у почетку постојала жеља да се реагује како би се заштитили, а затим и офанзива. Али ово непризнавање Јасеновца је очигледно било у сржи онога што се догодило 1990-их. И да би се осигурало да се никада више не понови, сви сада морају да погледају шта се догодило”, навео је Николић.

Како је рекао, постављање изложбе у Европском парламенту представља моћан симбол.

“И овде, у срцу Европског парламента, то је веома важно јер ће истаћи жртве и ову трагедију, како бисмо коначно могли да гледамо у будућност са признањем Европе”, рекао је посланик.

Изложбу је Николић, посланик политичке групације Патриоте за Европу у ЕП, организовао у сарадњи са Федерацијом младих Срба Европе.

Стевандић: Изложба о Јасеновцу у ЕП важна јер Европа забрањује глорификацију злочина

Изложба “Јасеновац, сећање и опомена” у Европском парламенту је значајна јер говори о злочинима тадашње НДХ и злочинима усташа у Другом светском рату, поготово јер је таква глорификација у Европи забрањена, изјавио је председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић који је предводио делегацију РС на вечерашњем отварању изложбе.

“Ми морамо са ове стране да осветлимо тај историјски ревизионизам, осудимо тај систем али и нацизам као најкрвавији период у историји човечанства. Ми Срби смо дуго чекали да та истина пређе наше границе, да не кукамо међусобно већ да са места са којих се много боље види и Хрватска и Балкан укинемо тај историјски ревизионизам, из поштовања али и самопоштовања као и пијетета према жртвама”, рекао је Стевандић обилазећи изложбу, преноси РТРС.

Оценио је да изложба представља добар начин да се истина представи и ван граница, како би се дошло до тога да се усташе не славе и да се, како је рекао, не приређују концерти у њихово име.

“У Европи Томпсон не би могао да има концерт као што има у Хрватској”, рекао је Стевандић, говорећи о хрватском певачу који глорификује усташки покрет.

Додао је да је потребно да се укине историјски ревизионизам као политички правац на Балкану, и то пре свега у Хрватској.

“Ми не показујемо мржњу нити амозитет према било ком народу али показујемо да се не могу водити двоструки стандарди, да овде глумите неког Европљанима а да онда антицивилизацијске и антиевропске стандарде примењујете и славите нацисте или усташе у Хрватској или БиХ. Важно је да су ово припремили архиви Републике Српске и Војводине и да је то велики пројекат Србије и Републике Српске. Важно је да сутра почиње заседање Европског парламента и да ће изложба бити доступна свим европским посланицима”, истакао је Стевандић.

Изложба се састоји од 17 паноа, распоређених у пажљиво осмишљеном редоследу, а посетиоци ће имати прилику да виде историјске архиве, аутентична документа, фотографије и, пре свега, сведочења преживелих.

Отварању изложбе присуствовала је и делегације РС, на челу са председником Народне скупштине РС Ненадом Стевандићем.
Изложба ће трајати до 30. априла.

Чланак Сећање и опомена: Изложба o Јасеновцу отворена у Европском парламенту у Стразбуру се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Sefa Karacan/Anadolu

Кијевски неонацистички режим цинично наставља да спроводи масовне терористичке нападе на цивилно становништво и цивилну инфраструктуру Русије, изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова на недељном брифингу за новинаре.

„Током протекле недеље услед артиљеријских напада, као и напада беспилотних летелица украјинских нациста последице је претрпело готово 200 наших грађана, од чега је 174 рањено, укључујући деветоро деце, док су 24 особе убијене, међу њима и двоје деце“, нагласила је руска званичница.

Говорећи о украјинским злочинима над цивилима она се осврнула на годишњицу догађаја, о ком западни „борци за правду“ радије не говоре, иако су чињенице о тим злочинима неоспорне и јавно доступне.

„Дана 2. маја 2014. године, пре 12 година, украјински неонацисти су у Дому синдиката у Одеси сурово убили десетине невиних људи који се нису слагали са незаконитим преузимањем власти у Украјини од стране антинародног националистичког неонацистичког режима и његовом политиком истребљења свега руског. Тада је у пламену зграде, коју су запалили бандеровци, живо изгорело више од 40 људи. Не, то није било током  Другог светског рата, већ је пре 12 година, у центру Европе спаљено 40 људи, а оне који би покушали да се спасу искакањем кроз прозор разјарени нацисти су докрајчили на земљи„, подсетила је Захарова.

