© fakti.rs

СЈЕДИЊЕНЕ Државе нису биле у стању да реализују споразуме постигнуте на самиту у Енкориџу, изјавио је Јуриј Ушаков.

Спољнополитички помоћник Владимира Путина наведену оцену је додатно разјаснио:

„Тренутно једна страна остаје посвећена споразумима о којима се разговарало у Енкориџу, док друга страна, очигледно, и то се сада може рећи, није била сасвим способна да испуни свој део споразума“.

Додао је да ће се о украјинском питању разговарати када у Москву стигну специјални изасланик Беле куће Стив Виткоф и зет америчког лидера, Џаред Кушнер.

Ушаков је нагласио да Русија не очекује да ће се договорено између Доналда Трампа и Владимира Путина реализовати и да ће – уместо тога – настојати да постигне сопствене циљеве у зони Специјалне војне операције.

Указао је да западне земље рачунају на пораз Русије:

„Сада су уверене да су у праву и наводно осећају да је сада време када могу снажније да бране своје штетне, неконструктивне ставове“.

Ушаков је тежње Запада назвао погрешним и поручио им да помно прате шта се дешава на бојном пољу, оценивши:

„Наше трупе постепено али стално напредују“.

Неколико дана раније, саопштењем након самита Г7 у Евијан ле Бену, у Француској, његови учесници, укључујући Сједињене Државе, најавили су планове да помогну Украјини „током предстојеће зиме“.

У истом документу је наглашено да земље Г7 планирају да пооштре санкције против руског нафтног и гасног сектора.

Ушаков је оценио да су у Евијану остали учесници Трампа накљукали некорисним, ако не и штетниим идејама.

Претходна посета Виткофа и Кушнера Москви одржана је 22. јануара 2026. године. У америчкој делегацији био је и Џош Гринбаум, комесар Федералне службе за набавке Америчке администрације општих служби.

             Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије, ситуацију процењује овако:

„У последње време, Трампова администрација је заиста доследно јасно ставила до знања да није у стању да спроведе споразуме из Енкориџа и више не показује да им је привржена. САД су де факто јасно ставиле до знања да напуштају договоре постигнуте на самиту у Енкориџу и да не сматрају повлачење украјинских оружаних снага из Донбаса неопходним за успостављање прекида ватре. Америчка страна, као и европске земље, инсистирају да се прекид ватре догоди дуж тренутне линије контакта“.

Суслов додатно напомиње:

„Расте зависност САД од Европе због ситуације на Блиском истоку. Американцима је потребно да Европљани почну да патролирају Ормуским мореузом. Европа је, међутим, то вероватно повезала са одбацивањем споразума из Енкориџа од стране Вашингтона. Трамп је, очигледно, пристао на то. Изгледа и да су Европљани успели да убеде Вашингтон у наводно јачање војне позиције украјинских оружаних снага. Ово се пре свега односи на могућност извођења терористичких напада дроновима дубоко у Русији“.

Суслов, због свега, закључује:

„Не може се искључити да ће Бела кућа поново почети да врши притисак на Русију да пристане на прекид ватре, дуж тренутне линије фронта. САД очигледно предлажу да се заборави на дијалог у оквиру ‘Духа Енкориџа’. Не мислим да је Москва заинтересована за то. Руска страна ће вероватно једноставно наставити СВО, ескалирајући интензитет војних операција. Изјава Ушакова може се сматрати изазовом Виткофу и Кушнеру који су били коаутори споразума након самита у Енкориџу“.

Стручњак за Америку Дмитриј Дробницки сматра да је изјава Ушакова умерена и додаје:

„Изгледа да Москва разуме да Бела кућа тренутно није у стању да обезбеди мировни процес јер је сама – опкољена тврђава. Глобална демократска партија, коју представљају Европа и опозиција у САД, неће дозволити да се постигне било шта позитивно и конструктивно у руско-америчким односима.

– То не значи да су контакти са њима потпуно бескорисни. Русија једноставно треба да има на уму да води дијалог са представницима Трампове администрације, а не са делегатима из целих Сједињених Држава или чак Вашингтона“.

Дробњицки упозорава да би се због неуспеха САД и Израела на Блиском истоку могао проширити антируски консензус унутар америчке политичке класе:

„Атлантисти би могли да покушају да значајно ојачају источни бок НАТО-а. Ни потпредседник САД Венс, ни Виткоф, ни Кушнер неће моћи то да спрече. Русија мора бити спремна за то“.

Чланак Ушаков: Ништа од „духа Енкориџа“, окрећемо са Специјалној војној операцији се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Ebrahim Noroozi

Председник иранског парламента и шеф иранског преговарачког тима Мохамед Багер Калибаф изјавио је данас да се Ормуски мореуз никада нећ вратити у стање пре рата и да ће њиме управљати Исламска Република Иран у складу са међународним правом.

Говорећи током повратка са преговора у Швајцарској, Калибаф, је рекао да је недавни споразум између Ирана и Сједињених Америчких Држава фундаментално променио ситуацију на овом стратешком пловном путу, преноси иранска државна телевизија Прес ТВ.

„Сви треба да знају да се управљање Ормуским мореузом никада неће вратити на стање пре рата. Наравно, међународни прописи ће се поштовати, али Иран ће управљати Ормуским мореузом. Морамо остати уједињени под вођством ајатолаха Сеједа Моџтабе Хамнеија и признати да су његова реч и директиве коначне“, рекао је Калибаф у интервјуу за иранске медије.

Преговори допринели прекиду сукоба у Либану, Израел се противи

Калибаф је рекао да су преговори Ирана и Сједињених Америчких Држава у Швајцарској довели до прекида сукоба у Либану и успостављања механизама за очување примирја, оценивши да се Израел снажно противи дипломатском процесу јер га сматра претњом својим интересима.

„Израелци се снажно противе преговорима јер у њима виде свој крај“, рекао је Калибаф.

Калибаф је рекао да је у оквиру договора постигнутог у Швајцарској формиран посебан координациони центар за Либан, чији је задатак да прати евентуална кршења примирја и решава спорове у вези са његовом применом, преноси Ал Џазира.

Према његовим речима, кроз разговоре би требало да буде остварена „национална сувереност Либана над целокупном својом територијом“.

Он је додао да Техеран до постизања тог циља неће одустати од притиска на Сједињене Америчке Државе.

Према његовим речима, договорено је и оснивање координационог тела које би омогућило повратак расељених становника у њихове домове и повлачење израелских снага из Либана.

Он је навео да су успостављени и механизми за редовне консултације са потпредседником САД Џеј Ди Венсом ради праћења спровођења Меморандума о разумевању и решавања евентуалних несугласица.

Калибаф је рекао да су Иран и САД у Швајцарској постигли заједничко разумевање и усагласили механизме за заштиту суверенитета и територијалног интегритета Либана.

„Иран и Сједињене Америчке Државе морали су да гарантују безбедност и територијални интегритет Либана, а то је остварено захваљујући нашем чврстом ставу током преговора у Швајцарској“, рекао је Калибаф.

Он је додао да је постигнут договор о успостављању посебног комуникационог центра за решавање евентуалних проблема или инцидената повезаних са Ормуским мореузом.

Говорећи о економским питањима, Калибаф је навео да су санкције на продају иранске нафте и петрохемијских производа привремено ублажене до постизања коначног споразума, као и да је договорено ослобађање замрзнуте иранске имовине у вредности од око 10,4 милијарде евра.

Председник иранског парламента оценио је да су дипломатски и војни напори комплементарни, а не супротстављени.

„Без обзира на војне успехе које остваримо, њихове резултате можемо трајно да сачувамо само уколико буду потврђени политички и правно. Напори и жртве на терену не доносе резултате без дипломатије“, рекао је Калибаф.

Истовремено је нагласио да Техеран и даље нема поверења у Сједињене Америчке Државе.

„Нисмо веровали САД раније, не верујемо им ни сада и мудро је да тако остане и убудуће“, поручио је Калибаф.

Чланак После преговора у Швајцарској, Иран поручује: Ормуски мореуз се никада неће вратити у стање пре рата се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Balint Szentgallay/Nur

За само два месеца, која су прошла од избора у Мађарској и пада Виктора Орбана и његовог Фидеса, ову земљу је преплавила глобалистичка плима. И то крајње предвидљивим редоследом: прво је уследила заостала исплата Јудиних награда Будимпешти из Брисела.

Затим је, на спољнополитичкој сцени, нова мађарска влада одобрила „украјински зајам“ од 90 милијарди евра, поништила Орбанову заплену „кијевског злата“ од 35 милиона евра (почетком маја) и деблокирала пут режима Зеленског ка чланству у ЕУ (средином јуна).

Тако се Мађарска, у сваком погледу, пише холандски аутор Александар Волфхезе за сајт „Геополитика“ – који данас живи у Мађарској – вратила „мејнстрим“ ставу Европске уније, који фаворизује потпуну геополитичку конфронтацију са евроазијским Истоком, како би доказала Орбаново предизборно упозорење да је глас за његове непријатеље глас за трећи светски рат.

Мађарски повратак либералним „фабричким поставкама“

По први пут након много година Орбановог сузбијања проституције, током викенда тинејџерке проститутке се тихо, али самоуверено враћају на улице Будимпеште, примећује холандски геополитичар и писац: „Несумњиво је да ће овај град брзо повратити и свој изгубљени статус ‘порно престонице Европе’.“

Несумњиво је и да ће освета глобалистичке елите над несрећним мађарским масама бити темељна и да глобалисти неће тек тако заборавити своје 16-годишње понижење од стране мађарских бирача.

Наравно, није све тако црно; има и неколико нијанси сивог. Нови мађарски премијер изразио је спремност да се састане са председником Русије Владимиром Путином, а Мађарска ће, према његовим речима, наставити да купује руски гас.

У ствари, додаје овај аутор, дуготрајна битка Орбанове владе да врати „Мађарску Мађарима“ била је изгубљен случај од самог почетка: суперструктурна (идеолошка, културна) револуција је немогућа без инфраструктурне (економске, социјалне) револуције, а Фидесов режим никада није био спреман да своје речи поткрепи делима.

Радикални политички раскид (излазак из ЕУ и НАТО-а), радикална економска борба (протеривање глобалистичких банкара и лешинарских капиталиста) и радикална културна револуција (блокирање холивудске лажне историје и дигиталне порнографије) остали су далеко ван зоне комфора и интелектуалног капацитета моћног комплекса Фидеса.

Пораз Фидеса, сматра овај писац, била је само политичка позоришна представа, која је гарантовала глатку транзицију, а суштински била је то само „регресија на средњи ниво“ атлантистичког парламентаризма.

Тако се Мађарска вратила нихилистичко-либералним „фабричким поставкама“ западног мејнстрима.

Отисак историје на лицима Мађара

Исход ових избора одредиле су (и) разлике међу генерацијама. Отисак историје и даље обликује физиономије многих Мађара.

Лица старијих показују патње 20. века, примећује Волфхезе, који су рођени са достојанством, а њихове очи су виделе ствари које тешко да иједан савремени западњак може и да замисли.

Генерација средњих година, оних који су физички и ментално преживели неолибералну катастрофу – економску шок терапију, демографску имплозију, социо-културно отуђење 90-их – карактерише друга врста достојанства: тихи, дискретни фатализам, који омогућава живот без илузија.

Управо је та генерација осигурала еру Орбанове владавине, дугу 16 година, која је заштитила мађарски народ од најгорих ексцеса глобалистичког либерализма, уочава овај аутор: од масовних имиграција, које је омогућила политика „отворених граница“ и наратива о „хуманитарном азилу“, од антинатализма, који гарантује уништавање породичног живота путем такозваних „женских права“ и ЛГБТ, као и од империјалистичког предаторства – учествовања у агресијама попут оних који прате пројекте „Израел“ и „Украјина“.

Овај „отисак историје“ недостаје на претежно празним лицима млађих генерација, који су одрасле током тихог затишја 2000-их и 2010-их, профитирајући од комбинације релативне социјалне сигурности, економског просперитета и личних слобода.

Управо најмлађе генерације, додаје холандски писац, пате од слабих структура личности и од фатално ослабљене свести о сопственом идентитету. Историја нас, уосталом, учи да је да меки животи стварају меке мозгове, а добра времена лоше карактере.

Читава Источна Европа је сада постала подложна истој психо-социјалној болести која већ деценијама мучи Западну Европу: од културног нихилизма, преко недостатка радне етике, коју су замениле „индивидуалне слободе“, све од релативистичког секуларизма уместо хришћанског морала.

Мађарско парче земље

У центру Будимпеште, међутим, и даље постоји скулптура последњег поглавара верног Тенгрију, оца првог хришћанског краља Угарске, окружену љубичицама. Уске очи принца Гезе гледају уназад, одакле је дошао његов народ: ка Великом Истоку. Овај споменик треба да подсети да су се Мађари, некад номадски народ, коначно населили на одабраном парчету земље, након путовања дугог хиљаду миља.

А тамо где народ обрађује земљу и засађује баште, храни земљу водом и пролива своју крв за тло, он постаје утемељен и истински део земље.

Управо овде почиње сува степа, коју Мађари називају пуста (од словенске речи пустиња). Њени још нетакнути делови почињу западно од Дебрецена и северно од Сегедина. Некада давно, та „Велика мађарска равница“ се наслањала на Влашку равницу, Понтско-Каспијску степу (заборављена Кимерија, Скитија, Сарматија) и Казачку степу – бескрајни простор благо валовитих поља, испресецан деловима мочвара и сланих језера и „пустињама“ Пута свиле на југу.

Опет географија, дакле. И историја. Како пише Волфхезе: „Свуда је приметан печат трагичне историје какав се и очекује на овом месту: ово је најзападнији огранак евроазијске степе, који почиње у Манџурији и Монголији, а такође и Крвавих земаља које се граниче са Срцем земље.“

Мађарско унутрашње увек ће гледати на Исток

Глобалистичка Европа је победила у Мађарској, али то је фиктивна победа, каже холандски писац – победа у плићаку.

„Мађарско срце никада неће заборавити бескрајну степу која је породила мађарски народ“, тврди холандски писац, „јер, чак и ако је мађарско спољашње око понекад приморано да се окрене Западу, како би се суочило са тиранијом новчане моћи и узурпације културе, мађарско унутрашње око ће увек гледати на Исток.“

Одатле ће се, пре или касније, поново појавити освајачке војске, преокренути ток историје и очистити Панонску низију. Тајни, изворни и оживљавајући дух Мађара је исти онај који је покретао војске Атиле, Бату-кана, Ногај-кана и Стаљина, који су отелотворили „Бич Божји“, који обара ароганцију Западне империје. Ипак тај дух, закључује Волфхезе, протеран под земљу овог априла, остаје дубоко укорењен у земљи.

Постоји још једна нада за мађарски народ, додаје он: екстремна осветољубивост, са којом се глобалистичке елите односе према својим најгорим непријатељима – оживљеној Русији, револуционарном Ирану, или непослушној Куби – може се убрзо претворити у пораз.

Заправо, бриселским глобалистима прети бродолом у плићаку победе.

Пројекат Велике Источне Европе

Уосталом, никад није постојала јединствена Европа, већ су постајале, а постоје и данас, најмање три: Запад и Север Европе, Средоземна и, на концу, она Источна. Свака са својим традицијама и вредностима, примећује француски публициста пише Пјер-Емил Блерон за сајт „Јуросинерџиз“.

Руски геополитичар Александар Дугин је својевремено предложио пројекат Велике Источне Европе, оне која ће настати на развалинама старе, атлантистичке.

Једини источноевропски народ, приметио је он, који не потпада под дефиницију словенских и православних народа у Источној Европи су Мађари. Али Мађари поседују степско, евроазијско порекло, заједничко са другим угро-финским народима, који настањују подручја евроазијског Срца земље и деле многа витална евроазијска културна обележја.

Народи Источне Европе су подједнако кроз историју били окренути сарадњи и са Истоком (Русијом) и са Западом. Славни румунски историчар Мирча Елијаде, „рођен сасвим близу оне имагинарне линије на којој се Запад сусреће са Истоком“, одбијао је да румунску културу одреди у уским границама „Запада“.

Елијаде је био „човек треће културе“, културе посредовања и великих стваралачких синтеза, која је традиционално играла улогу моста између Запада и Византије, између Запада и словенског света (Русије), између Оријента и Медитерана.

Оно што важи за румунску културу – „културу посредовања“ и контаката – важи и за читаву Источну Европу, па и за Мађаре.

То неће променити исход једних избора, попут ових одржаних у априлу, у Мађарској.

Глобалистичка плима је досегла своју највишу тачку

Треба, на концу, имати на уму и геополитички контекст: приближавамо се кулминацији борбе на живот и смрт између до сада тријумфалног глобализма и још делимично скривеног светског отпора.

