© fakti.rs

ВОДЕЋИ западни медији се међусобно такмиче – ко ће лансирати сензационалнију верзију разлога због чега је шеф ЦИА Џон Ретклиф изненада посетио Москву.

Wall Street Journal (WSJ) је објавио ово тумачење бивше заменице директора Националне обавештајне службе САД Бет Санер:

„Сврха посете могла је бити преношење Русима упозорења: ‘Знамо да планирате да тестирате безбедност НАТО и његових балтичких граница, али вам саветујемо да то не радите.’“

Ову теорију понавља и амерички новинар Мајкл Вајс.

Друга хипотеза је да је Ретклиф руским тајним службама предочио  иницијативу да Русија и Украјина закључе мораторијум о ненападњу на енергетику, луке и инфраструктуру, као и закључе локално примирје у Сумској и Харковској области.

Појавиле су се и претпоставке да је Ретклиф у Москви преговарао о ослобађању Американца Чарлса Цимермана, осуђеног за шверц оружја (наводно је чак одлетео Ретклифовим авионом Боинг C-17 Глоубмастер III за САД).

Ретклиф је стигао у главни град Русије непосредно након „тихог“ ослобађања америчког држављанина Марка Фогела и помиловања другог Американца, Роберта Гилмана. У сваком случају, одмах по његовом одласку руски авион из специјалне ваздухопловне ескадриле „Русија“ одлетео је у САД. Кога је одвезао – није познато.

Међутим, CNN је сигуран да је посета директора ЦИА била повезана са Ираном.

Оценио је да се САД, које су заглављене на Блиском истоку, смртно плаше трансфера руске високопрецизне технологије и обавештајних података Ирану.

CNN сматра да је Ретклиф могао да Москви понуди нагодбу: Русија привремено „замрзава“ војну помоћ Ирану у замену за фундаменталну ревизију става САД према Донбасу и Новорусији и укидање најстрожих антируских санкција.

Војни аналитичар Скот Ритер је уверен да се Ретклифова посета Москви може сматрати почетком мировног процеса:

„Време је за украјинско финале. Рат је завршен. Сједињене Државе су изгубиле. НАТО је изгубио. Европа је изгубила. Украјина је изгубила. Сада је само питање: како да се Сједињене Државе извуку из те ситуације, а да притом сачувају образ. Директор ЦИА, који је водио тајни рат за промену режима у Русији – односно за свргавање Владимира Путина– сада је у Кремљу, где разговара о путу ка миру. Биће веома занимљиво видети шта ће се десити.“

Према неофицијелним информацијама, 10 америчких држављана притворених или осуђених за незаконите радње (посебно Стивен Хабард, који се борио на страни украјинских оружаних снага) налази се у руским затворима, а 48 Руса, чија имена нису откривена из безбедносних разлога, још је у америчким затворима.

Чланак CNN: Трамп је Русији преко Ретклифа понудио нагодбу поводом Ирана се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

РУСИЈА је значајно повећала економски и војни притисак на Украјину.

Толико да је интензитет тих акција упоредив са нуклеарном експлозијом.

Русија је појачала блокаду Одесе и Николајева — две критично важне луке на Црном мору. У суштини, одсекла је Украјину од Црног мора и увоза страног оружја, као и других виталних добара за њену индустрију. Све у свему, Русија није само повећала економски притисак на Украјину. Ово више није мали пожар, већ нуклеарна експлозија.

А шта се дешава на терену војно? Ракетни удари на Кијев, на критичне логистичке и производне објекте и напади на украјинске јединице дуж целе линије фронта.

Џонсон посебно наглашава да је Русија способна да даље интензивира нападе и на линији контакта и у позадинским областима Украјине:

„Руси су способни да мобилишу и у рат уведу још више ресурса. Дакле, Зеленски би могао бити приморан да напусти Кијев и пресели престоницу у Лавов“.

Ништа добро Украјини и Зеленском не предвиђа ни други амерички војни експерт Данијел Дејвис:

– Русија може да уништи све што сматра потребним у Украјини. Више од половине складишног простора у Кијеву пре рата је већ уништено. Само замислите: половина целокупног градског складишног капацитета је већ нестала. Наравно, све се то дешава у контексту тога што украјинској страни понестаје ракета пресретача. То значи да шта год Русија жели да уништи, уништиће.

– Ситуација се за Украјину очигледно погоршава дуж целе линије фронта, у стратешким областима и дубоко у земљи. Када Русија користи клизне бомбе – то је апсолутно разарајуће. А има и значајну предност у артиљерији.

Чланак Џонсон: Интензитет руских удара по Украјини сада је упоредив са – нуклеарном експлозијом се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Европски дан сећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима треба да буде дан истине, опомене и једнаког пијетета према свим невиним жртвама, изјавио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

„Нажалост, и ове године смо сведоци политике селективног сећања у Хрватској где су представници власти поново искључиво говорили о злочинима комунистичког и италијанско-фашистичког режима, док су прећутали злочине усташког геноцидног режима и масовно и систематско страдање Срба, Јевреја и Рома“, рекао је Линта, пренео је Танјуг.

Како се наводи у саопштењу, Линта је нагласио да је посебно лицемерно када се хрватски политичари позивају на европске вредности и осуду тоталитаризма, а истовремено у Хрватској се дуги низ година води политика рехабилитације и релативизације усташтва и НДХ, као и истицања усташких симбола, али и умањивања и негирања страдања српског народа.

„Политика двоструких стандарда се најбоље види управо у односу према жртвама. Док хрватске институције предузимају активности на проналажењу, ексхумацији и достојанственој сахрани посмртних остатака припадника усташког режима, српске жртве усташког геноцида и даље чекају на ексхумацију, идентификацију, достојанствену сахрану и обележавање огромног броја места страдања“, казао је он.

Линта је истакао и да је председник Хрватског сабораГордан Јандроковић поводом европског Дана сећања (23. август) посетио Голи оток и Раб, места страдања жртава комунистичког режима, а није посетио Слану и Метајну на острву Паг, где су били усташки логори, где је, како је додао, према истраживањима историчара Ђуре Затезала у логору Слана за мање од два месеца 1941. убијено више од 8.000 Срба и Јевреја.

„Неприхватљиво је да се само говори о комунистичким злочинима, док се злочини усташког геноцидног режима плански потискују у други план. Политика двоструких стандарда према тоталитарним идеологијама недвосмислено потврђује да у Хрватској не постоји истинско и свеобухватно суочавање са злочиначком прошлошћу. Европа не сме бити простор у којем се једне жртве памте, а друге прећуткују“, нагласио је председник Савеза Срба из региона.

Према његовим речима, Европска унија има обавезу да принципијелно тражи од Хрватске да јасно и недвосмислено осуди усташтво, да НДХ назове оним што је била – „геноцидни усташки режим“, као и да коначно призна и достојанствено обележи страдање српског народа.

Чланак О европском Дану сећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима: Ко (не) помиње жртве усташа се појављује прво на ИСКРА.

© Stock Adobe (Anton Gvozdikov, iamchamp)

Русија је ове године учврстила четврту позицију, међу највећим светским економијама по паритету куповне моћи. Економисти указују да су успеху руске економије, упркос америчким и европским санкцијама, допринели значајне домаће сировине, вешто управљање постојећим ресурсима и окретање ка новим тржиштима, пре свега у азијским земљама.

Руска привреда је прошле године постала четврта највећа светска економија, са БДП-ом који је први пут премашио седам билиона долара, а подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) показују да је ту позицију задржала и у 2026. Испред руске привреде су само Кина, САД и Индија, док су све европске економије, укључујући и немачку – иза. Према прогнози ММФ-а, БДП Русије у смислу паритета куповне моћи достићи ће приближно 7,34 билиона долара ове године.

Стручњак за економску дипломатију Синиша Пепић каже за РТ Балкан да вест о Русији као четвртој економији света по паритету куповне моћи није само статистички занимљив податак, већ показатељ да су процене о брзом економском слому под теретом санкција биле претерано поједностављене. Он указује да паритет куповне моћи, за разлику од номиналног БДП-а, боље одражава стварни обим робе и услуга које једна економија може произвести и потрошити унутар сопственог система.

„У том смислу, руска позиција говори о значајној производној, енергетској и ресурсној бази, као и о способности економије да се прилагоди промењеним условима. То, наравно, не значи да санкције немају економску цену. Оне утичу на приступ капиталу, технологији, појединим тржиштима и дугорочну структуру раста. Међутим, нису довеле до системског слома који се у једном периоду готово подразумевао. Кључни разлог је што савремена глобална економија више није концентрисана око једног центра“, објашњава Пепић.

Он указује да трговински токови могу да се преусмеравају, нова тржишта преузимају део потражње, а енергетски, робни и финансијски односи све више се диверзификују.

„Управо зато је важнија шира порука, свет више није једнополаран ни у економском смислу. Кина, Индија, Русија и друге велике економије створиле су довољну економску масу да глобални токови више не зависе искључиво од једног политичког и финансијског центра. То не значи крај доминације Запада, али значи крај периода у којем је било реално очекивати да се велика економија једноставно административно искључи из светског система“, сматра Синиша Пепић.

Према прелиминарној процени руске федералне службе за државну статистику, „Ростата“, руска економија је у другом кварталу ове године порасла за 1,3 одсто на годишњем нивоу, након пада од 0,2 одсто у првом кварталу. Подаци „Ростата“ били су бољи од процена Министарства економског развоја и Централне банке Русије, које су очекивале раст од 0,9, односно 0,8 одсто.

„Важно је то што видимо оживљавање приватне потрошње, укључујући и коришћење акумулираних средстава која су становништво и предузећа претходних година, између осталог, формирали и путем депозита“, нагласио је министар економског развоја Максим Решетњиков.

Стручњак за берзу Андреј Смирнов, указује да је улазак Русије у ред највећих светских економија, у комбинацији са другим факторима, показатељ суверенитета земље и способности да води независну макроекономску политику.

„То што је нека земља међу највећим светским економијама не значи много само по себи, али стопе економског раста и успешан отпор политици изолације су већ друга ствар. У комбинацији са развијеном одбрамбеном индустријом и пољопривредним сектором, ово нам омогућава да говоримо о суверенитету земље, способности да води независну макроекономску политику и да делује као покретач дедоларизације и мултиполарности“, приметио је берзански аналитичар.

Заменик премијера Александар Новак је недавно изјавио да је руска економија показала отпорност и порасла за више од десет одсто у протекле три године и поручио да санкције нису успеле и неће успети да сломе Русију. Он је указао и да је руска економија све више оријентисана на домаћу потражњу, при чему је допринос нето извоза економском расту значајно опао у последњих пет година.

Бивши турски посланик и професор економије Огуз Ојан је рекао за РИА Новости да Русија има колосалне резерве природних ресурса, што јој даје значајно место у глобалној економији, али да је чланство земље у БРИКС-у такође дало значајан допринос јачању економије. Он је напоменуо да позитиван утицај има и јачање економских веза Москве са Кином и Ираном.

За грађане је много више од великих бројки значајно то како живе. Подсетимо само на шок који је пре две године доживео амерички новинар Такер Карлсон, када је ушао у продавницу у Москви. Он је испричао како се „непријатно изненадио ценама“, јер је рачун био четири пута мањи него што је очекивао.