Она је истакла да кривци за ово масовно убиство до данас нису кажњени, те да кијевски режим, упркос новим доказима и закључцима Европског суда за људска права у вези са неактивношћу Украјине у истрази овог злочина, наставља да прикрива трагове и штити одговорне.

„Овакви злочини не застаревају. Сви који су учествовали у овом нечовечном масакру неће избећи одговорност“, поручила је дипломата.

Захарова се осврнула на још један важан датум који је недавно обележен – 26. априла 2025. године, завршено је ослобођење Курске области од украјинских терориста и страних плаћеника.

У својој суровости према цивилима, данашњи бандеровци превазишли су своје идеолошке претходнике из нацистичке Немачке, каже руска званичница.

„Планови припадника украјинских оружаних снага, који су извршили инвазију на Курску област уз помоћ НАТО технике и западног наоружања, укључивали су заузимање и минирање Курске нуклеарне електране. Многе од крвника стигла је праведна казна на бољном пољу, док су други заробљени и већ издржавају казне или чекају пресуде. То је закономеран исход за све који, заборављајући лекције историје, кроче са оружјем на руску земљу. Захвални смо свим нашим војницима и браћи по оружју из ДНРК који су се херојски борили против непријатеља. У нашем сећању заувек ће остати имена оних који су дали живот за ослобођење Курске области од неонацистичких олоша“, истакла је.

Тог дана, 26. априла ове године, подсетила је Захарова, лидер кијевског режима Владимир Зеленски и министар спољних послова Украјине Андреј Сибига покушали су да искористе 40. годишњицу катастрофе у нуклеарној електрани у Чернобиљу за изношење оптужби на рачун Русије.

„Зеленски је на тзв. међународној конференцији о обнови и нуклеарној безбедности у Чернобиљу не трепнувши оптужио Русију да настоји да Чернобиљ и саму зону забране приступа претвори у ‘територију рата’, као и да користи Запорошку нуклеарну електрану у војне сврхе, иако, како је познато, управо Оружане снаге Украјине изводе нападе на њу“, нагласила је.

Према њеним речима, Русија је више пута указивала на неистинитост ових тврдњи и представљала међународној заједници доказе о покушајима Украјине да изазове нуклеарне инциденте и провокације у вези са Запорошком нуклеарном електраном и другим објектима нуклеарне енергије на територији Русије.

Захарова је подсетила и да је пре само два дана у нападу на транспортни погон Запорошке нуклеарне електране погинуо један запослени.

Чланак Захарова: Кијевски режим превазишао своје идеолошке претходнике из нацистичке Немачке се појављује прво на ИСКРА.

Геополитичке тензије које потресају Блиски исток и све израженије надметање великих сила били су у фокусу Округлог стола „Србија, Русија и рат на Блиском истоку“, одржаног у Београду. Дискусију је модерирао др Марио Калик, а учествовали су дипломата Владимир Кршљанин, проф. др Драгана Митровић, Андреј Млакар и проф.др Душан Пророковић. Учесници су се сагласили да актуелни сукоби не представљају изоловане кризе, већ део дубљег преобликовања глобалног поретка.

Владимир Кршљанин: „Свету је потребан нови антифашизам“

Први говорник био је Владимир Кршљанин, који је излагање започео најоштријом осудом, како је навео, „израелско-америчке агресије“ на Иран, уз изражавање солидарности са иранским народом и државним руководством.

Он је затим изнео шири историјско-идеолошки оквир у ком је нагласио да је савремени свет ушао у фазу дубоке трансформације у којој се распада досадашњи поредак настао после Другог светског рата. Према његовим речима, тај поредак је био заснован на антифашизму, али је временом изгубио своју суштинску снагу и постао инструментализован.

Кршљанин је позвао на „нови антифашизам“, који би, како је навео, морао да прошири поље деловања на борбу против савремених облика злоупотребе моћи, укључујући и идеолошке и религијске екстремизме који се користе у геополитичке сврхе. Посебно је нагласио да је потребно јасно именовање и правно-морално санкционисање структура које, по његовом мишљењу, стоје иза глобалних сукоба и дестабилизација.

