© fakti.rs

У TOKУ је велика реформа у једној од најутицајнијих америчких обавештајних агенција – Националној безбедносној агенцији (NSA).

NSA je америчка електронска шпијунажа, а и више од тога. А тек ће бити.

Јер, према писању Washington Post, реформу је покренуо шеф агенције, генерал Џошуа Монро „Џош“ Рад, који је преузео дужност шефа NSA у марту ове године. Он је такође на челу Сајбер команде америчке војске. А његова иницијатива укључује стварање пет нових структура унутар агенције у Форт Миду које ће се фокусирати на вештачку интелигенцију (AI), Кину, сајбер безбедност, подршку у ратовању и глобалну шпијунажу.

Сваком од њих ће руководити нови „директор правца деловања“ или „директор мисиј“.

Ти директори имаће ранг заменика директора агенције, што ће вероватно осигурати аутономију сваког новог директората.

Унутар NSA постоје широко засноване структуре које се не могу интегрисати у нове директорате без губитка улоге. На пример, глобални систем дигиталног пресретања „Ешелон“, који је у функцији од 1990-их, вероватно неће бити организационо тумбан.

Tailored Access Operations (TAO) – елитна хакерска јединица задужена за компромитовање или директан напад на глобалне дигиталне системе била је распуштена 2016-те, током последње реформе NSA. Сада ће, према америчким медијима, ТАО бити поново успостављен као јединствена група у оквиру јединственог глобалног обавештајног центра са знатним повећањем буџета.

Сам генерал Џош Рад, као директор NSA и шеф Сајбер команде, одговара само двема особама: министру рата Питу Хегсету и директору Националне обавештајне службе Џеју Клејтону.

NSA је, иначе, огроман дигитални систем, који обухвата масивне базе података, научна истраживања, па чак и једноставно прислушкивање.

NSA у потпуности контролише „државно шифровање“, што захтева све већу рачунарску снагу.

NSA је представила нови десктоп алат за вештачку интелигенцију под називом „Питајте Мери“, вероватно назван по шефу јединице која надгледа интеграцију вештачке интелигенције унутар агенције. Агенција је изузетно заинтересована за сарадњу са комерцијалним лабораторијама за вештачку интелигенцију и чак је заобишла забрану Пентагона да Anthropic користи напредни модел Mythos.

Рад ужива подршку Доналда Трампа и поводом захтева за ограничење развоја вештачке интелигенције.

NSA је можда једина обавештајна агенција за коју вештачка интелигенција прави радни алат.

У традиционалној обавештајној служби, вештачка интелигенција може само мало убрзати рутинске процесе. NSA је, међутим, у суштини један џиновски микрофон усмерен ка целом свету.

Примарна мисија NSA је планетарно прикупљање података. А вештачка интелигенција је тренутно један од кључних алата за то.

Прва ствар коју NSA треба да реши помоћу вештачке интелигенције је поменути проблем шифровања, који ће на крају захтевати обраду тако монструозног низа дигиталних података да је вештачка интелигенција апсолутно неопходна. С друге стране, NSA акумулира огромну количину „нежељених информација“, чије је сортирање све захтевније.

Поред шифровања, вештачка интелигенција се користи као алат за „пребацивање канала“. То јест, ако NSA тренутно једноставно прислушкује све већи део човечанства, сада би се могао развити систем за брзо одређивање вредности одређених информација, чиме би се штедели ресурси, укључујући и дигиталне.

Штавише, све то ће утицати не само на област означену у Радовом плану као „глобално обавештајно деловање“, већ и на радио пресретање и гађање на бојном пољу.

Даље, NSA је практично једина владина агенција способна да се укључи у интелектуалну конкуренцију са приватним компанијама у сектору информационих технологија.

Могуће је да ће се NSA за само неколико година, кроз ослањање на алате вештачке интелигенције, трансформисати у још моћнију машину за прикупљање и обраду дигиталних информација, способну да прислушкује чак и приватне разговоре у практично било којој земљи на свету. И не само да прислушкује, већ да анализира вредност тих информација у реалном времену и даје муњевите предлоге за њихову употребу.

У том смислу, издвајање Кине као посебног подручја није изненађујуће.

Иако „Радова реформа“ тренутно изгледа као почетак дугог путовања са нејасним циљем, сам тренд и намере су злослутни.

САД није довољно што је NSA и тренутно де факто чудовиште за прислушкивање целе планете. Америчка војска већ активно удружује снаге са приватним програмерима вештачке интелигенције – а сада је овај тренд стигао и до америчке обавештајне службе.

И сасвим је могуће да ће свако ко користи, рецимо, ChatGPT за неколико година бити под Радовим реалним надзором.

Чланак Америчка електронска шпијунажа NSA биће у стању да прислушкује и све приватне разговоре у свету се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug/Martial Trezzini/Keystone via AP, File

Јужноафрички судија и бивша висока комесарка УН Наванетем Пилај освојила је овогодишњу Нобелову награду за мир, наводи се у саопштењу Норвешког Нобеловог комитета.

BREAKING NEWS
The Norwegian Nobel Committee has decided to award the 2026 #NobelPeacePrize to Navanethem “Navi” Pillay for her efforts to promote peace and international law.

#NobelPrize https://t.co/97vurspw6z

— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 9, 2026

Пилај је јужноафричка правница, позната по раду у области људских права и међународног правосуђа.

Била је висока комесарка УН за људска права, председавала је Међународним кривичним трибуналом за Руанду, а била је и судија тог суда.

„Њен досадашњи рад повезује заједничка нит – од раних напора да брани Нелсона Манделу и друге који су се борили против апартхејда до њеног рада као судије у неким од кључних међународних судских процеса нашег времена“, истиче Комитет.

Како је наведено у образложењу, Пилај је дала значајан допринос настојањима да се ратни злочини, злочини против човечности и геноцид процесуирају пред међународним правосудним институцијама.

Од 2008. до 2014. године била је висока комесарка Уједињених нација за људска права, а обављала је и дужност председавајуће Независне међународне истражне комисије УН о окупираној палестинској територији.

Нобелова награда за мир често се наводи као најпрестижније признање на свету. Ове године се обележава 125. годишњица те награде.

Нобелова награда за мир, вредна 12 милиона шведских круна – односно око 1,2 милиона долара – треба да буде уручена у Ослу 10. децембра, на годишњицу смрти шведског индустријалца Алфреда Нобела, који је награде установио својим тестаментом из 1895. године.

Чланак Нобелова награда за мир за правницу Наванетем Пилај из Јужне Африке се појављује прво на ИСКРА.

© © РТ

Маргарита Симоњан, главна уредница РТ-а и медијске групе „Русија севодња“ поручила је руским држављанима да путују само у земље у које имају апсолутно поверење, након хапшења руског војног блогера у Црној Гори.

„Моја прогноза је да ће Рибаров тим бити предат Украјини, а не САД. Што је горе, с тачке гледишта њиховог повратка. Вратићемо их, наравно, али наше колеге ће трпети… Њима желим храброст, а осталима лекцију: летимо само у земље у које имамо апсолутно поверење! И нећемо забадати нос у непријатељске земље, што Црна Гора тренутно јесте, чак и ако нисмо под санкцијама и технички можемо тамо да летимо“, написала је она на Телеграму.

Како је додала, потребно је још мало стрпљења.

„Затим ћемо им свима објаснити како да воле домовину. Нашу“, закључила је Симоњан.

Војни блогер, оснивач телеграм канала „Рибар“ Михаил Звинчук приведен је данас у Рисну, у Црној Гори. Према наводима црногорских медија, приведена је и његова супруга Валерија и троје сарадника.

Канал „Рибар“ потврдио је наводе о привођењу руководиоца овог пројекта и других руских држављана који су били са њим.

Године 2024, администрација тадашњег председника Џозефа Бајдена оптужила пројекат „Рибар“ за мешање у америчке изборе и понудила награду до 10 милиона долара за информације о тиму „Рибара“, укључујући и самог Звинчука.

Чланак Симоњан о хапшењу „Рибар“ тима: Вратићемо их, Црна Гора је тренутно непријатељска земља се појављује прво на ИСКРА.

© kremlin.ru

У оквиру Заједнице независних држава (ЗНД) одвија се тесна сарадња у трговини, инвестицијама, високим технологијама и другим сферама, изјавио је председник Руске Федерације Владимир Путин на самиту шефова држава ЗНД у Туркменистану.

„Стабилна финансијска инфраструктура независна од спољних утицаја омогућава нам да поприлично ефикасно решавамо многе задатке данашњице. Практично све трансакције обављају се у националним валутама. Њихов удео у комерцијалним операцијама међу нашим земљама је премашио 90 одсто“, истакао је руски лидер.

Према његовим речима, то омогућује да се економска сарадња продубљује без обзира на спољну конјуктуру или спољне утицаје. Како је прецизирао, ово се не односи само на трговину, већ и на развој тржишта капитала и инвестиције.

Говорећи о резултатима 2025. године, Путин је истакао да је трговинска размена Русије и партнера из ЗНД износила више од 110 милијарди долара и наставља да расте.  У првој половини ове године порасла је за још 19 одсто, напоменуо је руски председник.

Он је поручио да ЗНД може да оствари још већи успех, али да за то морају да се укину трговинске баријере. Поједина национална ограничења само ометају развој трговине унутар Заједнице, додао је он.

„Да ли је могуће кретати се још брже? Вероватно јесте. Шта је за то потребно учинити? Баријере се морају уклонити“, нагласио је руски лидер.

Како је додао, једна од приоритетних области сарадње била је и остаје економија.

„За три и по деценије, Заједница је заиста прошла дуг пут. Учврстила се као регионални интеграциони савез од ауторитета. Управо захваљујући ЗНД, слажем се са колегама који су данас то већ рекли, успели смо да очувамо, а у многим смеровима и ојачамо економске, социјалне, културне и хуманитарне везе које су наши народи разрадили за време живота у једној држави“, рекао је Путин.

Земље ЗНД реализују велике индустријске и  инфраструктурне пројекте, а формирају се нови производни и транспортни ланци у Евроазији, напоменуо је руски лидер.

„Са задовољством ћу напоменути да се земље ЗНД једногласно залажу за формирање праведног мултиполарног светског поретка, заснованог на признатим принципима међународног права и централној улози УН“, поручио је председник Русије.

Осим тога, истакао је да је руски језик моћна уједињујућа сила на читавом огромном простору ЗНД. Такође, подсетио је да је више пута говорио о томе колико је важан рад Заједнице на одбрани историје и спречавању да се она фалсификује.

„Омладина несумњиво мора да зна истину о достигнућима наших народа за време СССР, о херојским подвизима наших очева и дедова у годинама Великог отаџбинског рата“, подвукао је Путин.

Путин је позвао своје колеге на традиционални неформални самит ЗНД у Санкт Петербургу 21. децембра и захвалио захвалио лидерима на честиткама поводом рођендана, који је руски председник прославио 7. октобра.

Такође, истакао је да је данас донета одлука да председавање ЗНД-ом пређе на Узбекистан 1. јануара следеће године. Уверио је узбекистанског лидера да република може рачунати на свеобухватну подршку Русије и пожелео Шавкату Миромоновичу Мирзијојеву успех у овој важној мисији.

Чланак Путин на самиту ЗНД: Мултиполарност, трансакције у националним валутама и руски језик као моћна сила се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Jean-Francois Badias

Гледао сам својим очима, младић, нема више од 20, пресвукао се у црно и кренуо ка факултету – са ручним бацачем. То је нешто невероватно! То је нови светски поредак. Три групе учествују у овоме, а једну шаље власт. То је једини начин да се очува макронизам. Циљ је да се уништи радикална левица, али и десница Марин Ле Пен. Циљ је да остану само они.

Овако за Спутњик говори Алексис Труд , историчар и геополитичар, професор Универзитета у Версају , чији је факултет под блокадом студената у масовном протесту који је у Француској почео крајем септембра:

„Блокирали су улазе, не можемо држати предавања, разбили су врата ватром, гранатом. Ако уђу у гимназију или на факултет, улазе у канцеларије, пале. Ова земља се нагледала протеста, али овакве нападе никад нисмо видели. Ово што живимо сад у Француској, то је баш нови светски поредак. Народ се плаши да изађе на улицу“.

Од почетка протеста, настава је потпуно или делимично обустављена у 375 средњих школа. Према подацима синдиката и министарства просвете, блокирано је и око 40 одсто универзитета.

У општим окршајима демонстраната са полицијом, забележено је више од 6.600 хапшења , а готово 90 одсто ухапшених су малолетници.

Професор Труд је сведочио нападу на факултет на коме предаје:

„На мом факултету су ручним бацачима граната гађали и два кабинета. Када анализирамо ситуацију, причају о новом мају ’68. године , када су почели протести против Де Гола. Били су оштри, мотиви су слични, али сада су много шири, тичу се економске кризе у Француској, и политичке кризе. Не слажем се, то је био отпор против неке врсте патријархата, отпор против економског либерализма, више је личио на онај у Београду 1971. године.