То је тренутак у којем глобалистичка плима досегла своју спољну тачку високог водостаја, ударајући о обале евроазијског отпора, а све се поклапа са тренутком када њен унутрашњи балон животног стила постаје неодржив.

Другим речима, егзистенцијални јаз између западних владара и подређених народа постао је непремостив, а кинетички ударац његовог империјалног пренапрезања више се не може избећи.

Од географије и историје је, уосталом, немогуће побећи. Можемо бежати, попут најмлађих генерација Мађара, можемо се правити да не примећујемо реалност и живети у свету мобилних телефона и рачунара, али не можемо побећи од реалности.

Чланак После пада Виктора Орбана: Којим путем се запутила Мађарска се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Виктор Толочко

Евентуална ескалација сукоба Кијева и Белорусије иде у прилог Европи која би, кроз појачавање тензија и потенцијално увлачење Минска у украјински сукоб, покушала да ослаби белоруски савез са Русијом и отвори нови фронт у региону, оцењује руски експерт Јуриј Светов након захтева Владимира Зеленског да Минск „повуче опрему с границе са Украјином“.

Руски експерти сматрају и да ултиматум Зеленског заправо има за циљ да поквари мировне преговоре са Русијом.

Аналитичари истичу да је Кијев већ прешао са речи на дела, а украјински напад дроном на аутобус са децом из Белорусије у руској Брјанској области очигледан је пример спремности Украјине на ескалацију и покушај да се Минск увуче у рат .

Само неколико дана након тог напада Зеленски је упутио претећу поруку Минску, дајући му недељу дана да повуче војну опрему распоређену дуж границе са Украјином која, како се наводи, може бити коришћена за нападе на украјинску територију. У супротном, тврди Кијев, Украјина ће је сама „елиминисати“.

„Претње на рачун Белорусије чују се већ дуже време. Пре отприлике месец дана командант снага за беспилотне системе Украјине изјавио је да су на територији Белорусије идентификовали 500 циљева по којима могу да изведу удар у било ком тренутку. То је била директна и отворена претња, а затим су уследиле претње од стране Зеленског…“, наводи Светов.

Стручњаци оцењују да Кијев своје потезе све више подређује пропагандни, с намером да увуче Белорусију у сукоб . У том контексту, Зеленски настоји да изазове инцидент у коме би се Украјина приказала као „жртва агресије“ и чиме би се политички и медијски оправдали даљи „узвратни удари“ и потенцијално ширење рата.

Осим тога, Зеленски рачуна и да ће натерати Русију да повуче део трупа са фронта ради одбране савезника, како би се ослабила летња офанзива руских оружаних снага.

Русија и Белорусија имају право на заједничку одбрану

Русија остаје главни савезник Белорусије, а две земље чине и Савезну државу , у оквиру које развијају тесну политичку, економску и војно-техничку сарадњу.

„ Белорусија је савезник Руске Федерације и може да помаже Русији онако како сматра да је потребно. Нико се не буни што Пољска помаже Украјини. Иако формално не учествује у рату она јој пружа помоћ. Исто чине и многе друге земље. Зашто бисмо се ми због тога правдали било коме? Кина, рецимо, уме да објашњава да не пружа помоћ Русији, а сада се исто очекује и од Белорусије. Зашто? По мом мишљењу, треба престати са било каквим оправдавањима. Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности, рекао је да сва правила и ограничења којих смо се придржавали треба одбацити, само не треба намерно наносити штету цивилном становништву. У свему осталом треба деловати онако како сматрамо да је потребно“, истакао је Светов.

Белоруски председник Александар Лукашенко је изјавио да је ситуација на граници са Украјином достигла „невиђени ниво”. Он је навео да јужна граница Белорусије, дуга око 1.500 километара, „гори као никада до сада”, уз поруку да ће се, како је рекао, провокације и покушаји увлачења Белорусије у рат „лоше завршити” по оне који их спроводе.

Осим са Русијом и Украјином, Белорусија такође дели границу од 1.250 километара са чланицама НАТО – Летонијом, Литванијом и Пољском.

Светов истиче да Русија и Белорусија , као чланице Савезне државе, имају пуно право да координишу одбрану и пружају једна другој војну помоћ.

„Данас су се појавиле и информације да су Летонија, Литванија и Естонија дозволиле украјинским беспилотним летелицама да користе њихов ваздушни простор . Ако је то тачно, зашто бисмо се ми онда правдали ако Белорусија помогне Русији у овим питањима?! Наравно, Зеленски покушава да заплаши Лукашенка. Зеленском одговара да се отвори други фронт . На то је подстицао Грузију, а сада покушава да подстакне и Белорусију. Међутим, сумњам да украјинска војска има могућности за копнени сукоб са белоруском војском. Донбас су већ готово изгубили, ни тамо немају довољно војника, а сада би још и Белорусијом да се баве. Али, претити, блефирати то је већ у стилу Зеленског“, оцењује Светов.

Поред тога, руски експерти указују да је украјински лидер већ нарушио односе са Пољском, којој је поштом вратио Орден белог орла и сматра да би евентуална конфронтација или агресивни потези према још једном суседу додатно ослабили одбрамбене капацитете Украјине и њену укупну позицију.

Европа подстиче ескалацију

На питање коме би могла да одговара нова ескалација око Белорусије, Светов оцењује да би то највише ишло у прилог европским државама. Он истиче да се Русија и Белорусија на Западу често третирају као јединствен блок, укључујући санкције и ограничења у области спорта и других међународних активности, што показује да се на њих гледа кроз заједнички политички и безбедносни оквир.

Светов сматра да Украјина кроз политичке контакте са Светланом Тихановском, лидерком белоруске опозиције у егзилу, и наратив о могућој руској офанзиви из Белорусије покушава да увуче Минск у украјински рат , што се може тумачити као део шире стратегије притиска и ескалације у региону.

„Одједном се поново појавила госпођа Тихановска. Објављује да је формирана некаква белоруска влада коју она предводи. Одлази у Пољску или Литванију, где је званично примају као да је шеф државе. То значи да и даље постоји нада да се у Белорусији могу изазвати унутрашњи потреси који би довели до тога да она престане да буде савезник Русије. То је велика политичка игра. У одређеној мери усмерена је и против Трампа. Трамп је поздравио Лукашенка, послао му поклон, воде се некакви преговори, а чак је најављено и отварање ваздушног саобраћаја између Белорусије и Сједињених Америчких Држава. Европљанима се то не допада. Лукашенко није случајно рекао да су престали да га називају диктатором. Некада су га звали ‘последњи диктатор Европе’, а сада се тај израз више не користи. Европљанима то није по вољи. Њима је потребан Лукашенко који ће бити представљен као диктатор“, наводи Светов.

Говорећи о могућем развоју ситуације око Белорусије, саговорник истиче да су могући различити сценарији, али подсећа да је Москва јасно ставила до знања да безбедност Белорусије сматра питањем сопствене безбедности. Због тога би сваки потез усмерен против Минска, према руском ставу, био третиран као потез против Русије и изазвао би одговарајућу реакцију Москве.

Чланак Истражујемо: Шта се крије иза увлачења Белорусије у рат? Напад на Минск био би напад на – Москву се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Vitaliy Belousov

Током обиласка Донбаса доживео сам напад украјинских дронова које контролише америчка компанија „Старлинк“, а произведени су уз помоћ Ерика Шмита из компаније „Гугл“, изјавио је бивши аналитичар обавештајне службе америчког маринског корпуса Скот Ритер за Радио Спутњик након обиласка региона.

„Дрон ‘хорнет’ је један од најсмртоноснијих дронова који се тренутно користе у Запорожју“, испричао је Ритер.

Докази о украјинским нападима на цивиле и цивилне објекте у Запорошкој области су неоспорни, додао је он.

„Нису сломили дух руског народа. Никада у животу нисам видео отпорније и одлучније људе“, рекао је у разговору са новинарем Петром Лидовом.

Према Ритеровим речима, милијарде долара се улажу у најнапредније технологије које се могу замислити и у одбрамбену индустрију.

Али, они, свеједно и даље губе, закључио је он.

Чланак Бивши амерички обавештајац након посете Донбасу: Напали су ме дронови које контролише „Старлинк“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Ryan Jenkinson

Један од најпознатијих политичара британске Лабуристичке партије, Енди Бернам, током више од две деценије политичке каријере обављао је низ важних функција – од министра здравља до градоначелника Великог Манчестера. Он би требало да преузме дужност премијера Велике Британије након одлукеКира Стармера да поднесе оставку.

Познат је по томе што се пре 10 година два пута безуспешно кандидовао за највишу функцију у Лабуристичкој странци, а многи чланови те странке сматрали су га „кецом из рукава“ и практично једином шансом странке за опоравак, након вишемесечног пада у анкетама и лоших резултата избора у мају. После изборног пораза лабуриста 2010. године кандидовао се за председника странке, али није успео да победи Еда Милибанда. Пет година касније поново је ушао у трку за лидера, али је изгубио од Џеремија Корбина.

Бернам се вратио у британски парламент недавном победом на допунским изборима у округу Мејкерфилд, освојивши готово 55 одсто гласова. Његов повратак одмах је покренуо спекулације да би могао да наследи Стармера на челу Лабуристичке партије и владе.

Рођен је 7. јануара 1970. године у Ејнтрију, предграђу Ливерпула. Студирао је енглески језик на Универзитету Кембриџ, а Лабуристичкој партији се придружио још као тинејџер, са свега 15 година. Пре уласка у парламент радио је као политички саветник и истраживач за више високих функционера лабуриста.

Медији пишу да му је отац био инжењер, а мајка рецепционарка у ординацији лекара опште праксе. Били су ватрене присталице лабуриста и Енди је рано развио интересовање за политику. Након дипломирања У Кембриџу, почео је да се бави новинарством, радећи за стручне часописе.

У раним двадесетим годинама, направио је свој први пробој у политици, радећи као истраживач за покојну Тесу Џовел, тадашњу посланицу за Далвич и Вест Норвуд, која је касније била министарка у владиТонија Блера иГордона Брауна.

Бернам је био специјални саветник министра културе Криса Смита пре него што је 2001. године изабран за посланика свог родног града Лија, у Великом Манчестеру.

Прво је служио као помоћник министра у Блеровој влади, али се придружио кабинету као главни секретар Министарства финансија, а касније као министар културе и министар здравља у влади Гордона Брауна.

„Краљ севера“

Бернам се кандидовао да постане лидер странке 2010. године, након што је Браун поднео оставку након пораза лабуриста на општим изборима. Иако није успео тог пута, наредних пет година провео је градећи своју репутацију међу присталицама странке.

Покушао је поново 2015. године, када је изгубио од Џеремија Корбина.

Као присталица останка у Европској унији током референдума о Брегзиту, изразио је жељу да види поновно придруживање Уједињеног Краљевства ЕУ за његовог живота.

Због начина на који је водио Велики Манчестер за време пандемије вируса Ковид 19 и критике на рачун владајућих конзервативаца да север Енглеске посматрају са презиром, стекао је надимак „Краљ Севера“. Ожењен је и има троје деце.

Бернам себе описује као социјалисту и припада умеренијем, такозваном „меком левом“ крилу лабуриста. Залаже се за јачу улогу државе у секторима попут саобраћаја, енергетике и социјалне заштите, као и за већа овлашћења региона ван Лондона.

Његов политички заштитни знак последњих година постала је идеја да се економски развој равномерније распореди између Лондона и остатка земље, уз снажнију подршку северу Енглеске. Управо тај приступ донео му је велику популарност међу члановима Лабуристичке партије и бирачима широм Британије.

Чланак Ко је Стармеров наследник: Два пута безуспешно покушао да преузме странку, сада преузима владу се појављује прво на ИСКРА.

Дан када је нацистичка Немачка напала Совјетски Савез, 22. јун, званично је проглашен за Дан сећања и туге и то је један од најзначајнијих датума за нашу државу и за наш народ, изјавио је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко за РТ Балкан, након што је положио венац на Спомен-гробљу ослободилаца Београда.

Боцан-Харченко је истакао да је то дан сећања и туге за све грађане Русије, јер скоро свака породица има неког међу погинулима, с обзиром да је страдало 27 милиона људи.

„Овај датум сада има и посебан, шири, међународни значај. За Србију је важан, и желим да захвалим свима, јер овде постоји сећање. Гаји се сећање на овај датум и што се тиче руководства, а пре свега наравно народа, обичних људи, који знају и поштују. Најважнија порука је да морамо да урадимо још више да не дозволимо јачање нацизма, јер нацизам диже главу, пре свега у Европи„, рекао је руски амбасадор.

Александар Боцан-Харченко указао је да је историјска чињеница да Немачка није била сама на дан агресије, већ да је Вермахт био сачињен од више нација тадашње „Уједињене Европе“, под окриљем Рајха.

„Сада морамо да урадимо све да би се спречило много тога што се и данас подудара са периодом пре Отаџбинског рата у Русији, јер Совјетски Савез је урадио скоро све у политичком смислу да се спречи ширење и распламсавање рата, али нисмо успели због ових дуплих стандарда подршке коју је Немачка имала од стране других западних земаља. Политика је била веома слична, а циљ тада проглашеног стратегијског пораза потпуно се подудара са данашњим циљем западних земаља, што они званично објављују. Ово се не крије уопште“, казао је Боцан-Харченко.

Он је рекао да постоје дупли стандарди у области људских права, јер сада је тек изашао редовни број извештаја Русије и Белорусије о поштовању људских права, у којем има пуно чињеница о дуплим стандардима и у овој области у Европи.

„Основна порука је да радимо заједно, да сарађујемо и да ћемо радити све што је могуће да не дође до понављања ових тешких догађаја и трагедије за целу Европу и цели свет“, истакао је руски амбасадор у изјави за РТ Балкан.

Нацистичка Немачка и њени савезници напали су 22. јуна 1941. године Совјетски савез. Велики отаџбински рат трајао је 1.418 дана и завршио се великом победом СССР-а 9. маја 1945. Догађаји поводом обележавања 85. годишњице од почетка рата одржани су у градовима широм Русије.

Чланак Боцан-Харченко за РТ Балкан: Нацизам опет диже главу у Европи – не смемо то дозволити се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

РУСКЕ снаге су ослободиле Рај-Александровску која се сматра источном капијом за надирање ка много већем и важнијем Славјанску.

Узеле су Нови Донбас и још неколико мањих места и „размазују“ Украјинце у Константиновки и Красном Лиману. Али, добиле су коначно зелено светло за нешто много важније: за ударе по украјинским мостовима и логистици на реци Дњепар.

То је оно што се чекало дуже од четири године, а може бити знак да су руски генерали дочекали да им политички буду развезане руке – да могу ратовати „пуном снагом“.

Руси су за то користили навођене авио-бомбе лансиране са фронтовских бомбардера Су-34 и борбених авиона Су-35.

Мете су биле: железничка станица Запорожје-1, брана Дњепропетровске хидроелектране и комбиновани Преображенски друмски и железнички мост.

Саобраћај преко моста је блокиран, а најближи железнички мост је 85 км узводно, у Дњепропетровску.

Преображенски заправо чине два моста – једног преко Старог Дњепра и другог преко Новог Дњепра, који повезују обале велике реке преко острва Хортица.

Конструкција моста је издржала, али нису ни планирали да га потпуно сруше.

Мета су биле коловозне траке које су оштећене и захтеваће „значајне поправке“.

Пре почетка СВО преко бране Дњепарске хидроелектране пролазило је до 55.000 возила дневно (4 траке), а Преображенског моста до 24.000 возила (2 траке). Пројектовани капацитет железнице био је приближно по 48 возова дневно.

Сада је железнички саобраћај преусмерен ка Дњепропетровску, док се за друмски користи нови мост Запорожје-Дњепровск.

Украјински војни команданти већ упозоравају на несташицу муниције на фронту око Орехова, где је тренутно у току битка за Љубицкое.

Руски војни експерти, међутим, упозоравају: да би се коначно урушио непријатељски јужни фронт – за почетак морају бити онеспособљени и преостали мостови у Дњепропетровску.

Још није јасно да ли је ово тек почетак или ће Москва на овоме, бар за неко време, застати.

Војни аналитичар Јуриј Подољака је међу онима ко ји сматрају да је мостове на Дњепру требало избацити из игре још 2022-ге, а сада наглашава:

„Први приоритет требало би да буде блокирање комуникације између леве и десне обале Дњепра. То је Ахилова пета кијевског режима. Добро је што смо то коначно схватили“.

Чланак Руске снаге коначно – након четири године рата – почеле да онеспособљавају мостове на Дњепру се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stanislav Krasilnikov /

Европа ће изаћи као највећи губитник рата у Украјини али у овом тренутку очито имају довољно маневарског простора и снаге и нису још дошли до црвене линије. Без сумње, овим што Зеленски ради када гађа цивилне објекте на територији Руске Федерације, заправо његови европски партнери испитују стрпљење Москве и провоцирају.