„У почетку ме је забављало, а онда сам постао оправдано љут“, рекао је Карлсон истичући да у овом случају поређење Русије и САД не иде у прилог Вашингтону.

Карлсон је са својим тимом посетио продавницу у Русији и у корпу убацивао производе које би му били потребни за недељу дана. Није гледао на цене, али је у глави прорачунавао колико би га отприлике исти производи коштали у САД. Оквирно је проценио да би рачун у Америци био 400 долара. Међутим, рачун који је платио у Русији износио је свега 104 долара.

„Могућност да видите какве су цене овде и како људи живе радикализује вас против нашег руководства. У крајњем случају, управо сам се тако осећао – радикализовано“, изјавио је амерички новинар.

Зато је важан паритет куповне моћи, јер омогућава реално поређење животних стандарда, цена и економске снаге међу различитим државама и показатељ је како заправо људи живе, односно да ли се ефекти раста привреде преливају и у њихове новчанике.

Чланак Европа гледа Русији у леђа: Како су пропали сви покушаји слома руске економије се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Avril Morgan

Нова студија упозорава да је глобални фертилитет можда пао испод нивоа замене становништва – први пут у људској историји, стављајући светску популацију на пут ка паду у року од отприлике једне генерације.

Рад истраживача са Универзитета у Пенсилванији и и Универзитета Нортвестерн упозорава да би дуготрајно ниска стопа фертилитета могла да смањи радну снагу, брзо остари друштва и оптерети економије и системе социјалне заштите.

Истраживачи процењују да је човечанство вероватно већ испод нивоа замене – просечног броја деце по жени потребног да свака генерација замени себе. Глобални праг је око 2,2, док студија тренутну стопу процењује на највише 2,19, што сугерише да је свет можда тек прешао ту границу.

„Од 2026. године, човечанство ће вероватно бити испод нивоа замене: имамо мање рођене деце него што нам је потребно да бисмо одржали константну популацију на дужи рок… ово се никада раније није догодило у нашој историји као врсте, чак ни током ратова или пандемија“, навели су аутори.

Анализа обухвата 236 земаља и територија од 1950. до 2023. године. У просеку,  земље су губиле око 0,062 деце по жени годишње, и мало је доказа да се тренд стабилизује, напомињу аутори.

Глобална популација се још увек не смањује јер велике генерације рођене у претходним деценијама и даље имају децу, али истраживачи процењују да би овај ефекат могао да одржи раст само још три деценије, са популацијом која ће достићи врхунац од око 9 милијарди 2056. године пре него што опадне.

Аутори напомињу да се тренд проширио далеко изван богатих земаља, са стопама фертилитета 2025. године процењеним на само 0,87 у Тајланду, 1,01 у Колумбији, 1,35 у Ирану и 1,52 у Бразилу. Они кажу да не постоји аутоматски механизам који враћа фертилитет ка нивоу замене јер не постоји јединствено објашњење за пад стопе наталитета: иако трошкови становања и бриге о деци, економска несигурност, контрацепција и променљиве друштвене норме могу допринети, ниједно не објашњава у потпуности глобални тренд.

Економске последице предстојећег пада становништва могле би бити далекосежне, упозорава студија. Мање генерације значе мање радника који издржавају растуће старије становништво, оптерећујући пензије, здравствену заштиту и јавне финансије, док истовремено успоравају раст.

У САД, аутори процењују да би годишњи раст продуктивности од два посто у комбинацији са смањењем радне снаге од 0,5 одсто смањио дугорочни раст БДП-а на око 1,5 процената.

Демографске прогнозе УН су се такође нагло помериле надоле током последње деценије. Године 2015, организација је пројектовала више од 11,2 милијарде људи у 2100. години, без достизања врхунца. Ипак, ревизија из 2024. године пројектовала је да ће популација достићи врхунац од око 10,3 милијарде средином 2080-их, пре него што благо падне на око 10,2 милијарде до 2100. године.

Светска популација је прешла границу од 8 милијарди 2022. године, према проценама УН, и тренутно износи приближно 8,3 милијарде.

Огласио се и Маск

Амерички технолошки милијардер Илон Маск, који је више пута упозоравао на пад стопе наталитета, реаговао је на студију.

„Годинама упозоравам на ово“, написао је.

Маск, који има 13 деце, више пута је описао пад стопе наталитета као једну од највећих претњи цивилизацији. Године 2022, написао је да је „колапс становништва због ниске стопе наталитета много већи ризик за цивилизацију од глобалног загревања“.

Прошле године је упозорио да ће „ниска стопа наталитета окончати цивилизацију“ и позвао да се то питање третира као национална ванредна ситуација, сугеришући да би Европа могла да „изумре“ уколико се стопа наталитета не опорави.

Прошлог викенда, коментаришући рад у којем се описују покушаји древног Рима да повећа број становника, Маск је написао: „Разлог пада Рима је тај што су престали да стварају Римљане.“

Подсетимо, Москва је увела исплате за порођај, проширила породиљске накнаде и друге мере подршке породици како би преокренула овај тренд. Такође је оживела титулу „Мајка хероина“ из совјетског доба, која пружа финансијске награде женама са десет или више деце, и обесхрабрила је промоцију начина живота „без деце“.

Руски председник Владимир Путин је више пута наглашавао важност побољшања економских и социјалних услова како би се промовисале веће породице и родитељство учинило широко распрострањеним избором. Подржао је националну службу за подршку породици и основао председнички савет за породичну и демографску политику 2024. године.

Чланак Свет на прагу прекретнице, огласио се Илон Маск: „Годинама упозоравам на ово“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Credit Liudmila Chernetska

Након што је у Русији у одсуству подигнута оптужница и расписана потерница за Михаела Мартенса, дописника немачког листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, за подстицање мржње или непријатељства због изјава у вези са убијањем Руса, у скандалозној реакцији немачких удружења новинара, као и Репортера без граница, тражи се подршка за Мартенса.

Председник Савеза немачких новинара Мајк Бојстер је изјавио како би Мартенс, као „дописник са Балкана, могао да буде посебно угрожен током путовања у земље које имају блиске односе са Москвом“.

Немачко Министарство спољних послова саопштило је да пажљиво прати случај и да је у тесном контакту са Мартенсом, као и да „путем одговарајућих канала од Русије тражи да обустави кривични прогон слободног изражавања мишљења„.

Организација Репортери без граница затражила је од Немачке и Европске уније политичку подршку Мартенсу, док је „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ потез Москве оценио као „покушај застрашивања немачког новинара и слободне штампе“, док по њиховом мишљењу Мартенсови позиви на убијање Руса нису спорни.

Подсетимо, на заједничкој конференцији за новинаре Владимира Зеленског и председника Србије Александра Вучића у Београду, немачки новинар Михаел Мартенс питао је „шта Европљани могу да ураде како би помогли у убијању још више Руса“.

У Москви су оценили да се ради о намерној провокацији.

Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, скренула је пажњу на чињеницу да је Мартенсов деда био високо рангирани нацистички официр који је служио у Врховној команди Вермахта.

Чланак Скандалозна реакција на позив на убијање Руса: Репортери без граница траже од ЕУ подршку за Мартенса се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Против Михаела Мартенса, дописника немачког лсита Франкфуртер Алгемајне Цајтунг, у Русији је у одсуству подигнута оптужница за подстицање мржње или непријатељства због изјава у вези са убијањем Руса. Руски органи ставили су Мартенса на међународну потерницу ради привођења и изручења Руској Федерацији.

Подсетимо, на заједничкој конференцији за новинаре Владимира Зеленског и председника Србије Александра Вучића 8. августа у Београду, немачки новинар Михаел Мартенс питао је шта европске земље могу да ураде како би „помогле у убиству још више Руса“ .

У Москви су оценили да се ради о намерној провокацији.

Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, скренула је пажњу на чињеницу да је Мартенсов деда био високо рангирани нацистички официр који је служио у Врховној команди Вермахта.

Чланак Против новинара Михаела Мартенса у Русији подигнута оптужница за подстицање мржње се појављује прво на ИСКРА.

Getty © SOPA Images / Contributor

Фински председник Александар Стуб је идиот и морална наказа, рекао је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев, коментаришући његове изјаве да су напади Оружаних снага Украјине дубоко у територију Русије оправдани.

„Ипак је председник Финске прави идиот. Он говори о поразу Русије путем удара на објекте онлајн платформе за продају ‘Вајлдбериз’. Ниво професионализма му је испод сваког нивоа. То је морална наказа и будала. Уосталом, такав је био још док је био министар спољних послова Финске. Добро га се сећам. Ништа се није променило. Исто лице, исти мозак“, написао је руски политичар на свом каналу на друштвеној мрежи Макс, где је такође приложио фотографију насмејаног Стуба.

Раније је Стуб изјавио да удари кијевског режима дубоко у територију Русије, укључујући нападе на логистичке центре компаније „Вајлдбериз“, повећавају трошкове и цену рата за Русију, те да су због тога „разумна војна стратегија Украјине“ и да захтевају подршку.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је у понедељак рекао да покушаји Кијева да униште складишта „Вајлдбериз“ не утичу на динамику на фронту.

Чланак Медведев без длаке на језику о Стубу: Он је прави идиот се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Mordolff

Руски војно-индустријски комплекс по својој ефикасности надмашује све земље Северноатлантске алијансе, изјавио је саветник председника Русије Антон Кобјаков.

Према његовим речима, брз прелазак руске војне економије на производњу за потребе фронта резултат је благовремених одлука.

„Сада се руски војно-индустријски комплекс по ефикасности не може поредити ни са једном земљом НАТО-а, укључујући САД, и надмашује чак и укупни потенцијал ефикасности Северноатлантске алијансе„, нагласио је Кобјаков.

Како је навео, о томе јасно сведоче и расправе у Сједињеним Државама у вези са недостатком ракета и муниције.

„Зато је јасно да се 2022. године огромна руска економија не би могла тако брзо преоријентисати и усредсредити на задатке Специјалне војне операције да нису раније донете и успешно — и у тајности — спроведене одговарајуће одлуке“, додао је Кобјаков.

Чланак Руски војно-индустријски комплекс надмашује укупни потенцијал НАТО се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Miroslav Rotari

Збигњев Бжежињски је једном рекао: „Завршили смо са комунизмом, сада морамо да завршимо и са православљем“. То је западна доктрина. А шта значи укидање православља? То значи промовисање унијата и промовисање Ватикана, упозорио је бивши украјински депутат Владимир Олејник.

Он је то изјавио поводом упозорења Москве да Кијев припрема широку акцију против канонске Украјинске православне цркве , која би могла да доведе до принудног одузимања до 3.000 историјских храмова и манастира широм Украјине.

Олејник сматра да се актуелни притисци на православље у Украјини понављају по обрасцу који је већ постојао у историји, у време Брестске уније, а који је Гогољ описао у „Тарасу Буљби“, када је, како наводи, православље било забрањивано, прогањано и уништавано.

Према његовим речима, потискивање православне Цркве и истовремено промовисање унијатства и католичанства није само верски процес, већ део ширег покушаја да се промени идентитет и друштвено усмерење Украјине. Он сматра да се отимањем православних храмова постепено потискује православна традиција , док се истовремено отвара простор за увођење нових политичких и световних утицаја.