Он је критички говорио о „колективном Западу“, тврдећи да је изгубио сопствене вредности и да се ослања пре свега на механизме медијског и обавештајног утицаја. Насупрот томе, истакао је раст „светске већине“, коју, како је навео, предводе Русија и Кина, као носилаца новог мултиполарног поретка.

Посебан део излагања посветио је сопственом дипломатском искуству из деведесетих година прошлог века, описујући односе са Ираном и истичући да је та земља задржала доследну политику према Србији, укључујући непризнавање једнострано проглашене независности тзв. Косова.

У том контексту навео је и лично сећање на разговор са командантом иранске Револуционарне гарде (КЧИР), који је, како је рекао, поручио да су током присуства у Босни били „изиграни од стране Американаца“, те да су у међувремену закључили да су им Срби једини поуздани савезници на Балкану. Према Кршљаниновим речима, исти саговорник је тада нагласио да Иран неће имати војно присуство на Косову. Он је додао да се такав став Техерана задржао до данас, као и да Иран није признао Косово.

Кршљанин је у наставку додао и да, исламски екстремисти који су деловали у Босни нису били иранског порекла, већ припадници Ал Каиде и других структура, за које тврди да су биле под утицајем западних служби.

На крају је подсетио и на актуелне поруке руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, који је упозорио да ће последице садашњих западно-израелских потеза бити дугорочне, али и истакао да ће у будућем свету морално лидерство постати важније него икада, што је Кршљанин навео као потврду да „нови свет“ почива на духовној и моралној снази, а не на сили.

Проф др Драгана Митровић: рат као судар глобалних концепата

Након Кршљанина, Драгана Митровић је указала да напад на Иран није само регионални сукоб, већ део ширег судара између униполарног и мултиполарног концепта света. Она је нагласила да савремене тензије погађају и глобалне интеграционе формате попут БРИКС-а, те да се у међународним односима ствара нова линија поделе.

Према њеним речима, Сједињене Америчке Државе формално признају промене у глобалној структури моћи, али у пракси настављају политику очувања доминације, што доводи до додатне нестабилности и унутар западног блока.

Андреј Млакар: рат нове генерације

Андреј Млакар је у свом излагању нагласио да се на Блиском истоку не води класичан рат, већ сложен сукоб који комбинује конвенционалне, технолошке и асиметричне облике борбе.

Он је истакао да је Иран показао способност брзог и ефикасног одговора, упркос технолошкој надмоћи противника, што мења досадашње представе о односу снага у регионалним конфликтима.

Проф.др Душан Пророковић: Европа као потенцијална следећа тачка кризе

Душан Пророковић је упозорио да се актуелни ратови не могу посматрати изоловано, већ као део ширег геополитичког ланца кризе који се постепено приближава Европи.

Он је оценио да су сукоби од Авганистана до Ирана показатељ слабљења једнополарног поретка и да би наставак ових процеса могао довести до преношења нестабилности на европски континент, укључујући и Балкан, са озбиљним безбедносним и економским последицама.

Учесници округлог стола сагласили су се да се међународни систем налази у фази дубоких промена и да ће исход актуелних криза одредити будући баланс снага у свету.

Сличним аналитичким приступима, заједнички закључак био је да растућа глобална нестабилност захтева нове моделе међународне сарадње и редефинисање постојећих безбедносних оквира, уз упозорење да Европа више не може бити изолована од последица глобалних сукоба. 

Округлом столу су присуствовали и представници амбасада Русије, Белорусије и Ирана у Београду.

Д. Опачић

Чланак Свет на прекретници: Београдски округли сто о рату на Блиском истоку се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Craig Barritt

Број апокалиптичне „Звери“ из библијске Књиге откровења је 666. Бил Гејтс је поднео патент за „систем криптовалута, који користи податке о телесној активности“ – број патента је 060606.

Свако ко зна шта значи „подаци о телесној активности“ мора да је геније, пише Пјер-Емил Блерон за сајт „Јуросинерџиз“. Али, број 666 одговара „броју Звери“ из Књиге откровења.

