Чланак Џефри Сакс: Налазимо се на ивици катастрофе се појављује прво на ИСКРА.

Getty © ikholwadia

Руска војска је „страшан непријатељ“ и „значајно смртоноснија“ сада него пре почетка Специјалне војне операције у Украјини, упозорио је један од највиших шефова британске војске.

Генерал-потпуковник Мајк Елвис, који командује кључном реакционарном силом НАТО-а, каже да је забринут што британска јавност не схвата размере „претње“ коју представља Русија, иако је она „блиска“.

Његово упозорење уследило је након што је „Дејли мејл“ објавио да би се британске залихе дронова исцрпеле у року од недељу дана ако Русија нападне НАТО. Москва је више пута поручила да не намерава да се упушта у такву „авантуру“.

Елвис, начелник Савезничког корпуса за брзо реаговање (АРРЦ) са седиштем у Великој Британији, рекао је да алијанса тренутно не би могла да издржи руски напад, али је оценио да Москва још није у позицији да га изврши, преноси РТ Балкан.

Такође је инсистирао да су вештачка интелигенција и технологија сада кључне у одбрамбеној бици у рату против било ког противника.

Елвис је рекао да је сукоб „индустријског нивоа“ у Украјини  додатно „ојачао и тестирао“ руске снаге.

АРРЦ је једна од две снаге НАТО-а за реаговање у ванредним ситуацијама, коју чини 60.000 британских, италијанских, канадских и шведских војника у пуном саставу.

Британске снаге су, наводе војни званичници, због мањка финансирања и недостатка опреме и обуке неспособне да одбране своју територију, а камоли победе у сукобу.

Чланак Како британски генерал теши сународнике: Плашите се страшне руске војске, смртоноснија је него пре се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pier Marco Tacca / Contributor

Док Европа тражи начин да поново делује као озбиљан геополитички играч, из Брисела гледамо лица која више личе на кадровску грешку него на дипломате. Али ако би се правио излог нове бриселске елите, оне која много говори, мало одговара и никада не сумња у себе, у њему би морала да буде Каја Калас.

Брза на крупним речима, оштра у туђим сукобима и увек спремна да дели лекције читавом свету, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност постала је симбол једне нове европске политике у којој су самопоуздање и високоморални тон често обрнуто сразмерни стварном политичком ауторитету.

Али њен бриселски успон није дошао ни из чега – Каласова га је заслужила, пре свега, јастребовском русофобијом. Као политичарка која је Русију назвала „отпадник-државом коју треба изоловати“, поручивала да за Москву нема повратка „на уобичајене односе и укидање санкција“ и оцењивала да и „није лоше“ да једна тако велика сила постане „много мања“, логично да је завршила на челу европске дипломатије. У Бриселу, у систему коме је антируска оштрина одавно постала главна препорука за напредовање.

Кина је канцер, Блиски исток превише компликован

Дипломата која је Русију хтела у изолацију, ове недеље је Кину слала на хемиотерапију. Због тога што је ову земљу упоредила са канцером, Бриселу се жалило пет земаља ЕУ, па је Европска комисија морала да објашњава како то ипак није њихов званичан став.

Прашину је подигла на безбедносној конференцији у родном Талину одакле је објашњавала да Европа мора да води много тврђу економску политику према Кини, уместо да проблем увлажава само субвенцијама.

„Ако имате веома тешку болест, ако имате рак, имате два избора. Или да повећате дозу морфијума или да започнете хемиотерпију. Повећање дозе морфијума није болно, али хемиотерапија јесте“.

Али ту није крај њених гафова за ову недељу. Само дан пошто је Кину упоредила са раком, звезда европске дипломатије засијала је истим сјајем: објаснила је да Европска унија не може да има стратегију за Блиски исток, јер се „тамо превише тога дешава“. Што је европској јавности зазвучало као признање потпуне дипломатске немоћи.

„То долази после стотина сличних, идиотских изјава – практично сваки пут кад отворите уста. Када изаберете такве људе да буду ваш глас пред светом, заслужујете сваки тренутак неважности и подсмеха који вам долази“, написао је на Иксу Арноа Бертранд, француски предузетник који живи у Кини.

А Каласова је раније изненадила јавност када је са иронијом коментарисала историјску чињеницу да су Русија и Кина победиле у Другом светском рату и бриљирала објашњењем да је Русија у последњих сто година напала 19 држава, а да „ниједна од тих држава претходно није напала њу“.