Многи од тих „минобацача“ су студенти – левичари или одрасли људи који долазе из других земаља Европе. Врло су оштри, радикални, екстремни левичари. У Француској то је Леви блок (Front de gauche) или Нова антикапиталистичка партија (Nouveau Parti anticapitaliste). Или како га зовемо опширније у целој Европи, Црни блок (black bloc). Ови људи кад гађају, кад хоће да праве штету, она је огромна. Хоће да докажу да су против државе.

Њихов циљ је да се француска држава , као република потпуно распадне . Французи имају велику економску кризу, они мисле да је баш момент да се држава, државне институције, факултети, школе, али и полиција, сруше.

Да ли су ручне бацаче граната о којима говорите израдили сами, видимо на снимцима да има доста флаша, импровизације, претпостављам да су то импровизоване експлозивне направе?

Не, не! Има и Молотовљевих коктела, али колега је снимио, један млад човек, ишао је својим колима да узме оружје, то су ручни бацачи мина које купују на дарк-нету, добију преко Амазона. И то купују данас за сутра – и гађају . То су права ратна оружја. Гађају, или улаз, тамо где су чувари факултета и гимназија, или кабинете.

С једне стране Левица ово организује, али није хтела да буде овако, изгубила је контролу . Тај момак, кога смо видели колега и ја, нисмо смели да изађемо, иде својим колима и пресвлачи се, прво је био обучен у розе, па је обукао црно. Полако иде ка улазу факлутета и – гађа.

То је исто симбол нашег друштва, индивидуалци који хоће да се ставе на интернет, сниме телефонима и то раде за себе, као програмирани, а немају некакве политичке идеје.

Полиција каже да су се у мирне потесте инфилтрирали појединци, али и читаве радикалне групе и да су они одговорни за хаос и уништавање имовине. Јесу ли то заиста становници париских и предграђа других градова?

Тренутно сам на одељењу фалкултета баш у предграђу Париза, Монтреју. Имамо три врсте демонстраната: Прва група су левичари . Неки причају чак и енглески, неки и немачки. Има доста и Француза, али долазе да их помажу њихове колеге из свих земаља северне Европе. Друга група су тип особе коју сам видео. Врло млади, имају између 15 и 20 година, живе у предграђу. Немају дисциплину, ни у кући, ни у школи. И то је велики проблем. Француска је земља у којој се иде до физичког сукоба са професором. Избаце ђака, али министарство му нађе место у другој гимназији. Лоше им оцене, огорчени су, мрзе школу, али остају део система до матуре.

Трећи тип су они које зовемо „барбуз“, (лажна брада). То је Де Гол измислио, а Макрон, кад су били жути прслуци, развио. То су људи у црном , који су нека врста полиције, која провоцира. Врло су добро организовани на сваком објекту. Зашто? Макрон је потпуно изгубио наду да ће он, па и његова, странка остати на власти. Једина могућност да макронизам остане су нереди. Ако трају више месеци, по члану 16. Устава, председник контролише власт, може да изведе војску на улице и уведе полицијски час .

Гледамо до сада невиђену бруталност француске полиције. Да ли мислите да су те мере репресивне, јер сада нема другог начина да се држава обрачуна са радикалним елементима?

Репресивне мере су врло јаке. Почело је 2011. године, кад је Саркози хтео да уводи нови закон око пословања. Имам искуство са полицијом из времена жутих прслука, то је страшно, кад вас окруже, као у Чилеу код Пиночеа . До Саркозија ишли су по квартовима, као по Новом Београду, без оружја, да причају са младима, чак са дилерима. Људи се очигледно плаше полиције сада, што није нормално у демократској, републиканској земљи.

Морам да кажем и да су левичари као нека врста војске , имају обуке, имају књижице. Знамо да ти криминализовани и студенти који су најоштрији имају праву обуку, шта да се ради кад долази полиција, шта кад долази директор школе, како да се понашају у затвору.

Дакле, полиција је оштрија, обични људи се плаше , неће да пусте децу у школу. То је страшно. Јер ако деца не иду у школу, како ћемо да се вратимо уназад, разумете?

Кабинет премијера Лекорна оптужио је Меланшонову Непокорену Француску за управљање ученичким покретом и логистику. Нама са стране се чини да је ово део ширег деловања, управљањем „децом кукуруза“.

Потпуно се слажем. Меланшон има неких младих који су сада посланици у скупштини, који су били у тим групама, борили се на улицама, али то је било на почетку. Мислим да је све што нам се дешава много опширније и врло организовано . На пример, прошли четвртак у целој префектури Париза, у исти момент, у осам ујутру кад се отварају гимназије, бројао сам, у више од 120 гимназија и на пар факултета – исти модус операнди. Минобацачима пробају да улазе у школу, кад не могу, разбијају све, аутобуске, полицијске станице. Ако успеју да уђу у факултет или гимназију, пале. Све је врло организовано. Улазе где су стражари и пале ватру, тако да је стварно организовано, много организовано… Прави, просечан Француз је против свега овога.

Европски парламент тражи забрану деловања Европске леве алијансе. Да ли у свему овоме може да се говори о некаквом великом преокрету, ширењу француског пожара по Европи?

Не. На политичком плану ово је врло јасно – макронизам и нови светски поредак. Макрону одговара ова ситуација. Стићи ћемо, за врло кратко време, до законске забране Меланшонове Непокорене Француске, радикалне левице . Али исто тако би хтели да забране и највећу странку у Француској, Национално окупљање Марине Ле Пен . Циљ је да остану само они . То је очигледно.

Како видите расплет, да ли је могуће угасити овај пожар, да ли француско друштво може изаћи из дубоке кризе, пре свега финансијске?

Нереди ће бити до председничких избора, то је сигурно. Ако не буду студентски, биће раднички , јер има пуно проблема, највише у привреди. Али проблем је Европска унија . Буџет Француске биће у октобру и новембру у скупштини. Имамо шансе да будемо као Шпанија или Грчка пре 20 година, да донесу оштре одлуке око нашег дуга. Огроман је, од 2.000 милијарди стигао је до 3.000 милијарди. То је страшно! Брисел може већ од јануара да нам уводи економске мере, неку врсту контроле француске државе. Суверенитет Франуске може пасти под потпуну контролу Брисела . Верујем да може да дође до тога да се народ, који је суштински миран, стварно окрене против глобалистичког система и пружи отпор. Можда и неће бити протеста, можда одлучимо да више не плаћамо порез.

А ово што се сада дешава Стенли Кјубрик је предвидео у филму „Пакелна поморанџа“, овакав варваизам. Групице наоуружаних који нападају друге људе. Нажалост, десило се. Једва чекам лет за Београд и Сајам књига. Долазак у Србију ће ме растеретити, ослободити.

Чланак Алексис Труд из пакла Париза: Ове сцене су невероватне, циљ је да остану само – они! се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Evgeniy Maloletka

Војни комитет НАТО-а први пут за осам година окупио се у Кијеву — не само да би демонстрирао подршку Украјини, већ и да би сагледао цену и ефекте прокси рата који Алијанса води против Русије, оцењује руски пуковник Анатолиј Матвијчук, главни уредник агенције „АННА њуз“.

На столу су, додаје експерт, стање на фронту, испоруке западног наоружања, милијарде евра западне помоћи, контрола трошења и питање корупције, али и много шира тема која се односи на то како искуства са украјинског ратишта интегрисати у будуће војне планове НАТО-а.

Одговарајући на питање зашто се Војни комитет НАТО-а, највише војно тело Алијансе, средином ове недеље окупио у Кијеву иако Украјина није чланица тог војног савеза, Матвјичук оцењује да је разлог у томе што НАТО види Украјину као прокси-снагу у сукобу са Русијом, која ратује у интересу тог војног блока.

„До недавно је све било засновано на оси војно-техничке сарадње, додели кредита, испоруци технике и, наравно, војној сарадњи са Европском унијом. У последње време Украјина трпи веома велике поразе на целом фронту, а поред тога изведени су удари на економски важне објекте и у ваздуху виси дух украјинског пораза. НАТО више не може да верује Зеленском на реч да он правилно распоређује помоћ, правилно управља пословима и да има потенцијал за вођење даљих борбених дејстава“, оцењује руски пуковник.

Матвјичук сматра да је овај „теренски излазак“ представника НАТО-а на територију на којој се воде борбена дејства имао два кључна циља – да се непосредно утврди шта се заиста дешава у Украјини и на фронту , али и да се, на основу промена у ситуацији на терену припреми план даљег деловања Алијансе и дефинишу одлуке о томе како даље градити односе са Украјином и Русијом.

Такав приступ потврђују и саопштења из Кијева, где се свих 32 члана Војног комитета НАТО-а, предвођена адмиралом Ђузепеом Кавом Драгонеом, састало са врховним командантом Оружаних снага Украјине Михаилом Драпатијем и где се разговарало о војним приоритетима Украјине, актуелној ситуацији на фронту и искуствима стеченим током рата која би, како се наводи, могла да буду важна за јачање одбрамбених способности НАТО-а и припрему за будуће безбедносне претње . Такође разматрано је и шта земље чланице НАТО-а могу додатно да учине за подршку Украјини.

„То је био изазов Русији , порука да НАТО ипак иде ка конфронтацији пружајући подршку Украјини. Они то виде као упозорење Путину и Русији да НАТО може да започне конфронтацију са Русијом, док ја сматрам да је то пре свега демонстративни чин, изазван очајем због ситуације у Украјини. Тај потез је делом и прагматичан, јер они највероватније желе да се увере шта се дешава у Украјини“, сматра војни експерт.

НАТО лови у мутној води

Руски стручњаци оцењују и да је један од циљева посете челника НАТО-а Кијеву био да се утврди где су „испарила издвојена средства“. Према њиховим наводима, овакве делегације долазе да „лове рибу у мутној води“, односно да ратне околности искористе и за сопствене интересе, а не само за подршку украјинским ратним напорима, јер војни кругови се „хране ратом“ , пре свега кроз могућност да без довољне контроле располажу буџетским средствима и војним испорукама.

Матвејчук сматра и да би посета Кијеву могла да буде и својеврсна ревизија досадашње западне војне помоћи , њених ефеката на фронту и способности Украјине да ту помоћ ефикасно користи.

„НАТО земље су током четири године испоручиле огромну количину технике, наоружања и муниције. НАТО је исцрпео своје финансијске и материјалне ресурсе пружањем помоћи Оружаним снагама Украјине, а резултати су изостали – нема их. Украјина трпи огромне губитке . Данас Украјина има огромну ‘рупу’ у противракетној и противваздухопловној одбрани. Тенкови који су испоручени на бојно поље не користе се због техничке неисправности или зато што за њих нема муниције. Авионе Ф-16 држе на аеродромима због њихове неусклађености са постојећим системом и због тога што украјински пилоти не умеју да управљају њима. Мислим да ова посета има инспекцијски и ревизорски карактер , како би се утврдило стварно стање у Украјини, успоставили заједнички циљеви и решили сви проблеми, укључујући и питање да ли и даље треба повећавати напоре у пружању подршке Украјини…“, каже Матвијчук.

Матвијчук наводи да НАТО активно извлачи поуке из рата у Украјини. Према његовим речима, све земље чланице Алијансе су директно или индиректно пратиле дешавања на терену, анализирале развој оперативне ситуације и посебно проучавале употребу најновијих и перспективних система наоружања .

„Када је реч о дроновима, све земље НАТО-а данас су започеле сопствену националну и савезничку производњу беспилотних система. Развијају се војно-научне и методичке препоруке за њихову примену на бојном пољу. Поред тога, земље попут Енглеске, Француске, Пољске и Холандије директно су учествовале у борбеним дејствима у саставу група НАТО-а које су координирале дејства украјинске војске . Спроводиле су извиђање, распоређивале снаге и средства. То је драгоцено борбено искуство стечено у сукобу са једном од највећих армија света. Поред тога, руска војска је једна од технолошки најнапреднијих армија данас. И наравно, они преузимају то искуство и покушавају да га уопште у оперативној и борбеној обуци својих војски“, додао је пуковник.

Порука Москви или корак ка сукобу

На питање какав сигнал Москва треба да види у томе што су представници свих 32 НАТО савезника стигла у Кијев и да ли НАТО на тај начин демонстрира одвраћање или ризикује да Русија ову посету протумачи као додатно директно укључивање Алијансе у рат, Матвијчук наводи да би НАТО пре свега морао да процени сву комплексност ситуације и ризике које носи његово даље ангажовање.

„Уколико буду наставили да појачавају своју конфронтациону политику према Москви, нарочито на Балтику и у Калињинграду, Москва може да предузме низ оштрих корака који би довели до директне конфронтације. Задатак руководства НАТО-а данас је да процени те ризике и да оцени да ли су спремни на директно супротстављање оружаним снагама Русије“, закључио је Матвијчук.

Посета Војног комитета НАТО-а Кијеву долази само дан након што је амерички државни секретар Марко Рубио рекао да чланство Украјине у НАТО-у „тренутно није на столу“, уз напомену да би за пријем била потребна једногласна подршка свих чланица.

Председавајући Војног комитета НАТО-а, адмирал Ђузепе Каво Драгоне поручио је из Кијева да присуство представника свих 32 чланице Алијансе шаље јасну поруку о све чвршћој вези НАТО-а и Украјине.