Подсетимо се на оригинални библијски текст: „Свима, малима и великима, богатима и сиромашнима, слободнима и робовима, ставиће жиг на десну руку или на чело. И нико неће моћи да купује или продаје осим ако нема жиг, који је име звери или број њеног имена. Ово захтева разумевање: нека онај ко има разумевање израчуна број звери, јер је то број човека, а његов број је 666…“

У крајњој линији, није чак ни важно да ли постоји принцип зла – у хришћанским терминима, то је пали анђео, Ђаво, сам Сатана. Важно је да постоје известан број људи који верује у његово постојање. И одлучује да му служи, свим снагама. На томе почива феномен који Блерон назива „сатанизацијом света“, који се појавио са посебном снагом почетком 2020, са пандемијом ковида.

Хришћански одговор на ово питање јесте да је највеће лукавство Ђавола у томе да нас убеди да не постоји.

Вређање Господа

Све то, примећује овај аутор, поготово за људе из нашег времена, делује готово надреално. Као нека врста „крвавог филма Б продукције за тинејџере, попут ‘Тексашког масакра моторном тестером'“, каже Блерон.

Вратимо се, међутим, свету чињеница. И стварним, такозваним угледним људима, за које смо сви, или готово сви, веровали да их познајемо, барем из медија.

Данас је, мање-више, свима познато да је Бил Гејтс, некад најбогатији човек на свету, заједно са бившим председником САД Билом Клинтоном, учествовао на састанцима америчког и међународног „високог друштва“, укључујући и крунисане главе, које је Џефри Епстин позивао на своје приватно, тајно острво, где су деца мучена као да је то нешто сасвим нормално и уобичајено.

Сви се, ваљда, сећамо и фотографије Клинтона како позира у женској хаљини. Клинтонов осмех је готово заводљив, када не би био скаредан, његова хаљина је, међутим, испрљана чудним флекама…

Сада имамо прилику да гледамо и садашњег председника САД Трампа, окруженог групом „правих верника“, који се представља као „нови Христ“, што он шири путем видео-монтажа, генерисаних посредством вештачке интелигенције.

За хришћанске вернике, ово је увреда најтеже врсте, истинско светогрђе, бласфемија…

Они који бацају децу под булдожере

Сада можемо да гледамо и припаднике израелских оружаних снага како бацају децу под булдожере, која нестају, затрпана блатом. Узгред, реч је о војсци која себе проглашава „најморалнијом војском на свету“…

Гледамо и читаву „међународну заједницу“ – што је, у западним медијима, синоним за Запaд – како пред тим затварају очи, ћуте о овим варварским злочинима и настављају своје уобичајене активности, додаје Блерон.

„Неки чак иду толико далеко“, наставља овај аутор, „да подржавају и подстичу понашање ових чудовишта и стављају се, без икакве гриже савести, под њихов јарам“.

Парализовна и лоботомизована јавност пред том не износи ни најмањи приговор, примећује Блерон. Укључујући и Француску, домовину „људских права“.

Под окриљем мрачног господара

Овог „мрачног господара“, без обзира да ли је реч о ентитету или митској фигури, чији су успон западне елите подржавале током протеклих векова, можемо назвати Сатаном, пише Блерон.

Реч је о указивању на чињеничко стање: концепт ђавола, демона или Сатане, није производ маште, пише овај аутор, већ производ који су западне „елите“ створиле од древних пракси, на чије наслеђе полажу право и то чак и не крију – пракси које су одржале све до данас, а чије порекло сеже од памтивека.

Реч је о секти која је завладала савременим Западом. Правој сатанистичкој, глобалној секти, у ствари, талогу, која, сасвим озбиљно, припрема долазак Антихриста.

И реч је, подвлачи Блерон, о крају једног циклуса, у знаку тоталне инверзије вредности: овај „ентитет“ намеће свој ритам и диктира све главне токове западног света. Ова, такозвана елита се, такође, обнавља, након што њени кандидати прођу одређене иницијацијске обреде.

Али, не треба искључити ни могућност да овај талог, упозорава Блерон, има подршку неких ванљудских и сасвим сигурно злонамерних ентитета. Зашто, уосталом, не прихватити могућност интервенције из света ван нашег човечанства, барем као радну хипотезу?