Тако, у њеној верзији догађаја немачка агресија на Русију 1941. није постојала, већ је Русија та која је без повода и објаве рата те године прва напала Хитлерову Немачку, па испада да је Операција Барбароса, на пример, била нека врста неспоразума на граници.

„Мистерија Каје Калас. Готово је немогуће да неко има тако мало свести о себи и контексту, а да је ипак доспео на тако важну политичку функцију која, како год је представљали, захтева извесне способности. Ако госпођа Калас даје идеје својим писцима говора, а они их потом разрађују, запањујуће је колико мало зна о историји. Па, ипак, похађала је праве школе, а њена породица је била имућна и образована. Дакле, чак је и код куће морала нешто да научи“, написао је на Иксу чувени српски и светски економиста Бранко Милановић.

Гледај тату, (не)бирај кћерку

Али у томе је и ствар – њена породична биографија делује као мали политички курс преживљавања свих империја. Гипки, прилагодљиви, увек способни да преживе смену епоха и да се из сваке пробуде на правој страни новог поретка.

Њен деда, према бројним историјским изворима, сарађивао је са нацистичким окупационим структурама у Естонији током Другог светског рата. Њен отац Слим Калас био је високи функционер совјетског система у Естонији, члан Комунистичке партије и човек који је каријеру градио унутар совјетске администрације. Када се СССР распао, без ожиљака је постао премијер Естоније, а после и високи функционер Европске уније. Уз помоћ странке коју је основао тата Калас, и кћерка Калас је постала премијерка Естоније. Данас је, ипак, њена политичка мисија борба против свега што има везе са Русијом, тим „стаљинистичким злом које се не мења“.

Али док је Каја Калас Естонији и читавој Европи држала лекције о санкцијама, моралу и нужности да се свака веза са Русијом пресече до последњег конца, испоставило се да оно што је сматрала добрим за своју земљу није сматрала и добрим за себе. Тако је годину и по дана од почетка украјинско-руског сукоба као гром одјекнула вест да је њен супруг Арви Халик сувласник компаније која сарађује са Русијом. И не само да сарађује, већ и врло добро – зарађује.

„Нисам имала детаљна сазнања о пословима свог супруга“, објашњавала је Каласова док су тражили њену оставку на место премијера Естоније.

Хладна као лед додала је и да је задовољна објашњењем које је добила од супруга. А то објашњење је, у најмању руку, звучало наивно – Халикова компанија само помаже другој компанији, док су руске операције угашене.

Данас Каја Калас себе кандидује за главног преговарача ЕУ са Русијом, иако су Руси давно рекли да са њом никада ни о чему неће разговарати.

Али оно што би се замерило било ком политичару који мора да изађе пред бираче, у бриселским кабинетима не представља никакав проблем. И зато је Каја Калас симбол читаве генерације европских политичара, оних који никада нису морали да се боре за душу народа, јер народ о њима и не одлучује. Њихова политичка каријера не зависи од фабрика које се затварају, рачуна за струју, протеста на улицама или пада животног стандарда. Они не стрепе од избора као класични политичари, већ њихова моћ долази из партијских структура, комисија, кабинета и међусобног постављања. И нема тог гафа и непочинства који ће им угрозити каријере.

Ту је вероватно и одговор зашто данас Европа делује као континент којим управљају људи који су изгубили способност да разумеју како стварни свет уопште функционише.

А Каја Калас је можда њихов најискренији портрет.

Чланак Европа Каје Калас: Владати без одговорности и без страха од народа се појављује прво на ИСКРА.

Getty © wildpixel

Ми живимо у времену „пост-истине“. Ако сте са Запада, не треба да верујете у оно што видите и чујете, нипошто немојте веровати сопственим очима и ушима. Треба да верујете само у оно што вам преносе тaкозвани етаблирани, западни медији. У преводу:треба да, попут лаковерне деце, верујете у наивне бајке.

Из тог разлога, сви покушаји преговора између Истока и Запада стално, изнова и изнова, пропадају, примећује Анастасија Гешеви, на сајту „Тинк БРИКС“. И то, не пропадају случајно већ сасвим намерно: цивилизацијски јаз између разума, искрености и моралне одговорности учинио је сваку дипломатију са Западом структурно немогућом.

Дипломатија је, заправо, мртва, закључује она. Заиста мртва. Како преговарати са неким ко тврдоглаво одбија да призна и прихвати стварност? Између Истока и Запада испречио се цивилизацијски понор.

„Сви процеси у којима се Запад и Исток сударају показују да постоји недостатак кореспонденције у развоју менталних и когнитивних квалитета између две половине“, додаје ова ауторка.