Могуће чланство Украјине у НАТО-у остаје једно од кључних и најспорнијих питања у контексту украјинског сукоба. Москва се противи даљем ширењу Алијансе ка Истоку и неутралност Украјине види као један од важних услова за постизање политичког договора, док присуство НАТО-а у Украјини сматра директном безбедносном претњом, док је Украјина чланство у НАТО-у поставила као приоритет своје спољне политике након пуча на Мајдану у Кијеву 2014. године, који је имао подршку Запада, а тај циљ је касније унела и у свој устав.

Иако НАТО и даље говори о „неповратном путу“ Украјине ка чланству, у одређеним политичким и војним круговима могу се чути и оцене да су шансе за њен улазак у Алијансу у овом тренутку нереалне.

Москва је више пута упозоравала да Алијанса, посебно европске чланице, непотребно продужавају крвопролиће и воде прокси рат против Русије до „последњег Украјинца“.

Чланак Дух пораза над украјинским фронтом – војни комитет НАТО тражи излаз се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stanislav Krasilnikov

Систематским уништавањем украјинске војне индустрије, енергетике и логистичких праваца, Русија нарушава систем који омогућава украјинској војсци да ратује и изводи ударе по руској територији — од производње ракета, дронова и муниције до снабдевања горивом и транспорта оружја ка фронту, оцењује руски војни експерт ПВО Јуриј Кнутов.

Он додаје да су последњи руски удари били усмерени на производни ланац украјинских крстарећих ракета „фламинго“ , укључујући предузећа која производе њихове компоненте и учествују у њиховом склапању. Те ракете носе бојеву главу тежу од једне тоне и имају домет до 3.000 километара , што им омогућава да досегну циљеве дубоко на руској територији. Могу да лете на малим висинама, од око 50 метара, што значајно отежава њихово откривање и положај система противваздухопловне одбране.

Управо због тога, према оцени Кнутова, уништавање производних капацитета има за циљ да смањи могућност Украјине да изводи далекометне ударе по Русији.

„Последњи масовни удар који је изведен на Москву и у правцу Москве, као и на друге градове, укључивао је 17 ракета ‘фламинго’ (и 1.750 дронова). Да би се спречили такви напади, извели смо удар на седам предузећа повезаних са производњом компоненти и склапањем ракета ‘фламинго’. Између осталог, у Кијеву је погођена фабрика, а ван строја је стављено и постројење у ‘Јужмашу’, где се такође обављало склапање ракета ‘фламинго’. Поред тога, погођена је и једна фабрика папира која је била укључена у производњу и складиштење тих ракета, као и низ других предузећа. Основни циљ је смањење ракетне опасности, која у последње време за нас постаје све чешћа“, каже Кнутов, руски војни аналитичар и историчар ПВО.

Истовремено, циљ удара на ланац предузећа која учествују у производњи и склапању ракета „фламинго“ био је да се смање капацитети компаније која се бави производњом компоненти, као и самих крстарећих ракета и дронова, додао је експерт.

Конкретно, руска војска је током ноћи извела концентрисани напад дроновима и високопрецизним оружјем на објекте војно-индустријског комплекса Украјине који производе и складиште крстареће ракете „фламинго“ и беспилотне летелице дугог и средњег домета компаније „Фајир поинт“. Међу циљевима су били објекти у Кијеву, као и у Кијевској, Черниговској, Кировоградској, Дњепропетровској, Полтавској и Харковској области.

Кнутов додаје да су погођена и предузећа у којима се производе дронови дугог домета ФП-1 и ФП-2, које такође производи компанија „Фајер поинт“ .

Ударима је обухваћена и лучка инфраструктура у Одеској области, са циљем да се настави изолација Украјине од Црног мора , као и мост у Запорожју, који представља важан логистички објекат, као и други циљеви.

Русија пресеца украјинске везе са Западом

Кнутов указује на то да ситуацију додатно отежава чињеница да је значајан део производње беспилотних летелица и компоненти за њих измештен ван Украјине, у европске земље. Као пример наводи Немачку, где је отворена фабрика за производњу оружја за украјинску војску, додајући да је немачки канцелар Фридрих Мерц током посете Кијеву најавио подршку развоју и довршавању балистичке ракете ФП-9, за коју Владимир Зеленски тврди да може да досегне до Москве и да ће бити спремна већ ове јесени.

Будући да се део украјинске војне производње изместио у Европу, Русија за сада избегава директне ударе по тим фабрикама, свесна ризика од шире ескалације и могућег почетка трећег светског рата, наводи Кнутов. Он, међутим, истиче да би у једном тренутку „стрпљење могло да пукне“ уколико Европа настави да игнорише упозорења Москве и настави да се све дубље увлачи у сукоб и јача подршку Кијеву.

Ипак, за сада Русија наставља стратегију одсецања Украјине од „спољног света“. Кнутов прецизира да Москва постепено затвара Украјини кључне канале снабдевања, настојећи да је што више одсече од Црног мора и пресече логистичке везе са Румунијом.

Према његовим речима, бродови више не иду директно у регион Одесе , већ се западни војни терети допремају из Румуније ка другим украјинским лукама, укључујући Рени на Дунаву, одакле се даље транспортује копненим правцима.

Ударима на мостове, лучку инфраструктуру и кључне саобраћајне артерије, Москва настоји да пресече ове логистичке коридоре , смањи и успори доток војне помоћи и додатно отежа снабдевање украјинских снага, објашњава Кнутов.

Након Румуније, као следећи приоритет Кнутов издваја Пољску, преко које се Украјина снабдева оружјем и другом војном опремом.

Поред тога, удари су изведени и на мостове на Дњепру — Јужни и Северни мост, који повезују источни и западни део Кијева, што указује на нову фазу у стратегији Москве.

Јужни мост има посебно велики значај за градски саобраћај јер преко њега, поред друмског саобраћаја, пролази и зелена линија кијевског метроа која повезује две стране града.

Кнутов указује на то да су мостови „онеспособљени“.

„Основни циљ је да се ‘пресече’ Украјина на два дела — десну обалу и леву обалу— што би смањило транспорт оружја и беспилотних летелица на територију леве обале, у правцу границе са Русијом, и омогућило значајно смањење броја удара. Број дронова које Украјина сада свакодневно користи пао је на око 350–400, што је готово упола мање него пре месец дана, када их је било око 700, мадапротивник акумулира дронове, а затим их користи у масовним нападима, као последњи пут када су у нападу користили чак 1.700 дронова . Али то није последица производних капацитета“, појаснио је експерт.

Кнутов наводи да Москва ударима на украјинску транспортну и логистичку инфраструктуру настоји да смањи и успори допремање оружја, борбене технике, муниције и дронова , који имају кључну улогу у актуелним борбеним дејствима, посебно ка Донбасу.

Други правац су руски напади на енергетске објекте , укључујући далеководе, трансформаторске подстанице и постројења за производњу електричне енергије, по којима се такође изводе удари .

„Који је циљ? Војна предузећа, односно предузећа војно-индустријског комплекса Украјине треба да буду одсечена од енергетских објеката. Без електричне енергије, ниједна фабрика не може да ради, а војна поготово. Тиме такође смањујемо производне капацитете који се користе у интересу Оружаних снага Украјине, а самим тим и због наставка рата у Донбасу и извођења удара по територији Русије. Зато ће наши удари бити настављени и њихова ефикасност се неће смањивати“, истакао је Кнутов.

Кијеву понестаје снаге

Говорећи о стању украјинске армије, Кнутов оцењује да се упркос ударима по дубини украјинске територије Оружане снаге Украјине и даље држе, пре свега због широко распрострањене употребе ФПВ-дронова.

„Ако говоримо о Оружаним снагама Украјине за сада удари по дубини територије Украјине на њих се не одражавају превише снажно, a oбјаснићу и зашто – зато што се њихова војска бори помоћу ФПВ-дронова. То су мали дронови који се производе или недалеко од линије фронта, уз помоћ 3Д штампача, или се штампају у становима, или у подрумима стамбених зграда, по којима ми не дејствујемо, односно не гађамо их. Зато ове категорије дронова данас има довољно“, објашњава саговорник Спутњика.

Истовремено, Кнутов указује на озбиљне проблеме украјинских снага на појединим деловима фронта, где се суочавају са недостатком људства. Као додатне слабости издваја недостатак ракета за противваздухопловну одбрану, ракета ваздух-ваздух и муниције за ловце Ф-16 , као и проблеме са њиховим одржавањем. Према његовим наводима, због спорог или недовољног техничког одржавања значајан део тих авиона је приземљен, док се преостали користе првенствено за задатке противваздухопловне одбране.

„Проблем копнених снага је демографски — недостатак људства и смањење бројности армије. Ми избацујемо из строја око 30.000 људи месечно, а Украјина може да надокнади можда једну трећину тог броја. Зато долази до сталног смањења бројности армије, а самим тим нема довољно људи да се затвори фронт. На многим деловима једноставно нема довољно људства. Поред тога, активно дејствујемо по објектима енергетске инфраструктуре, што практично доводи до тога да се фабрике војно-индустријског комплекса заустављају због недостатка електричне енергије. Тиме се смањује производња муниције, оружја, као и ремонт наоружања , који се обавља са кашњењем у односу на предвиђене рокове. Производња других средстава за вођење рата такође се успорава или зауставља. Све то у целини веома негативно утиче на стање Оружаних снага Украјине и отуда њихов све слабији отпор на низу праваца, што нашим снагама омогућава да самоуверено напредују у правцу Донбаса и, конкретно, Краматорска, где имамо запажене успехе“, закључио је експерт.

Руско Министарство одбране најавило је појачавање удара на објекте украјинског војно-индустријског комплекса, као одговор на најаве Владимира Зеленског о интензивирању напада на руске рафинерије.

Москва је истакла да Зеленски, издавањем наређења за нападе на цивилне објекте, сноси пуну личну и политичку одговорност за узвратне ударе руских оружаних снага.

Чланак Москва ломи украјинску ратну машинерију – на удару војне фабрике, мостови и логистика се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Win McNamee

Председник САД Доналд Трамп изјавио је да би требало да добије Нобелову награду за мир, али је признао да сумња у своје шансе.

„Не знам каква ће бити њихова одлука. Они имају репутацију да је можда не дају људима попут мене“, рекао је Трамп о награди за 2026. годину, коју ће Нобелов комитет објавити у петак, преноси Ројтерс.

Од свог повратка у Белу кућу прошле године, Трамп је више пута поновио да заслужује да добије ово престижно признање.

„Време је за то. Био сам веома почаствован што сам је прошли пут примио индиректно од добитнице, која је рекла да нико у историји то не заслужује више од председника Трампа“, рекао је председник САД новинарима у Овалном кабинету.

Лидерка венецуеланске опозиције Марија Корина Мачадо предала је у јануару своју медаљу Нобелове награде за мир за 2025. годину америчком председнику у тренутку док је тражила подршку САД за своје напоре у Венецуели.

Трамп је рекао да би требало да добије награду након што се „укључио у осам глобалних конфликата откако је ступио на дужност прошлог јануара“.

Лидери Камбоџе, Израела и Пакистана изјавили су да су номиновали Трампа, иако не постоји начин да се то провери.

Стране у појединим конфликтима за које Трамп тврди да их је решио оспоравају дипломатску улогу америчког председника, а борбе су поново букнуле у неким од тих региона, укључујући Демократску Републику Конго и дуж границе између Камбоџе и Тајланда.

Решење за сукоб у Украјини измакло је Трампу, који је обећао да ће га окончати првог дана свог другог мандата у Белој кући. Удари САД и Израела на Иран довели су до седмомесечног конфликта који је пореметио глобално снабдевање енергентима и подигао цене горива пре новембарских међуизбора за Конгрес.

Папа Лав Четрнаести, Међународни кривични суд и специјални известилац за Палестинске територије налазе се међу фаворитима за овогодишњу Нобелову награду за мир, наводи Ројтерс.

Чланак Трамп поручио да заслужује Нобелову награду за мир: У трци и папа Лав се појављује прво на ИСКРА.

Уједињена авио-производна корпорација (ОАК) државне корпорације Ростех произвела је и предала Министарству одбране Русије партију ловаца-бомбардера Су-34 у оквиру државне одбрамбене наруџбине.

Авиони су прошли комплетан циклус неопходних фабричких испитивања на земљи и у ваздуху, након чега су упућени на место службе.

„У оквиру реализације задатака које је поставио министар одбране Руске Федерације, а који се односе на испоруку јединицама посебно тражених примерака наоружања и технике, посаде Ваздушно-космичких снага Русије извршиле су пријем авиона Су-34“, навео је командир посаде Су-34 Ваздушно-космичких снага Русије.

„Овај авион обједињује могућности ловца и бомбардера и може да изводи ударе по копненим, површинским и ваздушним циљевима, укључујући и у сложеним метеоролошким условима и при активном дејству ПВО. Захваљујући великом капацитету унутрашњих резервоара за гориво и економичним моторима, Су-34 може да обавља непрекидне летове у трајању до десет сати, без губитка радне способности посаде“, додао је.

У „Ростеху“ су Су-34 назвали неприкосновеним бестселером у свету борбене авијације.