Успостављање краљевства демона на земљи

Било како било, управо је застрашујуће да многи људи слежу раменима на оваква варварства и на њега уопште не реагују.

О оном шта се догађало на Епстиновом острву објављено је свега два одсто докумената. Ништа боље није ни са ужасима које је израелска војска починила у Појасу газе, или у Либану.

Западне елите су углавном стале на страну глобалистичких елита и настављају да шире ову гомилу прљавштина, пише Блерон.

Изгледа да тренутно сведочимо прегруписавању ових сила зла које су раније биле привидно успаване. Ова конвергенција, додаје Блерон, дешава се све интензивнијим темпом од почетка 2020. године, од почетка измишљене пандемије.

Циљ прегруписања, додаје он, јесте спровођење дуго планираног програма сатаниста, укључујући и смањење светске популације, путем искорењивања, поробљавања или роботизације људске расе. Неки имају право да живе, неки не.

Крајњи циљ овог програма, тврди овај аутор, који заговарају сатанисти, јесте „успостављање краљевства демона на Земљи, краљевства резервисаног искључиво за обожаваоце Ђавола“.

Крајње је време за узбуну читавог човечанства. За окупљање сила добра против сила зла.

Јер, намерно искоришћавање слабих и беспомоћних, напомиње Блерон, као што су деца, жене, инвалиди или старији људи, оних са чистим, непромишљеним мислима, као што су ментално хендикепирани и животиње, злостављање њих у било ком облику представља порицање нашег статуса људских бића.

Чланак Програм сатанизације света: Под окриљем мрачног господара се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

„КАДА ћемо коначно почети да у Украјини истински ратујемо?“

Ово питање поставио је бивши начелник Генералштаба Оружаних снага  Русије, генерал армије Јуриј Балујевски, пред учесницима конференције одржане у Грађанској комори Русије.

Угледни генерал преузео је на себе да изнесе оно што се шапуће иза затворених врата, али се не износи на јавну сцену.

„Или моћна Русија, или никаква Русија!“, упозорио је.

Обраћајући се учесницима конференције, Балујевски је рекао: „Русија је прва постигла хиперсоничне брзине. А шта смо потом урадили? На сваком кораку смо говорили: ‘Имамо оружје које ниједна друга земља нема и вероватно га неће имати скоро.’ Међутим, то није смањило опасност по нашу земљу. Причали смо о ‘црвеним линијама’… Па, колико још црвеније могу бити те линије!?“

Обраћајући се официрима учесницима СВО-у и који су позвани на конференцију, генерал је све додатно изоштрио:

„Не знам шта сте осећали када је украјински дрон слетео на куполу зграде у којој се налази Врховни командант – Председник Руске Федерације? Не знам ни шта сте осећали када су украјински дронови атаковали на наше авионе за рано упозоравање и када су погађали наше објекте. И тада сам чекао, а сада питам – када ћемо већ једном коначно почети да заиста ратујемо?“

Бивши начелник Генералштаба РФ, подсетио је присутне да бивши партнери Москве на Западу, укључујући и оне са којима је некада покушавала да изгради социјалистички лагер, сада отворено изјављују: „Можда ћете преживети до 2027. године, али 2028. године ћемо вас дефинитивно напасти.“

Генерал је предложио да се размотре следећа питања: „Да ли Русија треба да још неколико година настави Специјалну војну операцију исцрпљивања? Кога ћемо наставити да изгладњујемо — целу  Европу, цео НАТО, Јапан и све остале савезнике који су им се придружили? А шта је са нама?“

Балујевски је на крају цитирао Владимира Путина: „Ако не пронађемо одговор на ове опасности и претње, на крају ћемо постати додатак сировина, периферија која подржава глобалну економију.“

Познати риски историчар и политиколог Сергеј Караганов упозорио је да напади на Русију неће престати све док она не употреби нуклеарно оружје.