Као и свих моралних категорија – искрености, истинитости, одговорности, лојалности…

Сви преговори које Исток води са Западом су стога непримењиви, неистинити и беживотни, додаје Гешевијева. И то се дешава због разлике у карактеру ова два система. У њиховој неусклађености и у њиховој непримењивости на стварни живот.

Један, западни „систем вредности“, ослања се искључиво на моћ пропаганде. Други, источни, почива на прагматичном увиђању реалности.

Господин и госпођа Смит, Виткоф и Кушнер

Примери? Рецимо, „господин и госпођа Смит“, наводи ова новинарка, „односно, Виткоф и Кушнер, који преговарају за САД о свим темама у свету, а да нису постигли ниједну позитивну примену, осим задебљања својих банковних рачуна.“

Њихов рад, тврди она, нема никаквог смисла. То значи да свет доживљава кризу цивилизованог начина живота, као и кризу разумевања света. Како ће живети два система која говоре различитим језицима и разумеју живот на фундаментално супротан начин? Па, то је једноставно немогуће, пише Гешевијева.

И додаје: „Злогласна америчка ‘реч части’, која је била главна тачка америчког сна, одавно је престала да постоји, а тренутно под Трампом је у току њено потпуно сахрањивање.“

Као што преговори између Русије и САД о Украјини нису довели до апсолутно никаквог резултата, подједнако су бесмислени и преговори између САД и Ирана. Такође, и могући, будући преговори између Русије и Европске уније.

Прави разлог за то је, сматра Гешевијева, у моралном, менталном и, на концу, духовном размимоилажењу између Истока и Запада. У ствари, између две цивилизацијске обале. Од којих једна упорно тврди: истина је само оно што ми кажемо, остало су лажи.

Због тога су сви напори које је Русија уложила у дипломатско решење у Украјину узалудни, јер Запад не може и не жели да живи у искреном односу према стварности.

А то је исцрпло Русију, па и Путина лично, додаја она. Разлог за то није Путинова неспособност, већ неспособност Запада да прихвати и разуме реалност. Разлог је, пре свега, когнитиван, каже Гешевијева.

Било какви преговори са Западом су немогући

Чак и након војног пораза, Запад одбија да прихвати реалност и наставља да се бори. Свет никада није видео тако нешто – да неко изгуби рат и да настави да се бори, каже ова новинарка. Исто је и са Израелом, чији премијер и даље говори о победи и тврди да жели наставак рата.

Исто је и са Трампом и његовим изјавама, типа: „Победили смо, сахранили смо иранску морнарицу, која сада почива на дну мора“. Али читав свет види да то није истина. Иран му на то одговара: „Дођите (ако желите), чекамо вас“.

Право питање, заправо, гласи: колико дуго је могуће главом ударати увек о исти зид, а да, при том, не разбијете сопстену главу.

Како закључује Гешевијева: „Апсолутно никакви преговори који се воде на овај начин немају смисла. Све што је изговорено, договорено и доживљено на бојном, или на економском бојном пољу, не може ући у живот, нити се може догодити, јер Запад саботира сам живот„.

Исто је и са ЕУ. Која планира „рат са Русијом“, који ће почети, наводно, 2030…

Трули леш Запада

До ових закључака новинарка је дошла посматрањем недавно завршеног састанка Владимира Путина и Си Ђинпинга у Пекингу, на којем је донета Декларација о мутлиполарном свету. А то и није тако нова ствар. То је само продубљивање оног што је већ претходно речено.

Путин и Си, додаје она, не могу ништа више да ураде у дијалогу са Западом. Чак ни рат неће променити ствари. Али, реалност је ипак неумољива. Запад наставља да се бори без осећаја да је починио грех. Чак ни убиства, ни насиље, ни пљачка не изазивају никакву реакцију на Западу, констатује Гешевијева. „Западу не недостаје само разум, већ и осећања.“

Запад се, у ствари, труди да покаже да је и даље жив. Наставља да тргује и послује, као што наставља и са ратом. Упркос свакој логици. Али, то је само трули леш, додаје она. Исток треба једноставно да се изолује од таквог Запада, што Русија, Кина и Иран, изгледа, одлично разумеју.

Везивање Истока за Запад, који је „леш у распадању“, значи везати здравог човека за леш, а то је једна од насуровијих казни. Инфекције и распадање се незаустављиво шире на здраво ткиво…

Запад је имао прилику да се укључи у мултиполарни свет, али није. Запад је наставио да пориче стварност и да „саботира сам живот“. Како ће то завршити, видећемо а, по свој прилици, нећемо чекати дуго.