Овако професор Факултета политичких наука Синиша Атлагић коментарише последње терористичке акте Кијева.

Вредносна орјентација Европе и САД, према мишљењу нашег саговорника је таква да они Руску Федерацију и руску идеју виде као нешто што је апсолутно противо њиховим интересима.

Због тога, Атлагића није изненадило ни присуство Владимира Зеленског на самиту Г7.

„Видели сте закључке те конференције Г7, где је прва ставка то да и даље помажу Украјини да се наоружава, а са друге стране наводно желе мир. Повећаће испоруку система противваздухопловне одбране ракета дугог домета“, подсећа Атлагић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.

Боље би им било да не провоцирају Русију

Колико год су се Европа и Америка упињали, додаје Атлагић, да помогну Украјини, они не могу да надоместе јаз који постоји у војној сили између Украјине и Русије, то је и даље просто несразмеран однос. Он сматра да Руска Федерација у овој специјалној војној операцији чији је фронт дугачак преко хиљаду километара, без сумње, прилично има обзира према чињеници да у Украјини још живи значан број људи који, ако не можемо да их назовемо русофилима, можемо да кажемо да су популација која се у неком будућем тренутку не би супростављала чињеници да би могла бити део Руске Федерације. Условно речено, Москва води рачуна о својим људима.

„Са друге стране, та огромна војна моћ коју Русија поседује наравно мора да буде сачувана и због претњи Запада, поготово Немачке која отворено каже да је већ спремна да их нападне. Када све то узмете у обзир, снага којом Русија дејствује је мала у односу на ону којом би деловала, на дај Боже, да се деси некакав озбиљнији напад. Боље би било да ту руску снагу не мере и не испитују. То би био озбиљан тренутак, а нажалост чини ми се да у Европи многи то не разумеју”, нагласио је професор Факултета политичких наука.

Америка направила грешку

Уз сво поштовање врхунских истручњака које имају САД када говоримо о геополитици, односно о геостратегији, Америка је, према мишљењу нашег саговорника, направила огромну грешку када је проказала Руску Федерацију после Хладног рата.

„Сједијене Државе одбациле су Русију од себе, а ко иоле мало боље познаје Руску Федерацију, схватио би да Русија није никаква претња и да нема намеру да се бави Европом или западном цивилизацијом на тај начин на који они мисле. Дакле, Русија нема други интерес осим да се бави Европом у економском и туристичком смислу као и културом. Нажалост, чини ми се да Европљани верују у оно шта им политичари пласирају,” рекао је Синиша Атлагић.

Наш саговорник ипак сматра да се однос САД и Европе не може посматрати као ривалитет, већ као породична свађа и као сукоб старијег и млађег брата.

Чланак Ближи се опасан тренутак: Боље би било да Европа не испитује – праву снагу Русије се појављује прво на ИСКРА.

Getty © stock illustration/imageBROKER/Andy Dean

Ратне магле почињу да се разилазе над Ираном. Или су се већ разишле. Све се јасније види под светлошћу јутарњег сунца. А истина гласи: САД су већ капитулирале пред Ираном, а победник узима све, пише социолог Рикардо Мартинс за сајт „Њу истерн аутлук“. Трамп може да прича шта год хоће, али истина је неумољива.

Оно што Трамп представља као повратак дипломатији више личи на прорачунату предају, прикривену као деескалација. Техеран није био приморан да да било шта да; уместо тога, натерали су Вашингтон да пристане на услове који иду у корист Ирану, остављајући САД и Израел да се носе са последицама.

Шта се за то време дешава у два непомирљиво супротстављена табора? У табору који је претрпео пораз почињу неслагања, сукоби, раздори, свака страна покушава да кривицу пребаци на другу. То се управо дешава у западном табору. Свако вуче на своју страну. Другачије је на страни победника. Иран је много јединственији него раније, какав није био можда од још периода Исламске револуције, под вођством ајатолаха Хомеинија.

Наравно, то не значи да је рат завршен. Он ће се наставити, на овај или онај начин. Али Иран је на то спреман и држи прст на окидачу; САД, без обзира на то шта говори Трамп, нису.

Трампова брбљања

Сада и најуравнотеженији амерички аналитичари, без обзира припадају ли неоконзервативном или неком другом табору, признају следеће: Иран је добио овај рат, каже руски геополитичар Александар Дугин у новој емисији „Ескалација“ на Радио Спутњику.

При том, додаје Дугин, не наводим сопствено мишљење, само цитирам америчке стручњаке, који признају по њих непријатну истину: „Иран је победио и може да диктира услове.“

Иран, заправо, тврди: „Слажемо се да је постигнут одређени напредак у погледу детанта у региону, али под нашим условима.“ У међувремену, они не верују Западу (а било би чудно да му верују). Све ће проверити, оставиће своје мине, задржаће своје оружане снаге и пуну контролу над Ормуским мореузом.

У међувремену, Трамп, наставља руски мислилац, прича свом народу сасвим другачије приче: Иран, наводно, прихвата све америчке услове, обуставља обогаћивање уранијума, безусловно отвара Ормуски мореуз, нафта ће сада тећи и све ће бити дивно и чудесно. У преводу: „Ја сам победио“.

„Нисмо уступили ниједну америчку територију, све смо их уништили, и све нам иде одлично“, проглашава Трамп, у свом агресивном, каубојском маниру. Ко то не види, изјавио је недавно, тај је будала.

Али, на то смо сви навикли. Не постоји више ниједан уравнотежен аналитичар који озбиљно схвата његове изјаве, које се мењају на дневној бази, или, још чешће: једно говори преподне, друго послеподне, да би увече изјавио нешто што противуречи свему претходно изреченом.

Раздор између Трампа и Нетанјахуа

Постоје тектонска померања унутар самог ционистичког лобија у Америци, примећује Дугин. Све до недавно, то је била јединствена и веома моћна структура, која је представљала једну од главних политичких снага у САД. Знало се шта се смело изговорити о Израелу, а шта не.

Раније су критике Израелу упућивали само антиционисти, али то се сматрало „теоријама завере“.

Последњих дана, након цурења Трамповог телефонског разговора са Нетанјахуом, који су објављени у часопису „Аксиос“ – у којем је Трамп, по устаљеној навици, користио изразито непристојан језик, омаловажавао Нетанјахуа, оптужио за непослушност, претио му и покушавао да изврши притисак – ситуација се значајно променила.

Да је ово истина потврђује и став циониста блиских Трампу, тврди Дугин. Фигуре попут Линдзи Грејама и Лоре Лумер – које чине само језгро америчких протрамповских циониста – изненада су пале у очај.

Они сада говоре: „Па, како је то могуће? Ово није смело да се деси. Израел је ‘добра земља’, а Нетанјаху је најбољи савезник, сами сте то рекли, господине председниче.“

Безнадежан, узалудан рат, без изгледа за победу

Трамп је, очигледно, жестоко оптерећен овим ратом. Иран је у њему претрпео озбиљне губитке, то не треба потцењивати, али није сломљен, додаје руски геополитичар: мобилисао се и сада изгледа као модел за цео исламски свет. У том контексту, друге муслиманске земље у региону, које су заузеле пасивни став, углавном су изгубиле образ. Али Иран је остао чврст, без икаквог ублажавања свог антиизраелског става.

У међувремену, Нетанјаху наставља своју офанзиву у јужном Либану. Услови иранског споразума – а чак ни Трамп то не пориче, упркос различитим извештајима – укључују крај рата у Либану и закључак о повлачењу израелских трупа из Либана.

Ипак, Нетанјаху то не жели да уради, јер је то замишљао као припрему за стварање „Великог Израела“. Сада се, међутим, испоставља да је постигнут компромис, а да Иран није уништен. Као последицу, видимо негодовање и бес Нетанјахуових радикалних савезника, попут Итамара Бен-Гвира и Безалела Смотрича, који говоре: „Ко је, дођавола, Америка? Зашто бисмо уопште разматрали америчке захтеве?“

Другим речима, војно, есхатолошко језгро Израела је дубоко незадовољно. Тренутно се води антиамеричка полемика у самом Израелу. А сада Трамп мора да закључи овај мировни споразум под било којим условима, јер су средњорочни избори већ на прагу. А тада ће све бити одлучено. Трамп би, после ових избора, могао бити претворен у „хрому патку“.

Овај рат је, осим тога, невероватно непопуларан у САД. Трамп је већ изгубио многе своје присталице, а неки напуштају његов кабинет. И сада се испоставља да је ово, у ствари, безнадежан, узалудан рат, без изгледа за победу. Почео је, наравно, веома брутално, али постепено су резултати ових бруталних напада неутралисани херојским отпором Иранаца.

Иран је, дакле, изашао као победник. А то су почели да схватају и Саудијци, и Катар, и Турска, ка чак и Уједињени Арапски Емирати почињу да размишљају о томе.

Самртни грчеви Колективног запада

Нетанјаху, међутим, не представља читав Израел. Чак ни произраелски лоби у САД у целини не подржава Нетанјахуа. Многи у самом Израелу и унутар произаелског лобија лобија, не деле његове ставове.

Подржавање Израела је једно, али подржавање ставова радикала есхатолошки оријентисаних ка изградњи Трећег храма, стварању „Великог Израела“ од мора до мора, попут Бен Гвира, Смотрича или самог Нетањахуа, представља нешто сасвим друго. Барем половина израелског становништва се не слаже са политиком коју води Нетанјаху.

И овде постоји размимоилажење између полова Колективног запада. За сада, у полове све више подељеног Запада, можемо рачунати САД, које се и саме све оштрије деле на два пола, потом Израел, Европску унију и Британију.

Узгред, са Стармером је већ завршено у Британији, само што он то, изгледа, још не схвата. Тешко је рећи шта се дешава у ЕУ, која се и даље тврдоглаво држи своје глобалистичке агенде. Њихови планови су нејасни, баш као и планови глобалиста у САД, који имају идеју да се врате на власт и све започну изнова, само, како је гласила парола Трамповог претходника Бајдена, да „све ураде много боље“.

Једно је извесно: Колективни запад посустаје, сматра Дугин. И сада је на Колективном западу свако сам за себе. Запад је у целини значајно ослабљен. Све то подсећа на самртне грчеве, додаје он.

Највећи пораз САД после Вијетнама

САД и Израел још нису схватили чињеницу да је рат већ променио регионалну хијерархију. Сила у успону је сада Иран.

Трампов споразум са Иранцима је вероватно највећи пораз САД после Вијетнама, тврди славни британски новинар Мартин Џеј на сајту „Фондација стратешке културе“.

Председник Трамп је вероватно потписао најгори споразум за њега и САД у краткој историји његове земље са Ираном, који показује колико жели да поново отвори Ормуски мореуз и обнови светски бродски саобраћај, у нади да ће снизити цене нафте.

Међутим, није сигурно да ће овај споразум, који многи већ називају „Меморандум од 60 дана“, уопште опстати. Вероватно неће, превиђа Џеј.

Овде се треба присетити максиме руског министра Сергеја Лаврова: „САД нису способне за постизање (било каквог) споразума“.

Да би се споразум одржао, Израел мора да престане да ратује против Хезболаха у Либану, што је веома тешко, с обзиром на то да је ова битка једини изговор који Биби има да остане на функцији и избегне оптужбе за корупцију, које би га могле довести у затвор.

Међутим, кључан је недостатак поверења које Иранци имају у Трампа – и то с правом, додаје овај аналитичар. Иранци не верују да споразум може трајати. Одувек су веровали да је све што Трамп ради и говори превара, и да би сваки мировни споразум потписан у року од 60 дана важио само до прелиминарних избора, пре него што Трамп поново буде присиљен да се врати рату.

Ово је, највероватније, само крај друге фазе рата.

Али његов исход у целини већ је одлучен. То још не види њујоршка плутократија, „барони новца“, која је и до сада успешно манипулисали Трампом.

Чланак Ко је добио, а ко изгубио америчко-ирански рат: Победник односи све се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Sean Gallup

Нови шеф Луфтвафе, генерал Холгер Нојман, слика је и прилика немачког војног, политичког и медијског естаблишмента по ратоборности, кратковидости и чистој мржњи према Русији.

Мало ко се још сећа „афере таурус“ из марта 2024, када је тадашњи командант немачког ратног ваздухопловства Инго Герхарц са подређенима аматерски разменио низ порука о суманутом и детињастом плану за напад на Русију немачким ракетама преко Украјине.

Нажалост, Нојман није испао ништа бољи, пише за РТ интернешенел Тарик Сирил Амар, немачки историчар и професор на универзитету Коч у Истанбулу.

У недавном интервјуу за британски „Телеграф“, Нојман је изјавио да је Луфтвафе спремна да већ данас нападне Русију. Са типично немачким оптимизмом, који би неки с правом назвали фаталном ароганцијом, Нојман је предвидео да би такав напад био „разоран“.

На списку Нојманових циљева из снова су Калињинград, полуострво Кола, Црно Море, Санкт Петербург и Москва. Сувишно је рећи да би било шта од тога гарантовало брзу и снажну руску одмазду.

Оно јесте да је Нојман своје пусте снове условио „руским нападом на НАТО“, али тешко да ће било ко насести на тај реторички трик. Наиме, та прича „верујте нам, ми само желимо да се бранимо и спречимо друге да нас нападну“ је стари трик сваког агресора, али и изговор који је Немачка буквално употребила да започне два светска рата за мање од 30 година.

На првој години политикологије се предаје концепт „безбедносне дилеме“: када се једна држава наоружава с намером да се брани, њен потенцијални непријатељ може то да схвати као припрему за напад. Немогућност да се на хистерични и контрапродуктивни немачки милитаризам гледа очима других није својствена само Нојману, него и целом руководству у Берлину.

Највећи проблем са Нојмановом изјавом је њен екстремизам. Када немачки официр каже да је Немачка чланица НАТО и да ће испунити своје обавезе, у томе нема ништа спорно, чак и ако се не слажете са постојањем НАТО и преузетим обавезама.

Међутим, фамозни Члан 5 Североатлантског уговора уопште не подразумева овако суманути одговор какав Нојману одмах пада на памет. Он само каже да ће све чланице НАТО сматрати напад на једну нападом на све и одлучити какве мере треба да предузму да би помогли нападнутој страни. Војна сила је само једна од тих мера, и то не аутоматска или једина дозвољена.

Тим горе по Нојмана, он би да одмах крене лествицом ескалације, без размишљања. Спреман је да се „бори још вечерас“, што је глупа парола тренутно у моди код НАТО-Немаца, и то „свиме што имамо“. Другим речима, од нула до сто за секунду, од лошег до најгорег, правац до нуклеарне катастрофе брже него што ћете рећи „јавол“!

Ово је реторика недораслих и неодговорних. И то не важи само за Нојмана, већ и за његовог шефа Бориса Писторијуса, владу у Берлину, али и већи део „елите“ на челу НАТО и ЕУ.

Нојманову несмотреност, благо речено, посебно подвлачи чињеница да је о својој фикс-идеји говорио пред годишњицу напада нацистичке Немачке на СССР 1941. године. Или је можда, да све буде још горе, то урадио намерно?

Нажалост, шеф Луфтвафе је само типичан пример кратковидости, ратоборности и чисте мржње према Русији у немачком војном, политичком и медијском естаблишменту.

Узмимо за пример фотографију коју је украјински министар одбране Михаил Фјодоров недавно поделио на друштвеним мрежама, на којој Писторијус с одобравањем гледа на екран његовог телефона, на којем су наводно слике последица украјинског удара дроновима на Москву. Зашто би се немачки министар одбране понашао као провинцијски директор школе који хвали домаћи задатак свог омиљеног ученика, осим ако будућност односа Немачке и Русије не види искључиво као отворени рат.

Питање које се поставља само по себи је да ли немачко војно и политичко руководство на сукоб у Украјини гледа као начин да се „освети“ за тотални пораз својих дедова 1945.

Додуше, није све баш толико црно. Нојманов иступ су осудили политичари из редова левичарске опозиционе странке БСВ, као и десничарске АфД. Бивши командант немачке ратне морнарице, адмирал Кај-Ахим Шонбах је такође упозорио да Немачка тумара у сукоб са Русијом и позвао на повратак дипломатије.

Проблем је што Берлин за сада истрајава на милитаристичком курсу, закључује Амар.

Чланак Све је више доказа: Немачка сања да се „освети“ Русији за 1945. годину се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

УКРАЈИНСКЕ оружане снаге суочавају се са још једном катастрофом, можда и са неколико катастрофа. Питање је да ли ће непријатељ бити у стању да стабилизује фронт дуж друге линије.

Кад украјинске оружане снаге изгубе Купјанск и агломерацију Славјанск-Краматорск, биће приморане да се повуку на линију Запорожје-Павлоград-Харков. Али, руска војска је већ почела да уништава ту линију, напредујући ка Сумима.