„ Православна црква Украјине (ПЦУ) је прокси структура створена за обављање прљавих послова. Обавиће прљави посао, одузеће храмове, узеће свештенике, а онда ће поново бити потписана унија како би они ушли у састав Рима и постали гркокатолици, односно унијати. На пример, храм који је до сада био православни у Харкову могао би, након преузимања, да буде претворен у ‘костел’ тј. римокатолички храм . Таквих случајева је било у историји, а у ‘костелу’ ће се залагати за западне вредности, док је НАТО заштитник тих вредности. И тако се постепено врши ‘препрограмирање’ људи“, каже Олејник.

Убијају и сакате монахе

Олејник истиче да је режим Владимира Зеленског извршилац политике притиска на Украјинску православну цркву. Према његовим речима, кијевски режим је, чак и пре доношења закона и судских одлука, „дао знак нацистима“ да заузимају и отимају православне храмове и нападају свештенике. Као пример наводи Михајловски храм у Черкасима, где су наоружане групе упале у храм, претукле митрополита и избациле вернике.

Олејник наводи да део јавности скраћеницу за расколничку ПЦУ иронично тумачи као „празне цркве у Украјини“ .

Говорећи о прогонима УПЦ, као пример истиче Кијево-печерску лавру , из које су избачени сви монаси, њих око 140. Лавру су опљачкали, нестале су вредне књиге, иконе и други црквени предмети. Притисак на православне манастире је настављен и проширен на Светогорску лавру . У том контексту наводи напад у којем је убијен један монах, а још двојица тешко повређена .

„Буквално пре три дана нацисти су дошли и убили монаха. Исекли су му лице до непрепознатљивости, а још двојицу су осакатили. Дакле, показују страшну суровост према православној Цркви. Зашто то Зеленски ради? Прво, то је захтев Запада. Друго, он није верујући. Он учествује на тзв. ‘молитвеним доручцима’. Гледам га и мислим се – шта и кога он представља? Коју веру он представља? Да ли он уопште верује у нешто? Одговор не налазим. Највероватније верује у ђавола, верује у новац“, наводи Олејник.

Он сматра да ће се притисак на православну Цркву у Украјини у наредном периоду појачати, пре свега због политичке ситуације и корупционашких скандала који потресају украјинске власти. Према његовим речима, интензивирање репресије има двоструку сврху – да се пажња јавности скрене са великих корупционашких скандала и афере која се односи на Тимура Миндича, блиског пријатеља и сарадника Зеленског и да се насилним путем затвори та тема.

Устав у Украјини је „на паузи“

Према наводима руског Министарства спољних послова, украјинске власти спроводе широке административне и правне мере чији је циљ слабљење положаја Украјинске православне цркве и постепено укидање њених управљачких структура.

Посебно се указује на питање црквене имовине . Према тврдњама руског министраства, регионалне управе су обавештене о наводној повезаности Кијевске митрополије са Руском православном црквом, што би могло да послужи као основ за раскидање уговора о коришћењу историјских цркава и манастира који су у државном власништву и принудног одузимања до 3.000 храмова широм Украјине .

Олејник као правник и бивши судија објашњава да је намера кијевских власти да земљиште које је уписано на Украјинску православну цркву пренесе на Православну цркву Украјине по принципу: „Заузели сте или отели сте — сада је ваше“.

Дакле, извршиће промене у коришћењу храмова и манастира који се налазе на државном земљишту тако што ће преиспитати власничке односе , променити намену земљишта или једноставно неће продужити постојеће уговоре о закупу.

Олејник оцењује да кијевске власти могу глатко да одузму имовину мимо свих закона и правних процедура, с обзиром на то да се уставне гаранције у тој земљи више не поштују. Своју оцену додатно појачава ироничном тврдњом да је „ Устав у Украјини ‘на паузи’“.

Такође сматра да Русија треба да предузме конкретне правне кораке због прогона православних верника, репресија над свештенством и одузимања црквене имовине у Украјини. Предлаже да се у Русији покрене кривични поступак како би се правно оценила политика украјинских власти према православној цркви.

Посебно се залаже за то да се у одсуству правно процесуирају и осуде украјински депутати и други званичници који су подржали законске измене које су у супротности са Уставом и принципом немешања државе у црквена питања.

Олејник сматра да је важно да се такви поступци документују и добију формалну правну оцену, како временом не би остали само на нивоу политичких изјава и тврдњи.

Србија, Русија, Белорусија – на бранику православља

Поред тога, Олејник сматра да питање положаја Украјинске православне цркве треба систематски износити пред међународну јавност — у УН и на другим међународним платформама.

„ Украјина је прва у свету — не држава, не земља, већ нека врста колонијалне администрације, али хајде да кажемо прва земља у свету — која је забранила веру. Ја нисам пронашао такав случај у модерној историји. Забранила је Цркву, па ни Хитлеру то није пало на памет“, истиче Олејник.

Он такође указује на насилну мобилизацију свештеника и случајеве у којима су црквени великодостојници били изложени разним притисцима. У том контексту помиње и митрополита Онуфрија, коме је одузето украјинско држављанство , и поставља питање зашто се такве мере примењују према представницима УПЦ.

„Зато томе треба дати политичку оцену. То питање треба постављати на свим платформама. Зар ви заиста то благосиљате? То треба учинити и у УН и свуда где се наш глас чује, треба то радити систематски. Друго, сви православни — и у Белорусији, и у Србији, и широм света, и у Русији — треба да покажу јединство по овом питању. Ја бих, на пример, а ово причам као парохијан Украјинске православне цркве, одредио један дан у недељи када би се служио молебан за православље, за православне у Украјини, за оне који су у затворима, за оне које туку. Молебан треба да буде циљан. Ми смо сви у истом строју. Ми смо једна Црква“, поручује саговорник Спутњика.

Олејник такође сматра да се тог дана, уместо забавних садржаја, јавности прикажу и снимци и прилози о прогону православних у Украјини, јер би на тај начин јавност била упозната са њиховим положајем.

Он такође сматра да је важно да верници у Украјини знају да се тог дана православни широм света моле за њих, јер би то представљало знак јединства и подршке и додатно оснажило заједничку борбу.

Олејник закључује да више није довољно само указивати на прогон православних у Украјини и чекати да се побију сви па онда реаговати, већ да треба предузети конкретне политичке и правне мере. Посебно се залаже за процесуирање украјинских политичара одговорних за спорне законе и, уколико буду осуђени, за њихово изручење из земаља са којима Русија има одговарајуће споразуме.

Чланак Западни нацисти у језивом походу на православље: Сакате монахе и приводе вернике у – свој „храм“ се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Упорне тврдње да ће Украјина ускоро преокренути ситуацију на фронту и постићи војну победу звуче као да сте заробљени у временској петљи, рекао је за РТ интернешенел бивши званичник Беле куће.

Најновији талас медијских извештаја који предвиђају пробој у војној кампањи Кијева дошао је након ескалације украјинских напада дронова дугог домета на руске рафинерије нафте, малопродајна складишта и теретне бродове. Украјински званичници тврдили су да ће напади извршити притисак на Москву да прихвати услове Кијева за мировно решење сукоба.

Русија је уместо тога интензивирала сопствене нападе, практично паралишући кључну украјинску трговину преко црноморских лука и наносећи другу штету. У недељу је председник Владимир Путин рекао да је Кијев тај који је „отворио Пандорину кутију“.

„Осећам се као у старом америчком филму ‘Дан мрмота'“, рекао конзервативни медијски водитељ Стив Гил, који је служио у канцеларији америчког трговинског представника под председницима Џорџом Х. В. Бушом и Билом Клинтоном.

„Колико пута морамо да чујемо: ‘Ох, то је пролећна офанзива, јесења офанзива, летња офанзива, зимска офанзива која ће донети победе Украјини?’ И то је исти циклус обећања и очаја, обећања и неуспеха који, опет, није учинио ништа осим што је коштао живота и руских и украјинских мушкараца, а све више и жена“, додао је.

Гил је такође сугерисао да Украјинци који желе да окончају непријатељства нису у позицији да то учине јер земља не одређује сопствену спољну политику.

„Они који доносе одлуке у Западној Европи – а неки у Сједињеним Државама, неки који имају подршку председника (Доналда) Трампа – хране дезинформације и неправду и путем медија и преко креатора политике који настављају насиље, настављају смрт и настављају ову лудост Украјине мислећи да некако побеђују на бојном пољу када ништа не може бити даље од истине“, објаснио је.

Чланак Дан мрмота: Бивши амерички званичник о причама Запада о „украјинској победи“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © stock photo/nzphotonz

Руски амбасадор отишао је из Велике Британије, док британски премијер Енди Бернам све отвореније инсистира на директном учешћу у сукобу у Украјини. Ризик од отвореног рата никада није био већи, али Бернам даје обећања која не може да испуни.

Руска амбасада у Лондону саопштила је да се односи између Русије и Велике Британије налазе се на историјски најнижем нивоу, а након што је објављено да је амбасадор Андреј Келин крајем јула напустио своју функцију и да за сада неће бити замењен.

„Напустио је Британију у нади да ће, уколико Велика Британија преиспита своју политику према нашој земљи, једног дана поново бити могуће успоставити конструктивнији дијалог заснован на међусобном поштовању“, саопштено је.

Како су односи Русије и Велике Британије дошли до ове тачке?

Пре свега, због Кира Стармера, Ришија Сунака, Лиз Трас, Бориса Џонсона, Терезе Меј, а наравно и Дејвида Камерона, као и њихових медијских гласноговорника широм англофоног света.

Москва Велику Британију сматра једним од најратоборнијих страних савезника Украјине још од ескалације сукоба 2022. године. Бивши премијер Борис Џонсон је у априлу те године интервенисао како би осујетио мировни споразум између Москве и Кијева.

Британија је годину дана касније Украјини испоручила крстареће ракете „сторм шедоу“ намењене нападима дубоко унутар руске територије. Према најновијем открићу британских медија, Украјина је ове године у кампањи напада великог домета на руске цивилне циљеве користила велики број дронова британске производње.

Руска амбасада у Лондону упозорила је 17. августа Британију да ће „што дубље буде укључена у сукоб и што већу подршку буде пружала терористичкој машинерији Кијева, цена коју ће платити бити већа“.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров додао је да Москва има „свако право да отворено проглашено директно учешће британских ракетних снага у нападима на Русију сматра учешћем у рату, са свим последицама које из тога произлазе“.

Чини се да ниједна од ових изјава није одвратила Бернама од његовог курса. Касније тог дана британски премијер је поручио да ће наставити да „100 одсто подржава Украјину“. Након тога, његов кабинет је саопштио да ће Украјини уступити поверљиве информације које ће јој омогућити да производи крстареће ракете „сторм шедоу“ на сопственој територији.

Бернам је затим у понедељак посетио Кијев, где је сукоб упоредио са британском борбом против нацистичке Немачке у Другом светском рату и обећао да ће Украјини испоручити противваздушне ракете како би одбила руске нападе на своју енергетску инфраструктуру.