Трамп – велемајстор у уметности обмана

Коначно, Трамп. Он је прави велемајстор у уметности обмана. Не преговора, већ обмана. Пример: сви (које то још занима) виде да је МАГА покрет дефинитивно мртав.

Посебно након одласка Тулси Габард, директорке Националне обавештајне службе САД, која је напустила своју позицију. Она је била је последња особа у Трамповом тиму која је остала верна идеалима и принципима на којима је започео Трампов други председнички мандат. Противила се рату у Украјини и рату са Ираном, примећује руски филозоф Александар Дугин на сајту „Мулитполар прес“.

Оно се дуго предвиђало, пише Дугин, сада се догодило. Након пораза Томаса Масија на прелиминарним изборима у Кентакију, у Републиканској странци практично није остао нико из оригиналног МАГА тима.

Али Трамп каже: МАГА покрет је жив, учинићемо Америку поново великом, ја сам и даље на његовом челу. Ја сам највећи и најснажнији…

Сада је тријумф „дубоке“ или „још дубље дубоке државе“ над Америком постао очигледан. Оставка Тулси Габард била је последња кап која је прелила чашу. И сада је свака нада везана за Трампа потпуно испарила, претворила се у дим, пише руски мислилац.

Трамп је део „дубоке државе“.

Трамп се сада спрема за нову рунду ескалације на Блиском истоку и можда за нове нападе на Иран, предвиђа Дугин.

Свеједно је, онда, који ће бити исход међуизбора. Судбина Америке је већ одлучена. Демократе још више мрзе Русију и мултиполарни свет. Али, јасно је да то означава крај неславног покушаја америчког народа да протера сатанску, педофилску елиту. Такозвану Епстинову коалицију.

Пре него што сасвим пропадне, Трамп ће вероватно покушати нешто друго у великим и агресивним размерама – можда нападе на Иран, инвазију на Кубу, а можда и нешто сасвим треће, тврди Дугин. Можда ће извршити и инвазију на Гренланд. Али након тога, почеће да пакује кофере и да преговара са демократама како ни он ни његова породица не би завршили иза решетака…

Међутим, сада је превара звана Трамп постала очигледна.

Потонула је на дно Ормуског теснаца.

Чланак Пут у сопствену пропаст: Зашто су преговори са Западом немогући се појављује прво на ИСКРА.

© РТ Балкан

Према подацима Министарства за ванредне ситуације Русије, 21 особа је погинула док су 42 повређене – већина њих студенти – у украјинском нападу дронова на колеџ у Старобељску у Луганској Народној Републици у петак.

Председник Владимир Путин назвао је то „терористичким нападом неонацистичког режима„, додајући да је наредио војсци да припреми одмазду. Она је и уследила и то у виду масовног ракетног напада на војну инфрастуктуру Кијева, између осталих и моћном руском ракетом „орешник“.

Док су страдање младих студената у бестијалном нападу дроновима на студентски дом „преспавали“, западне званичнике, „пробудио“ је удар „орешника“, па су се редом јављали председница Европске комисије Урсула фон дер лајен, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас, француски председник Емануел Макрон, италијанска премијерка Ђорђа Мелони – да осуде руски напад, „угрожавање дипломатских напора“, „ескалацију“ и подрже Украјину. Гласно су прећутали 21 махом младу особу погинулу у Старобељску и подржали Кијев – режим који је пре само два дана извео безочни терористички напад на образовну установу.

Чињенице, показали су то и раније, не значе ништа.

Наиме, након напада, Русија је затражила хитну седницу Савета безбедности УН.

Међутим, упркос обимним доказима и видео записима са места догађаја, западне земље су довеле у сумњу руске извештаје, захтевајући „независну истрагу“ и тврдећи да се трагедија догодила на „окупираној територији“. Луганск је, заједно са још три бивша украјинска региона, огромном већином гласао за придруживање Русији 2022. године на референдуму који Украјина и њени западни подржаваоци одбијају да признају.

Ево како су се Русија, Запад и Украјина сукобили у Савету безбедности УН.

Шта је Русија рекла о нападу у Старобељску?

Стални представник Русије при УН Василиј Небензја, предводио је „напад“ у Савету безбедности, називајући украјинско бомбардовање колеџа недвосмисленим ратним злочином. Како је рекао, у питању је био „намерни напад“ изведен „са циљем да се изазове што већи број жртава“.