Ако Суми буду заузети, биће могуће заобићи Харков са севера. У том случају, Харков ће бити врх огромног троугла који се протеже од Черњигова до Дњепропетровска, чији ће пад утицати на цео фронт на Левој обали Дњепра.

Руске оружане снаге су већ покренуле Харковску и Сумску операцију. Време ће показати колико ће бити ефикасне. Али, очигледно, украјинска команда није уверена да може да задржи Леву обалу.

Зашто? Први пут од 2022. године, Украјинци су почели да копају ровове око Кијева и Одесе. Тада су то радили зато што смо стајали близу Кијева и напредовали ка Николајеву. Сада смо далеко од тих градова. Али, ако Украјинци тамо граде утврђења, то значи да нису сигурни у своју способност да држе Леву обалу.

Наравно, Украјина рачуна на интензивирање ваздушног рата. То је став договорен са њиховим западним савезницима. Покушавају да ојачају своју противваздушну одбрану и дронове.

Тренутно добијају ракетне системе Бук из Финске. Шведска је коначно пристала да им пребаци, а затим и прода, још неколико ловаца Грипен. Француска, која је испоручила пет Миража, говори о трансферу новијих ловаца Рафал.

Данска и Холандија су испоручиле све америчке Ф-16 које су Кијеву обећале. Обећавају још.

Украјина би потенцијално могла да повећа своју флоту западних ловаца на 200. Ако јој све то стигне пре него што оборимо оно што тренутно лети, то ће привремено ојачати њене могућности. А то ће утицати на ток борби.

Не знамо каква је ситуација Украјине са дроновима. Уз западну помоћ, нагло је повећала број беспилотних летелица које користи. Да ли ће то бити трајно? Или ће се тај њен ресурс временом исцрпити?

Састанак у Лондону је још једном потврдио да су Европљани и Украјина уједињени у жељи да нанесу стратешки пораз Русији.

Видећемо шта ће даље бити. Рат је увек хиљаду несрећа и хиљаду прилика.

За сада можемо само да потврдимо да се непријатељске могућности брже смањују него што се пред нама појављују проблеми.

Чланак Ишћенко: Први пут од 2022. Украјинци копају ровове око Кијева и Одесе се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Konstantin Chalabov /

Потез Руске православне цркве је утемељена морална и етичка иницијатива, апел да се злоупотреба деце коначно третира као организовани злочин против међународног права. Поређење овог злочина са фашизмом је адекватно. Сведочимо врхунцу декаденције западних друштава, а Епстajнови фајлови су само скинули вео са једног дела те демонске структуре моћи.

Овако Владан Вукосављевић , правник и некадашњи министар културе, за Спутњик коментарише иницијативу Руске православне цркве да међународна заједница случају Џефрија Епстина да исту осуду какву је фашизам добио на Нирнбершком процесу:

„Иницијатива је одлична, а поређење са фашизмом адекватно када је реч о степену друштвене опасности и малигнитета таквих поступака. Чињенице на које указују Епстинови фајлови осветлиле су трагичну ситуацију која очигледно постоји већ дуго, која је пустила пипке широм света, али и да присустујемо крају новог Римског царства“.

Иницијативу да међународна заједница случај Епстајна осуди као фашизам саопштио је Фјодор Лукјанов, председник комисије за питања породице, заштиту материнства и деце Руске православне цркве.

Удар на морал човечанства

Он је оценио да овај случај представља вапећи удар на морал читавог човечанства , али да још увек није добио свој епилог, није осуђен на међународном нивоу као што је осуђен фашизам.

Лукјанов је нагласио да борба против трговине децом мора постати један од приоритета међународних организација за заштиту људских права, али и да улога православља и традиционалних религија које деле заједничке моралне вредности постаје све значајнија у савременом свету.

Вукосављевић оцењује да је свет поводом овог стравичног догађаја упутио разне вербалне осуде , али да је све то, како каже, празнословље , да је потребно деловати конкретно, у формату који би довео до правне регулативе која би злоупотребу деце третирала као организовани злочин који је супротан међународном праву:

„Наравно, санкције за таква злочињења биле би оштре, унапред познате , и постала би обавеза да се оне спроводе од стране свих земаља које би такву резолуцију, или став, принцип, усвојиле. Без обзира да ли је реч о Уједињеним нацијама , где би онда све земље биле у обавези, било да је реч о групи држава, која би такву ствар називале тим именом и против ње предузимале одређене правне потезе“.

Демагогија и забашуривање суштине

Отварање Епстајнових фајлова, после усвајања посебног закона који је Конгрес донео крајем прошле године, а потписао амерички председник Доналд Трамп, изазвало је оштре и бурне реакције широм света. Покренут је талас судских процеса , кривичних истрага и тужби за клевету широм света које су усмерене на моћне сараднике овог финансијера, али и медије и државне институције.

Међутим, управо због распарчавања случаја и више мањих процеса, утисак је да се губи свест о монструозности овог злочина над децом.

Упитан да ли ће ипак ти фајлови остати у фокусу или ће их прекрити нови догађаји , дневна политика и геополитичка превирања, Вукосављевић оцењује да гласне вербалне прокламације често не дају резултате, будући да, како каже, представљају само маглу која се намерно пушта како би се забашурила суштина. Тако је и са другим важним друштвеним феноменима, као што је корупција.

„Прича се спушта на ниво појединца , ту и тамо они се кажњавају или прогоне, а овде је реч о злоупотреби деце. Међутим, када је реч о системским решењима за која је неопходно да афектирају носиоце друштвене моћи, без обзира да ли је реч о политичарима, медијским посленицима, било којим структурама које управљају или доминирају друштвима, онда, наравно, те санкције и прокламована оштрина губе на значају . Просто се претапају у нешто сасвим друго, у јефтину демагогију без последица“.

Дозволиће да се афере прекрију

Вукосављевић скреће пажњу на још једну важну чињеницу, откриван је само део Епстајнових документа, само део језиве приче која је трајала деценијама.

У мрежи злочина против деце окупљен је велики број људи који су на високим позицијама моћи у западним друштвима . Из света политике, медија, крупног бизниса, који располажу стотинама милијарди евра, ту су и представници индустрије забаве. У ужасавајућим активностима учестовали су они који се називају – друштвеним елитама.

„Да би друштво, америчко, било које, могло да се ослободи таквог баласта, да би могло да се очисти и дезинфикује изнутра, потребна је велика, коренита промена система вредности. Промена моћи која треба да пређе из политике и у сферу правде, морала, чистог закона и његовог спровођења. Бојим се да би примена мера и прописа који су против злоупотребе деце у овом тренутку угрозила саму основну структуру западних друштава , а пре свега САД. Плашим се да ће случај полако да се распрши у мору других афера, догађаја, ратова, инцидената и еколошких и других проблема“, каже Вукосављевић и додаје:

„Намерно, не спонтано, дозволиће се да се прекрију афере како би се још привремено прикривала тешка морална девијација друштава чији су чланови и високи представници обухваћени тим страхотама“.

Пад Римског царства

Наш саговорник подсећа да актуелне девијације , иако шокантне, антрополошки и историјски нису новост . Кроз историју су строга морална правила важила за обичан народ, док су политичке, економске и клерикалне елите великих империја одувек биле огрезле у дубоку декаденцију. Епстајнови фајлови нису донели нов феномен, већ само незапамћену масовност и оголили чињеницу да огромна моћ по правилу рађа потпуну безобзирност.

„Премоћ новца, плутократије и владавине трговаца гурнула је западна друштва у кризу која неодољиво подсећа на пад Римског царства . Сведочимо историјском растакању ткива Запада и Сједињених Америчких Држава, где се порок са изолованих појединаца прелио на управљаче војно-индустријским комплексима, медијске тајкуне и политичаре који одлучују о судбинама стотина милиона људи“.

Вукосављевић додаје да се људска историја очигледно одвија по скривеним правилима, што је већа моћ , то су безобзирност и демонско понашање присутније.

„Управо зато је ова иницијатива Руске православне цркве од изузетног значаја“, закључује Вукосављевић у нади да ће се СПЦ прикључити иницијативи сестринске цркве.

Чланак Велика порука Руске цркве: Преломни обрачун са демонским поретком западне моћи – чекамо Нирнберг 2 се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / РИА Новости /

На бродоградилишту „Севмаш“ положена је кобилица за изградњу вишенаменске нуклеарне подморнице „Мурманск“ из пројекта „Јасен М“, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

Вишенаменску подморницу на нуклеарни погон (пројекат 885, кодни назив „Јасен“) направили су почетком 1990-их стручњаци из Петербуршког бродског инжењерског бироа „ Малахит “ под руководством главног конструктора Владимира Пјалова.

„Јасен“ је први брод четврте генерације нуклеарних подморница, за који су направљени потпуно нови системи радио-електронског наоружања и аутоматике, као и главна енергетска постројења и техничка средства.

Нуклеарна подморница је дизајнирана да уништава противничке подморнице и бродове, поморске базе, луке, поморске оперативне групе и друге циљеве. Класа „Јасен“ има хибридни дизајн трупа („лаки труп“, који подморници даје аеродинамичан облик, присутан је само у прамцу). Водоотпорне преграде деле труп на низ одељака.

Подморница је опремљена једноосовинским парнотурбинским нуклеарним погонским системом. Дизел генератор служи као резервни извор напајања, док акумулаторска батерија делује као извор напајања за случај опасности.

Наоружање се састоји од система за вертикално лансирање крстарећих ракета „ оникс “ и „ калибар “, као и торпедних цеви. У будућности, подморнице би могле бити опремљене хиперсоничним ракетама „ циркон “.

По први пут у историји домаће конструкције нуклеарних подморница, торпедне цеви су премештене из прамца у други одељак и постављене дуж бочних страна под углом у односу на средишњу линију. Овакав дизајн је омогућио стварање оптималних услова рада за сферни прамац сонарног низа великог пречника.

Серијска производња подморница

Водећа подморница пројекта је „ Северодвинск “, која је положена у Севмашу 21. децембра 1993. године, поринута 15. јуна 2010. године, предата руској морнарици на пробну службу 30. децембра 2013. године, а у активној је служби Северне флоте од 17. јуна 2014. године.

Вођа подморница пројекта „Јасен М“ из серијске производње, „ Казањ “, положена је 24. јула 2009. године, поринута 31. марта 2017. године, а у састав Северне флоте предата је 7. маја 2021. године.

Прва подморница из серијске производње, „ Новосибирск “, положена је 26. јула 2013. године, поринута 25. децембра 2019. године, а у састав Тихоокеанске флоте уведена 21. децембра 2021. године.

Друга подморница из серијске производње, „ Краснојарск “, положена је 27. јула 2014. године, поринута 30. јула 2021. године, а у састав флоте ушла 11. децембра 2023. године.

Трећа подморница из серијске производње, „ Архангелск “, положена је 19. марта 2015. године, а у састав флоте ушла 27. децембра 2024. године.

Четврта подморница из серијске производње, „ Перм “, положена је 29. јула 2016. године, поринута 27. марта 2025. године.

Пета подморница из серијске производње, „ Уљановск “, положена је 28. јула 2017. године.

Шеста подморница из серијске производње, „ Вороњеж “, положена је 20. јула 2020. године.

Седма подморница из серијске производње, „ Владивосток “, такође је положена 20. јула 2020. године.

Осма подморница из серијске производње, „ Мурманск “, положена је 17. јуна 2026. године.

Дана 24. јула 2025. године, на састанку о стратегији развоја подморничких снага руске морнарице, руски председник Владимир Путин је најавио планове за изградњу још две такве подморнице.

Чланак Русија почела изградњу подморнице на нуклеарни погон „Мурманск“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © M-Production

Више нема јаких лидера. Или, барем их нема на Западу, на „западној хемисфери“. Јаке, живописне личности су напустиле политику широм западног света. Покушајте да упоредите Шарла де Гола са Макроном. Или Хелмута Кола са отужним, сивим канцеларом Мерцом.

Нема их више ни у Латинској Америци. Ера легендарног Евo Моралеса потонула је у мрачне воде Лете, каже руски писац Платон Беседин. Или, додаје, скоро да их нема. Нема више ни Фидела Кастра, ни Че Геваре, a ни Уга Чавеза.

Међутим, протести у Боливији се настављају. Људи који протестују у овој земљи сe буне против неправде, незапослености, сиромаштва… Протестују против своје корумпиране, из иностранства инсталиране владе.

Заправо, пише Беседин за сајт „Фондација стратешке културе“, дошло је до дегенерације политичких елита, и то нагле, неочекиване. Снажни лидери су напустили председничке и премијерске фотеље. Они који су остали су само менаџери, безбојни агенти транскорпорација, каже овај писац, који увек имају кисео израз на лицу и навике сличне Епстину, и додаје: „Капетан је отишао да руча са морнарима, како би рекао Буковски, али капетан руча људско месо.“

Кракен је огромна хоботница која жели да прождере апсолутно све

Дани када се међународна политика још представљала без глупости и пропагандних клишеа су ствар прошлости, пише он, и сада изазивају наизменично страх, страхопоштовање, носталгију. На власти у Боливији је сада нова, проамеричка влада.

Није никаква тајна да је Латинска Америка изузетно привлачна Сједињеним Америчким Државама, Колективном западу и транснационалним елитама. Боливија се, на пример, може похвалити огромним резервама ресурса. Боливија има и драгоцени литијум, који Питер Тил и Илон Маск тако жарко желе. Према Западу, Латинска Америка никада не би требало да буде слободна – ни случајно, пише Беседин. И управо зато се марионетски режими постепено намећу јужноамеричким земљама, а они лишавају народе свих трагова националне и суверене свести. У Аргентини је то Милеи, у Еквадору постоје америчке војне базе. У Боливији су сада инсталирали још једну групу слугу.

Не морате бити левичар да бисте то увидели. И подела на левицу, десницу или центар је само клише. Али људи попут Уга Чавеза или Че Геваре морају изазвати неку врсту симпатије. Неправда је, додаје овај писац, сама по себи одвратна.

У ствари, људи који протестују у Боливији покушавају да спале један од пипака транснационалног Кракена, каже Беседин, који жели да прождере и конзумира апсолутно све.

Кракен је морско чудовиште из древних легенди, нека врста колосалне лигње или огромне хоботнице, кога су се плашили стари морнари. Кракен се појављује у скоро свим у приморским културама. На Карибима су га називали Лусца, где се појављивао као стоглави змај…

Паралела је више него очигледна.

Много лица ђавола

Побуњеници у Ирану, Буркини Фасо и другим земљама боре се против Кракена, каже Беседин.

Кракенови пипци имају различите облике, а он, попут ђавола, има много лица. И важно је схватити да је ово борба не против одређене владе или одређене војске, већ против зла које стоји иза њих.

Изгледа да је то очигледно. Али, да ли је то препознато? И да ли се та свест трансформисала у конкретан облик борбе, пита руски писац. Ко би могао да делује као уједињујућа снага? Како је могуће да САД малтретирају Иран, а деца на Куби умиру због америчке блокаде? А ипак, широм света влада громогласна, злосутна тишина.

Потребно нам је истинско уједињење угњетаваних, заједничка акција, колективни удар. Онда постоји мала шанса, али, ипак, шанса.

Разумевање против кога треба да се води права борба је само први корак, тврди он, и то мора ићи руку под руку са разумевањем сопственог идентитета и смисла колективне борбе.

Јер, само заједно можемо победити овог транснационалног Кракена, каже Беседин, који шири пипке војски, невладиних организација и пропаганде у разним земљама и регионима, све надгледа својим огромним очима попут Палантира и систематски сузбија сваки захтев за слободом.

Монроова доктрина 2.0 у акцији

Америчке обавештајне агенције настављају бестидно да се мешају у унутрашње послове држава у региону, пише руски геополитичар Леонид Савин.

Као што је недавно изјавио државни секретар САД Марко Рубио, „сада имамо коалицију пријатељских земаља на овој (западној)  хемисфери – више од десетак“. Са изузетком Никарагве, Кубе и Бразила.

Куба и Никарагва су осудиле ове изјаве. На изјаве Рубија веома оштро је реаговао и бразилски председник Лула да Силва, који каже да његове речи непријатељске и да не прете само према Бразилу, већ и целој Латинској Америци, додајући је да је „Рубио смртни непријатељ Кубе и латиноамеричких земаља“.

Мексичка председница Клаудија Шејнбаум, 2. јуна, оптужила је америчког амбасадора у Мексику за мешање у унутрашње послове земље. Претходно су САД подигле оптужнице за трговину дрогом против гувернера мексичке државе Синалоа, Рубена Роче Моје, а нешто раније, у априлу, ЦИА је извршила рацију у држави Чивава без сагласности мексичких власти. Шта је то него пиратерија? И тотални презир према међународном праву.