Чланак Бивши начелник руског Генералштаба: Када ћемо коначно почети да у Украјини истински ратујемо? се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Editorial RF

НАТО се држао по страни америчко-израелског рата у Ирану, али је сукоб ипак открио пукотине које Алијанса има у својој одбрани, а које би могле да јој донесу потешкоће у случају да, како многи европски званичници, без икаквог основа, говоре, Русија нападне неку од земаља чланица НАТО-а, пише „Политико“.

Бриселски портал је разговарао са десетак дипломата, садашњих и бивших званичника  НАТО-а и стручњака за одбрану, од којих је већина говорила анонимно, и саставио пет недостатака у Алијанси које је разоткрио рат на Блиском истоку.

Недостатак муниције

САД су потрошиле око половине својих укупних залиха ракета противваздушне одбране „патриот“, док су француски званичници упозорили да су залихе њихових ракета „астер“ и „мика“ биле на минимуму већ у прве две недеље рата.

Компаније попут „Рајнметала“ и „МБДА“ такође су указале на растућу потражњу и надолазеће несташице.

Ако САД наставе да усмеравају пажњу на Индо-Пацифик, „доћи ће до значајног нестанка средстава“ из Европе, рекао је један високи дипломата НАТО-а.

Проблем у обезбеђивању ваздушне надмоћи

Способност Ирана да настави да бомбардује суседне државе Персијског залива са преко 5.000 ракетних и беспилотних напада упркос америчкој ваздушној кампањи показује „јасна ограничења очекивања да се земља може бомбардовати до покорности“ конвенционалним авионима, рекао је Питер Веземан, виши истраживач на Стокхолмском међународном институту за истраживање мира.

„Као одговор на то, НАТО мора да преиспита доминацију у ваздуху и потражи креативна решења за одвраћање Русије, попут улагања у прецизна оружја дугог домета способна да циљају московску производњу дронова и војне локације дубоко у земљи. Ако можемо да стекнемо ваздушну надмоћ над спорним подручјем, онда би чак и Европа сама могла да уништи руске снаге на терену“, изнео је овај истраживач војну тактику која више личи на аланфордовско „ако каниш побједити, не смеш изгубити“ него на указивање на конкретно решење.

Недовољна поморска моћ

Ограничено распоређивање европских снага као помоћ савезницима у Заливу такође је илустровало недовољно улагања у морнарицу НАТО-а.

Најјаснији пример је Велика Британија. Након што јој је требало три недеље да распореди свој разарач „ХМС Драгон“ према Средоземном мору, брод је враћен у луку због техничког проблема.

То није изненађујуће. Начелник британских поморских снага, генерал Гвин Џенкинс, прошлог месеца је признао да Краљевска морнарица није спремна за рат, тврдећи да и други савезници заостају.

Канадски премијер Марк Карни је раније рекао да је мање од половине флоте његове земље оперативно.

Трајно нејединство

Рат је такође проширио јаз унутар НАТО-а — Европа је одбацила захтеве америчког председника Доналда Трампа за војну подршку, што је навело Вашингтон да разради опције за одмазду.

У међувремену, Трамп је наставио да критикује НАТО, више пута га називајући „папирним тигром“.

Као одговор, европске престонице морају да усвоје исти „трансакцијски приступ“ као Трамп, рекао је Андерс Фог Расмусен, бивши генерални секретар НАТО-а. Требало би јасно да повежу своју подршку поновном отварању Ормуског мореуза са посвећеношћу Вашингтона НАТО-у.

Такође је упозорио да се не наставља са угађањем Трампу, што је кључна тачка приступа генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа америчком председнику.

Украјину у прве редове

У року од неколико дана од почетка рата у Ирану, Украјина је послала своје „стручњаке за дронове“, упућене у коришћење домаћих пресретача за обарање иранских дронова типа „шахед“, како би помогли земљама широм Блиског истока, пише бриселски портал. Резултати њихове помоћи нису наведени у тексту.

Али се даље наводи да је и НАТО брзо проширио своје институционалне везе са Украјином, од заједничког центра за обуку и истраживање у Пољској до војних посета Кијеву и новооснованог индустријског програма за набавку иновативне технологије из земље, названог „Јунит брејв“ НАТО. Алијанса би сада требало да изгради „бедем против дронова“ користећи Украјину као „прву линију одбране“ уз руску границу, кажу аналитичари, саговорници „Политика“. То што НАТО већ обилато и немилосрдно користи украјинску војску као топовско месо у свом прокси сукобу са Русијом, нигде се у тексту не наводи као део овог крвавог савезништва.