„У јединицама се авион цени и поштује због своје универзалности, озбиљног наоружања и високих летно-техничких карактеристика. Узимајући у обзир искуство борбене употребе, авион се и даље усавршава, што омогућава посадама да још ефикасније извршавају задатке који су им поверени. Нове партије Су-34 већ се налазе у производњи“, навели су у „Ростеху“.

Ловац-бомбардер намењен је за уништавање копнених, површинских и ваздушних циљева, као и инфраструктурних објеката заштићених системима ПВО и смештених на великим удаљеностима од матичног аеродрома. Авион се такође може користити за извршавање задатака ваздушног извиђања.

„Одржавамо висок темпо производње борбене ваздухопловне технике, испуњавајући своје обавезе према Министарству одбране Русије. Наши запослени у фабрикама непрестано усавршавају производне процесе како би обезбедили потребан обим производње авиона“, изјавио је генерални директор ОАК-а Вадим Бадеха.

Чланак Неприкосновени бестселер борбене авијације: Нови контингент ловаца Су-34 за руску војску се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

КИЈЕВ је 7. октобра нападнут дроном Герањ-4 са сликом руског председника Владимира Путина.

Украјински тв-канали су снимили ту беспилотну летелицу изнад украјинске Кијева.

Изгледа да су руски оператери беспилотних летелица одлучили да тако честитају свом председнику 74. рођендан.

Тај дрон био је, међутим, углавном „у друштву“ балистичких и крстарећих ракета, које су летеле у рекордном броју да погасе светла кијевском режиму.

Украјинска противваздушна одбрана избројала је 75 ракета: 25 балистичких ракета „Оникс“ и „Циркон“; 8 крстарећих ракета „Калибар“ лансираних са мора; 6 крстарећих ракета „Искандер-К“; и 36 крстарећих ракета дугог домета Х-101 лансираних из ваздуха, лансираних авионима дугог домета.

Главне мете су првенствено биле: хидроелектрана Кременчук, термоелектрана Трипољска и неколико великих трафостаница, укључујући трафостаницу „Кијевска“ од 750 kV, која повезује нуклеарну електрану Ровно са Кијевом.

Ракетни удари су забележени и у Прилуцима, Дњепропетровску, Светловодску и Александрији.

Руско Министарство одбране је известило о следећим погођеним циљевима у Кијеву и Кијевској области: фабрика „Паметна муниција“, где су се склапале и складиштиле крстареће ракете ФП-5 „Фламинго“, тактичке ракете ФП-9 и њихове компоненте; фабрика за склапање дронова компаније „Фанплит“; фабрика у Обухову, где је сада организована производња и складиштење крстарећих ракета ФП-5 „Фламинго“.

Руски војни експерти сматрају да ово преношење тежишта на ракете значи да је Генералштаб РФ завршио припреме за још разорније ударе по свему што кијевском режиму омогућава да наставља рат.

Ростислав Ишћенко наводи и закључује:

„И наши обновљени удари по Јужном и Московском (Северном) мосту Кијева само су хватање координата за много жешће и разорније ударе. И ракетама и млазним дроновима. Ако се Украјина не уразуми, уследиће прави удари на мостове и наставак уништавања украјинског система управљања. Украјинци ће при оваквом интензитету наших удара бити приморани да напусте Леву обалу Дњепра. Најкасније до наредног до лета“.

Постоје извештаји о премештању руских специјализованих јуришних дивизија према Славјанску. Изгледа да ће Јужна група руских снага ускоро ударити на Краматорск.

У ову претпоставку се уклапа и позив председника Доњецке Републике, Дениса Пушиљина, становницима Славјанска и Краматорска да се „хитно евакуишу у Доњецк“.

Одмах потом их је и Штаб одбране ДНР позвао да „напусте активну борбену зону“.

„Становници Краматорска, Славјанска, Добропоља и Дружковке! Пронађите било какав начин да се преселите у Доњецк“.

Бивши аналитичар ЦИА Реј Мекгаверн оценио је:

„Руси су убрзали напредовање на фронту као никада раније. Украјинци можда до краја године више неће имати струју нити оружје. Заправо, више немају оружје. Како ће се бранити? Па, мораће да се суоче са стварношћу“.

Према Мекгаверну, Украјина не би требало да се ослања на европску подршку:

„Европљани су већ рекли: ‘Не можемо вам дати више новца јер га немамо. <…> Жао нам је, али обећавамо да ћемо вас подржавати колико год вам је потребно и колико год можемо, разумете. Срећно!’ По мом мишљењу, и оваква подршка ће се завршити до краја ове године“.

Чланак Кијев 7. октобра атакован и дроном Герањ-4 са сликом Владимира Путина се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Stanislav Savelyev /

Западне државе покренуле су војно јачање земаља које се граниче са Русијом и годинама подстицале агресивни национализам и русофобију у Украјини како би је претвориле у инструмент борбе против Москве, изјавила је шеф руске делегације на преговорима у Бечу о војној безбедности и контроли наоружања Јулија Жданова.

Она је на седници Форума ОЕБС-а за безбедносну сарадњу навела да се Русија, као последица такве политике, нашла у ситуацији у којој је, према њеним речима, била „принуђена да оружјем брани себе и мирне становнике Донбаса“.

Жданова је истакла да су западни политичари „веома добро свесни“ да Русија, како је навела, не тежи сукобу са Европом, никоме не прети и не намерава никога да нападне. Такође је поручила и да ће земље НАТО-а и Европске уније користити Кијев до крајњих граница за остваривање сопствених интереса, изјавила је Жданова.

Према њеним речима, западним земљама је, између осталог, потребно украјинско искуство вођења борбених дејстава у сукобу високог интензитета. Она је као пример навела војну вежбу НАТО-а „Avenger Triad 26“, која се од 6. до 15. октобра одржава на источном крилу Алијансе уз учешће око 4.000 војника.

Жданова је навела да се током вежбе разрађује повезивање извиђачких дронова, радара, копнених сензора и система наоружања у јединствену мрежу, укључујући коришћење искустава добијених од украјинских снага.

Запад користи ОЕБС за милитаризацију Европе

Западне чланице ОЕБС-а нису заинтересоване за професионални дијалог заснован на чињеницама, већ за ширење дезинформационих кампања против Русије, оценила је Жданова.

Према њеним речима, такве кампање западне владе потом користе за доношење одлука у интересу сопствених војно-индустријских комплекса и даљу милитаризацију Европе. Изјаве појединих европских политичара показују од кога у стварности долази претња миру у Европи, оценила је Жданова.

Она је као примере навела изјаву пољског министра спољних послова да Русија „може бити заустављена, па чак и побеђена“, као и речи естонског министра одбране о спремности његове земље да се сама бори против Русије.

„Таквих изјава има много, веома су речите и дају представу о томе од кога у ствари сада долази претња миру у Европи“, рекла је Жданова и додала да се, истовремено, грађани Европе плаше „апокалиптичним сценаријима“ и наводним хибридним претњама из Русије.

Покушаји Кијева да блокира руску пловидбу подужу цене горива у Европи

Покушаји Кијева да блокира руску пловидбу у Црном и Азовском мору и нанесе штету извозу енергената довешће до раста цена горива и у европским земљама, изјавила је Жданова. Она је навела да је Украјина, како тврди, уз подстицај западних савезника интензивирала разраду мера за блокирање руске пловидбе.

„Немојте се онда чудити када због тих поступака цене горива буду расле не само на међународним тржиштима већ и у вашим земљама“, поручила је Жданова.

Иза, како је навела, ратних злочина Оружаних снага Украјине не стоји само Кијев већ и његови западни покровитељи, изјавила је Жданова. Она је оптужила западне земље да финансирају, наоружавају и обучавају украјинске снаге које, према тврдњама Москве, врше злочине над цивилним становништвом Русије.

Жданова је поручила да ће Оружане снаге Русије „томе стати на крај“.

Европски савезници подстичу Кијев да мобилише жене

Европски покровитељи Кијева подстичу украјинске власти да разматрају мобилизацију жена због недостатка људства у Оружаним снагама Украјине, изјавила је Жданова.

„У условима катастрофалног недостатка људства у Украјини интензивирана је расправа о мобилизацији жена. На такве мере Кијев подстичу његови европски покровитељи“, рекла је она.

Жданова је оценила и да Кијев настоји да постепено обликује јавно мњење тако да се ангажовање жена у оружаним снагама почне доживљавати као нешто уобичајено.

Чланак Запад под лупом Москве: Украјина је годинама припремана за сукоб са Русијом се појављује прво на ИСКРА.

Getty © mrjo2405

Најмање 81 америчка војна летелица уништена је или оштећена у рату са Ираном, а укупна вредност губитака достиже 3,3 милијарде долара, наводи се у новом извештају Истраживачке службе америчког Конгреса, открива „Њујорк пост“.

Губици у операцији „Епски бес“ обухватају неке од најсавременијих америчких борбених летелица, међу којима су стелт ловац Ф-35A „лајтнинг II“, који је оштећен, и 12 ловаца Ф-15E „страјк игл“ који су уништени или оштећени, преноси РТ на шпанском језику.

Америчка војска је претрпела и значајне губитке ловаца Ф-15E „страјк игл“, чија вредност премашује 30 милиона долара по летелици. Два су 2. марта оборена пријатељском ватром изнад Кувајта, док је још један пао изнад Ирана наредног месеца.

У септембру је још осам ловаца Ф-15E оштећено током иранских напада на ваздухопловну базу Мувафак Салти у Јордану. Према извештају, сви су касније враћени у употребу.

Посебно значајан део губитака чини најмање 45 дронова MQ-9 „рипер“,  чија се вредност процењује на између 30 и 50 милиона долара по летелици.

Америчка војска изгубила је и авион за рано упозоравање и контролуE-3 „сентри“, вредан око 270 милиона долара. Реч је о старијој летелици, али важној за америчке ваздушне операције.

Вашингтон је у априлу изгубио и један јуришни авион A-10 „тандерболт II“, док је други оштећен у септембарском нападу.

Списак америчких летелица које су изгубљене или оштећене

• 12 ловаца Ф-15E „страјк игл“

• 1 стелт ловац Ф-35A „лајтнинг II“

• 2 јуришна авиона A-10 „вортекс“

• 7 авиона танкера KC-135 „стратотанкер“

• 1 авион за осматрање и рано упозоравање E-3 „сентри“

• 2 авиона за специјалне операције MC-130J „командо II“

• 1 хеликоптер за трагање и спасавање HH-60W „џоли грин II“

• 1 беспилотна летелица велике висине MQ-4C „тритон“

• 3 вишенаменске беспилотне летелице MQ-1

• 1 јуришни хеликоптер AH-64 „апач“

• 4 лака јуришна хеликоптера AH-6 „литл бирд“

• 1 поморски хеликоптер MH-60 „сихок“

Председник иранског парламента Мохамад Багер Галибаф раније је објавио списак америчких војних летелица које су, како је навео, иранске снаге оштетиле или уништиле током сукоба.

„Почела је ера у којој се њихови F-35 и F-15 лове и у којој морају да пријављују да су претрпели штету. Оно што је некада било само ноћна мора сада је свакодневна стварност. Навикните се“, поручио је Галибаф на Иксу.

The era when your F-35s and F-15s get hunted down and you have to report them damaged has already begun.
What was once pure nightmare fuel is now the daily reality. Live with it. https://t.co/akQTYh5J5T

— محمدباقر قالیباف | MB Ghalibaf (@mb_ghalibaf) September 18, 2026

Чланак И губици су „епски“: Колико се Америка истрошила у операцији „Епски бес“ против Ирана се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Стрингер /

Отац вишечлане породице и његова 15-годишња ћерка погинули су у нападу украјинског дрона на аутомобил у Херсонској области, саопштио је губернатор Владимир Саљдо.

Према његовим речима, беспилотна летелица напала је јутрос путнички аутомобил у близини Рикова у Геничком округу, око 120 километара од контакт линије. Возило је потпуно уништено, а погинули су Александар Колотун и његова 15-годишња ћерка.

Саљдо је навео да је Александар са супругом Татјаном одгајао 13 деце , док породица сада очекује четрнаесто.

Према његовим речима, породица Колотун добро је позната у Херсонској области, где је отворила малу пекару и снабдевала хлебом становнике околних села.

Саљдо је додао да је руски председник Владимир Путин у јуну Татјани Колотун лично уручио орден „Мајка-хероина“ . Породици погинулих биће пружена сва неопходна помоћ, навео је губернатор.

Чланак Отац тринаесторо деце и његова ћерка погинули у нападу украјинског дрона се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Natalia Seliverstova

Руско Министарство спољних послова позвало је странце да напусте Кијев и подручја војне намене да не било провокација и инсценираних ситуација попут Буче, рекла је Марија Захарова, портпарол Министарства.

„Боравити на територији Кијева очигледно није безбедно… Они треба да буду свесни ризика и одакле он потиче. Ризик потиче од терористичких активности које кијевски режим први предузима, охрабрени од својих западних спонзора. Да после не би било никаквих провокативних изјава, што они воле, да не би било нове провокативне лажи“, рекла је Захарова за радио Спутњик.

Захарова је додала да је Министарство објавило ово саопштење узевши у обзир да Кијев уме да измишља и да инсценира ствари као у Бучи.