Повлачење Келина представља потез без преседана. Дипломатски односи између Москве и Лондона били су више пута озбиљно нарушени током постсовјетског периода, али је Русија до сада углавном реаговала уздржано.

Када су припадници ФСБ-а 2006. године ухватили британске шпијуне како скривају уређај за прислушкивање у близини руске амбасаде, Кремљ је именовао и осудио агенте одговорне за ту операцију.

Слично се догодило и 2018. године, када је Велика Британија протерала 23 руска дипломата због наводног тровања бившег припадника МИ6 Сергеја Скрипаља. Москва је узвратила реципрочним протеривањем 23 британска дипломата и затварањем британског генералног конзулата у Санкт Петербургу.

Ни у једном од тих случајева Русија није повукла свог амбасадора, нити је запретила да ће то учинити. Међутим, имајући у виду да су односи већ од 2022. године практично на најнижој могућој тачки, чињеница да Москва не жури да именује Келиновог наследника највероватније не значи да се спрема војна акција против Велике Британије. Пре би се могла тумачити као признање колико су се односи између две земље озбиљно погоршали.

Колико далеко Британија може да ескалира сукоб са Русијом?

Бернам нема много више опција на располагању. САД нису спремне да своје све мање залихе ракета „патриот“ уступе Украјини, чак ни ако би Британија понудила да их плати. Три од пет пакета војне помоћи које је Велика Британија ове године послала Украјини, садржала су друге моделе противваздушних ракета – укупно више од 2.500 пројектила – али су их, према наводима, украјинске снаге већ потрошиле.

Могућност Британије да ескалира сукоб изван размене обавештајних података и испоруке оружја ограничена је са два кључна фактора.

Прво, отворена британска војна интервенција у Украјини могла би да изазове катастрофалан, а врло вероватно и нуклеарни сукоб између Русије и НАТО-а.

Друго, британске оружане снаге су деценијама трпеле последице недовољног финансирања. Британија располаже довољним залихама муниције за мање од једног дана борбе пуног интензитета, а нема ни адекватну одбрану од руских балистичких ракета.

Имајући у виду могуће последице, поједини људи унутар британског одбрамбеног естаблишмента позвали су на уздржаност.

Чланак Колико су Русија и Велика Британија близу отвореног рата се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Marina

Кијевске власти износе међународној заједници „отворене неистине“ о стању људских права у Украјини, изјавио је специјални представник Министарства спољних послова Русије за питања међународне сарадње у области заштите права на слободу вероисповести Михаил Мелех.

„Осећајући некажњивост под покровитељством колективног Запада, кијевски режим пооштрава репресију и међународној заједници износи отворене неистине о стању људских права у својој земљи“, рекао је Мелех на брифингу, коментаришући извештај.

Он је додао да се у Украјини спроводи „доследна, вишеслојна државна кампања усмерена на уништавање православља“.

Министарство спољних послова Русије објавило је у понедељак на свом званичном сајту извештај о противправним поступцима кијевских власти према Украјинској православној цркви (УПЦ), њеном свештенству и верницима.

У извештају се наводи да је Кијев последњих година покренуо широк талас притисака на УПЦ, највећу заједницу православних верника у Украјини. Деловање канонске цркве забрањено је у различитим регионима уз образложење да је повезана са Русијом.

Москва очекује да ће Ватикан извући одговарајуће закључке о противправним поступцима кијевских власти према Украјинској православној цркви.

„Очекујемо да ће Света столица извући исправне закључке из овог документа. Очекујемо и нешто јаснију реакцију када је реч о недопустивости самовоље кијевског режима према УПЦ“, рекао је Мелех на брифингу.

Служба безбедности Украјине покреће кривичне поступке против свештеника и спроводи претресе у потрази за доказима о „антиукрајинским активностима“, док се многи свештеници налазе у притвору.

Руски МСП такође наводи да су стотине православних храмова УПЦ насилно преузели припадници других православних структура уз подршку локалних власти, као и да су свештеници и верници, и мушкарци и жене, били изложени физичком насиљу.

Чланак Москва: Прогон УПЦ се појачава, Кијев обмањује међународну јавност се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Sergey Bobylev /

Упркос томе што против Русије тренутно на овај или онај начин ратује више од 50 земаља и да су јој увели око 25.000 санкција, њена економија ће само расти, пре свега зато што она може да произведе све што јој треба и нису јој потребни кредити, кажу за Спутњик економисти поводом вести да је руска привреда четврта у свету по паритету куповне моћи.

Према проценама за ову годину заснованим на прогнозама Међународног монетарног фонда, Русија је постала четврта највећа економија у свету и прва у Европи по бруто друштвеном производу (БДП), обрачунатом помоћу паритета куповне моћи (ПКМ).

БДП Русије на основу паритета куповне моћи, према тим проценама, у 2026. години износиће приближно 7,34 билиона долара у међународним доларима. Више на ранг листи су Кина (43,49 билиона долара), Сједињене Америчке Државе (31,82 билиона долара) и Индија (19,14 билиона долара). Јапан са 6,92 билиона долара рангиран је на петом месту, а Немачка (6,32 билиона долара) на шестом.

Економиста Махмуд Бушатлија, саветник за развој и инвестиције, није изненађен овим подацима.

Русија живи од свог производа

„Та позиција Русије на табели великих економија је већ мислим две године таква, прва у Европи, а четврта у свету. То је на бази БДП по могућности куповине. Запад то избегава да показује, али је Светска банка обавезна да то ради сваки две године. И то је једино мерило та економије са становишта живота у тој земљи. Јер то значи да ако становништво има велику могућност куповине, ви имате добру економију. То је праћено и једном врло занимљивом ствари: рецимо, кад погледате БДП и дуг Русије, он је негде око 15 одсто БДП-а. Ретки су у свету они који имају тако низак проценат. Ниједна земља Г7 које се представљене као група најбољих економија на свету, нема мањи дуго од 100 одсто БДП-а. Сви су преко тога: Италија има већ 25 година дуг преко 130 одсто БДП-а. И ви кад то погледате, то значи да Русија живи од свог производа и не треба да узима кредите које неће моћи да врати. Јер Русија се, на прамер, одавно раскантала са ММФ-ом и то је можда момент од кога је и почео развој руске економије. Практично, Русија сама инвестира те новце, а не разбацује, нити враћа претходне кредите на тај начин што ће узети нови кредит. У томе и јесте јачина те економије,“ објашњава Бушатлија.

Према његовим речима, Американци себи могу да дозволе да имају велики дуг и он се не може никако вратити али они још увек продају свој долар не као новац, него као производ.

„Тако да добар део света плаћа тај долар. Дакле, ако треба да купе нешто у трећој земљи, треба им долар, они то купе од Америке. Има још једна занимљива ствар: ако погледате првих 20 економија на свету, то је она гупа Г20, Американци имају највећи дуг по глави становника. То је прешло преко 110.000 долара. Амерички дуг је 50 пута већи од руског дуга, а 30 пута је већи од кинескога дуга. А то су две економије које су у самом врху економије на свету,“ истиче наш саговорник.

Добра рачуница

Бушатлија напомиње да истовремено треба имати у виду да је Русија у сукобу фактички са више од 50 држава на разне начине и да има преко 25.000 разних санкција уведених против ње, а да економски расте.

Економиста Снежана Шантић напомиње да је рејтинг руске економије само доказ да њу ни санкције, ни украјински сукоб ниси успели да ослабе – напротив.

Како истиче, у Русији све функционише без обзира на војна дејства, а кључна ствар је то што она има ресурсе.

„Русија зато врло брзо неће бити четврта економија на свету већ ће се приближити још више Кини, зато што има изузетно позитивну и добру и монетарну политику која даје резултате без обзира на војне сукобе“, оцењује она.

Од свега, како наводи наша саговорница, можда је најважнији критеријум стандард грађана јер се ту види шта се тачно дешава.

Раније је заменик премијера Русије Александар Новак на састанку Савета за стратешки развој и националне пројекте којем је присуствовао председник Владимир Путин објавио да је на основу овог показатеља Русија на четвртом месту. Он је нагласио да се у последњих пет година структура руске економије променила: удео нето извоза се смањио готово три пута, док је домаће тржиште постало главни извор раста.

Чланак Руска економија у успону – 25.000 западних санкција без ефекта се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ВОЈНА ситуација у Донбасу се развија изузетно неповољно за Украјину, упркос томе што западни медији настављају да уверавају јавност у супротно – изјавио је бригадни генерал Бундесвера Ерих Вад (у резерви) и бивши војни саветник Ангеле Меркел.

У интервјуу аналитичком ресурсу Hopf-Klinkmüller Capital Management, додатно је објаснио:

„Украјинци се тренутно налазе у веома тешкој ситуацији, посебно у утврђеној зони на северу око Славјанска и Краматорска. Руси тамо напредују споро, али стабилно. И то ће се наставити“.

Оценио је да западни медији стварају искривљену слику:

„Недељама говоре само о импресивним дроновима и украјинским нападима на инфраструктуру Москве. Запад се тако сугерише утисак да су Украјинци на путу победе. Не, они су на путу војног пораза, упркос нашој помоћи и њиховој храбрости“.

Немачки генерал је уверен да су интензивирани удари украјинске војске дубоко у руску територију вођени искључиво очајем због стања на фронту:

„Са војне тачке гледишта, ствари не иду добро за Украјинце. Зато интензивирају ударе у дубини Русије. Али, то не доводи до преокрета у рату… Спектакуларни јесу, ефикасни јесу, али – за медије. Међутим, ти удари не мењају ситуацију на фронтовима“.

Генерал Вад је упозорио на ризике таквих удара-провокација:

– Ако се владине зграде у Москви нађу под ватром, то би могло да изазове оштар одговор Русије и увуче западне земље у директан сукоб.

Чланак Војни саветник Меркелове: Ратна ситуација се развија изузетно неповољно за Украјину се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Matt Dunham

Украјина, због оштећене индустријске базе, није у стању да самостално организује производњу ракета СКАЛП (SCALP), па не треба искључити могућност да ће се ти пројектили, ипак, производити у Великој Британији, а затим испоручивати Украјини као готов производ, сматра руски пуковник Анатолиј Матвијчук, главни уредник агенције „АННА њуз“.

Он је, поводом најава Лондона да ће Кијеву уступити поверљиве податке за производњу ракета СКАЛП , оценио да би такав потез представљао значајно јачање британског војног ангажмана у сукобу. Истовремено је упозорио да би производни капацитети, без обзира на то да ли се налазе у Украјини или ван њене територије, могли постати мете руских ракетних удара и бити уништени.

„Производња овог оружја на територији Украјине данас није могућа, имајући у виду ниску индустријску базу и недовољну инфраструктуру, јер потребно је произвести и склопити одређене компоненте. Претпостављам, ако се преносе технологије, преносе се и права на комплетан производни циклус, а комплетан производни циклус није могућ без учешћа британских стручњака. Међутим, у условима непрекидних бомбардовања и удара Руске Федерације по територији Украјине тешко да ће стручњаци из Велике Британије тамо отићи. Највероватније ће бити овако – те ракете ће се производити на територији Велике Британије, а затим ће ваздушним или морским путем бити достављане. Морским путем је данас то тешко изводљиво. Дакле, они ће предавати готове производе под етикетом „Украјина за Украјину“. То значи да ће Велика Британија под туђом заставом представљати своју производњу у рату против Русије“, сматра Матвијучук.