Небензја је рекао да је „цинизам европских земаља прешао границе“, јер се ниједна од њих није потрудила да помене мртве студенте у Старобељску. Реакција Запада „не може се назвати чак ни лицемерјем или двоструким стандардима“ – то је „очигледно исмевање дечјих жртава“, рекао је он.

Небензја је додао да се осећа „помало посрамљено и постиђено“ због невољности западних дипломата да признају чињенице.

Како је Запад реаговао?

Најпрезирнији одговор стигао је из Летоније, која је одмах одбацила руски исказ. Њена изасланица назвала је Русију „империјалистичком“ и рекла да су потребни независни медији и стручњаци.

Данска је оптужила Русију да није обезбедила „неограничен приступ кредибилним независним новинарима или међународним хуманитарним организацијама“ локацији – упркос позиву Москве западним новинарима да сами виде локацију.

Уједињено Краљевство и Француска су такође позвали на независну истрагу.

Амерички изасланик је рекао да Вашингтон „прати извештаје о погинулима и рањенима у Луганску“, додајући да „многа питања у вези са овим нападом остају отворена“.

Шта је Украјина рекла о нападу у Старобељску?

Кијевски изасланик назвао је седницу „бестидним покушајем Руске Федерације да преокрене стварност наглавачке“, одбацујући све извештаје о Старобељску као покушај „манипулације међународним јавним мњењем“ и као „чисту пропаганду“.

За разлику од западних присталица Кијева, украјински изасланик није позвао на независну истрагу, рекавши да се истина не може утврдити док се бивша украјинска територија не „ослободи“.

Да ли је Русија позвала западне новинаре?

Да. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова објавила је у суботу да Москва упућује званичан позив страним новинарима да посете место догађаја. Касније је рекла да је Би-Би-Си одбио да пошаље репортера, док је Си-Ен-Ен „на одмору“. Додала је да је Јапан забранио својим новинарима да извештавају о трагедији. Међутим, према Захаровој, многи страни репортери су сигнализирали да су спремни да оду у Старобељск.

Синоним за „украјинску агресију“

Убедљиви докази нису убедили западне земље – које су потрошиле стотине милијарди долара да подрже Кијев у сукобу са Русијом – да позову Украјину на одговорност.

У разговору за РТ, Александар Бобров, ванредни професор на МГИМО-у, водећем руском универзитету за међународне односе, рекао је да одговор Запада на трагедију у Старобељску не треба схватити „превише дословно“ – описујући је као „позориште“ у којем сваки дипломата једноставно износи званичну линију своје земље.

Он је тврдио да Старобељск постаје „веома болна тема“ за Украјину и њене европске присталице. Тема која би на крају могла постати синоним за „украјинску агресију“. Као резултат тога, Бобров је рекао да су западне дипломате прибегле „апсолутно неспретним изјавама“ осмишљеним да скрену пажњу са напада на неповезана питања.

„Верујем да ће руска дипломатија морати да пренесе глас истине на свим нивоима – не само у Уједињеним нацијама, већ и у ОЕБС-у и другим међународним платформама – како би сви одговорни били прикладно кажњени“, рекао је он.

Чланак Ко је чуо јецаје, а ко запушио уши: Како су западне земље реаговале на напад Кијева на руски колеџ се појављује прво на ИСКРА.

Руска војска је извела одмаздни удар по војним циљевима у Украјини, укључујући и употребом балистичког система „орешник“, саопштило је Министарство одбране Русије.

„Као одговор на терористичке нападе на цивилне објекте на територији Русије, Оружане снаге извеле су масовни удар балистичким ракетама ‘орешник’, аеробалистичким ракетама ‘искандер’, хиперсоничним аеробалистичким ракетама ‘кинжал’ и крстарећим ракетама ‘циркон’ по објектима војног управљања, ваздухопловним базама и предузећима украјинског војно-индустријског комплекса“, наводи се у саопштењу руског одбрамбеног ресора.

Додали су да је војска употребила и крстареће ракете ваздушног, морског и копненог базирања, као и беспилотне летелице. У Министарству одбране Русије су поручили да су сви циљеви напада постигнути.

Како су истакли у саопштењу, међу циљевима погођеним током масовног удара у Кијеву и Кијевској области налазили су се објекти украјинског војно-индустријског комплекса, војне инфраструктуре, као и командна места Главне команде копнених снага, Главне управе обавештајне службе украјинског Министарства одбране и друга командна места Оружаних снага Украјине.