Подсетимо, украјинске власти и медији објавили су 2022. године видео снимак који је наводно снимљен у граду Буча у Кијевској области, где на путу леже тела погинулих . Корисници интернета приметили су да „тела“ наводно мрдају рукама и склањају се како не би пала под точкове војних возила.

Министарство одбране Русије демантовало је оптужбе кијевског режима о наводном убиству цивила у насељу Буча у Кијевској области, рекавши да су фотографије и видео-снимци из Буче још један изрежирани догађај кијевског режима за западне медије.

Чланак Москва позива странце да напусте Кијев да не би било провокација попут Буче се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Sefa Karacan/Anadolu

Лидери широм света честитали су председнику Русије Владимиру Путину 74. рођендан, преносе РИА Новости.

Како је саопштила прес-служба белоруског председника, Александар Лукашенко је у честитки нагласио да високо цени непроменљиву опредељеност Владимира Путина јачању братских веза између Минска и Москве.

„Интензиван белоруско-руски дијалог, проширивање трговинско-економске сарадње и реализација заједничких пројеката потврђују заједништво тежњи наших држава и актуелност изградње Савезне Државе“, подвукли су.

Лукашенко је изразио уверење да ће односи поверења успостављени између двојице председника и убудуће омогућавати Москви и Минску да наступају са јединствених позиција по питањима билатералне и међународне агенде.

„Ваше плодотворно и стваралачко деловање пример је одговорног и несебичног служења отаџбини. Патриотизам, стратешка визија и одлучност који су Вам својствени доприносе доследној одбрани националних интереса, очувању јединства грађана, као и безусловном кретању Руске Федерације путем сувереног развоја“, поручио је белоруски лидер.

Такође, Лукашенко је Путину пожелео здравље, срећу и успех у свим подухватима за добробит Русије и њених грађана.

Лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун упутио је председнику Русије телеграм са честитком поводом његовог рођендана, истичући да је Русија под његовим руководством учврстила достојанство и статус велике силе и показала се свету као моћна и просперитетна земља, преноси Корејска централна новинска агенција.

„Најдражи пријатељу, друже Владимире Путине, примите моје најсрдачније и најтоплије речи честитке и жеље поводом Вашег значајног рођендана“, поручио је.

Севернокорејски лидер је такође нагласио да придаје велики значај свеобухватном стратешком партнерству са Русијом и да намерава даље да проширује заједничку сарадњу.

„Драго ми је што са Вама имам изузетно пријатељске односе и што заједно отварамо нову страницу у развоју односа између наше две земље“, подвукао је.

Како је известио помоћник председника Русије Јуриј Ушаков, у радном распореду Владимира Путина на његов рођендан очекује се низ међународних контаката.

Раније је нагласио да су председник Кине Си Ђинпинг и други лидери већ упутили председнику Русије Владимиру Путину честитке поводом рођендана.

Чланак Честитке Путину стижу са свих страна света: Огласили се бројни лидери поводом рођендана се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Alex Brandon

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да наставља да ради на решењу сукоба у Украјини, за који је рекао да ће ускоро бити решен.

„Још нисмо решили сукоб између Русије и Украјине. Радим на томе, то ће се прилично скоро догодити“, рекао је Трамп, говорећи на једном догађају у Мериленду.

Можете да верујете у то или не, али (решење сукоба у Украјини) је заправо све ближе , иако можда тако не изгледа, приметио је амерички лидер.

Чланак Трамп: Сукоб у Украјини ће ускоро бити решен – иако не изгледа тако се појављује прво на ИСКРА.

© РИА Новости/Евгений Биятов

Припадник јуришних јединица руске војне групације „Дњепар“ носио је готово десет километара саборца који је био рањен у ноге у Запорошкој области, све док није успео да га преда медицинском особљу.

Војник, који носи позивни знак „Протока“, испричао је новинару ТАСС-а да је рањени војник прошао болничко лечење, опоравио се и да се у међувремену вратио у службу.

Како је испричао, када је видео саборца у беспомоћном положају на фронту, указао му је прву помоћ.

„Указао сам му прву медицинску помоћ и почео да се повлачим заједно с њим. На крају сам му, може се рећи, спасао живот“, рекао је „Протока“ дописнику.

Војник је касније погледао карту и тако измерио раздаљину коју је тог дана прешао – рањеног саборца носио је 9,7 километара.

„Носио сам га на себи док су дејствовале ‘птичице’ (дронови), осам пута сам се заједно с њим склањао у заклон. Очигледно је изгубио много крви. Касније ме је пронашла група за евакуацију и предао сам им га“, испричао је.

У августу је други руски војник испричао да му је фотографија његове ћерке помогла да преживи тешке повреде ногу и леђа које је задобио током извиђачке мисије, док је два дана пузећи покушавао да стигне до руских ровова.

Чланак Херојски подвиг руског војника: Носио повређеног саборца 10 километара да би му спасао живот се појављује прво на ИСКРА.

© POOL /

Руски председник Владимир Путин састаће се са кинеским лидером Си Ђинпингом на маргинама Самита АПЕК-а у Шенжену, док је трилатерални састанак са шефом Беле куће Доналдом Трампом за сада неизвестан, изјавио је помоћник руског лидера Јуриј Ушаков.

„Постигнут је договор. Наш лидер ће се састати са кинеским председником, то је сигурно. Али тешко је још рећи које време или оквир ће бити изабран за ово у распореду самита“, рекао је Ушаков новинарима.

Ушаков је истовремено нагласио да још нико није предузео практичан рад на могућем састанку Путина, америчког лидера Доналда Трампа и Си Ђинпинга на самиту АПЕК-а.

Одржавање трилатералног састанка лидера Русије, Сједињених Држава и Кине на самиту АПЕК-а зависиће, између осталог, од учешћа Трампа на догађајима у Кини, објаснио је Ушаков.

„Пошто је Кина домаћин самита АПЕК-а, претпостављам да ће наши кинески пријатељи прво послати нацрт програма самита свим учесницима. Овај програм ће очигледно укључивати неке посебне термине за билатералне састанке, а могуће и за трилатералне. Ако Трамп потврди своје учешће — не мислим да је још 100 одсто потврђено — могућност одржавања трилатералног састанка зависиће од тога. Али домаћин (самита, кинески председник) ће, наравно, то иницирати“, рекао је Ушаков.

Самит АПЕК-а ће се одржати 18. и 19. новембра у кинеском граду Шенжену.

Путин примио рођенданску честитку од Сија

Руски председник Владимир Путин ће поводом свог рођендана, 7. октобра, имати низ телефонских разговора са страним лидерима, најавио је Ушаков.

Многи страни лидери су послали Путину писане честитке за рођендан, укључујући и кинеског председника Си Ђинпинга, истакао је он.

Посета Туркменистану и учешће на Савету лидера ЗНД

Поред тога, он је најавио да ће Путин боравити у радној посети Туркменистану од 8. до 9. октобра.

Током посете Туркменистану, руски председник ће учествовати на Савету шефова држава ЗНД и Каспијском самиту о животној средини, нагласио је Ушаков.

Није искључио да ће председник обавестити стране лидере о ситуацији у Украјини.

„Ове, 2026. године обележава се 35. годишњица Заједнице независних држава. Ово означава важну историјску прекретницу“, рекао је помоћник руског лидера.

Лидери девет земаља ЗНД учествоваће на Савету шефова држава ЗНД, констатовао је он.

„Поред лидера Туркменистана и Русије, ту су председник Азербејџана, премијер Јерменије, председник Белорусије, председник Киргистана, председник Казахстана, председник Таџикистана и председник Узбекистана“, изјавио је помоћник руског председника.

Председавање ЗНД-ом биће пренето на Узбекистан 1. јануара 2027. године. Ова одлука ће бити донета на састанку Савета шефова држава организације у Туркменистану, истакао је Ушаков.

Каспијски самит о животној средини

Каспијски самит о животној средини одржаће се одмах након завршетка проширених преговора, односно 9. октобра. Међу учесницима састанка су сви лидери каспијске „петорке“ земаља (Русија, Туркменистан, Казахстан, Иран и Азербејџан), рекао је Ушаков новинарима.

Председников помоћник је напоменуо да су приобалне државе заинтересоване за размену мишљења о свим питањима која се односе на заједнички живот на обалама Каспијског језера.

Он је додао да је на самиту планирано да се одрже говори лидера свих пет каспијских земаља и да се усвоји заједнички завршни документ .

Истовремено је нагласио да неће бити обраћања руског лидера новинарима.

Поред тога, првог дана посете, Путин ће се састати насамо са туркменистанским председником Сердаром Бердимухамедовим.

Догађај ће се одржати у Националној туристичкој зони Аваза, туристичком комплексу на источној обали Каспијског мора, који се налази у близини града Туркменбаши.

Трговински промет Русије и ЗНД у порасту

Руски језик је уједињујућа сила широм ЗНД-а, оценио је помоћник руског лидера.

Поред тога, он је објавио да је трговински промет Русије са партнерима из ЗНД премашио 110 милијарди долара до 2025. године, а порастао је за додатних 12 одсто у првој половини ове године.

Земље ЗНД су изградиле стабилну финансијску инфраструктуру, а готово сва међусобне трговинске трансакције унутар Заједнице се обављају у националним валутама, истакао је.

Састанак Путина и Пезешкијана

Путин ће се, такође, састати са иранским председником Масудом Пезешкијаном 9. октобра.

Лидери ће разговарати о хитној ситуацији на Блиском истоку и билатералној сарадњи, додао је помоћник руског председника.

Лавров на Савету шефова дипломатија ЗНД

Савет министара спољних послова ЗНД одржаће састанак 7. октобра (пре самита), на којем ће Русију представљати руски министар спољних послова Сергеј Лавров, најавио је Ушаков.

Чланак Кремљ открио када се састају Путин и Си – могућ сусрет и са Трампом? се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ЛОС Анђелес и Сан Дијего би могли бити уништени у сукобу са Ираном, изјавио је амерички председник Доналд Трамп.

„Желим да видим грандиознну победу, ви желите да видите грандиознну победу, јер би она потврдила све што смо урадили. <…> Они (Иранци) су у стању да униште цео град. Нека униште Лос Анђелес, нека униште Сан Дијего. То је веома мала цена коју треба платити“, изговорио је и наставио:

„А ово са Ираном биће готово врло брзо. У ствари, безмало је готово“, рекао је бирачима у Небраски.

По Трамповим речима, могући губити и економска цена рата само су пропратни  фактори сваког оружаног сукоба:

„То што цене мало расто – то је вештачка појава. То је мала цена за безбедност света и наше земље“.

Поновио је да ни уништење великих градова на западној обали САД неће бити критична препрека за достизање националних циљева.

Притом је опет нагласио: „Чак и ако униште Лос Анђелес и Сан-Дијего – то ће бити веома мала цена коју бисмо платили за грандиозну победу“.

Оценио је да „ситуација са Ираном надаље може имати повољан и жесток сценарио“.

И нагласио: „Мораћемо да се определимо. Да донесемо одлуку о конфликту са Ираном“.

Техеран је у међувремену поново објавио да ће Ормуски мореуз остати затворен док се не заврши америчка интервенција у региону.

Вашингтон је, контрирајући, обновио поморску блокаду Ирана.

Претходно је Иран представио САД седмодневни план за отварање водног коридора у замену за укидање блокаде лука.

Трамп је одбио тај предлог.

Чланак Трамп: Чак и ако нам Иран уништи Лос Анђелес – то ће бити мала цена за нашу грандиозну победу се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Ilya Pitalev /

Москва зна да НАТО израђује план рата против Русије и остаје на опрезу, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

„Чујемо шта се говори, али остајемо на опрезу и пре свега се бавимо решавањем задатака које је поставио председник у оквиру Специјалне војне операције: спречавање било каквих претњи по Руску Федерацију од стране наших западних суседа“, рекао је Лавров, одговарајући на питање о наводима да НАТО израђује план за случај напада Русије.

Према његовим речима, руководство НАТО-а раније је уверавало Москву да се Алијанса не припрема за напад на Русију.

„Гледам на ово филозофски: једног дана говоре једно, другог дана – друго. Када смо дали веома јасно саопштење поводом претњи балтичких земаља и других чланица НАТО-а, које су се отргле контроли, да ће напасти Калињинградску област, и када смо одговорили на те неприхватљиве изјаве, одмах смо добили уверавања од генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа и господина Витакера, представника САД при Северноатлантској алијанси у Бриселу, да НАТО нема планове да нападне Русију и да је НАТО одбрамбени савез“, рекао је Лавров.

Он је напоменуо да је Русија много пута чула да је НАТО одбрамбени савез, али то није спасило Југославију.

„Много пута смо чули да је НАТО одбрамбени савез, али то није спасило Југославију, није спасило Авганистан, није спасило Либију. Мада, ни саме снаге НАТО-а у тим земљама нису баш добро прошле. А сада покушавају да прошире своје војно присуство на Далеки исток, као и на југоисточну и североисточну Азију“, истакао је Лавров.

Он је подсетио да су балтичке државе и друге чланице НАТО-а раније упућивале претње Калињинградској области и да је Русија на то јасно одговорила.