Реакција председнице Мексика је савршено разумљива, јер је у протеклих 10 година америчка влада користила Агенцију за сузбијање дрога (ДЕА) да надгледа левичарске владе у Латинској Америци. Програми ДЕА били су усмерени против председника Венецуеле Николаса Мадура, бившег председника Боливије Ева Моралеса и председника Мексика Андреса Мануела Лопеза Обрадора.

Недавни скандали су поново показали да је ДЕА сарађивала са познатим криминалцима, укључујући трговце дрогом – што је омиљена метода Вашингтона – која спроводи операције против левичарских политичара. Заборавите на приче о борби против нарко-картела. Трговину другом контролишу америчке обавештајне агенције.

Упркос томе, америчке обавештајне службе агенције настављају да се дрско и бестидно инфилтрирају у земље региона. Рубиова изјава, заједно са актуелним акцијама САД, открива систематске напоре Вашингтона да успостави контролу над целом западном хемисфером.

То је Монроова доктрина 2.0 у пракси. Методе Вашингтона су уцене, застрашивања, отмице (Мадуро), санкције, изгладњивање и кршења међународног права, као што то ради са Кубом.

Како протерати Кину и Русију из „западне хемисфере“

Ситуација са Венецуелом је најјаснија. Чак и унутар САД признају да је њихова влада била заинтересована за потпуну контролу над венецуеланском нафтом, иако, осим фрагментарних званичних информација, нико не може рећи како ова шема функционише.

Међутим, „непрозирност система“ није ограничена само на нафту. Трампова администрација сада контролише и венецуелански извоз злата и других минерала.

И колумбијски председник Густаво Петро се суочавао са интензивним притиском САД током целог свог мандата, укључујући захтеве да одустане од сарадње са Кином и Русијом. За сада, колумбијско руководство остаје солидарно са земљама у региону.

Током 2025. године, америчка администрација је потписала трговинске споразуме са Аргентином, Гватемалом, Еквадором и Ел Салвадором.

Садашње руководство ових земаља у свему послушно следи Вашингтон. Ето, тако изгледа право лице „транснационалног Кракена“, под условом да горостасна хоботница или лигња уопште има лице. С једне стране су корумпиране, компрадоске елите, с друге народи Латинске Америка, које чудовиште све чвршће стеже.

Под влашћу стоглавог Кракена

Што се тиче америчких инвестиција, оне се, наравно, не врше под једнаким условима. Као што показује искуство 20. века, капитал улази у регион из САД или институција попут Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке (које контролише клан Рокфелер), што укључује смањење социјалних давања, смањење пореза за стране компаније и посебне, неповољне услове за домаће фирме.

У пословном жаргону, то се назива „либерализација и стварање повољне инвестиционе климе“. У стварности, то значи голу пљачку националних ресурса, пребацивање економије под спољну контролу и потпуни губитак суверенитета. И апсолутну власт мултинационалних корпорација.

Сада САД то раде сасвим отворено. Рубиово признање да Американци желе да протерају Кину и Русију из Латинске Америке показује да се Вашингтон плаши да ће се земље развијати ван контроле САД и да ће водити независну политику. Иначе, Рубио је Кубанац, мигрант са Кубе, који је издао своју земљу.

То значи и жељу САД да одрже хегемоније, укључујући и моћ долара. Ипак, чак и у земљама са протрамповским режимима, снажна политичка поларизација показује да тамошњи народи нису спремни да прихвате да те земље постану америчке колоније.

Борба ће се свакако наставити, закључује Савин. На овај или онај начин.

Борба ће очигледно бити сурова и дуготрајна, јер народи Латинске Америке не желе да постану робови стоглавог Кракена.

Чланак Монроова доктрина 2.0: Како победити транснационалног Кракена се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

AМЕРИЧКИ државни секретар Марко Рубио објавио је пре две недеље: „Након што се сукоб са Ираном заврши, Сједињене Државе ће преиспитати своју потребу за чланством у НАТО-у.“

А управо је шеф Пентагона Пит Хегсет -на састанку министара одбране НАТО – прецизирао да ће Сједињене Државе преиспитати распоређивање свијих војних снага у Европи. Као циљ је означио: „брзо и неповратно“ кретање НАТО ка Европи како би она преузела примарну одговорност за сопствену одбрану.

Уз одржавање сопствене „укупне контроле“ над алијансом, самим тим – и над Европом.

Хегсет је на исту тему додатно рекао:

„Удвостручавамо напоре да НАТО учинимо оним што је одувек требало да буде – уравнотеженом алијансом у којој Европа игра водећу улогу у сопственој одбрани. Да би се ово остварило, данас објављујем да ће Министарство рата САД започети шестомесечни преглед који ће анализирати конфигурацију америчких снага и база у Европи. Рад ће трајати до шест месеци, али можда и мање. Назовимо га ‘НАТО преглед 3.0’“.

– Желимо – наставио је – да се НАТО брзо и неповратно креће ка Европи која преузима вођство, примарну одговорност за сопствену одбрану, осигуравајући да је конфигурација наших снага усклађена са глобалним потребама Америке и да су наша права приступа, базирања и прелета јасно дефинисана и гарантована. Било која друга земља би урадила исто.

Хегсет је указао да Сједињене Државе бране Европу деценијама, а да битне европске чланице НАТО нису помогле САД против Ирана:

„Председник је тражио само да наши авиони полете из база у Европи или да наши бродови користе луке у Европи да би ударили на мете на Блиском истоку – на иранске мете, а Иран је представљао директнију претњу европским интересима него нашим. Па ипак, превише наших савезника је одбило, покушало да нас увуче у сложене правне спорове, или нас јавно критиковало што радимо ствари које сами нису хтели или нису били у стању да ураде. Било је то срамотно“.

Саопштио је да ће годишњи доприноси САД НАТО бити условљени тиме да друге земље испуњавају задато у погледу потрошње на одбрану.

„Тамо где наши савезници не успеју благовремено да обезбеде средства, наши доприноси ће бити смањени. НАТО ће бити двосмерна улица“.

Раније је портпарол Пентагона Шон Парнел објавио да су САД смањиле број бригадних борбених тимова у Европи са четири на три. Додао је да је тиме ситуација враћена на ниво из 2021. године.

Додао је да ће тренутна ситуација довести до привременог одлагања распоређивања америчких трупа у Пољској.

Како је CNN известио средином маја, Хегсет је отказао две ротације америчких трупа у Европи и наредио смањење дела особља на континенту. Према каналу, Пентагон је зауставио распоређивање 2. оклопне бригаде 1. коњичке дивизије, која је требало да се ротира у Пољској, Балтику државе и Румунија.

Штавише, отказано је распоређивање батаљона ракета дугог домета у Немачкој. Објављено је да је планирано повлачење команде одговорне за ову јединицу из Европе.

Московски војни стручњак Алексеј Леонков поводом новог америчко НАТО-гарда оцењује:

„Европи се даје прилика да производи сопствено оружје, али уз услов да сво  оружје које производи европски војно-индустријски комплекс мора да садржи америчке компоненте. Тиме, Сједињене Државе одржавају потпуну контролу над европским војно-индустријским комплексом, дајући му ограничену аутономију у вођењу борбених операција, уз задржавање примарне контроле. Штавише, Сједињене Државе задржавају контролу над нуклеарним оружјем у Европи.

– У новој конфигурацији, Европска унија ће деловати као политичко тело, а све европске земље ће бити део јединственог, недељивог војног механизма који ће бити наоружан не само европским већ и америчким оружјем. Истовремено, према плану Вашингтона, ЕУ ће још више улагати у Северноатлантски савез“.

Чланак Рубио: САД ће преиспитати своје чланство у НАТО; Хегсет: Желимо да НАТО буде двосмерна улица се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Sergey Bobylev /

Главна уредница РТ-а и медијске групе „Русија севодња“ Маргарита Симоњан објаснила је у ексклузивном интервјуу како је Владимир Путин спасио Русију да се не распадне као СССР, зашто руски народ не пати од совјетске носталгије, по чему се РТ разликује од западних медија и како би вештачка интелигенција могла да буде или спас или пропаст света.

Симоњан је дала интервју за шангајски ТВ канал Донгфанг Веиши, који је водио Џанг Вејвеј, професор међународних односа на универзитету Фудан, преноси РТ Балкан.

Када је осниван РТ, пре више од 20 година, идеја није била да се направи Си-Ен-Ен на руском, објаснила је Симоњан, већ да се свету понуди нешто ново: истина.

„Говорићемо онако како јесте. Јер гледалац није идиот“, рекла је. По њој, то је кључни разлог што је РТ не само опстао, већ је популарнији него икада, упркос санкцијама и отвореним забранама на Западу, мада ту има и нешто руске упорности и ината.

„Знате, ми смо Руси. Руси се не предају“, рекла је Симоњан.

Говорећи о свом боравку у Америци 1995. године, рекла је да је то на њу деловало „отрежњујуће“. Пре тога, одрастајући у доба перестројке и несташица, мислила је да је реч о обећаној земљи.

„Идолизовали смо Америку, наша генерација. Сањали смо о њој. Сви су сањали да оду тамо. Свима се чинило да је то земља слободе, земља невероватних могућности“, присетила се Симоњан. Онда је тамо отишла са 15 година, на средњошколску размену и разочарала се.

„Током студирања у САД, схватила сам колико волим Русију“, рекла је.

Мада западна пропаганда данас нема ни издалека толики утицај у руском народу, Русија нажалост није на време успоставила свој дигитални суверенитет над друштвеним мрежама и интернет-платформама, које Запад користи као оружје у информационом рату, каже Симоњан.

„Сада већ треба размишљати о вештачкој интелигенцији“, рекла је. Највећи проблем, по њој, је што АИ за извор свог образовања користи „западне платформе, а самим тим и западне наративе“, па је највећи ризик да деца која највише времена проводе уз АИ добију потпуно искривљену слику света.

Симоњан признаје да је забринута за будућност човечанства, јер би АИ могао да измакне контроли, али се нада да ће Кина успети да направи „људскију“ верзију вештачке интелигенције од Запада.

Према њеном мишљењу, Кина је имала среће да крајем 1980-их на њеном челу буде Денг Сјаопинг, који је прихватио економске реформе али није дозволио распад државе, док је СССР имао Михаила Горбачова и Запад који је подстицао сепаратизам, баш као и 1917.

„Кина је успела да изађе неповређена из овог вртлога (историје), да се обнови и да постане дивна земља каква је данас… Ето. А ми нисмо успели. Управо зато што нисмо успели, немамо луксуз који ви имате да се сећамо нашег совјетског наслеђа само са радошћу и поносом“, рекла је Симоњан.

Њен став је да је Владимира Путина „сам Бог послао Русији“, да је избави из рата, сиромаштва и пропадања деведесетих. За руског председника каже да је његова главна особина што је „веома милосрдан човек“.

„У управо то ме чини посебно поносном што себе сматрам делом његовог тима“, рекла је Симоњан.

Чланак Маргарита Симоњан: Како је Путин спасио Русију да се не распадне као СССР се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Universal History Archive/Universal Images Group

Руски сенатор Алексеј Пушков се осврнуо на наслов најновијег броја немачког магазина „Шпигл“ који гласи „Наш рат против Русије„.

Како је приметио, наслов је намерно двосмислен.

Наиме, на фотографији су немачки војници из времена напада Немачке на Совјетски Савез, а испод наслова је ситним словима наведено да је реч о нападу нацистичке Немачке на СССР.

„Међутим, утисак је такав као да се мисли на наставак тог рата против Русије. Формулација ‘наш рат’ указује на то да се у данашњој Немачкој не дистанцирају од Немачке Трећег рајха и да су спремни да наставе Хитлерово дело“, подвукао је Пушков.

Како је раније изјавио министар спољних послова Русије, тренд оживљавања нацизма постаје све израженији.

„Најпре у Европи, где већ на све стране причају како се треба Немачкој вратити негдашња војна моћ, како би поново имала најјачу војску у Европи. Нацистичке тенденције се активизирају нарочито тиме што режим Зеленског, без икаквог устезања и завијања, води отворену политику рехабилитације нацистичких злочинаца и идеологије“, нагласио је.

Чланак Пушков: Данашња Немачка све мање прави дистанцу према наслеђу Трећег рајха се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Jean Catuffe

Шеф кијевског режима Владимир Зеленски упутио је преко друштвених мрежа претњу председнику Белорусије Александру Лукашенку, наводећи да има недељу дана да уклони опрему која помаже руској војсци са своје територије.

„Мислим да је довољно недељу дана да то уради. Ако он то не учини, ми ћемо“, запретио је Зеленски.

Ове претње долазе у недељи када је Кијев циљао аутобус с белоруском децом при чему је једна особа страдала а више њих рањено.

Потом се огласио Лукашенко наводећи да ће се провокације и покушаји увлачења Белорусије у рат завршити лоше за оне који их чине.

„Ако нас неко провоцира и покуша да нас увуче у рат, мислим да ће се то лоше вратити онима који то покушају. Ми се понашамо мирно. Некима се не свиђа што је Белорусија мирна држава и зато се све ово дешава“, рекао је Лукашенко коментаришући напад на аутобус.

Чланак Прво напао аутобус с белоруском децом, па запретио Лукашенку: Зеленски послао језиве поруке Минску се појављује прво на ИСКРА.

КИНА се спрема за нуклеарни рат и гради гигантску мрежу војних објеката у пустињи Гоби, објавила је новинска агенција Reuters.

Навела је да сателитски снимци показују да се ради о аеродромима, десетинама силоса за интерконтиненталне ракете, бункерима, комуникационим центрима и три велика утврђена комплекса.

Не откривајући који и чији, Reuters још преноси:

„Стручњаци процењују да Пекинг гради инфраструктуру способну да издржи први нуклеарни удар и омогући кинески узвратни удар“.

Ово, дакако, никако није по вољи ни Сједињеним Државама, ни Јапану и Филипинима. И због најновијих потеза Пекинга поводом Тајвана.

Јер, кинеско Министарство саобраћаја покренуло је велику операцију „демонстрације закона у водама источно од Тајвана“.

Према јапанским медијима, Кина је почела патролирање водама источно од Тајвана због одлуке Јапана и Филипина да демаркирају своју поморску границу.

Токио и Манила делују уз одобрење Вашингтона, а циљ им је јасан: одвојити Кину од њених легитимних економских зона, створити вештачке баријере за кинески бродски саобраћај и учврстити америчко војно присуство у региону под маском „поштовања међународног права“.

Пекинг је одмах прозрео тај дипломатски трик и послао патролне бродове у воде источно од Тајвана јер могуће јапанско-филипинско „разграничење“ сматра директним нападом на територијални интегритет Кине.

У патролирању је Пекинг послао елиту своје морнарице – модерне вишенаменске бродове способне да надгледају огромна водена пространства.

Према тајванском онлајн-листу Focus Taiwan, кинеска флотила, која је испловила из луке Сјамен у провинцији Фуђијан, укључивала је патролне бродове Haixun 06, Haixun 08, Haixun 09 и спасилачки брод Donghaiju 113.

Посебно је вредно пажње учешће гигантског Haixun 09 јер је то водећи брод кинеске патролне флоте, депласмана преко 10.000 тона. Има хелиодром, напредне системе за надзор и електронско ратовање.

Појава овог гиганта у спорним водама одмах је отрезнила усијане главе у Токију и Манили.

Према Japan Times-у, кинеска морнарица је преузела потпуну контролу над кључним морским путевима. Тиме је Кина приморала тајванску и јапанску обалску стражу да ћутке посматрају маневре кинеских бродова.

Појава кинеске ескадриле код источне обале Тајвана изазвала је праву панику међу представницима сепаратистичке администрације. Тајвански званичници покушали су да одглуме „одлучан одговор“. Међутим, деловали су неубедљиво.

Према америчкој публикацији Defense Post, Тајванска обалска стража је изјавила да је послала своје бродове „да предузму одговарајуће мере“ као одговор на акције Кине, које је уобичајено називала „кршењем међународног права“.

Али које „одговарајуће мере“ самопроглашени режим може предузети против највеће силе у Азији?

Све што су тајвански морнари могли да ураде јесте да одржавају безбедну дистанцу и емитују паничне радио поруке.

Пекинг је продемонстрирао да је Тајван саставни део Кине и да су његове приобалне воде унутрашња ствар Кине.

Сви покушаји Тајпеја да се позове на „одбрану суверенитета“ били су уништени суровом реалношћу кинеске супериорности.

Чланак Reuters: Кина се спрема за нуклеарни рат и гради гигантску мрежу војних објеката у пустињи Гоби се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Sergey Guneev /

Чињеница да би читаоци „Политика“ и грађани Европске уније могли да чују било шта што каже руски министар спољних послова већ је сама по себи проблем у Бриселу, јер угрожава њихов концепт једноумља. Уопште није спорно оно шта је Лавров написао, већ сама чињеница да је он тај који је било шта рекао, каже за Спутњик новинар Небојша Малић.