Чланак Како НАТО замишља рат против Русије: Без муниције, нејединствени и са Украјином као „војном силом“ се појављује прво на ИСКРА.

© POOL /

Западне земље губе своје лидерске позиције, уступајући место новим центрима раста и државама Глобалног југа, изјавио је руски председник Владимир Путин.

„Досадашњи приступи, као и устаљене норме и правила пословног живота и међународних односа, постепено губе снагу, између осталог и због поступака западних држава, које губе своје лидерске позиције и уступају место новим центрима раста, земљама Глобалног југа“, изјавио је Владимир Путин у видео-обраћању учесницима форума Отворени дијалог.

По његовим речима, сви елементи глобалног раста — од економије и финансија до технологије и демографије — неповратно се мењају.

„Догађаји последњих година показују: сви елементи глобалног раста — од економије и финансија до технологије и демографије — неповратно се мењају“, рекао је Путин.

Како је истакао, ниједна држава не може да се развија сама, на рачун других земаља или на њихову штету.

Чланак Путин: Глобални поредак се руши, долази ново доба се појављује прво на ИСКРА.

Getty © franckreporter

Уједињени Арапски Емирати су саопштили да напуштају ОПЕК и ОПЕК+ од 1. маја, јавља државна новинска агенција Емирата ВАМ. Према агенцији, ова одлука је донета „у складу са дугорочном стратешком и економском стратегијом земље“.

„Донели смо одлуку о изласку из ОПЕК и савеза ОПЕК+ у критичном тренутку, када је потрошачима наша пажња посебно потребна. Суочили смо се са ситуацијом без преседана, у којој се стратешке резерве сирове нафте и нафтних деривата исцрпљују до претећег нивоа“, изјавио је министар енергетике Уједињених Арапских Емирата Сухеил бин Мохамед Ал Мазруи.

Агенција додаје да ће након повлачења из ОПЕК-а и ОПЕК плус, УАЕ водити одговорну политику и одржавати стабилност тржишта, узимајући у обзир глобалну понуду и потражњу за нафтом.

Осим тога, Уједињени Арапски Емирати ће наставити да улажу у енергетске ланце како би подржали одрживост и дугорочну трансформацију енергетског система.

Ова одлука би могла да зада тежак ударац групама извозницама нафте и њиховом де факто лидеру, Саудијској Арабији, у тренутку када је рат у Ирану изазвао историјски енергетски шок и пореметио глобалну економију, преноси Ројтерс.

„Запањујући губитак УАЕ, дугогодишњег члана ОПЕК-а, могао би да створи неред и ослаби групу, која је обично настојала да покаже јединствени фронт упркос унутрашњим неслагањима око низа питања, од геополитике до производних квота“, пише овај медиј.

Ројтерс додаје да излазак УАЕ из ОПЕК-а представља „велику победу“ за америчког председника Доналда Трампа, који је оптужио организацију да „вара остатак света“ повећавањем цена нафте.

Трамп је такође повезао америчку војну подршку Заливу са ценама нафте, рекавши да, док САД бране чланице ОПЕК-а, „оне то злоупотребљавају наметањем високих цена нафте“.

Овај потез је уследио након што су УАЕ, регионално пословно средиште и један од најважнијих савезника Вашингтона, критиковали друге арапске државе што нису учиниле довољно да их заштите од бројних иранских напада током рата.

ОПЕК је међународна организација земаља извозница нафте, а УАЕ су део ње од 1967. године. Осим Емирата, њене чланице су Алжир, Екваторијална Гвинеја, Габон, Иран, Ирак, Кувајт, Либија, Нигерија, Република Конго, Саудијска Арабија и Венецуела.

Још десет земаља је део ОПЕК+: Азербејџан, Бахреин, Брунеј, Бразил, Казахстан, Малезија, Мексико, Оман, Русија, Јужни Судан и Судан.

Чланак Уједињени Арапски Емирати напуштају ОПЕК и ОПЕК+ се појављује прво на ИСКРА.