„На форуму ‘Валдај’, председник (Владимир Путин) дао је изузетно јасан одговор на питање шта би се догодило уколико би Калињинградска област била нападнута. Рекао је да ће одговор на напад на Калињинградску област, или на било коју другу област Руске Федерације, бити исти“, закључио је Лавров.

Чланак Москва о плановима НАТО-а за рат против Русије: На опрезу смо – видели смо шта је било у Југославији се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias

Француски председник Емануел Макрон са сваке конференције за новинаре упућује Москви нове ратне претње, што, само по себи, делује апсурдно. Он све чешће помиње и „ратну економију“, „силу која успоставља равнотежу“ и прича о Европи која мора научити да „размишља као сила“.

Можда његове речи неком звуче као речи великог стратега или одлучног ратног команданта. Другима, као израз фрустрације, огорчености. Шта се заиста крије испод Макронове ратоборности?

Изнутра, унутар Француске, ствари изгледају значајно другачије. Француска је данас уједињена једино у мржњи према свом председнику, пише геополитичар са Панафричког универзитета Мохамед Ламин Каба за сајт „Њу истерн аутлук“. Постоји доиста зјапећи јаз, додаје он, између ратних планова које је овај генијални „стратег“ исцртао на мапи света и реалног стања у земљи.

На почетку свог првог мандата, 2017. године, Макрон је рекламиран као „нови спаситељ Европе“ и као „весник европског бољег сутра“. Сувласник „Монда“ га је тада поредио са Наполеоном на Јени.

Ипак, ако су таква историјска поређења баш нужна, Макрон највише одговара Наполеону Трећем – „последњем француском императору“, чије се су амбиције налазиле у огромном раскораку са реалним могућностима. Наполеон Трећи, учесник Кримског рата, окончао је своју владавину Битком код Седана, у Француско-пруском рату који је сам започео.

Француска данас пролази кроз сличну серију дипломатских понижења, каже овај геополитичар. Француски председник требало би да тога буде свестан: свака његова ратоборна изјава, која не доноси опипљиве последице, само исписује ново поглавље у дипломатском понижавању Француске.

Како примећује Каба, Макронова оштра реторика оцртава неповратан геополитички пад Француске.

Држава – празна љуштура оптерећена дуговима

Обратимо се језику бројки, које имају ту предност што не лажу.

Државни дуг Француске достигао је критичан ниво: закључно са септембром 2026. године, он износи готово 119 одсто БДП-а – премашујући цифру од 3.595,5 милијарди евра у апсолутном износу – а према прогнозама Банке Француске и француског Министарства финансија, очекује се да ће та цифра до краја 2026. достићи историјски максимум од 119,3 одсто.

Овај структурни банкрот, примећује Каба, праћен дефицитом већим од пет одсто БДП-а, дефинитивно је срушио илузије о макроекономској контроли, а догма о  „менаџерској строгости“ претворила се у гротеску.

Након што јој је агенција „Скоп рејтингс“ снизила кредитни рејтинг на А+, Француска је принуђена да моли за кредите на тржиштима обвезница. Само камате на кредите се за фискалну 2026. годину приближавају износу од 67 милијарди евра.

Како уочава овај геополитичар, неспособна да улаже у јавне службе и образовање, влада намеће све ригидније мере штедње, а ово буџетско гушење подстиче друштвене нереде и претвара државу у празну љуштуру оптерећену дуговима.

Макронов рејтинг пао је на само 18 одсто, што је најнижи ниво одобравања које је забележио неки француски председник. Свега 18 одсто Француза данас мисли да је Макрон „добар председник“, што је пад од седам процентних поена од краја јуна према анкети Одоксе-Маскаре, коју је објавила телевизија БФМ.

Ово истраживање долази у тренутку када се Макрон суочава са гневом бирача због цена горива. Уосталом, Макронову владавину обележио је дуг низ политичких превирања, попут побуне „жутих прслука“.

Француска на ивици потпуне рецесије

Последњих година, пише аналитичар Олег Нестеренко за сајт „Геополитика“, владајуће политичке снаге у Француској су навикле да за своје унутрашње проблеме оптужују Москву. „Руска претња“ је постала средиште њихове политичке агенде.

Већ годинама, европска политичка класа, оријентисана ка НАТО-у – чија је кључна компонента политичка фракција Макрона – учинила је сопствени политички кредибилитет директно зависним од исхода рата који Северноатлантска алијанса води против Русије.

То је било стратешко коцкање, додаје овај аналитичар, које се заснивало на уверењу – проистеклом из површних и несистематских процена фундаменталних параметара руског политичко-економског и социокултурног модела – да ће руска економија и целокупан политички систем неизбежно колабирати пред здруженим притиском трансатлантске коалиције.

Према подацима организације „Медијска опсерваторија“, водећи француски медији сада посвећују чак 62 одсто извештавања садржајима који руску претњу приказују на алармантан начин, што представља пораст у односу на 34 одсто из 2023. године. Насупрот томе, извештаји који се односе критички према потезима Макронове владе у вези са сукобом у Украјини чине мање од пет одсто свих објава о овој теми.

Све се то поклапа са наглим погоршањем социоекономских показатеља у Француској. Ова земља се, подвлачи овај аналитичар, тренутно налази на ивици потпуне рецесије. Сукоб на тлу Украјине, праћен погоршањем економске ситуације, изазвао је замор француске јавности.

Другим речима: Французи више не верују свом председнику ни сопственим медијима.

Ноћне море Пете републике

Једна невоља, међутим никад не долази сама.

Покренут крајем септембра у Кретеју, пре него што је захватио департман Сена-Сен-Дени, сматра Каба, покрет средњошколаца против политике владе у образовању прешао је тачку без повратка.

До 1. октобра, талас незадовољства се проширио и на универзитетску средину: више од десет великих факултета и амфитеатара је паралисано, а побуна средњошколаца и студената, додаје он, представља историјску ноћну мору Пете републике.

Радикализација блокада сада се шири по великим градовима, од Париза до Марсеја, што доводи француско друштвено ткиво на ивицу пуцања. Макрон, међутим, остаје слеп и глув за истинске проблеме сопствених грађана.

Неспособна да угаси своје унутрашње пожаре, Јелисејска палата је прибегла ратној реторици, која је посебно ескалирала 26. фебруара 2024, када је Макрон претио слањем копнених трупа у Украјину.

Глумити чврстину према нуклеарној сили (Русији), док се школе, једна за другом, урушавају, представља трагичну фарсу, пише Каба. Овој фарси је претходило протеривање француских оружаних снага из Малија, Буркине Фасо и Нигера 2022. и 2023. године, што је означило слом француске сфере утицаја у Африци.

Спој буџетског колапса, дипломатске парализе и народног гнева даје слику будућности без излаза. Историја би, додаје Каба, могла упамтити „фарсични пад краља без краљевства, срушеног устанком средњошколаца, студената и истинског народа“.

Француске трупе учествују у рату против јеменског народа

Постоји, међутим, још један аспект Макронове спољне политике, који, за разлику од отвореног мешања у конфликт на тлу Украјине, француска влада настоји да прикрије. Како пише чувени француски публициста Тијери Мејсан, Макрон тихо увлачи Француску у нови верски рат на Арапском полуострву.

Тиме је Макрон, додаје овај аутор, тихо ускладио своју спољну политику са политиком англосаксонских сила. Као залог посвећености, он је једнострано одлучио да пошаље француске трупе у верски рат против јеменског народа.

Рат у Јемену је наставак рата који је почео 1990-их, то је рат за ослобођење читавог јеменског народа, због чега се покрет Ансар Алах не може назвати посредником Ирана.

Француска, пише Мејсан, доживљава тренутак врхунске обмане и хипокризије. Макрон чини све што може да прикрије учешће француских оружаних снага у овим ужасним сукобима, додаје овај публициста, који означавају праву издају француских националних идеала.

Током 24. и 25. августа 2026. године, Макрон је у Јелисејској палати угостио саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана. Стварни значај овог састанка је био у томе да су две земље, Француска и Саудијска Арабија, учврстиле своје стратешко партнерство.

У заједничком саопштењу, обе земље су поново потврдиле своју подршку такозваном Јеменском председничком савету, који „влада Јеменом“ из хотелских апартмана у Ријаду. Такође, осудиле су нападе које су „Хути извршили на цивилну инфраструктуру и виталне објекте Краљевине“. Француска се тако сврстала на једну страну у текућем сукобу.

Макрон – одани савезник англосаксонских сила

Осим тога, Макрон је 22. септембра објавио поруку на свом налогу на мрежи Икс: „По доласку у Њујорк, састао сам се са председником Трампом. Одлучили смо да заједнички делујемо како бисмо ублажили тензије на тржиштима енергената, заштитили критичну инфраструктуру на Блиском истоку и обезбедили слободу пловидбе Ормуским мореузом“.

Такође, Макрон је 24. септембра дао интервју у коме је изјавио да ће послати трупе ради обезбеђивања луке Јанбу – терминала саудијског нафтовода „Исток-Запад“, познатог као „Петролајн“.

Данас се Доналд Трамп више не залаже за мир, каже Мејсан, као што је то чинио током свог првог мандата. Још од афере Епстин, он је дозволио да се политика америчке „дубоке државе“ – коју заступа његов подсекретар за ратне послове Елбриџ Колби – неометано спроводи.

Одлука Макрона неће обезбедити Французима енергетску сигурност. Напротив, она ће довести до раста светских цена нафте, пише Мејсан, и само продубити светску енергетску кризу.

Тиме је Француска – некад, у време генерала Де Гола, независна земља – поново подржала политику англосаксонских сила. Високу цену за то платиће француски народ.

Чланак Суноврат Пете републике: Куда плови „лађа француска“? се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Stock foto/Matteo Della Torre/NurPhoto

Уколико дође до блокирања руског сателитског система „Рассвет“, сателити „Старлинка“ ће падати као украси са божићне јелке, упозорио је Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије.

„‘Блокирање’ руског сателитског система ‘Рассвет’ на захтев кијевског глупана значи само њено уништење. А то би довело до космичког рата пуних размера. Надам се да Американци то разумеју. Јер би тада њихови сателити ‘Старлинка’ у ниској орбити падали као украси са увеле јелке“, написао је Медведев на Телеграму.

Реакција Медведева дошла је пошто је Владимир Зеленски у међувремену више пута тражио од председника САД Доналда Трампа да блокира руски сателитски комуникациони систем „Рассвет“.

„Не вриједи започињати велики рат због човјека, он је своју шансу прокоцкао. Значи да Трећи свјетски рат може да почне ако Пентагон ракетира сателит ТВ Раша тудеј. Не сумњам да ће, у том случају, Руси узвратили уништењем CNN-a. Има ли шансе да неко у паузи окрене врући телефон и каже доста!!!. У тренутку када су у атомској ватри изгорјела само ђавоља посла?!“, написао је још пре 11 и по година Емир Кустурица, цртајући ситуацију у којој се свет данас налази.

Још маја 2015. док је свет, у односу на данашњу ситуацију, живео последње године каквог-таквог мира, Кустурица је у ауторском тексту „Како ће почети Трећи свјетски рат?“ који је објављен на порталу „Искра“ констатовао да „није човјек кога не мучи то питање“.

„У ствари ми се плашимо да не изгоримо у атомском паклу! И што је најгоре у њему би горили сви. И они што су покушавали да буду добри и жртвовали се и олош! У истој атомској ватри! Има ли, онда, за човјека наде или је он дефинитивно изгубљен случај!?!“, написао је тада Кустурица.

Велики редитељ у тексту констатује да је „на планети сада све другачије него што је било за вријеме Хладног рата“, да је „због тога  бесмислено говорити о повратку на старо стање ствари и изнова слушати Хенри Кисинџера како нас плаши“.

„У међувремену је Кина постала најснажнија свјетска економија, Русија се опоравила од перестројке, Индија прераста у џина! Војни стручњаци не оспоравају да Американци имају најорганизованију војску, али постоје нерјешиве загонетке за НАТО генерале који су једну од руских ракета назвали САТАНА. Она има три бојеве главе које лете према циљу удаљеном 11.000 километара при том ни једна не зна којим ће путем до циља. Али, тврде стручњаци, стиже тамо гдје треба“, наводи Кустурица.

Редитељ те 2015. примећује да се са „том ракетом и бројним иновацијама у руском наоружању појавила и телевизија Раша тудеј.

За њега „тајна успјеха те телевизије је разбијање holiwood-CNN-овског стереотипа о добрим и лошим момцима гдје су редовно, црнци, хиспаници, Руси, Срби били зликовци, а бијели Американци су како год окренеш ОК“!

„Непрестано због РТ негодују конгресмени али и запослени у Стејт департменту. Џим Кери министар иностраних послова САД је најгласнији. (…) Керију и конгресменима смета, дакле, што РТ шаље сигнал да свијет није одређен само фатализмом либералног капитализма, да САД уводи свијет у хаос, да Монсанто не производи здраву храну, да је Coca-Cola идеална за чишћење раткапни на аутомобилу, а не за људски желудац, да је у Србији проценат људи који умиру од рака нагло порастао због бомбардовања НАТО-а 1999, да социјална карта Америке пада из дана у дан, да су отисци прстију CIA на украјинској кризи и да су Black Watersi пуцали у украјинску полицију, али и на активисте Мајдана?!“, пише Кустурица.