Према оцени пуковника, такав потез не би представљао само нову фазу ескалације, већ би означио директан војни сукоб Велике Британије са Русијом.

На питање да ли би овај корак Британаца могао да промени ситуацију на бојном пољу Матвијчук каже да би за преокрет били потребни много већи напори не само Лондона него читаве Европе.

„Неопходно је, пре свега, успоставити надмоћ у ваздуху, али они то не могу да учине због потпуне доминације наше авијације, дронова и ракета у ваздушном простору изнад Украјине. Друго, неопходно је повећати обим испорука. Међутим, ми смо им нарушили логистичке руте – железничке, друмске и поморске, тако да је то тешко изводљиво. Дакле, ове ракете практично не могу ништа да промене, осим једне ствари – убијаће недужне људе, цивиле који подижу децу, производе хлеб и живе на својој земљи. Ове ракете нису потребне за рат, већ за тероризам . Британија то одлично разуме и свесно иде ка овој ескалацији”, упозорио је експерт.

Британски премијер Енди Бернам , који је поводом Дана независности Украјине посетио Кијев, објавиће да ће Кијеву бити предати поверљиви подаци како би се започела производња ракета дугог домета СКАЛП у Украјини, саопштио је Даунинг стрит.

Британска влада пристала је да одбрамбена фирма МБДА може да предаје поверљиве информације о британским компонентама за ракете дугог домета СКАЛП у контексту планова Украјине и Француске да покрену локалне производне линије у Украјини, наводи се у саопштењу.

Војне фабрике легитимна мета за руске снаге

СКАЛП је француска верзија британске ракете „сторм шедоу“, а оба система користе заједничку британску и француску технологију. Одлука Лондона уследила је након што је Велика Британија 2023. године постала прва земља која је Украјини испоручила оружје дугог домета.

Према оцени Матвијчука, сваки нови индустријски објекат намењен производњи оружја и војне технике на територији Украјине представљао би потенцијалну мету за руске снаге.

„Сви стари и нови индустријски објекти на територији Украјине биће уништавани. Они се непрекидно надгледају. Наша орбитална групација у свемиру је данас толико развијена да практично можемо да контролишемо сваки квадратни километар Украјине. Свака производња на земљи, испод земље или под водом биће откривена и уништена. Са становишта војно-дипломатске службе, ми смо већ неколико пута упутили протесте Великој Британији због њеног учешћа у војним дејствима, а наше Министарство одбране је више пута саопштило да су војно-индустријски објекти Велике Британије који помажу у наоружавању Украјине за нас легитимни циљеви“, истакао је Матвијчук.

Када је раније помињана могућност предаје технологија за производњу ракета „сторм шедоу“ /СКАЛП Украјини, поједини руски експерти су изражавали сумњу да ће француско-британска компанија на то пристати. Као главни проблем истицали су ризик од цурења поверљивих информација и могућности да осетљиве технологије доспеју у руке трећих страна. Поред тога, указивали су да би производни погони у Украјини готово извесно постали мете руских ракетних удара. Према њиховој оцени, без обзира на системе заштите, такви објекти би пре или касније могли бити откривени и погођени.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да Британија систематски подстиче украјински сукоб и омета напоре за његово мирно решавање. Он је негативно оценио план Лондона да Кијеву уступи податке неопходне за производњу ракета дугог домета СКАЛП, наводећи да Британија тиме додатно „долива уље на ватру“ и спречава напредак мировног процеса.

Песков је истовремено поручио да Лондон, отвореном подршком Кијеву, већ фактички учествује у борбеним дејствима против Русије.

Чланак Да ли је Лондон корак ближе директном сукобу с Русијом се појављује прво на ИСКРА.

www.globallookpress.com © Razmik Zackaryan

НАТО је за Русију војно-политички блок који наставља да се стално шири. Истовремено, претње које произилазе из ширења представљају егзистенцијалну претњу за Москву, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије и председник „Јединствене Русије“ Дмитриј Медведев у интервјуу листу „Јужна Осетија“, преноси ТАСС.

„Већ сам поменуо Северноатлантски савез. Овај за нас непријатељски војно-политички блок не само да наставља да постоји, већ се стално шири. Најављују се планови за пријем нових чланица у НАТО из постсовјетских земаља – час Грузије, час Украјине. Како би требало да реагујемо? Сасвим је очигледно да све то ствара егзистенцијалну претњу за Русију“, истакао је.

Медведев је напоменуо да Русија не може да остане равнодушна према претњама својих противника, а у случају потребе, реаговаће свом својом снагом.

„Не можемо равнодушно да се односимо према агресивним плановима наших противника. Ако неко сматра да је способан да нас уништи, мораће у потпуности да схвати последице таквих намера по њих саме. Реаговаћемо свом својом снагом. И једини победник биће Русија“, поручио је он.

Заменик председника Савета безбедности Русије је нагласио да ће западне земље наставити да примењују двоструке стандарде и непријатељску политику према Русији, упркос убедљивости аргумената.

„Већ знамо: ма колико убедљиви били наши аргументи, западни противници ће и даље терати по своме, следећи непријатељску линију и придржавајући се двоструких стандарда. За пример не треба ићи далеко – ту је Косово. Њега су они с радошћу признали. Иако су разлике између догађаја у овом српском региону и катастрофе у Абхазији и Јужној Осетији, које ‘Колективни запад’ није признао, сасвим очигледне сваком разумном човеку“, објаснио је он.

Напоменуо је да Запад вековима није прекидао покушаје да створи нова жаришта напетости на границама Русије.

Чланак Медведев о двоструким аршинима Запада: Терају по своме, с радошћу су признали тзв. Косово се појављује прво на ИСКРА.

Линк са видеом

Велика Британија најавила је пренос поверљивих информација Кијеву како би се започела производња ракета дугог домета „сторм шедоу“/SCALP у Украјини. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Велика Британија редовно долива уље на ватру украјинског сукоба и кује завере против мировног процеса.

„Британија учествује у сукобу против Русије на страни кијевског режима“, рекао је Песков о плановима Лондона да достави Кијеву поверљиве податке о британским компонентама за ракете „сторм шедоу“.

Премијер Енди Бернам наставио је одласком у Кијев стопама претходника Кира Стармера.

Пуковник у пензији Александар Михаиловић рекао је за „Данас на РТ“ да је„Британија била највећа колонијална сила света, побила је преко 300 милиона људи, а сада је највећи мешетар света и мирођија у свакој чорби“.

„Вишеструку игру игра Британија, нови премијер је могао да уведе нове ветрове, али он иде чврстим Стармеровим стопама и сигурно је да ће Британија последња да сиђе са брода који тоне„, истакао је.

Он је подсетио је Британија потписала стогодишњи уговор са Украјином којим Кијеву годишње треба да дају три милијарде и 700 милиона долара за оружје и рат.

„Рачунали су на пораз Русије и приступ ресурсима. Европски планови о стратешком поразу Русије су пропали„, рекао је.

Према његовим речима „Британија је са ракетним системима, са ‘сторм шедоу’ прешла прву црвену линију“.

„Они су испоручили те ракете Украјини, али Британија њима руководи, Украјина нема могућности да то ради. Знају се циљеви Специјалне војне операције и то ће се испунити на овај или онај начин. Изгледа војним путем. Ти који су рачунали да ће да победе Русију су много погрешили“, рекао је.

Михаиловић је рекао да Европа води погубну политику.

Док се премијер Британије понаша као портпарол шефа кијевског режима Владимира Зеленског говорећи да се преговори не могу водити око територије, Зеленски избегава изборе и негира корупцију у кабинету. Бивши министар одбране Украјине Михаил Фјодоров је рекао да изборе не спречава рат него корупција. 

„Цео рат води се на бази богаћења највећих ратних јастребова. Они који су најгласнији у подршци Украјини су највећи профитери. Заиграли су велику партију, али ће изгубити.  Имали су много слабе обавештајне процене да ће стратешки поразити Русију и да ће наплатити све преко ресурса. Они сада између себе деле више пара него што иде на фронт. Преко 500.000 комада оружја из магацина Украјине је нестало. Корупција је водиља овог рата“, истакао је Михаиловић.

Како је рекао, чим Владимир Зеленски почне негде да врда и не испуњава задатке како му Запад говори, они крену да га притискају и објављују разговоре који се тичу корупционашких афера.

„Нема разговора у било којој просторији који није забележен. Њега МИ-6 чува“, рекао је и додао да се корупција у Украјини мери стотинама милијарди евра.

Чланак Велика Британија у директном сукобу против Русије: Ракете из Кијева наводиће Лондон се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ПЛАНОВИ глобалиста постају све сатанистичкији – изјавио је Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством.

Тако је прокоментарисао оцену Мајкла Флина, бившег саветника за националну безбедност председника САД Доналда Трампа, да глобалисти настоје да искористе сукоб у Украјини како би ту земљу претворили у своју колонију. Како би потом лакше стекли контролу над Русијом и њеним природним ресурсима.

Дмитријев је на интернет-платформи Икс (X) поновио, да не би било никаквих нејасноћа око његовог става:

„Да, глобализам постаје све сатанистичкији“.

Антон Кобјаков, саветник Владимира Путина употорио је да ЕУ ствара услове за продужавање сукоба у Украјини и да зато

повећава своје војне издатке:

„Западне земље су кроз историју увек покушавале да Русији ограниче приступ технологијама. Санкције и гвоздена завеса биле су њихово стално средство“.

Чланак Дмитријев: Планови глобалиста постају све сатанистичкији се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Stock foto/szakalikus

Шест земаља Европске уније жели да ЕУ уведе порез на „прекомерне профите“ нафтних компанија повезане са повећањем цена изазваног америчко-израелским ратом против Ирана, објавили су медији, позивајући се на заједничко писмо министара финансија земаља.

Цене нафте су ове године више пута прелазиле 100 долара по барелу због сукоба на Блиском истоку и затварања Ормуског мореуза, кроз који се иначе транспортује око четвртина светске поморске трговине нафтом и течним природним гасом.

Глобалне цене сирове нафте достигле су прошлог месеца 102 долара по барелу, а „Голдман Сакс“ предвиђа да би могле премашити 120 долара у четвртом кварталу и просечно износити 100 долара следеће године, ако се ситуација у Ормуском мореузу не нормализује до краја године.

Како преносе медији, министри финансија из Португала, Шпаније, Аустрије, Италије, Пољске и Немачке назвали су кризу „једним од највећих шокова у понуди у последњих неколико деценија“.

У писму упућеном ирском министру финансија, упозорили су да „широм света расте незадовољство због растућих трошкова живота“ и позвали на „заједнички приступ који осигурава да они који профитирају од кризе допринесу својим делом смањењу терета на општу популацију“. Ирска иначе тренутно председава Саветом ЕУ.

Иницијатива, коју наводно предводи Немачка, има за циљ да „реши питање високих цена енергије расправом о оквиру за опорезивање вишка профита на нивоу целе ЕУ“. Група је захтевала да се то питање стави на дневни ред следећег састанка министара економије и финансија блока, заказаног за средину септембра.