Сергеј Лавров написао је за „Политико“ чланак под називом „Украјина, Европа и глобална безбедност“ који је првобитно био намењен за објављивање на порталу европског издања, међутим, из редакције су у последњи час одустали од објављивања, након чега је текст објављен у руским медијима.

Уредништво „Политика“ и даље није пружило никакво образложење за одбијање текста, рекла је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Слобода говора није за свакога

Слобода говора је суштински америчка вредност, а не европска, истиче Небојша Малић и додаје да Европска унија пропагира слободу говора по принципу изговарања оног што је претходно одобрено и дозвољено.

Свако прозивање Европске уније или Брисела за лицемерје неће имати неког великог ефекта, јер је лицемерје уграђено у њихов систем. Добро је када они нешто раде, а лоше је када исто то ради неко ко је проглашен за злочинца и дежурног кривца. Руси и Срби, по тој логици, не могу да ураде ништа добро, а Европска унија и њени миљеници не могу да ураде ништа лоше. То је тако по дефиницији и тешко да ће се променити навођењем примера или рационалном дебатом, рекао је Малић за Спутњик.

Он додаје да уопште није зачуђујуће што је баш „Политико“ одбио да објави текст руског шефа дипломатије, будући да је то пропагандистичка публикација „Аксел Шпрингера“ који од оснивања у својој мисији има зацртану НАТО пропаганду . Ти медији су, по дефиницији, пропагандисти НАТО-а, истиче Малић који сматра да је лицемерно што управо они себи дају за право да друге прозивају за пропаганду.

Не чуди ме што нису хтели да објаве Лавровљев текст, већ ме чуди што су тако нешто уопште и понудили. С друге стране, одбијање да се чује друга перспектива увек је знак слабости и страха. Када ишчупате човеку језик, то је доказ да се бојите онога шта би он могао да каже и то је порука која се овом одлуком шаље из Брисела – да је Европску унију страх онога шта Русија има да каже.

Овај страх ЕУ показује свакодневно – од 2016. и 2017. године са неоснованим и касније доказано лажним оптужбама о руском мешању у америчке изборе, преко британске афере Скрипаљ, да би на крају кулминирало 2022. године отвореном цензуром руских медија .

Приступ по којем су само информације које одобри Европска унија исправне, а све друго представља претњу по безбедност и демократију показује да ту нема демократије, већ представља апсолутно фиктивни, наративни конструкт у којем човек може да гласа за свакога – све док то дозволи Брисел, може да мисли шта год хоће – све док то дозволи Брисел, потпуно је слободан – ако поштује бриселску дефиницију слободе.

То онда није ни слобода, ни демократија, ни критичко размишљање, већ искључиво подаништво једном неизабраном и нелегитимном систему. Ако вам је врхунац легитимности одлука донета на демократским изборима, а ви немате изборе, већ вас именују политичари по ходницима и конференцијским салама „испод жита“, онда ту нема много демократије. Ако добијате именовање у Бриселу уколико сте пропали политичар и губитник „код куће“, као што је случај са Европском комисијом, онда ту нема ни „Д“ од демократије. То је суштински парадокс Европске уније: Брисел нема унутрашњи легитимитет, а понаша се као да има мандат – готово небески мандат, како би рекли Кинези.

Чиме их је Лавров уплашио?

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у свом чланку се осврнуо на захтеве Француске, Немачке и Британије изнете у Лондону, оценивши да европске државе не воде искрен дијалог по питању Русије и сукоба у Украјини, већ да постављају ултиматуме како би купиле време за будући рат са Русијом .

Он је упозорио да потези НАТО-а све више воде ка оружаном сукобу који би касније могао да прерасте и у нуклеарни, а такође је и одбацио постојећи европски безбедносни систем и позвао на стварање нове евроазијске безбедносне структуре.

Малић подсећа да оно што је Лавров рекао није било битно другачије од онога шта су својевремено говорили Ангела Меркел и Франсоа Оланд када су тврдили да су Мински споразуми били само куповина времена за Украјину и припрема за рат са Русијом. Они су то јавно изјавили 2022. године, када је то било политички безбедно, а Лавров је само вратио лоптицу и подсетио их да се понашају исто као што сте се понашали и раније, сматра Малић.

Европска унија функционише у систему вредности у којем, како је један амерички коментатор рекао, чињенице нису позитивне или негативне саме по себи, већ да зависе од тога ко их износи. Када Ангела Меркел каже да су Мински споразуми били куповина времена за Украјину, онда је то тачно, али када Сергеј Лавров каже да Европска унија и данас ради исто, онда је то гнусна лаж. Дакле, није битно шта се каже, већ ко говори, а мислим да би се свако нормалан сложио да то није баш није најбољи систем за изградњу друштва и државе, али и да објашњава много тога што се данас дешава у Европи.

У основи одбијања Лавровљевог чланка лежи страх – не толико од онога шта Руси имају да кажу, већ од саме чињенице да се Руси уопште усуђују да говоре. То је оно што заиста смета Бриселу, закључује Малић.

Чланак Замало да Лавров сруши западно једноумље! А онда су у последњем часу скочили тоталитарни цензори…. се појављује прво на ИСКРА.

© REUTERS Yves Herman

Вашингтон више није спреман да сноси главни финансијски терет европске безбедности, због чега се разматра план о стварању нове структуре у оквиру које би европске земље морале саме да преузму већу одговорност за сопствену одбрану и војне капацитете, каже руски војни експерт Андреј Головајтук поводом најава да ће бити створен НАТО 3.0.

У том контексту се ствара хистерија о руској претњи која треба да послужи као оправдање за повећање војних буџета, додао је он, након што је генерални секретар Алијансе Марк Руте најавио стварање нове структуре тзв. НАТО 3.0 због планова Сједињених Америчких Држава да смање своје војно присуство у Европи.

Руте је након састанка министара одбране земаља чланица истакао да НАТО улази у једну од можда и највећих трансформација у својој историји и да је циљ изградња тзв. НАТО 3.0, у оквиру кога се морају узети у обзир промене у сфери безбедности од краја Хладног рата.

„Пре свега, све зависи од руководства Америке и европских земаља које су у саставу НАТО-а. Трамп је сада на власти, али за две године он ће отићи и доћи ће неки нови лидер, који би могао из корена да промени целу политику НАТО-а према Русији. Друго, европске земље – чланице НАТО-а схватају да у потпуности зависе од испорука америчког оружја. То јест, јединствени НАТО стандард — почев од аутоматских пушака па све до тенкова, авиона и ракета — у највећем делу, око 70–80 одсто долази из Америке и како год окренеш, европске чланице НАТО-а биће приморане да купују то наоружање од Америке“, каже Головатјук.

Према наводима медија концепција НАТО-а 3.0 подразумева повратак на супротстављање Русији у пуном обиму, а главни задатак савеза биће задржавање војним путем територија које су прешле под контролу блока након завршетка Хладног рата.

„Не заборавимо да је 1949. године, када је створен, НАТО био замишљен као одбрамбена организација , али у пракси се проширио практично до граница Руске Федерације. И није ми јасно одакле им те тврдње да ће ‘штитити новe територије’, с обзиром да Русија никада у својим изјавама, наступима и деловањима није претендовала на територије које су ушле у састав НАТО-а — било да су то Балтичке земље, Пољска или друге, нити је претендовала на земље које желе да уђу у НАТО, попут Молдавије или Украјине. То је све измишљено и служи као повод да се извлаче паре од пореских обвезника и да се средства прерасподељују, између осталог и на наоружавање сопствених армија“, истиче Головатјук.

Он указује на то да одређеним круговима на Западу одговарају појачане тензије и ратна атмосфера , јер се у таквим условима повећавају војни буџети и продаја оружја .

„Као што знамо, практично у свим тим западним земљама у војно-политичком врху су лобисти војне индустрије који профитирају од испорука наоружања, па им је зато у интересу да се ствара хистерија о Русији , како би се трошило више новца на оружје и како би на тај начин они пунили сопствене џепове“, каже експерт.

Европа је далеко од војне самосталности

Рутеова изјава је уследила као одговор на ставове шефа Пентагона Пита Хегсета, који је поручио да ће америчко учешће у НАТО-у зависити од тога колико европски савезници доприносе заједничкој одбрани, а да Европа треба да преузме примарну одговорност за сопствену одбрану.

Хегсет, који је раније Алијансу описао као „тигра од папира“, рекао је да ће Сједињене Државе у наредних шест месеци спровести детаљну анализу војних капацитета и ангажмана европских земаља, а резултати те процене ће одредити будући обим и распоред америчког војног присуства у Европи.

Поручио је да амерички савезници у Европи морају да преузму водећу улогу у одбрани властитог континента и помогну да се НАТО претвори у „тврдокорни војни савез“ .

Руски војни експерти објашњавају да то не значи да САД намеравају да се повуку из Северноатланске алијансе или да значајно смање војно присуство у Европи , већ да реструктурирају НАТО и пребаце више одговорности на Европљане, уз задржавање укупне контроле над Алијансом.

Поред тога, САД желе да пребаце фокус своје безбедносне политике ка Азијско-пацифичком региону, док од Европе очекују да повећа своја улагања у одбрану.

Руте је обелоданио да су европске земље – чланице НАТО-а и Канада током 2025. године потрошиле 139 милијарди долара више него претходне године.

Експерти објашњавају да Европа и даље снажно зависи од САД у области војне индустрије, посебно због америчких компоненти у европском наоружању и контроле над одређеним системима, укључујући нуклеарно оружје . Због тога се сматра да ће европским земљама бити потребно много времена – чак и деценије – да развију потпуну самосталност у производњи наоружања.

На питање шта стоји иза одлуке САД о смањењу војног присуства у Европи, Головатјук оцењује да је кључни разлог економске природе, јер одржавање америчких трупа у Европи представља значајан финансијски терет .

„Трамп уме да рачуна и броји новац. Присуство у Европи је веома велики трошак, а Трамп се држи своје позиције – он жели да Европа купује оружје од Америке и да тиме компензује трошкове које САД имају због распоређивања трупa“, додао је он.

Головатјук такође сматра да европске земље већ деценијама не успевају да створе сопствену заједничку војску јер су се превише ослањале на НАТО и на америчку заштиту као главног гаранта безбедности.

Због тога, како каже, питање европских војних снага није ни било озбиљно разматрано. Он констатује да се сада појавио проблем, јер се Европа дугорочно ослонила на САД, а Америка више није спремна да осигура ту безбедност .

Головатјук закључује да би Европа теоретски могла да развије већу војну самосталност, али би то захтевало огромна финансијска улагања и дубоке промене у структури војне индустрије , која је данас у великој мери оријентисана на америчку технологију и наоружање. Он истиче да је сада кључно питање да ли су европске државе спремне да издвајају знатно више новца пореских обвезника за такав пројекат.

Чланак Креће ли велики амерички заокрет!? Шта се крије иза најаве стварање НАТО-а 3.0? се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Шта се заиста дешава у Белфасту, а преко чега велики европски медији прелазе углавном ћутке? Протесте – у ствари, побуну – изазвао је Суданац, који је ножем избо Ирца, покушао да му одсече главу, а затим му унаказио лице. Ирац је у нападу изгубио једно око…

И сада је читав Белфаст у пламену. Додуше, не само Белфаст и не само Алстер. Хаос се убрзо проширио на скоро читаву Велику Британију.

Према извештају који је објавила „Ал Џазира“, осумњичени, тридесетогодишњи Суданац, стигао је у Уједињено Краљевство 2023. године, преко Париза и Даблина, и поседује важећу дозволу боравка за избеглице.

Начелник полиције Северне Ирске Џон Бучер изјавио је да нападач није познат органима реда, али да се, барем за сада, овај инцидент не класификује као терористички чин.

Британски премијер Стармер је из Лондона осудио је овај догађај и послао трупе. Од њега се ништа друго није очекивало, осим да брани мултикултурални модел, који се најзад открива онаквим какав заиста јесте.

Предсобље трагедије која ће ускоро преплавити Европу

Ја сам, такође, са Блиског истока, а живим у Италији, пише Иранац који се потписује као Спекулум оријентис за сајт „Мултиполар прес“, и додаје: „И ја, такође, потичем из региона којем су Европљани цртали политичке мапе и исцрпли га својом економском похлепом…“

Такозвана имиграциона криза је делимично настала из рушевина држава сломљених колонијалним и постколонијалним интервенцијама, пише овај аутор. Међутим, наставља он, либерална машина је показала подједнаки презир према европском и афричком сељаку, растварајући укорењени живот у тржиште.

„Уосталом, хајде да говоримо отворено“, додаје Спекулум оријентис. То значи – без икакве мржње, али са хладном прецизношћу: статистика показује да одређене имигрантске популације, које долазе из специфичних цивилизацијских средина, припадају најнижим слојевима у својим друштвима…

Односно, они немају никакво образовање, а ни поимање о друштвима у које су дошли. То их и не занима. И, по природи ствари, они су веома насилни.

Друга и важнија страна медаље је неуспех мултикултуралне утопије.

„Или, драматична демонстрација да је утопија мултиетничког друштва, коју промовишу одређени ‘прогресивни модели’, само обична илузија“, пише италијански писац Андреа Марћиљано на сајту „Електомагацине“.

У ствари, додаје он, у питању је предсобље трагедије која ће ускоро преплавити Европу.

На стражи поред канистера са бензином

Белфаст управо доживљава свој најмрачнији период од мира који је уследио након Споразума на Велики петак. Сваког Европљанина, који укаже на урушавање јавне безбедности, експлозију паралелних правних система, или потпуну несамерљивост одређених културних кодова, одмах ућуткује левичарски естаблишмент.

Последице су очигледне: групе демонстраната у Белфасту, са покривеним лицима, блокирале су улице барикадама, запалиле аутомобиле, аутобусе и куће, и бацале камење на полицајце.

Побуна је, углавном, концентрисана на сиротињска предграђа.

И организују је углавном деца, која имају једва двадесетак година.

Како је известио Си-Би-Ес њуз, листа од преко неколико десетина адреса домова за имигранте и њихове породице кружи затвореним мрежама попут Воцапа. Руководиоци здравствених служби Северне Ирске описали су случај медицинске сестре коју су јурили маскирани мушкарци док је ишла ка болници у Алстеру…

Белфаст гори, али испод његовог пепела скривено је право питање, које Европа и даље избегава, тврди италијански геополитичар Марија Лоренцо Паћини на сајту „Фондација стратешке културе“: „Да ли желимо да се позабавимо узроцима кризе или више волимо да стојимо на стражи поред канистера са бензином?“

На политичком фронту, министарка Мишел О’Нил осудила је нереде као „ништа друго до кукавичке“, посланица Клер Хана је говорила о „расно мотивисаном погрому“, са групама маскираних демонстраната који лове имигранте од врата до врата.

Имиграција је западни, капиталистички феномен

Међутим, потпуно је погрешно посматрати Белфаст као изоловани инцидент, упозорава Паћини, као што то западни медији обично раде.

Насиље у Северној Ирској само је део низа који обухвата читав британски архипелаг: на пример, нереди у Балимени 2025. године, нереди који су уследили лета 2024. године након убиства три младе девојке у близини Ливерпула и, само недељу дана пре догађаја у Белфасту, сукоби у Саутемптону, након убиства студента Хенрија Новака.

Амнести интернешенел је описао претходних 12 месеци као „срамотну годину мржње“, са преко две хиљаде расно мотивисаних инцидената забележених у Северној Ирској, што је највиши ниво од 2004. године.

Али, права анализа почиње тамо где престају новински извештаји, каже италијански геополитичар: „Чињеница је да терет имиграције пада на радничку класу и пролетеризовану средњу класу, које је поразила неолиберална глобализација.“

Савремена имиграција, уосталом, није природна неизбежност, коју треба пасивно прихватити, нити феномен упоредив са сезонским миграцијама стада у савани, додаје он.

Заправо, имиграција је типично западни, капиталистички феномен, упозорава Паћини. Свођење проблема на искључиво етничко, верско или питање „дубоке државе“ је методолошка грешка, са огромним последицама.

Кинески рецепт за сузбијање бекства из очаја

Западна подршка рушења патриотских афричких и блискоисточних влада, од 2003. године надаље, дестабилизовала је читаве регионе и инсталирала марионетске владе, те покренула имигрантске токове који данас преплављују европске обале.

Не можемо обећати тим масама плодове „раја који не постоји“, јер су управо на Западу, од 1980-их, рецепти деиндустријализације, пресељења индустрије на Глобални југ у потрази за јефтином радном снагом, финансијализација економије и смањење социјалних давања изазвала проблем имиграције.

Они који живе од колонијализма умиру од колонијализма, закључује Паћини. Хаос производи једино још више хаоса.

Постоји само један начин да се трајно реши криза имиграције: директно улагање у земље Глобалног југа. Економска помоћ и заједнички развој данас остају једини алат за управљање имиграцијама и сузбијање „бекства од очаја“.