Он 2015. долази до закључка да ипак „тренутна напетост између Русије и Америке око Украјине не личи на сукоб који може да прерасте у атомски рат!“.

„Не само због Сатане и тенка Армате него и због оне војне параде на којој је Владимир Владимирович са кинеским предсједником све вријеме разговарао. Да ли су се тада договорили да, како јавља Раша тудеј, повећају проценат размјене роба преко јуана и рубље и да ове године увећају седам посто ту размјену што је ништа друго до најава испадања долара, у блиској будућности, из игре на евроазијском континенту. Да ли због због тога Џон Керy изненада заказује састанак са руским колегом и жури у Сочи! Да ли има задатак да увјери Лаврова како је Русији боље да буде у савезу са бијелима него жутима, или има неку понуду да разлабави везу између Москве и Пекинга!“, навео је Кустурица.

Остао је тада записан и његов став да „како вријеме буде одмицало Раша тудеј ће све више демистификовати Амерички сан, а у ударним терминима ће истине деценијама скриване од очију и срца просјечних Американаца улазити у њихове домове и бити исказане на перфектном енглеском, боље артикулисаном од онога који се користи на CNN-у“.

„Шта ако за три године Раша тудеј објави да долар више није трансакциона валута у еуроазијској зони, а Кинеска инфраструктурна инвестициона банка постаје оно што је данас Свјетска банка! Када до тога дође биће још много акција попут оне у Куманову гдје су опет видљиви отисци прстију организатора?!. Ту смо видјели како Запад и Европа не жале македонске полицајце а ми смо оплакивали страдалнике од терориста у Паризу! Што упућује да ни повод за рат неће бити смрт неког војника“, записао је те 2015. Емир Кустурица.

Чланак Кустурица ово предвидео пре 11 година: Хоће ли сателити „Старлинка“ падати са неба се појављује прво на ИСКРА.

© REUTERS Fabrizio Bensch

Мерц је у Кијеву могао да осети шта се тамо заиста догађа, зато не треба да чуди позив на прекид непријатељства. Позив је заправо маневарски потез, због веома тешке ситуације у коју је запао Владимир Зеленски због ситуације на терену. Али је и маркетиншки потез. Очигледно је тешка ситуација у којој се Мерц налази у Немачкој.

Ово за Спутњик каже некадашњи југословенски амбасадор и председник Српског дипломатског клуба Милисав Пајић коментаришући изјаву канцелара Фридриха Мерца да је Немачка спремна на мировне преговоре о Украјини:

„Ово је тактички потез који треба да издејствује предах за Украјину која трпи ударе, да се некако консолидује“.

Немачки канцелар Фридрих Мерц се у недељу, током изненадне посете Кијеву, обратио председнику Русије Владимиру Путину и изразио спремност за мировне преговоре о Украјини.

Мерцов позив на мир

„Спремни смо да разговарамо о путевима за окончање сукоба “, рекао је Мерц и додао да би преговори могли да почну тек након што „утихне оружје“.

Упоредо с овим позивом он је најавио нови пакет војне помоћи за Украјину од милијарду евра и додатних 350 милиона евра за подршку енергетском сектору.

Изненадна посета немачког канцелара Кијеву, догодила се у дану када је Министарство одбране Русије саопштило да изводи масовне ударе на тај град и друге украјинске регионе , као одговор на потезе Зеленског који је покушао да спречи гласање за Државну думу Русије терористичким нападима на цивилне циљеве на територији Руске Федерације.

Међутим, проблем је што Мерц више нема капацитет, ни легитимитет да повлачи потезе ни у самој Немачкој, јер му је подршка грађана на историјском минимуму.

И баш у тренутку кад се нашао у политичком колапсу код своје куће, решава крупна светска питања, иако је до јуче предводио екипу европских јастребова ратнохушкача против Русије.

Пајић верује да се и сам Мерц уверио како на терену стоје ствари:

„Суштински, у Мерцовој изјави не видим никакве понуде за било какав мир , већ је ово један тактички потез. И сам је обзнанио да је Немачка наменила нова средства за наоружавање Украјине. Та средства сигурно не могу да се реализују у кратком периоду, пошто су њихови арсенали мање, више празни. Украјина је под ударима и на ратним резервама“.

Потезе диктира притисак из Немачке

Интересантно је да је Мерц током посете Кијеву најавио нову помоћ у наоружању Украјини, али је истовремен одбацио став оних немачких грађана који изражавају незадовољство због континуиране помоћи Берлина Кијеву.

Пајић каже да је канцелар приморан на овакав потез , управо због грађана Немачке. Притиснут је јачањем Алтернативе за Немачку, његова партија на последњим изборима прошла је катастрофално.

„У Берлину чак није успела ни да пређе изборни праг. Он заправо покушава да утиша неке гласове у самој Немачкој о потреби успостављања дијалога и контакта са Москвом, а с друге стране да истовремено покуша да ојача Украјину – што је на линији Немачке политике о потреби стратешког пораза Русије“.

Дакле, и ову изјаву Мерца треба читати искључиво као политички маркетинг:

„Наравно, Русија ће сигурно прихватити разговоре, али ту нема никакве промене у политици, већ је више једно унутрашње и спољнополитичко маневрисање . Мерцова политичка позиција у Немачкој је врло слаба и потребно је да покаже тобоже неку иницијативу да би тај тренд падања популарности и подршке ЦДУ на неки начин успорио, јер долазе прави, кључни избори током идуће године“.

Без промене политике према Русији

Пајић верује да је и Руској Федерацији јасно да је Мерцов позив у суштини маркетиншки потез , а да би био погрешан потез да у овом тренутку пристане на било какво примирје.

Он подсећа на Мински споразум, који је друга страна искористила за наоружавање, а не за постизање стварног мира:

„ Ништа се у Немачкој политици није променило . Ово је политички маневар који има за потребу да се немачкој јавности прикаже како је та држава спремна за дијалог са Русијом, а с друге стране и даље наоружавају Украјину. То је у најмању руку противуречно“, закључује Пајић.

Током посете Кијеву немачки канцелар објавио је и да намерава да тражи убрзани приступ Украјине Европској унији и предложио поновно отварање дискусије о придруженом чланству.

Чланак Суноврат једног јастреба: Мерц више нема са ким да преговара ни у Берлину – а камоли у Москви! се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Peter Dazeley

Чак 83 одсто Холанђана сматра да њихова земља не би требало да исплаћује одштету због своје прошлости везане за ропство, показала је најновија анкета.

Резултати ове анкете, спроведене за РТЛ, објављени су два дана након што је холандски премијер Роб Јетен на редовној конференцији за новинаре изнео сличан став, наводећи да неће бити исплате одштете након студије о колонијалној улози династије Орање-Насау.

„Ако питате Холанђане да ли наша земља треба да плати одштету за своју прошлост везану за ропство, резултат је веома јасан: ми то не желимо“, рекао је анкетар РТЛ-а. Само осам одсто испитаника подржава ту идеју, додао је он.

„Велика већина испитаника је против. Противљење је најизраженије међу гласачима деснице, али видим и значајан отпор међу присталицама левичарских странака“, додао је он.

Мањи део анкетираних, њих 38 одсто, сматра да се колонијалној прошлости посвећује превише пажње.

Већина, међутим, сматра да је тренутни ниво пажње одговарајући или да би могао да буде и већи, преноси данас Нл тајмс.

Готово четвртина младих, или 24 одсто њих, сматра да се овој теми посвећује премало пажње, док међу особама старијим од 65 година, тај проценат износи 6 одсто.

Чланак Кад прошлост куца на врата, Холанђани се праве да нису код куће: Не желе да плате одштету за ропство се појављује прво на ИСКРА.

Дмитриј Медведев

Медведевљев интервју иранској Државној телевизијској и радио-дифузној агенцији изнео је најважнију поенту: Русија неће напустити Иран и јачаће односе са њим у различитим сферама, без обзира на Сједињене Државе. Стигла су нова времена и Русија се променила. Ружна прича која се одвијала пре 16 година, када је сам Медведев, садашњи заменик председника Савета безбедности, док је био председник Русије, одбио да испоручи Ирану ракете С-300 под притиском Вашингтона и Тел Авива, сада је немогућа. Москва се неће повиновати захтевима САД да свет нема посла са Техераном, са којим, према речима Медведева, развија „заједничке одбрамбене активности“, и „никада неће жртвовати“ односе са Ираном, „без обзира колико нас неко то тражи“.

Овај инцидент стар 16 година, који је нарушио имиџ Русије као суверене државе, дубоко је ранио иранско руководство и народ, али и патриоте Русије. Стога је кључни одломак у опширном интервјуу Димитрија Медведева иранским медијима, у којем је говорио у име Кремља, био управо овај:“Никада нећемо жртвовати наше односе са Исламском Републиком Иран, без обзира колико нас неко тражи. Ми смо стратешки партнери и то ћемо остати заувек.“

То се не каже пред целим светом ако постоји и најмања шанса да нећете одржати обећање. Хајде да прођемо кроз Медведевљев интервју, истичући кључне, најзанимљивије делове и оне који се односе на Русију. Постоји пет таквих тренутака.

1. Када и како су Русија и Иран постали савезници

Медведев је изјавио да су односи Русије са Ираном „на невиђено високом нивоу“ и изложио фазе које су две земље прошле на путу до ове тачке. Према његовим речима, „наше зближавање је почело средином прошле деценије, када смо водили заједничку борбу против тероризма у Сирији“, а тада су „направљени први кораци у вези са економским зближавањем две државе“.

Један такав корак био је закључивање Споразума о слободној трговини 2019. године – „тренутно је то већ пуноправни трговински споразум у оквиру Евроазијске економске уније“, где Иран има статус посматрача.

Захваљујући подршци Русије, Иран се такође придружио ШОС-у и БРИКС-у. Камен темељац сарадње између две земље био је Свеобухватни споразум о стратешком партнерству, потписан 2025. године, који је „поставио темеље за сарадњу у деценијама које долазе“ – „прва таква сарадња у вишевековној историји узајамних односа“.

Војна сфера је кључни аспект билатералних односа. Медведев је то потврдио:“Такође развијамо заједничке активности у сектору одбране на обострану корист. Придајемо велики значај томе.“

Заменик председника Савета безбедности Русије је такође посебно поменуо ваздухопловну индустрију (Русија је извршила неколико лансирања иранских сателита), енергетику, вештачку интелигенцију и мирнодопску нуклеарну енергију (Бушер). „Питање стварања још једне нуклеарне електране, као и нуклеарних електрана мале снаге, остаје на дневном реду.“ Медведев је назвао железнички пројекат Рашт-Астара, део међународног транспортног коридора Север-Југ, „једним од покретача развоја за деценије које долазе“ и да ће „ако се овај пројекат у потпуности спроведе, бити апсолутно прекретница“.

То значи успостављање копненог транспортног коридора за приступ Русије Индијском океану. У 2025. години, трговински промет између Русије и Ирана повећан је за више од 20%, „реализује се знатан број економских пројеката“, а залихе хране расту.

Око 10.000 иранских студената учи у Русији, а културни контакти су се проширили до те мере да сам Медведев, по сопственим речима, „већ почиње да разуме неке речи фарси језика“.

И он се такође диви чињеници да, „упркос драматичности ситуације, упркос тузи која је задесила ирански народ, упркос војним догађајима, Иран живи нормалан, испуњен живот“.

2. Подржавамо Иран у његовом рату са Сједињеним Државама

Све горе наведено (војна сарадња, лансирање сателита, трговина) већ се може сматрати активном подршком Русије Ирану у рату против Сједињених Држава. Али Медведев се ту није зауставио. Похвалио је Иранце што су Американцима очитали лекцију, објашњавајући САД да „морамо да преговарамо, а не да звецкамо мачевима – у супротном, свет се суочава са економским колапсом “. Иран је, према Медведеву, такође показао да сила има своје границе.

Бивши председник Русије је такође похвалио Иранце због њихове домишљатости: као одговор на америчку агресију и претње употребом нуклеарног оружја, употребили су своје оружје, користећи Ормуски мореуз као своје „термонуклеарно оружје“. Руски арапски пријатељи неће бити превише задовољни овом изјавом, а Иранци ће је ценити још више.

У том смислу, Медведев је понудио услуге Русије у преговорима око мирног окончања сукоба. Истовремено, портпарол Кремља, што су Иранци несумњиво такође високо оценили, критиковао је америчког председника Доналда Трампа због његовог гнусног напада на Иран и претње да ће „читава нација нестати“, рекавши да „ниједан светски лидер нема право да преузима мисију Свемогућег или Господа Бога“.

3. Иран је господар Ормуског мореуза

Медведев је изнео најбитнији став када је истакао „кључну улогу“ Ирана у обезбеђивању безбедности Ормуског мореуза. То се једноставно заснива на географији, као и на тренутном систему међународног права. Конкретно, на Конвенцији УН о поморском праву и другим међународним договорима. „И чини ми се да Иран прилично добро испуњава ову улогу“, нагласио је заменик председника Савета безбедности Русије.