Оксфам, мрежа невладиних организација за борбу против сиромаштва, проценила је прошлог месеца да је комбиновани профит компанија БП, „Шеврон“, „Ени“, „ЕксонМобил“, „Шел“ и „ТоталЕнерџис“ износио скоро 40 милијарди евра између априла и јуна и да би могао достићи 147 милијарди евра до краја године. Ова добротворна организација позвала је на стални порез на неочекиване приходе од најмање 50 одсто на профит који прелази 10 одсто поврата на инвестицију.

ЕУ се бори са кризом трошкова живота, коју је погоршала њена одлука почетком 2022. године да постепено обустави испоруку руских енергената као одговор на сукоб у Украјини.

Према подацима Европске комисије, руска нафта је чинила 27 одсто увоза сирове нафте блока, док је руски гас покривао 45 одсто потреба ЕУ почетком 2022. Немачки канцелар Фридрих Мерц је прошлог месеца признао да је губитак овог увоза допринео тренутним енергетским проблемима земље, али и даље не намерава да мења став Берлина о антируским санкцијама.

ЕУ је у међувремену наставила да обара рекорде у увозу руског течног природног гаса упркос циљу Брисела да га потпуно обустави. Белгија се, посебно, прошлог месеца истакла у ослањању на руске испоруке горива, објавио је Блумберг почетком августа.

Чланак Порез за „ратне профитере“: Шест земаља ЕУ траже да се нафташи одрекну дела зараде се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Foad Ashtari/SOPA Images/LightRocket

Што се тиче одговора Ирана на било какве агресивне потезе Сједињених Америчких Држава у европским земљама, Иран има право да гађа извор чина агресије, изјавио је портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи.

Багеи је на конференцији за новинаре у Техерану рекао да се то односи и на Бугарску, која је дозволила САД да користи њену војну базу, преноси Тасним.

„Што се тиче Бугарске, ми смо изнели своје ставове. Од почетка, као што су многи Бугари изјавили, ово је акција против међународног права и подржава америчку агресију против Ирана. Изјавили смо да такво учешће значи чин агресије“, казао је Багеи, преноси Танјуг.

Он је додао да нема разлога да било која земља буде забринута због Ирана, осим ако није дозволила коришћење својих база агресору.

„Ирански званичници су веома јасно говорили о озбиљности у одбрани иранске територије. Нећемо правити никакве уступке у вези са агресорима“, казао је Багеи.

Поводом тврдње да је Ирану упућен позив за потписивање Споразума из Меке, Багаеи је рекао да Иран „није добио званичан позив, али су дати предлози за разговоре са овим земљама ради колективне безбедности у региону“.

Либанска телевизијска мрежа Ал Мајадин пренела је јуче да су Саудијска Арабија, Турска и Пакистан позвали Иран да се придружи новоствореном одбрамбеном пакту из Меке. Багеи је казао и да Иран неће одустати од захтева да се ослободе Иранци у Кувајту и пилот у Катару.

„У оба случаја, Женевска конвенција је прекршена, а кувајтска страна посебно мора бити позвана на одговорност. Наравно, срећни смо што је амбасадор могао да се састане са четворицом иранских затвореника. Наш амбасадор у Кувајту их је посетио и уверио се да су здрави“, казао је Багеи.

Чланак Ирански портпарол: Имамо право да гађамо извор америчке агресије – и у Бугарској се појављује прво на ИСКРА.

© Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Балтичке земље

Против Руса, баш као и Срба, све је допуштено, а сви они међународни стандарди који иначе важе у државама Запада не важе када смо ми у питању. Овај пут је основно људско право, као што је право гласа, ускраћено Русима који живе у балтичким земљама. Ништа чудно – реч је о фашизму.

Овако новинар Милорад Вукашиновић коментарише притисак који се у Естонији, Летонији, Литванији, али и Холандији и Чешкој врши на руске држављане како би били спречени да гласају на изборима за Државну Думу.

Заменик председника комисије за изборе Министарства спољних послова Русије, Максим Рајдер, рекао је да упркос међународним обавезама у погледу људских права и гласним декларацијама о посвећености демократији, неке западне земље покушавају да изврше притисак на Русе који тамо живе како би их спречили да изразе своју вољу. Док на тротоару испред руске амбасаде у Риги стоји униформисани летонски полицајац који легитимише сваког ко пожели да приђе овом дипломатском представништву, Рајдер упозорава да би на сам дан избора могло да дође до различтих провокација од стране украјинских и проукрајинских елемената.

Правила за нас не важе

Вукашиновић сматра да се ради о наставку праксе дискриминације руског становништва, где год да живе, па и у оним земљама које данас више нису део некадашњег Совјетског Савеза, већ политичког Запада.

Оваква ситуација и те чињеница апсолутно ме не изненађују. Штавише, то чак није ни неочекивано ако се зна са колико се хиљада санкција Русија сочила, а да те санкције нису усмерене само против руског руководства, већ да су пре свега усмерене против руског народа. Русофобија је оно што данас карактерише савремену Европу и Запад. То потврђује својевремену тезу неких умних људи да се наука и технологија развијају феноменалном брзином, али да се људска свест, пре свега национална свест и одређени стереотипи, мењају пужевском брзином, каже Вукашиновић за Спутњик.

Сви они стереотипи који су о Русима, баш као и о Србима, важили на почетку 20. века, нажалост су опстали до данас и примењују се несмањеном жестином, објашњава наш саговорник. Једна од најпревођенијих Библија у Америци за време Кримског рата била је она у којој су Руси изједначавани са оличењем зла. Иста реторика наставила се и касније, па је тако амерички председник Роналд Реган Совјетски Савез описивао као ,,империју зла“. Ови стереотипи данас се испољавају директно кроз кршење елементарних људских права руских грађана и држављана. Наш саговорник додаје и то да уопште не зачуђује чињеница да су свему томе предњаче балтичке републике које од почетка, дакле не од сукоба у Украјини, већ од момента када су се одвојиле од Совјетског Савеза, предњаче у институционализованој русофобији. На крају, кад русофобија сазре, претвара се у – фашизам.

Нацисти су само одложили пушке, нису се предали

Вукашиновић тврди да смо и ми у Србији, али и други народи у Европи, васпитавани на погрешној тези и уверењу да је 1945. године, после Другог светског рата, поражена нацистичка идеологија. Наш саговорник сматра да је тада само поражен Вермахт, да су његове трупе положиле оружје захваљујући Црвеној армији, али да идеологија нацизма суштински није поражена .

Та идеологија је једноставно преживела и, под неким другим и другачијим изговорима, пре свега изговором Хладног рата од 1945. до 1990. године, а касније, од 1990. године, потпуно отворено се поново појавила. Многим народима који се налазе у својеврсној кризи идентитета и у некој врсти историјског беспућа, и на нашим просторима, не само на постсовјетском простору, повратак нацизму и нацистичкој идеологији делује као некакво решење за њихове бројне унутрашње, економске, социјалне и политичке проблеме. Међутим, мислим да је то, у историјском смислу, ,,рачун без крчмара“ и да ти народи који се ослањају на идеологију нацизма немају никакву будућност.

Наш саговорник опет истиче да Срби врло добро могу разумети кроз шта руски народ пролази, управо јер се налази у позицији да га и у миру малтретирају, да се нашим људима крше основна људска права, а да ,,цивилизовани свет“ не само ћути, него и одобрава то.

Само један од примера су наши сународници на Косову који већ деценијама живе у концентрационим логорима на отвореном, наочиглед те исте Европе. Тако да ми Срби потпуно разумемо о чему се ради и још смо у прилици да сведочимо о томе о чему се ради.

Преваспитавање Европе

Праве историјске прилике за прављење неких суштинских промена у систему пропуштене су одавно, сматра наш саговорник. Он је уверен да се овај накарадни светски политички и привредни систем, којег зову неолиберални глобализам или капитализам – не може реформисати . Бар не на начин на који то људи замишљају.

Нема сумње да тамо на Западу постоје одређене снаге отпора русофобији. Постоје политичари који се противе рату у Украјини и свему ономе што се дешава на истоку Европе, али они нису више у позицији да своје политичке ставове артикулишу. Тако да одређених отпора има. Најјачи отпор је био свакако у Мађарској, где је Виктор Орбан био предводник тих идеја нормалне Европе. Међутим, велики сам скептик према могућности да ће један фашистички, неонацистички, неолиберални, како год га назвали, капиталистички систем моћи да се реформише мирним средствима. То је једна поука из историје коју смо помало заборавили – никада се велике историјске промене нису десиле за зеленим столом, него су, нажалост, биле последица великих ломова.

Кључне промене биле су последице сеоба народа и великих ратова, објашњава наш саговорник и подсећа на наш пример. Србија је прошла врло трновит и мукотрпан пут од Првог српског устанка 1804. године до какве-такве државности, коју је добила најпре 1830. године, а онда и 1878. године на Берлинском конгресу. Из свега овога следи да је логика империјалних и великих сила да се никада изнутра не реформишу, објашњава Вукашинновић, али додаје да су велике силе склоне унутрашњем пропадању , те да бар тако нешто обичном човеку данашњице може пружити некакву наду.

Можда суочени са великом унутрашњом кризом, фактичким припремама Европе за рат против Русије, а под утицајем те силе и кризе, у моделу Запада дође до неког чуда и неке унутрашње побуне која би спречила потпуну катастрофу Европе. Остаје да се надамо, јер ова слика која стиже са Балтика и ова слика овде на Балкану говоре да Европа упорно клизи ка једном потпуном историјском и геополитичком самоубиству, закључује Вукашиновић.

Чланак Русофобија „сазрела“ у нацизам: Ново језиво гажење људских права са „модерног“ Запада се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Stringer/Anadolu

Америчко присуство на Блиском истоку скоро четири деценије ослањало се на мрежу огромних војних база распоређених широм Залива. Али, после шест месеци рата, Иран је довео у питање њихову будућност, пише „Фајненшел тајмс“.

Техеран је ракетама кратког домета и дроновима жестоко гађао америчке војне објекте. Брзо се показало колико су те велике базе рањиве када се налазе тако близу иранске обале. Техеран је приморао Вашингтон да део војника и авиона помери ван домета свог оружја — у Израел, Јордан и још удаљеније области.

Сједињене Државе више од три деценије имају приступ војним базама у свим главним државама Залива. Сада ће морати да одлуче да ли да потроше милијарде долара на обнову оштећених објеката или да преиспитају своје војно присуство на Блиском истоку и прилагоде га новој ери.

„Ти објекти, нарочито велике базе, веома су рањиви. Очекујемо да ће доћи до прерасподеле америчког војног присуства, тако да се удаље од Персијског залива“, рекао је стручњак са Универзитета Џонс Хопкинс Хал Брендс.

Док су стратези Пентагона последњих година преиспитивали начин на који би САД водиле рат против напредних војних сила, велике и статичне базе све више губе на значају као главна места за распоређивање и снабдевање војних операција.

У новије време, америчка Централна команда, која надгледа операције САД на Блиском истоку, експериментише са распоређивањем војника у мање борбене испоставе, као и са брзим премештањем борбених авиона између привремених писта са којих авиони могу да полете и слете само за кратко време.