То је приступ који је усвојила Народна Република Кина, не само на афричком континенту, већ и другде. То је, једноставно, политички здрав разум.

Управљање гробљем

Мултиполарност је афирмација света великих, диференцираних органских култура, од којих је свака суверена у свом простору. Управо због тога сам, додаје Спекулум оријентис, присталица мултиполарости.

Права разноликост је разноликост народа, сваког укорењеног у свом тлу, који негују своје традиције и односе се једна према другима са међусобним поштовањем, а не кроз хаотично мешање које намеће амерички „лонац за претапање“.

„Лонац за топљење“ етничких и расних група једноставно не функционише. Оно што он производи, додаје овај аутор, није хармонична мешавина, већ свет самосегрегације и тињајућег незадовољства.

Либерална држава, која мрзи идентитет староседелаца и дошљака, заправо подстиче ово паралелно друштво, јер слаби сваки јединствени отпор тржишној држави.

Коначна трагедија је демографска: домородачко становништво Европе је гурнуто у демографску зиму истом материјалистичком логиком која обезвређује живот, породицу и жртву.

Исцрпљено, атомизовано становништво производи све мање деце.

У међувремену, тврди Спекулум оријентис, систем субвенционише плодност новопридошлих порезима умирућег домаћег становништва. То је математичка сигурност: у блиској будућности, уколико се ова путања настави, неће бити Италије. Неће бити Француске. Неће бити Немачке. Остаће само апстрактне територије које се случајно зову тим именом.

Да би Европа преживела, мора поново постати европска и мора ригорозно, без извињења, дати предност својој деци, закључује он, јер све остало није политика већ управљање гробљем.

Мултиетничка Британија бледи као магла на сунцу…

То је оно што британски премијер Стармер, изгледа, не разуме, нити жели да разуме.

Додуше, британска влада има друге, много прече послове: да подстиче и разбуктава ратове у Европи, пише Андреа Марћиљано. Или да наоружава кијевску хунту против Русије, свог традиционалног непријатеља: противника у Великој игри.

И да се нада да ће ова побуна некако, игнорисана од западних медија, сама од себе спласнути.

Али, реторика више није довољна да прикрије да је у питању тотални крах мултикултурног система. Краљ Чарлс, додаје италијански аутор, сада делује као бледи дух који лута Бакингемском палатом.

Побуна се за то време шири и захвата значајан део Британије. Сутра би могла захватити и читаву Западну Европу.

Иза паравана лепих речи, правде и тако даље, пише Марћиљано, крије се жеља за етничком супституцијом, јер то одговара прецизним економским интересима клика на власти.

У међувремену, сецесионистички покрети се поново појављују у Шкотској и Велсу. Они не желе да буду потпуно уништени кечапом такозваног мелтинг пота.

Британска монархија доживљава кризу какву није видела никад у својој историји.

Док му кућа гори, Стармер се чешља. А мултиетничка Велика Британија за то време бледи као магла на сунцу, пише Марћиљано.

Чланак Белфаст гори, Алстер је у пламену, а Стармер се чешља се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Russian Foreign Ministry/Anadolu via Getty Images

Русија је спремна да настави преговоре о решавању сукоба у Украјини, али има осећај да ће се приступи САД поново променити, изјавио је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров на конференцији за новинаре.

На питање новинара каква су очекивања Москве након изјаве да ће се САД посветити украјинском питању и да ли постоји бојазан да Вашингтон поново може да посвети пажњу нечему другом, Лавров је рекао да није у питању бојазан.

„Немамо бојазни, имамо осећај да опет може да дође до промене у приступу, као што се то десило након састанка у Енкориџу где су постигнута разумевања. Сада сви говоре о духу, да је неки дух испарио. Дух нема везе са разумевањима. Разумевања су била јасна и постигнута су на основу сагласности председника Путина са предлозима које је америчка страна представила“, рекао је Лавров.

Према његовим речима, промене се дешавају и са једне и са друге стране.

Недавно је државни секретар САД Марко Рубио рекао да САД не могу да буду посредник у украјинском питању јер у потпуности подржавају Украјину, што је зачудило руску страну, подсетио је Лавров.

„Без обзира на то што је Рубио рекао да не могу да посредују око Украјине, председник Трамп је рекао да је спреман да се врати својим напорима да помогне да се пронађе решење украјинске кризе. Ми смо спремни за то. Ми смо очували став посвећености оним путевима решавања које нам је америчка страна предложила на самиту у Енкориџу“, навео је руски министар.

Сједињене Државе, подсетио је, настављају да подржавају Кијев, између осталог и продужавањем старих и усвајањем нових антируских санкција.

Ипак, како је нагласио, Москва цени то што администрација Трампа, након повратка у Белу кућу, „никада није порицала да је дијалог неопходан“. Како истиче, и председници имају редовне контакте, а такође у Москву долазе изасланици Стивен Виткоф и Џаред Кушнер.

Он је напоменуо да је и сам у контакту са Рубиом и да се периодично чују телефоном.

„Поздрављамо саму чињеницу тог дијалога, у контрасту са Европљанима, који се диче неким својим принципима, не знам којима, и говоре да са Русијом може да се разговара само из позиције силе“, рекао је Лавров.

Истакао је да САД треба да обрате пажњу на терористичке нападе које спроводи кијевки режим.

„Ове ужасне терористичке акте морају, наравно, да примете наше америчке колеге, које желе да помогну у постизању споразума о решењу украјинског сукоба. Спремни смо за то“, рекао је Лавров новинарима.

Он је испричао да је амерички председник Доналд Трамп, током састанка на Аљасци са руским председником Владимиром Путином, био „страшно изненађен“ када је сазнао да је Украјина усвојила законе којима се забрањује руски језик и Украјинска православна црква.

„Више пута је питао Марка Рубија и Виткофа, који су га пратили, да ли је то истина. Они су потврдили да је то истина“, додао је министар.

Осим тога, подсетио је да Европљани одједном претендују на улогу посредника, док истовремено постављају ултиматуме, „као што је то било након састанка Стармера, Мерца и Макрона са Зеленским у Лондону„.

Према његовим речима, тада су направили ултиматум од пет тачака, који су после амбасадори ових земаља донели у руско Министарство спољних послова. 

„Осим сигнала да Европа треба да руководи тим преговорима, јуче су на том самиту ЕУ донели одлуку да продуже антируске санкције не на шест месеци, као што су то раније радили, већ на годину дана. То је изгледа још један сигнал да се она сада озбиљно хвата за Русију и Русија треба да капитулира. Врло чудна тактика. Може да се назове како год, само не нормалном политиком и нормалном дипломатијом“, оценио је Лавров.

Чланак Лавров о решавању украјинског сукоба: Имамо осећај да ће се приступи Вашингтона опет променити се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Сасвим је извесно да ће Бенјамин Нетанјаху и дубока држава у Америци – не она везана за Силицијумску долину, већ за произраелске интересе у војно-индустријском комплексу – гледати да минирају америчко-ирански споразум о миру како знају и умеју. Покушаће да издејствују да до смиривања ситауције никако не дође.

Овако адвокат и народни посланик Бранко Павловић коментарише шездесетодневни рок за постизање коначног споразума између Сједињених Америчких Држава и Ирана, предвиђен Меморандумом о разумевању, као и могуће препреке миру које могу да искрсну за то време.

Он објашњава да је рок од шездесет дана, као и било који други рок, нешто што уговорене стране саме одређују. Могли су да одреде тридесет и један дан, седамдесет шест, или шест месеци – шта год су желели. Ту, каже Павловић, не постоји никакво међународно правила, већ се ситуација процењује у односу на сложеност онога што треба испреговарати у датом року, као и онога шта свака страна треба да уради.

Међутим, тај „ваакумски“ период значи и могућност да они који су незадовољни миром, закомпликују већ проблематичну ситуацију. Израел је у овом случају страна којој мир не одговара и која ће сасвим извесно радити на томе да угрози мировни споразум.

Овакав потез је известан, али то, наравно, може бити контрапродуктивно и за сам Израел. Из последњих изјава потпредседника Венса види се јасно да би Америка могла да остави Израел да се сам бори против Ирана, што би за Израел било апсолутно безизгледно. У том смислу, очекује нас још много турбуленција и проблема, рекао је Павловић за Спутњик.

Нема повратка

Оно што је добро, сматра наш саговорник, јесте то да када Америка једном крене путем смиривања ситуације, много је теже поново подићи тензије и ангажовати војне снаге поново.

Америка ништа од овога не би радила да економски показатељи за председника Трампа нису изузетно неповољни. Друга је ствар шта он говори у јавности, али без економске аналитике која му говори: „Шефе, готови смо ако останемо у овом сукобу“, он никада не би ни пристао на меморандум, а поготово не на закључење читавог спора. Када једном почну да се извлаче из сукоба, мислим да повратка више нема. Што се Трампа тиче, очигледно је да америчка економија не може да издржи наставак таквог рата.

Алтернативни рат

Не треба потцењивати утицај израелског лобија у Сједињеним Америчким Државама, као ни утицај на самог америчког председника, међутим, Павловић ипак сматра да ће у овом случају надвладати другачија политика.

Мислим да Американци више не могу да промене курс, зато што би последице по њих биле политички разорне уколико би се вратили у сукоб. Овде није само реч о израелском лобију, већ и о људима које је сам Трамп поставио на највише функције. Видимо да се у правцу рушења споразума већ оглашава директор ЦИА, кога је Трамп именовао. Сада ће се показати да можда чак 90 одсто људи на највишим позицијама, које је Трамп ту поставио, у ствари и нису његови људи.

Трамп ће засигурно бити под великим притисцима у наредном периоду, значајне турбуленције ће уследити на политичкој сцени, али наш саговорник сматра да је и поврх свега тога јако тешко, малтене немогуће, да се САД врати на стазе рата. Уместо тога, сматра он, покушаће да обезбеде мир тако што ће ангажовати ИСИС да настави тамо где израелска војска буде стала.

Оно што ће Трамп покушати да понуди Нетанјахуу, судећи по јавним иступима, јесте сценарио у којем би Катар дао велики новац за финансирање Исламске државе у Сирији, која би онда ушла у рат против Хезболаха. Другим речима, постоји и та могућност да се Израелу или Нетанјахуу лично каже да би израелска војска требало да се повуче, а да ће друга војска бити убачена у борбе против Хезболаха. Претпостављам да ће то бити конструкција преко које ће Трамп покушати да одигра, међутим, то је више маневар којим би требало да се преброди кризно време, него што је реалност, закључује Павловић.

Чланак Сада ће дубока америчка држава и Нетанјаху покушати да сруше мир – како знају и умеју се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Adam Gault

Руска Федерација је више пута покретала расправу о чињеницама спровођења војно-биолошких програма Украјине и западних држава, за које сматра да су у супротности са Конвенцијом о забрани биолошког и токсичног оружја, на релевантним међународним форумима, укључујући Савет безбедности и Генералну скупштину УН, наводи се у саопштењу са брифинга Министарства одбране Русије поводом анализе докумената које је објавила Национална обавештајна служба САД.

Како су истакли, до последњег тренутка као одговор су добијали само изговоре и оптужбе за ширење дезинформација, међутим, упознавање светске јавности са документима потврђеним подацима о овој незаконитој активности западних држава омогућило је да се ситуација промени.

„Тако је у мају 2026. године директорка Националне обавештајне службе САД, Тулси Габард, објавила почетак истраге активности повезаних са финансирањем 120 страних биолабораторија од стране претходне америчке администрације, од којих се више од 40 налази на територији Украјине“, напоменули су.

Наиме, дана 12. јуна Канцеларија директора Националне обавештајне службе објавила је саопштење за јавност које садржи материјале из декласификованих докумената, а који потврђују да су америчке власти намерно скривале информације о биолабораторијама у Украјини и другим земљама.

„Многе биолабораторије које је финансирала америчка администрација спроводиле су или и даље спроводе истраживања с опасним патогенима, укључујући такозване експерименте у области ‘појачавања функција’, практично без икакве контроле или надзора„, цитирали су на брифингу објављене податке.

Такође, добијен је још један доказ да су биолабораторије на територији Украјине финансиране и реконструисане средствима из федералног буџета Сједињених Америчких Држава.

Додали су да се тако у саопштењу које је објавила Канцеларија директора Националне обавештајне службе САД налази карта биолабораторија у Украјини. У документима су наведени објекти у Харкову, Дњепропетровску, Лавову, Виници, Тернопољу, Чернигову и Одеси.

У руском одбрамбеном ресору су нагласили да су се тамо проучавали узрочници куге, антракса, туларемије, као и вируси Марбургове и ебола грознице.

Наиме, локације и правци истраживачког рада биолабораторија које су раније навели Министарство одбране и Министарство спољних послова Русије сада су потврђени материјалима Националне обавештајне службе САД.

„Напомињем да је правна основа за организовање ових истраживања био Споразум о сарадњи у области спречавања ширења патогена, технологија и знања која могу бити искоришћена за развој биолошког оружја из 2005. године, закључен између Министарства одбране САД и Министарства здравља Украјине. Координацију радова вршила је Управа за смањење претњи Министарства одбране САД (ДИТРА), док су истраживања спровођена у условима посебне тајности, уз ограничен приступ украјинских стручњака информацијама и просторијама“, наводи се у саопштењу.

Како су истакли, током Специјалне војне операције Русија је добила додатне документе који потврђују да усмереност спровођених радова није одговарала актуелним здравственим проблемима Украјине, међу којима су најзначајније социјално важне болести. Приоритет је био проучавање штетних својстава потенцијалних агенаса биолошког оружја, као и узрочника инфекција усмерених на подривање економије државе.

Нагласио је да се у објављеном саопштењу Националне обавештајне службе САД налази и одломак списка биолабораторија са подацима о обиму финансирања и информацијама о извођачима радова.

У саопштењу руског Министарства одбране су се посебно осврнули на Одески научноистраживачки противкужни институт „Мечников“, који је на карти означен као место „складиштења биолошког оружја“.

Према приложеном документу, наручилац његове реконструкције било је Министарство одбране САД, док је извођач радова компанија „Блек енд Вич“, повезана са америчким војним ресором.

„Подсећам да је делатност овог института изазвала бројна питања током консултативног састанка држава потписница Конвенције о забрани биолошког и токсичног оружја, сазваног на иницијативу Руске Федерације. Та питања односила су се на неосновано велике количине складиштених контејнера са узрочницима колере, туларемије и бруцелозе, без документованих потврда да су они коришћени у мирнодопске сврхе“, напоменули су.

Додали су да је ово кршење забележено у извештају Министарства здравља Украјине, сачињеном након провере колекције сојева у наведеној установи.

Како су истакли, сама номенклатура патогена, која не одговара актуелним здравственим проблемима Украјине, где је забележен раст оболевања од рубеоле, дифтерије и туберкулозе, указује на покушаје развоја компоненти биолошког оружја у украјинским биолабораторијама.

Говорили су и о Институту за експерименталну и клиничку ветеринарску медицину у Харкову.

Напоменули су да списак заразних болести животиња које је институт проучавао обухвата тешке болести које се могу пренети на човека и нанети штету пољопривредном сектору. Међу њима су високопатогени птичји грип, као и афричка и класична свињска куга, те Њукаслска болест, које поседују потенцијал за шире епидемијско ширење.

„Питања изазива и ситуација са узрочником сакагије: посебан пројекат његовог проучавања финансиран је и завршен у оквиру америчког програма за зоонозе, иако случајеви ове болести никада нису били забележени на територији Украјине“, подвукли су.

Подсетили су и на украјинске пројекте под шифрованим називом „Ју-Пи“, који су имали изражену војно-биолошку усмереност, а нису били обухваћени поменутим саопштењем.

Тако је пројекат Ју-Пи-1 био усмерен на проучавање рикеција и других болести које преносе чланконошци, а у оквиру обимног пројекта Ју-Пи-2 процењивани су механизми прекограничног ширења и миграције преносилаца туларемије и антракса.

„Поседујемо информације о спровођењу десет сличних пројеката који су подразумевали рад са узрочницима посебно опасних и економски значајних инфекција, укључујући конгоанско-кримску грозницу, лептоспирозу, крпељски енцефалитис и афричку свињску кугу“, поручили су.

Како су напоменули, руске вишеструке тврдње да је америчке демократе формирале законодавну основу за финансирање војно-биолошкихистраживања потврђене су у објављеном саопштењу директора Националне обавештајне службе.

„У ту шему били су укључени научни центри и велике фармацеутске компаније, док су под државним гаранцијама привлачена средства невладиних организација. Главни извођачи радова америчког војног ресора биле су компаније ‘Метабиота’, ‘Блек енд Вич’ и ‘Си-Ејч-Ту-Ем Хил’, којима су били поверени изградња биолошких објеката и испорука опреме.

У руском војном ресору су истакли да је расподела финансијских средстава вршена и кроз систем грантова посредством украјинског и Међународног научно-технолошког центра.