Медведевљеве речи о томе да је Русија заинтересована за нормално функционисање и Ормуског и Баб ел-Мандебског мореуза, „али све мора бити урађено на основу нормалних, пуноправних споразума, а не под принудом или утицајем силе“, изгледа да значе само једно: жеље Ирана и његових савезника у региону (Хута) морају се поштовати; они су чувари капија оба мореуза.

4. Запад – напоље!

Медведев је отворено изјавио да су америчке војне базе на Блиском истоку постале „извор проблема“ за све земље у региону, па и за свет, уместо гаранција безбедности. Скренуо је пажњу на неоспорну чињеницу:“Чим ванрегионалне силе уђу у регулаторни процес у датом региону, очекујте проблеме. Иран је способан да све ове проблеме реши сам, ослањајући се на добру сарадњу са арапским светом, Турском и Русијом, која је такође део овог региона. Нама тамо уопште нису потребне ванрегионалне силе – ни Европљани, ни Британци, ни САД.“

Занимљиво је да Кина није посебно поменута, иако има интересе на Блиском истоку…

Медведев је оптужио америчку политику за „несмотреност“, рекавши да је њихов „покушај да насилно промене темеље политичког режима у Ирану и ефикасно га уклоне из редова снажних држава, заправо, довео до тога да много више држава разматра могућност набавке нуклеарног оружја“.

Медведевљеве речи су чак имплицирале да ако Иран одлучи да набави нуклеарно оружје, кривица за то ће пасти на очигледан напад САД (и Израела) против њега. Јер је напад довео до тога да „значајан број земаља, укључујући и оне на Блиском истоку, настоји да набави нуклеарно оружје, будући да су само нуклеарне бомбе, у суштини, способне да спрече глобални сукоб“.

Пошто је историја између Русије и Ирана имала разне фазе, Медведев је пожурио да увери иранску публику:“Не покушавамо да заузмемо ничије место. Немамо тај циљ, за разлику од западних земаља. Имамо своје интересе, имамо велику земљу која се зове Русија. Не желимо да вршимо притисак ни на кога, не размишљамо о сукобу ни са ким. Сасвим смо задовољни нашим срдачним односима са суседима…“

Медведев је целом свету објаснио да, као и Иран, Русија нема намеру да се потчини Западу, који „наставља да заснива своју политику на колонијалним схватањима“. Овде нема разлике између САД и Европе – Запад је по томе јединствен. Стога је „кључни правац“ за земље ШОС и БРИКС удаљавање од униполарног доношења одлука, демонтажа униполарног света и система неоколонијалних односа.

5. И мало о „несрећној“ Украјини

Медведев је јасно ставио до знања иранској публици и другима, да, баш као што Техеран ратује са Западом у свом региону, Москва ратује са Западом у свом региону и мора га победити на територији „несрећне“ Украјине, коју „западни свет, Северноатлантска алијанса користе као овна за пробијање тврђава“ против Русије. Није посебно поменуо Американце, али САД су члан оба савеза и играју водећу улогу. Дакле, ово је само по себи очигледно.

Истовремено, заменик председника Савета безбедности Русије позвао је на неповерење у искреност извињења Украјине за напад на ирански трговачки брод у Каспијском мору 25. јула. Називајући ову акцију „срамотном“ и „терористичком“, Медведев је упозорио да су извињења Украјине „безвредна“ јер Кијев „разуме само силу“. То је нешто чега су Иранци, наравно, веома свесни.

Па шта?

Медведевљев интервју је дошао у веома погодно време. Вероватно нисам једини који је био шокиран изјавама руског председника Владимира Путина током пленарне седнице Дискусионог клуба Валдај да су САД (тј. Трамп) направиле „грешку “, чак „огромну грешку“, убивши секретара Врховног савета за националну безбедност Ирана Алија Лариџанија и друге иранске лидере, укључујући врховног вођу Алија Хамнеија.

Јер то је, наравно, био злочин, а не „грешка“. И Медведев је то јасно ставио до знања својим интервјуом, који је, наравно, Путин одобрио. Руски председник је поштедео осећања Трампа, који је себе замишљао као Бога, али је одмах свима јасно ставио до знања да Русија неће прихватити такво понашање САД и да ће Русија наставити да помаже Ирану да порази америчку агресију и осигура да се то не понови. Ово је такође сигнал Сједињеним Државама, које се, заједно са остатком Запада, боре против Русије преко Украјине. Ако је тако, примите наше поздраве из Ирана . Ако ви можете, онда можемо и ми.

Сергеј Латишев

ИЗВОР: ТСАГРАД ТВ

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак МЕДВЕДЕВ: Русија неће напустити Иран се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/ Vyacheslav Prokofyev/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Руски председник Владимир Путин упозорио је данас да коришћење вештачке интелигенције (АИ) без размишљања може да има неповољне и опасне последице.

„Ако се употреба вештачке интелигенције ограничи на то да ученици једноставно притискају дугме за одређени одговор, без коришћења мозга и тренирања неуронских мрежа, то, искрено речено, води ка неповољном и опасном исходу“, рекао је Путин на састанку путем видео-конференције са наставницима који су победили на сверуским стручним такмичењима.

Он је истакао да много тога зависи од наставника, чији је задатак да људе уче да током целог живота, самостално размишљају и настоје да сами постижу резултате.

Путин је, такође, рекао да деца која не користе вештачку интелигенцију постижу боље резултате.

Истовремено, председник је подржао идеју о стварању неуронске мреже у области образовања у Русији.

Иницијативу је покренуо Алексеј Морозов, победник такмичења „Наставник године 2026“. Он је предложио обуку вештачке интелигенције коришћењем стандардизованих образовних програма, уџбеника и верификованог садржаја како би помогао наставницима да припреме презентације, медијске материјале и дигиталне апликације за часове.

„Идеја је апсолутно исправна. Потребна нам је јединствена платформа или јединствена информациона мрежа која би објединила све што сте управо поменули“, приметио је председник.

Према његовим речима, како ће Русија одговорити на изазове 21. века у великој мери зависи од наставника.

Чланак Руски председник упозорио: Непромишљено коришћење вештачке интелигенције може имати опасне последице се појављује прво на ИСКРА.

© РИА Новости/Виталий Белоусов

Појачавање руских удара на војне објекте у Украјини има за циљ да се Владимиру Зеленском у што већој мери ограничи могућност да ескалира сукоб и нанесе штету руској економији, изјавио је за „Известију“ амбасадор за посебне задатке Министарства спољних послова Русије за злочине кијевског режима Родион Мирошник.

Руско Министарство одбране раније је саопштило да ће руски удари на војне објекте и објекте одбрамбене индустрије у Кијеву и другим регионима Украјине бити појачани.

Москва је упутила поруку након недавне изјаве Зеленског да ће кијевски режим повећати број удара на руске рафинерије нафте као одговор на руске ударе на објекте украјинске одбрамбене индустрије.

„Наш задатак је да Зеленског у што већој мери онемогућимо да спроводи било какву ескалацију или изводи ударе који би могли да нанесу штету руској економији“, рекао је Мирошник.

Министарство је такође навело да становници Украјине за то треба да криве шефа кијевског режима, јер Зеленски сноси личну одговорност за све што се дешава.

„Сада би становници Кијева требало јасно да ‘захвале’ Зеленском за претходну, такозвану четрдесетодневну кампању чији је циљ био да се Русија примора на преговоре, јер је оно што је Украјина радила током лета сада довело до ескалације на украјинској територији и повећања броја руских удара“, нагласио је Мирошник.

Чланак Мирошник поручио грађанима Кијева: Захвалите Зеленском на појачаним руским ударима се појављује прво на ИСКРА.

Getty © chrisdorney

Украјина ће платити цену за нападе на руску цивилну економску инфраструктуру, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, наводећи да руске снаге своја дејства спроводе као одмазду за те нападе.

„Желео бих да вас подсетим на изјаву председника (Русије Владимира) Путина да је управо украјинска страна, тачније кијевски режим, проширила списак циљева у оквиру руске цивилне економије. Оно што наше оружане снаге сада чине јесте да се баве одмаздом због тога. Украјина мора и платиће цену за та своја дејства“, рекао је Песков.

Говорећи о раду страних амбасада у Кијеву, Песков је рекао да одлуке о раду дипломата у том граду остају на земљама које тамо имају дипломатска представништва.

„Наставља се Специјална војна операција. Заиста, наше Министарство спољних послова и Министарство одбране су више пута издавали одговарајућа обавештења. Одлука је на земљама које имају дипломатска представништва у Кијеву. Наша војска наставља своја дејства“, рекао је Песков новинарима, одговарајући на питање да ли Кремљ сматра да европске дипломате намерно игноришу упозорења о опасности боравка у Кијеву и преузимају одговорност за потенцијалне ризике.

Руско Министарство спољних послова раније је саопштило да страни држављани и дипломате који нису напустили Кијев свесно излажу своје животе смртној опасности.

Чланак Кремљ упозорава: Украјина ће платити цену за нападе на руску цивилну инфраструктуру се појављује прво на ИСКРА.

© REUTERS Axel Schmidt

Посета канцелара Фридриха Мерца Кијеву, где га дочекују са одушевљењем, у оштром је контрасту са падом његове популарности у Немачкој, пишу медији.

„Онај ко у Кијеву добија овације, а доживљава пораз у Магдебургу, требало би да се запита: да ли је путовање у зону сукоба било обавеза или бекство? Одговор је непријатан: и једно и друго“, истиче се у чланку.

Према писању медија, Мерц је Украјину учинио централним елементом свог канцеларског мандата. Немачка је највећи појединачни донатор Кијева. Канцелар је у априлу склопио споразум о испоруци дронова са Владимиром Зеленским, а у недељу је обећао нове системе противваздушне одбране, додаје се у чланку.

Истовремено, како се наводи, Мерцов рејтинг у Кијеву је вишеструко већи него у Берлину.

„Немачки канцелар, који у Кијеву добија шест пута већу подршку него у Берлину, није само куриозитет већ и политичка дијагноза“, закључују медији.

Канцелар и Катарина Рајхе , министар привреде Немачке, допутовали су у недељу у Кијев у ненајављену посету.

Како су указали медији, Мерцову посету Кијеву засенило је такође и неслагање са Зеленским у вези са изгледима за улазак Украјине у Европску унију.

Раније је специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев рекао да Мерц жели да Немци престану да ленствују и да више раде за добробит Украјине, а све то зарад погоршања рата, а не покушаја постизања мира.

Чланак Мерцова „политичка дијагноза“: Овације у Кијеву, пад у Берлину се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Kay Nietfeld/picture alliance via Getty Images

Док Владимир Зеленски на сва звона објављује да су Украјина и Немачка потписале 15 споразума и документа о безбедносној сарадњи, производњи наоружања и набавци оружја од немачке индустрије, чија је вредност већа од 8,5 милијарди евра, из Пољске стиже упозорење да украјински званичници проневеравају страну финансијску помоћ.

Бивши пољски премијер Лешек Милер изјавио да Кијев проневерава страну финансијску помоћ и да су они који подржавају кијевски режим веома добро то знају, али радије не постављају питања.

Милер је позвао на обуставу помоћи Украјини све док Кијев не положи рачуне за претходно испоручено оружје и средства.

„Нико не пита шта се десило са 300 тенкова које смо послали у првој фази. Шта је било са тешком опремом, лакшом опремом… Нико не пита шта се десило са милијардама евра које смо донирали. Господин Зеленски једноставно дође и каже: ‘Дајте’, а ми дајемо“, навео је Милер.

На питање да ли сумња да се средства пребачена Украјини проневеравају, Милер је одговорио да то сви то знају.

Овај искусни политичар је изнео став да би Варшава требало да захтева извештај о томе како је њена помоћ искоришћена и да обустави даљу подршку уколико Кијев такав извештај не достави.

Зеленски је, подсетимо, на заједничкој конференцији за новинаре са немачким канцеларом Фридрихом Мерцем у Кијеву говорио о финансијској инјекцији из Немачке.

С друге стране, бивши пољски премијер је објаснио шта је суштинско питање.

„Позајмићу вам новац, али ми поднесите извештај о томе шта сте урадили са претходном траншом“,  изјавио је Милер.

Истакао је да без те помоћи, Украјина не би опстала.

„Али ми нисмо земља која обилује богатством… Имамо обавезе према сопственим грађанима и не можемо тек тако, без икаквог критеријума, да расипамо новац и опрему“, навео је бивши пољски премијер.

Пољска је била један од најчвршћих савезника Кијева у сукобу са Русијом, дајући милијарде евра у виду војне, финансијске и хуманитарне помоћи, а истовремено је коришћена и као кључно чвориште за западне испоруке.

Ипак, односи су се све више погоршавали због тога што Кијев одаје почаст украјинским нацистичким сарадницима повезаним са масакрима у Волинији током Другог светског рата, у којима су припадници УПА – организације повезане са Организацијом украјинских националиста (ОУН) – убили најмање 100.000 етничких Пољака.

Чланак Између корупције и слављења нациста: Зашто спонзори толеришу финансијске малверзације Кијева се појављује прво на ИСКРА.