„Можемо да делујемо много флексибилније“, рекла је бивша заменица помоћника америчког министра одбране за Блиски исток Дејна Строул.

Она је указала да је изложеност америчких база у Заливу последица старог начина планирања који није прилагођен савременим сукобима, преноси „Фајненшел тајмс“.

„Они који су годинама покушавали да нас извуку из тих база сада ће сматрати да су били у праву“, истакла је Строул.

Једна од главних забринутости у вези са базама у Заливу јесте колики део њихове инфраструктуре остаје изложен. Током борби Иран је гађао хангаре за авионе, инфраструктуру за снабдевање и радарске системе, као и центре за командовање и контролу.

Због тога је Пета флота америчке морнарице морала да користи Дијего Гарсију, удаљено острвце, као привремени центар за снабдевање уместо свог оштећеног главног штаба у Бахреину.

„Нема много смисла поново градити неке од тих објеката“, рекао је Нејт Свонсон, бивши директор за Иран у Савету за националну безбедност САД и указао да би „потреба да се финансира обнова објеката које САД иначе више не желе могла додатно убрзати већ постојећи тренд“.

Процењено је у априлу да би поправка штете на 11 америчких база распоређених у седам земаља Блиског истока коштала око пет милијарди долара. Пентагон, међутим, те трошкове обнове није укључио у сопствене процене укупних трошкова рата са Ираном.

Током шест месеци рата САД су пребациле део својих снага у Израел и Јордан. Такође су користиле базе у Европи за полетање авиона и дронова. Све те локације налазе се ван домета иранских ракета кратког домета и дронова који су коришћени широм региона.

Међутим, и Иран ће се прилагодити америчком померању снага. Техеран је сада самоуверенији и све више сматра да је дугорочни сукоб са Вашингтоном неизбежан.

Како су Сједињене Државе последњих година настојале да се постепено повуку са Блиског истока и усмере пажњу на Пацифик, смањила се и потреба за читавим низом база у Заливу које су служиле за распоређивање и снабдевање америчких војника.

Вашингтон је у априлу 2026. повукао снаге из Сирије и постепено смањује своје присуство у Ираку, где се америчке снаге боре против Исламске државе (ИСИС).

Многе операције у Кувајту, где је присуство америчких база деценијама било повезано са безбедносним страховима те земље још од Првог заливског рата, биле су усмерене на подршку операцијама у суседној Сирији и Ираку.

Свако преиспитивање америчког војног присуства у Заливу имало би последице и по број америчких војника у региону. Уобичајено је да се у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреину, Катару и Кувајту у сваком тренутку ротира око 35.000 америчких војника.

Према речима тројице бивших америчких стратега за одбрану, тај број би могао да падне на ниво какав није виђен још од периода пре америчке инвазије на Ирак 2003. године.

Али такав приступ Вашингтону поставља тежак стратешки проблем: како смањити америчко војно присуство у Заливу, а да се истовремено не охрабри Иран и не изазове забринутост међу арапским савезницима САД?

Споразум „нафта за безбедност“ са регионалним савезницима током деценија се мењао, а неке земље Залива све више настоје да своје безбедносне односе прошире и изван Вашингтона.

Ипак, рат са Ираном приморао је све савезнике да преиспитају шта америчка обавеза да их брани заправо подразумева.

Чланак Судбина америчких база на Блиском истоку: Да ли је Иран „решио“ америчко војно присуство у региону се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / АИ уништава књиге

Милиони штампаних књига уништавају се након што се искористе за развој вештачке интелигенције. Откупе се од продаваца, антиквара, секу им се повези и ивице, након чега их скенирају, дигитализују и уништавају. Ова пракса је проблематична из више разлога, а понајвише јер нас опасно приближава потпуном прекрајању историје и владању наративом.

Овако публициста Слободан Стојичевић коментарише за Спутњик стравичну праксу уништавања књига након што се скенирају и искористе за богаћење фонда огромне АИ библиотеке. Иза овог чина, који подсећа на идеју иза које стоји некакав негативац из цртаног филма, стоји водећа америчка компанија за вештачку интелигенцију – „ Антропик “.

Бројни продавци половних и антикварних књига широм света последњих месеци пријављивали су необичне поруџбине. Међу њима је и један антиквар из Холандије који је путем имејла добио захтев за куповину чак 3.000 књига. Реч је о пројекту ,,Панама“ , за који се сазнало кроз судски спор између саме америчке компаније и групе аутора. Документи из тог поступка указују управо на праксу такозваног деструктивног скенирања књига, чији је крајњи производ уништена књига.

Прекрајање историје

Највећи проблем у овој пракси, односно најгора последица овакве погубне праксе јесте прекрајање историје, тврди наш саговорник. Он подсећа на чувену Орвелову реченицу да ,,ко влада прошлошћу, влада будућношћу“. Нешто слично је већ на делу, само се различито манифестује и често превиђа.

Русија је већ искључила Википедију унутар својих граница, јер се на њој верзија историје мења у складу са западним наративом. Управо то се данас дешава и са вештачком интелигенцијом. Разговарао сам недавно са Сергејем Марковим, шефом лабораторије за развој руског „ГигаЧата“, највећег чет-бота за вештачку интелигенцију, већег чак и од „Алисе“ од „Јандекса“. Он ми је рекао да се код њих стално проверавају сопствени модели. Када би укуцао питање: „Чији је Крим?“ одговор би увек био да је Крим руски, међутим, када би преформулисао питање и тражио чету да наброји све руске градове на обали Црног мора, АИ је пропуштао да наведе Севастопољ, највећи град Крима, објашњава Стојичевић.

Попут овог примера, многи слични ће се јављати у перспективи, због чега је императивно имати сопствене аутономне моделе вештачке интелигенције и своје велике језичке моделе, истиче наш саговорник. У противном ћемо зависити од некога другог да нам каже шта се дешава у свету и каква нам је сопствена историја. Наша деца ће зависити од тога, подвлачи Стојичевић, јер она све мање уче из физичких књига, а још мање ће их оне занимати уколико настави да се популаризује пракса уништавања или спаљивања књига од стране великих ИТ компанија.

Уништавање књига није ништа чудно за европску средину, пошто је Европа већ спаљивала књиге у пар навраа. Пре само четири године, кад је почела Специјална војна операција, Немачка је издвојила све руске ауторе, укључујући Достојевског, Толстоја и многе друге, и јавно су спаљивали, баш као и као тридесетих година прошлог века, дела руских аутора. Деци ће преостати само вештачка интелигенција, а она ће бити обучена на одређеним моделима. Без обзира на то да ли је у њу учитан Достојевски, Толстој, Андрић, Пушкин, она добија начин тумачења реалности од својих програмера, без обзира на садржај информација.

Ово представља проблем на више нивоа, а још нисмо ни открили све нивое и све проблеме који ће се појавити као последица ове праксе, каже наш саговорник.

Дигитална сувереност

На сву срећу, каже Стојичевић, западни АИ модели и западни језички модели нису једини, већ постоје алтернативе. Руси их развијају, Кинези такође. Нама је, наравно, најближи руски модел, а пре неколико недеља донет је закон који подразумева да се само два модела вештачке интелигенције одобравају од стране руске државе – национални и суверени.

Русија мора стратешки да развије свој систем који ће бити апсолутно њихов, да им сутра неко не би мењао историју, да не би могао да их искључи, да не би могао да манипулише. Данас је проблем с вештачком интелигенцијом највећи у томе што је то директна комуникација са омладином неке државе. Може да се утиче на младе, да они другачије схватају патриотизам, да другачије схватају циљ живота, да другачије схватају своју државу. То се заправо крије иза читаве приче.

Шта ако нестане струје?

Припадамо првој генерацији у историји човечанства која ће о себи оставити једва икакве трагове, сем у електронском облику. Времена се мењају, са њима долазе другачији видови проблема, па самим тим и другачија решења.

Наступају тешка времена, највероватније времена ратова, када ће се потпуно мењати свет и питање је колико ће уопште бити струје. Цела ствар са вештачком интелигенцијом зависи од дата-центара и велике потрошње електричне енергије. Неке државе, као што је Русија, у моментима када су у току велики напади дроновима на њих, искључују мобилну телефонију, искључују интернет, понекад искључују и струју, да би онемогућиле нападе. Слично томе, некада би у току бомбардовања град био замрачен како би авиони изгубили оријентацију и како не би могли да гађају по светлима.

Уколико све будемо дигитализовали и потпуно заборавили да постоји могућност живота, читања и учења без струје и без вештачке интелигенције, онда ће, бар у неким екстремним ситуацијама, људи постати потпуно дезоријентисани, каже наш саговорник.

Опасна порука за младе

АИ компаније заиста купују велике количине књига и то не би био проблем да они заиста само желе да их скенирају и дигитализују. Вештачкој интелигенцији, да би се развијала, потребан је што већи број података. Када се праве велики језички модели, њих не интересује само број речи или број карактера који се тамо налази, већ и читаве комбинације речи. АИ покушава да ухвати синтаксу и то ради тако што јој је потребан што већи број текстова.

Да је њима идеја само да обогате велике језичке моделе, било би довољно да оду у неку библиотеку, скенирају старе књиге и препознају тај текст путем ОЦР-а, програма за препознавање текста. Овде се више ради о маркетиншком трику којим покушавају ад изманипулишу народ и демонстративно им покажу како ново време гази старе носиоце информација. Уколико је објављено да је Антропик купио велику количину књига, да је поцепао са њих корице, скенирао их и затим уништио, то је порука свим младима да књиге као књиге као предмете уопште и не треба узимати у обзир. Е то је оно што је јако опасно.

Сада можемо бити сигурни да ће милиони људи широм света убедити своје укућане да је потребно бацати књиге из куће, јер је довољно имати неки таблет из којег ће читати, ако икада уопште поново и буду читали, закључује Стојичевић.

Чланак Стравична пракса: Вештачка интелигенција уништава књиге – ко влада прошлошћу његова је и будућност! се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Alexey Nikolskiy /

Владимир Зеленски је престрављен, због чега се понижава пред нацистима, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев.

„Крвави кловн као да пркоси својим коренима и наслеђу својих предака и наставља да велича нацисте и издајнике свих врста… О томе сам писао још 2021. године – он је престрављен, због чега се понижава пред нацистима, за које је и сам потрошна роба “, написао је Медведев на Телеграму, коментаришући налог Зеленског да се распише конкурс за изградњу споменика хетману Ивану Мазепи у Кијеву.

Медведев је подсетио и на политичку канонизацију Бандере, поновно сахрањивање посмртних остатак Мељника и Коноваљцa.

„Остаје само да се у Кијеву изграде пантеони Хитлеру и Мусолинију“, закључио је политичар.

Раније је Зеленски објавио да је отворен конкурс за изградњу споменика Ивану Мазепи у Кијеву. Указ о расписивању конкурса за дизајн споменика Мазепи објављен је на сајту Зеленског, а влада и градска администрација Кијева биће одговорни за избор локације и постављање споменика.