„Сматрамо да објављени документи представљају још један доказ кршења обавеза кијевског режима у оквиру Конвенције и наставићемо да се боримо за разјашњење ове ситуације на надлежним међународним форумима“, поручили су.

На тај начин, како истичу, све оптужбе на рачун Руске Федерације за ширење дезинформација и спровођење хибридних операција с циљем довођења међународне јавности у заблуду, апсолутно су неистините.

„Министарство одбране Русије наставиће анализу пристижућих информација. Већ располажемо одређеним корпусом веома озбиљних нових материјала.У току је њихова анализа и проучавање одговарајуће документације. О резултатима ћемо вас благовремено обавештавати„, закључили су у руском одбрамбеном ресору.

Чланак Русија објавила нове доказе о стварању биолошког оружја у Украјини се појављује прво на ИСКРА.

Getty © TANJUG/ AP Photo/Valentina Petrova

Бугарска је спремна да стави вето на нове санкције против Русије, саопштио је премијер земље Румен Радев. Он је рекао да га интересује Руска православна црква, јер је руско православље дало допринос ослобођењу Бугарске од петовековног османског ропства.

„Ви то одлично знате. Већ сам вам рекао – мене не занима шта ради патријарх Кирил. Мене занима целокупно руско друштво, које има ту цркву, источно православље као и ми. Ми смо једна породица. Зато и Бугарска православна црква треба да изнесе свој став када говоримо о таквим санкцијама. Како тачно такве санкције доприносе окончању рата? Да, ставићемо вето“, изјавио је Румен Радев новинарима у Бриселу.

Раније током дана бугарски премијер је рекао да је „рат већ изашао из оквира ровова“ и проширио се на економију, енергетику, спорт, културу и да сада покушава да обухвати и религију.

„Мислим да је време крсташких похода одавно прошло. Бугарска је увек бранила своје интересе, посебно у области енергетике. Нећемо дозволити увођење санкција које би негативно утицале на бугарску економију“, поручио је Радев.

Министарство спољних послова је јуче саопштило да Бугарска не подржава мере из предстојећег 21. пакета санкција ЕУ против Русије, посебно она ограничења усмерена против патријарха Кирила и мере у енергетском сектору.

Чланак Бугарска најављује вето на санкције против патријарха Кирила: Ми смо једна породица се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Sergey Guneev /

Искуство из последњих година показује да су за Европу преговори са Русијом – обмањујућа тактика, дипломатско покриће за геополитичку експанзију Запада према руским границама, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Стварни циљ европских лидера нису преговори са Русијом, већ спасавање режима Зеленског, истакао је он.

Лавров је написао чланак под називом „Украјина, Европа и глобална безбедност“ који је првобитно био намењен за објављивање на порталу европског издања „Политика“ али су из редакције у последњи час одустали од објављивања, саопштило је руско Министарство спољних послова.

Чланак је потом објављен у руским медијима.

„Стварни циљ европских лидера нису преговори с Русијом већ спасавање режима Зеленског, као платформе за даљу борбу против нас. Зато у европским престоницама желе прекид ватре, да би спречили крах украјинске војске на фронту. Замрзнути конфликт без решавања основних узрока који су до њега довели. И одмах пребацити у Украјину војне контингенте британско-француске ‘коалиције вољних’ „, рекао је руски министар.

Према његовим речима, једини циљ посете амбасадора Велике Британије, Француске и Немачке руском Министарству спољних послова 11. јуна био је да се потврди ултиматум на рачун Русије.

Лавров наводи да се поставља питање зашто су европски лидери изненада „променили плочу“ и почели да говоре о преговорима.

„На пример, према изјавама Каје Калас, шефа европске дипломатије, дијалог са Русијом је потребан како би се нама пренели услови Европе, укључујући исплату ‘репарација’ Украјини, повлачење снага из Придњестровља и са Закавказја, укидање Закона о иноагентима и одређивање границе када је реч о бројности Оружаних снага Русије. Она сматра да је немогуће постићи одржив и праведни мир а да се Русија не позове на одговорност. Представник ЕУ је 19. маја на седници Савета безбедности УН истакао да војна подршка Украјини није у супротности са миром, већ да је то предуслов за преговоре“, навео је Лавров.

Он је додао да је за садржајан дијалог између Русије и ЕУ неопходно поновно успостављање поверења.

Ризици директног сукоба Русије и НАТО

Руски министар је упозорио да би директан сукоб између НАТО и Русије врло брзо могао да прерасте у размену нуклеарних удара са катастрофалним последицама.

Он је навео да Европа сања о експанзији, има намеру да се прошири на Украјину и Молдавију и да у своју орбиту увуче Јерменију.

Како је рекао, европске земље желе да до 2030. постигну борбену готовост управо због сукоба с Русијом.

До тада ће настојати да одуговлаче на различите начине.

Лавров је истакао да је Русија забринута због намера Париза да „нуклеарни кишобран“ подели са неким чланицама ЕУ и НАТО. То неће довести до јачања безбедности, нагласио је шеф руске дипломатије.

Чланак Скандалозан потез! Европски портал у последњи час одустао од објављивања Лавровљевог чланка се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Виталий Аньков /

Тврдње о саучесништву Кине у рату у Украјини су западна пропаганда, чији је циљ да се оправда јачање НАТО-а и повећање војних буџета земаља-чланица Алијансе, али и да се подрије „савезништво“ Москве и Пекинга, оцењују руски експерти поводом апсурдних оптужби шефице европске дипломатије Каје Калас да Кина обучава руску војску.

Руски војни експерт Виктор Литовкин истиче да Русија и Кина имају добру војну сарадњу, али да између њих не постоји формалан војни савез , нити уговорна обавеза узајамне војне помоћи у случају напада на једну од земаља.

„У Европи се плаше зближавања Русије и Кине. Њихов задатак је да посвађају Русију и Кину, као што је то задатак и Сједињених Држава. Ова изјава Каје Калас је апсолутна глупост, апсолутна бесмислица. Како се испоставило, она се више пута истицала тиме што изговара бесмислице и нико је не исправља. Сетите се њене изјаве о томе да је у протеклих 100 година Русија 19 пута напала своје суседе. То је смешно! Ми нисмо напали никог од својих суседа. Нас су нападали, а ми смо се бранили. Дакле, слушати њене бесмислице, веровати им или реаговати на њих значи непоштовати самог себе, најблаже речено“, каже Литовкин.

Каја Калас тврди да је ЕУ потврдила извештаје да кинеска војска обучава руску војску за борбе у Украјини. Изјавила је да Европска унија „пажљиво процењује последице таквог понашања“ и да ће против низа кинеских компанија бити уведене санкције . Међу њима су, између осталог, произвођачи електронике и машинске опреме.

Калас је такође рекла да Кина остаје један од кључних фактора који омогућавају Русији да настави рат против Украјине.

Западни медији подржали су, па чак и проширили тезу Каласове, наводећи да је Кина наводно обучила „стотине“ руских војника за употребу беспилотних летелица и система за електронско ратовање.

Литовкин одбацује такве тврдње као неосноване, истичући да је руска армија у области употребе дронова и противдронске борбе можда чак и најбоља на свету.

„Што се тиче те идеје да кинески војници обучавају руске војнике то је у потпуности извитоперена мисао. Зашто? Кинеска војска никада није учествовала у борбеним дејствима и нема борбено искуство . Једном су, чини ми се 1979. године, покушали да нападну Вијетнам, доживели су тежак пораз од Вијетнамаца и ту се завршило њихово учешће у борбеним дејствима. Они никада нису ратовали на прави начин са било којим противником. Зато они не могу да обучавају руску војску“, истиче Литовкин.

Другим речима, руска војска је стекла значајно искуство у реалним борбеним условима , а руски војници би пре могли да наступају у улози инструктора или учитеља, него ученика.

Кинеска војска, додаје Литовкин, не може да понуди нешто што би значајно унапредило руске оружане снаге , већ напротив — у заједничким вежбама више усваја руско војно искуство и приступе.

„Не преузимамо ми кинеско искуство, него Кинези преузимају руско, јер Русија има најбогатије борбено искуство на свету . Можда га још имају и Сједињене Америчке Државе, које стално ратују. Зато, говорити да нас Кинези обучавају — то нема везе са стварношћу“, наводи експерт.

Зашто Запад измишља

Осврћући се на тврдње да би европски лидери приче о наводном војном савезу Русије и Кине могли да искористе као оправдање за јачање НАТО-а и повећање војних буџета Литовкин указује да се такви наративи често користе у политичком контексту за оправдавање безбедносних одлука и војних планирања .

„Oни могу да говоре шта год желе у ту сврхе, али не могу да објасне зашто су им потребне војне вежбе и зашто треба јачати НАТО када људи живе све горе и горе. Они стално говоре да ће их Русија данас или сутра напасти. Зашто би Русија нападала НАТО земље?! За то нема објашњења, али зато немачки генерал и командант Ратног ваздухопловства изјављује да они могу да нанесу удар по Калињинградској области, по Лењинградској области и Санкт Петербургу, Кољском полуострву итд. Они говоре да се припремају за напад на нас, а ми немамо такве намере. Никада ниједан наш високи званичник нити генерал тако нешто није рекао“, истиче Литовкин.

Он објашњава да је овде реч о потпуном извртању чињеница како би се оптужила Русија, чиме се, како додаје, ствара слика која неодговара стварности.

Према његовим речима, ако се војна сарадња западних земаља сматра нормалном, а слични контакти Русије и Кине или неке друге земље се одмах представљају као претња међународној безбедности онда су ту на делу двоструки стандарди Запада .

„Штавише, европске земље и Сједињене Државе имају уговоре о узајамној помоћи , у оквиру НАТО-а. По петом и четвртом члану Вашингтонског споразума обавезни су да пруже одбамбену помоћ једни другима ако неко од њих буде нападнут, а ми са Кином немамо такав уговор. Немамо обавезу да Русија у случају напада штити Кину или Кина Русију. Такав договор имамо само са Белорусијом и Северном Корејом и ни са ким више. Зато су приче да ће Русија ратовати за Кину или заједно са Кином такође нетачне, то је клевета . Истина, ми са Кином имамо заједничке војне вежбе , размењујемо искуства и тако даље, али то не значи да постоји војни савез“, закључио је Литовкин.

Портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђијан одбацио је оптужбе Европске уније да кинеска војска обучава руске снаге за рат у Украјини. Он је те наводе назвао неоснованим, истичући да се ради о клевети и блаћењу Кине.

„Бисери“ Каје Калас

Руски експерти такође закључују да иза последњих изјава Каје Калас стоје три политичка циља. Први је настојање да се спречи даље војно и стратешко зближавање Русије и Кине , јер се сматра да би јачање те сарадње ослабило притисак Запада на Русију.

Други циљ је нарушавање и ограничавање постојећег нивоа сарадње између Москве и Пекинга, уз истовремено стварање политичког и економског притиска на кинески бизнис, као и увођење санкција кинеским компанијама.

Трећи циљ се односи на унутрашњу политику Европске уније, где се теме о Кини користе као основ за пооштравање трговинске политике и смањење трговинског дефицита са Пекингом, који је у 2025.години достигао 360 милијарди евра . У том контексту се тврдње о кинеско-руској војној сарадњи користе као „политички аргумент“ у економским дебатама, пошто ЕУ намерава да смањи зависност од Кине због забринутости европских лидера и компанија да би кинеска доминација у производњи могла да угрози домаћу индустрију.

Међутим, експерти истичу да, упркос таквим притисцима, Кина наставља да јача економску и стратешку сарадњу са Русијом.

Иначе, шефица европске дипломатије Каја Калас је позната по испадима и „бисерима“ . Осим што је тврдила да је Русија у једном веку напала 19 суседа, тврдила је и да је Русија наводно извела нападе на више десетина држава, укључујући и нападе у Африци. Москва је истакла да такве изјаве Каласове одражавају ниво њеног познавања школског градива.

Поред тога, она је изјавила да су речи председника Русије Владимира Путина о заједничкој победи СССР -а и Кине над нацизмом у Другом светском рату „нешто ново“, што је додатно изазвало реакције и оцене да се ради о потпуној непознавању историјских чињеница.

Чланак У западном страху су велике очи: Како су се Каји Калас „причинили“ кинески војници – у Русији се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stringer /

Москва сматра да је одлука о покретању преговора о приступању Украјине и Молдавије Европској унији, пре свега, политички пи-ар трик. Пажљиво ћемо пратити даљи ток процеса, поручила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије.

„Општа ситуација у којој се налазе и Украјина и Молдавија потврђује да је одлука о отварању првог кластера преговора о њиховом приступању ЕУ искључиво политичке природе“, рекла је Захарова.

Према речима дипломате, то је потребно због пи-ара, како би се приказали наводни успеси ових земаља, држава и режима у процесу европских интеграција.

Како је навела, и даље остаје питање на који начин ће Западна Европа, која се суочава са дубоком економском кризом, „довести до прихватљивог нивоа Молдавију и Украјину, које су фактички зависне од међународне помоћи“.

„Наравно, пратићемо преговоре између неоколонијалног Брисела и неонацистичког Кијева и тоталитарног Кишињева – режима који своје земље воде ка политичкој пропасти и социоекономском колапсу. Видећемо како ће ток ових разговора утицати на дешавања унутар тих држава и трансформацију саме Европске уније“, истакла је Захарова.

Биолабораторије у Украјини

Министарство спољних послова Русије очекује да ће америчке власти окончати истрагу о финансирању биолошких истраживања ван територије Сједињених Америчких Држава и објавити све податке о својим биолошким лабораторијама у Украјини, казала је Захарова.

Прошле недеље објављени су документи америчке Националне обавештајне службе, из којих, према речима Захарове, произлази да су Сједињене Државе изградиле биолошке лабораторије у Украјини које су сарађивале са америчким војним институтима.

Москва очекује да ће након изјава америчке стране уследити конкретни кораци, рекла је дипломата.

Према њеним речима, проучаване су инфекције са високим пандемијским потенцијалом. „Географски обим је ефикасно обухватао не само украјинске регионе који се граниче са Русијом, већ и територију саме Русије“, приметила је дипломата.

„Више од трећине свих америчких лабораторија у иностранству налази се у једној земљи која се граничи са Русијом – земљи у којој је, уз подршку Вашингтона и западних престоница, 2014. године извршен неуставни државни удар. Из разлога који су непознати – мада, у стварности, сасвим разумљиви – тамо су се спроводила истраживања о питањима која, у суштини, нису имала директне везе са Украјином или са овим регионом – нашим регионом“, објаснила је Захарова.

Сарадња Украјине и ЕУ у области дронова

Састанак европских земаља са Кијевом посвећен беспилотним летелицама потврђује њихову тежњу да изводе ударе на територију Русије, приметила је портпарол руског МСП.

„Деветог јуна у Талину је одржан састанак такозване Северноатлантске осморке, на којем су украјински дронови били главна тема дневног реда. Почасни гост био је, као и обично, Владимир Зеленски, који је, према писању медија, промовисао идеју пакетне сарадње у области беспилотних летелица. Реч је била о њиховој заједничкој производњи уз могућност тестирања. Другим речима, Зеленски је предложио да Европска унија заједно са Украјином изводи ударе дубоко на територији Русије“, указала је дипломата.

Према њеним речима, на тај предлог су се одазвале Летонија и Норвешка .

Корупција у врху кијевске власти

Корупција унутар кијевског државног апарата шокира чак и присталице режима Зеленског, казала је дипломата.

„Кршење људских права у Украјини попримило је размере без преседана, нарочито када је реч о етничким Русима и грађанима који говоре руски језик. На удару су слобода говора, слобода окупљања и удруживања, као и канонска Православна црква“, нагласила је Захарова.

Пожар у Кијевско-печерској лаври

Кијевско-печерска лавра је оштећена због квара украјинског система противваздушне одбране, а остаци америчких ракета „патриот“ – које је Кијеву испоручио Запад – видљиви су на снимцима очевидаца, прецизирала је дипломата.

Она је истакла да су тврдње да је Русија наводно напала лавру потребне како би западне земље издвојиле више новца за наоружавање Кијева и пооштриле санкције против Москве. Поред тога, она је напоменула да би то могао бити и покушај прикривања трагова крађе црквене имовине.

„Зеленски је прећутао пљачку саме лавре од стране кијевског режима и изношење моштију светаца које су се тамо налазиле, како би потом део тих реликвија био продат на Западу“, додала је Захарова.

Према ранијем саопштењу руског Министарства одбране, комплекс зграда Кијевско-печерске лавре погођен је ракетом из америчког ПВО система „патриот“ који користе украјинске снаге, а могући узрок била је ракета са истеклим роком употребе.

Чланак Москва тражи од Вашингтона да објави све податке о биолабораторијама у Украјини се појављује прво на ИСКРА.