Иван Мазепа (Мазепа Коледински) је 1687. изабран за хетмана „Запорошке војске са обе стране Дњепра“. Дуго је био један од најближих сарадника цара Петра I, али је 1707. године ступио у тајне преговоре са Карлом XI, а затим се отворено придружио непријатељима Русије у Северном рату. Петар I је након тога изабрао новог хетмана, а кијевски митрополит је бацио на Мазепу анатему.

Чланак Медведев о подизању споменика Мазепи у Кијеву: Зеленском још само остаје да изгради пантеон Хитлеру се појављује прво на ИСКРА.

Getty © TUR Presidency /Murat Cetinmuhurdar / Handout/Anadolu

Саудијска Арабија, Турска и Пакистан позвали су Иран да се придружи новоствореном одбрамбеном пакту из Меке, објавила је либанска телевизијска мрежа Ал-Мајадин позивајући се на високог иранског званичника, директора иранске новинске агенције Ханех Мелат повезане с парламентом, Мехдија Рахимија.

Рахими је навео да се земље у региону „крећу ка тражењу регионалног безбедносног кишобрана“ и тврди да то представља победу за Иран јер је то већ дуго захтевао.

Позив још није званично потврдило иранско Министарство спољних послова, као ни било која од три земље које су потписнице споразума.

Споразум потписан овог месеца успоставља принцип међусобне одбране према којем би се напад на било коју од три земље сматрао нападом на све њих.

Турски министар спољних послова Хакан Фидан упоредио је механизам са чланом 5 споразума НАТО-а, али је нагласио да споразум није усмерен против Ирана или било које одређене земље. Државе потписнице споразума су већ почеле да развијају механизме за дипломатску и војну координацију, укључујући састанке министара спољних послова и одбране и војних команданата, заједничке вежбе и сарадњу између својих одбрамбених индустрија.

Споразум из Меке потписали су 7. августа саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман, турски председник Реџеп Тајип Ердоган и пакистански премијер Шехбаз Шариф. Турска је саопштила да би савез могао да се прошири и да укључи додатне земље. Египат је јавно помињан као могући кандидат за чланство. Иран је до сада реаговао на споразум са опрезним одобравањем.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи рекао је 10. августа да Техеран нема разлога за забринутост због успостављања савеза.

Чланак Одбрамбени пакт из Меке: Да ли је позив за „исламски НАТО“ стигао и Ирану? се појављује прво на ИСКРА.

© POOL /

Глорификација нацизма која се дешава у Украјини представља само део озбиљнијег проблема, изјавио је председник Рујсије Владимир Путин.

Председник је нагласио да је главни проблем, по његовом мишљењу, то што је неонацистичка идеологија стављена у основу савремене украјинске државности.

„Запањујуће је шта се тренутно дешава у Украјини. Глорификација нацизма је само пола проблема. Али прави проблем је што је ова неонацистичка идеологија данас темељ украјинске државности. Глорификују се људи који су уништавали стотине хиљада Пољака, Јевреја и Руса – стотине хиљада“, рекао је шеф државе.

Борба против русофобије и жеље да се уништи све руско у Украјини представља један од разлога за спровођење специјалне војне операције, подсетио је руски лидер.

„Данашње украјинске власти ставиле су неонацизам у основу своје државне идеологије. То је ужасно. И ми се са тиме нећемо мирити. Управо то је један од разлога за спровођење специјалне војне операције — борбе против неонацизма, а за нас, против русофобије и покушаја искорењивања свега руског, наше културе, наше историје“, нагласио је Путин.

Према његовим речима, значајно је да чак и земље које не гаје симпатије према Русији обраћају пажњу на глорификацију нацизма у Украјини.

„Упркос добро познатој русофобији у политици Пољске, пољске власти данас ипак обраћају озбиљну пажњу на фундаменталне темеље данашње украјинске државности. Пре свега мислим на идеологију неонацизма“, додао је он.

Председник је приметио да су пољске власти, очигледно одговарајући на очигледан захтев свог друштва, заузеле принципијелан став.

О „Северном току“

Говорећи о ставу пољског премијера Доналда Туска о гасоводима „Северни ток“, Путин је рекао да су његови мотиви повезани са економском исплативошћу.

„Знате, дуго познајем господина Туска, током припрема за изградњу ‘Северног тока 2’ и за време саме изградње. Господин Туск је и тада био премијер и јасни су ми мотиви који стоје иза става актуелне пољске владе. Мотиви су веома једноставни – економска исплативост “, објаснио је Путин.

Руски председник је додао да је други крак гасовода „Северни ток“ могао проћи кроз Пољску, али је, да би се минимизирали ризици, изабрана рута по дну Балтичког мора.

„Имамо један крак гасовода који пролази кроз Пољску – ‘Јамал-Европа’ – и припремљен је други крак, такође кроз Пољску. Градитељи су чак тамо поставили потребне објекте. Али на крају смо одлучили да други крак прође по дну Балтичког мора како бисмо смањили ризике“, објаснио је Путин.

„Пољска је већ тада била против тога, делом зато што би, прво, то значило губитак одређених геоекономских предности као транзитне земље. А друго, Пољска би, и заправо јесте, изгубила приходе од транзита наших угљоводоника“, рекао је Путин.

Раније је пољски премијер Доналд Туск стао у одбрану лица које немачка полиција сматра починиоцима терористичких напада на гасоводе „Северни ток“ и „Северни ток 2“. Туск је позвао Берлин да одустане од кривичног гоњења.

Чланак Путин: Слављење нацизма у Украјини представља само део проблема се појављује прво на ИСКРА.

Getty © James Manning/PA Images via Getty Images

Истрага против бившег британског министра за пословање, иновације и вештине лорда Питера Манделсона због навода да је осуђеном сексуалном преступнику Џефрију Епстину прослеђивао поверљиве информације из британске владе могла би да буде обустављена јер америчко Министарство правде и Федерални истражни биро (ФБИ) месецима нису одговорили на захтев лондонске полиције за достављање докумената, пише „Дејли телеграф“.

Лондонска полиција затражила је од америчког Министарства правде и ФБИ да доставе серију нередигованих докумената из списа о Епстину, за које истражитељи сматрају да би могли да буду кључни за подизање оптужнице против Манделсона за злоупотребу положаја, преноси БГњуз.

Пошто америчке институције нису одговориле на захтев, лондонска полиција покренула је формални поступак за међународну правну помоћ. Међутим, тај процес би, према наводима листа, могао да траје годинама, због чега постоји ризик да истрага буде у потпуности обустављена.

Манделсон је у фебруару напустио Лабуристичку странку и место у Дому лордова, након што су објављени документи наводно показали да је Епстину одавао поверљиве информације док је био министар у влади тадашњег премијера Гордона Брауна.

Он је потом постао предмет кривичне истраге након што су документи указали да је током финансијске кризе 2008. године Епстину прослеђивао информације осетљиве за финансијска тржишта.

Манделсон никада није оптужен и негира било какву кривицу.

Његов правни тим одбацио је као неосновану тврдњу да је полиција покренула поступак након што је председавајући Доњег дома британског парламента Линдзи Хојл обавестио полицију да Манделсон планира да отпутује на Британска Девичанска Острва.

Манделсон је раније изразио жаљење због пријатељства са Епстином и извинио се жртвама осуђеног сексуалног преступника.

Доказивање кривичног дела злоупотребе јавне функције изузетно је сложено и обично захтева обимну документацију.

Манделсонови адвокати могли би да тврде да делимично цензурисани имејлови објављени на интернету немају одговарајући контекст и да не пружају потпуну слику догађаја.
Истражитељи страхују да би ослањање на непотпуне верзије докумената на суду омогућило одбрани да оспори случај.

Према писању „Дејли телеграфа“, застој је делом настао због тога што је америчка администрација забринута да би објављивање додатних материјала могло да нанесе штету угледу америчког председника Доналда Трампа.

Чланак Питер Манделсон би могао да се извуче: Истрага против Блеровог „принца таме“ се обуставља? се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Natalia Seliverstova

Повећани напади украјинских снага на цивилне објекте у Донбасу и Новорусији директно су повезани са западним дотацијама кијевском режиму, изјавио је представник руског Министарства спољних послова за злочине кијевског режима Родион Мирошник након посете Запорошкој области.

„Ово је директан резултат западне помоћи додељене Кијеву. Чим је Европска унија у априлу потврдила зајам од 90 милијарди евра Украјини, од почетка маја видимо оштру ескалацију овде (у Донбасу и Новорусији), укључујући и Запорошку област. Видимо огроман број дронова на које је, према речима (председнице Европске комисије)Урсуле фон дер Лајен, издвојено неколико транши од милијарди долара или евра“, рекао је Мирошник.

Он је подсетио да су дронови купљени западним средствима гађали продавнице прехрамбених производа у Енергодару, болницу у Каменки-Дњепровској и стамбене зграде.

Мирошник је истакао да је кијевски режим изабрао тактику напада на цивилну инфраструктуру Русије како би извршио политички притисак на руско руководство и појединачнерегионе.

Како је навео, његова радна посета Новорусији потврдила да кијевски режим покушава да блокира читаве градове, закомпликује логистику, испоруку хране, основних потрепштина и лекова и наруши испоруке енергената и воде.

Чланак Москва: Интензитет напада на Донбас и Новорусију директно повезан са западним дотацијама се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ПРОТИВНИЦИ Русије дуго сањају, а и стално говоре да им је циљу да нашу земљу доведу до распада – рекао је  Владимир Путин.

„А Украјина је јавно прогласила за свој циљ — уништење читавих сектора економије наше земље, подривање јединства нашег народа и кохезије руског друштва“, додатно је навео.

Признао је да удари које изводе украјинске оружане снаге по цивилним циљевима у Русији узрокују губитке и штету. И нагласио:

„Тамошњи савремени неонацисти извлаче посебно задовољство из тих акција, али греше у својим очекивањима резултата. Кијевски режим и његови господари не могу да стекну никакву предност, нису је стекли и никада неће“.

Руски лидер је оценио да је кијевски режим отворио Пандорину кутију својим ударима на економске циљеве у Русији и да му се то враћа као бумеранг:

„Кијевски режим већ трпи ударе по најосетљивијим секторима сопствене економије, која је ионако већ на издисају. Удари одмазде руске војске далеко су разорнији и штетнији по Украјину од њених напада на Русију. За Украјину су већ видљиви катастрофални трендови у развоју ситуације“.

– Управо зато кијевске власти сада покушавају да користе посреднике како би се извукле из ситуације коју су саме створиле. Предлози добијени од Украјине неприхватљиви су за Москву, а понекад су и егзотични.

Путин је посебно истакао да је Русија спремна за мировни дијалог са Кијевом, али само на основу реалности на терену.

Руски лидер је наступио на конгресу владајуће Јединствене Русије, а његов заменик на функцији председника Савета безбедности РФ – Дмитриј Медведев -назвао је Украјину државом-фантомом у којој је деценијама системски гајена русофобија.

Медведев је, иначе, покренуо иницијативу да се „издајницима који су побегли из земље ускрати право на повратак у Русију“.

Прецизирао је да има у виду оне који су побегли из Русије и прижењкују њен пораз.

„Никакво покајање им у томе неће помоћи“ – нагласио је медведев који је и лидер Јединствене Русије.

Чланак Путин: Наши непријатељи се узалуд надају да ће Русију довести до распада се појављује прво на ИСКРА.