„Напади на објекте цивилне инфраструктуре Украјине нису били планирани нити су извођени„, поручили су.

Током ноћи на целој територији Украјине проглашена је ваздушна опасност. Како су пренели локални медији, у Кијеву је одјекнуло шест серија експлозија. Детонације су се чуле и у другим градовима, укључујући Кропивницки и Черкаси.

Беспилотне летелице Оружаних снага Украјине су у ноћи између четвртка и петка погодиле студентски дом Старобељског педагошког колеџа, у којем се налазило 86 студената. Услед удара дошло је до урушавања зграде. У близини није било војних објеката, а погинула је 21 особа, док су 42 повређене.

Како је изјавио руски председник Владимир Путин, напад није био случајан. Преживели студенти тврде да су дронови дуго кружили изнад зграде и да су гађали прецизно. Покренут је поступак због тероризма.

Чланак Одговор Москве на тероризам Кијева: „Орешником“ по војним циљевима Украјине се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Allison Robbert

Када је Марко Рубио, тада сенатор, након почетка СВО упитао злогласну државну подсекретарку Викторију Нуланд да ли Украјина поседује биолошко оружје, она (неопрезно) није рекла ”не” и тиме једноставно оповргла гласине, него је, напротив, признала да ”Украјина има лабораторије за биолошка истраживања”, а да Американци брину да ће их Руси заузети.

Буквално дан касније морала је да реагује Бела кућа.

Доналд Трамп и Тулси Габард

Официјелно саопштење било је пуно тешких и недвосмислених квалификација: ”Кремљ намерно шири лажи да Сједињене Државе и Украјина у Украјини спроводе активности с хемијским и биолошким оружјем”; ”руске дезинформације су тотална бесмислица”, а и званичници Кине ”понављају ове теорије завере” иако су – како је такође наведено – оне ”коначно раскринкане у више наврата током претходних година”.

Све у свему, био је закључак тог саопштења Беле куће Џоа Бајдена, ”Сједињене Државе не поседују и не управљају ниједном хемијском или биолошком лабораторијом у Украјини”. Ниједна, испоставиће се, значи барем 40 америчких биолошких лабораторија. Само у Украјини. И више од 120 које признају широм света.

Толико ће, наиме, биолошких лабораторија у 30 земаља бити обухваћено истрагом њиховог финансирања током протеклих деценија коју је покренула директорка Националне обавештајне службе Тулси Габард на основу извршне наредбе Доналда Трампа донете још у мају прошле године.

Стицање функције

Зашто се толико чекало, није сасвим јасно, тек, како је за ”Њујорк пост” објаснила Тулси Габард, циљ истраге њене службе је идентификовање биолошких лабораторија и обустављање потенцијално ризичних експеримената с вирусима у склопу опасних истраживања стицања функције – gain of function – у склопу којих би патогени постајали, на пример, још заразнији и што смртоноснији; ”Викиликсове” депеше америчке дипломатије, узгред, описују и лабораторију на Тајвану с којом сарађују за коју се наводи да ”поседује узорак великих богиња који производи стопу смртности од 100%”.

Иронија истраге коју сад предводи Тулси Габард састоји се у томе што је управо њу – због навода о постојању опасних америчких биолошких лабораторија широм света – сенатор Мит Ромни, као верни припадник естаблишмента који је то финансирао, у складу са смерницама цитираног саопштења Беле куће, оптуживао за ”ширење лажне руске пропаганде” и ”издајничких лажи које угрожавају животе”.

Упозорење Владимира Путина

Што се пак америчких лажи о тобожњој руској пропаганди тиче, овим поводом вреди се подсетити и упозорења председника Русије Владимира Путина још из октобра 2017. да америчка војска – 59. медицински одсек, који је ”највећа јединица за медицинска истраживања Ратног ваздухопловства САД” – ”на систематски и професионалан начин” прикупља генетски материјал етничких Руса, дакле, не било којих грађана многонационалне Русије; надлежни портпарол Бо Дауни тада је за РИА новости објаснио да Центар за молекуларна истраживања 59. медицинског одсека спроводи ”мускулоскелеталне студије ради идентификовања различитих биомаркера повезаних с повредама”, док је ДНК искључиво етничких Руса тражен под немуштим оправдањем ”интегритета студије”.

Интрига је утолико већа што је – само дан после почетка Специјалне војне операције, 25. фебруара 2022. – у часопису ”Билтен нуклеарних научника” шеф програма Пентагона за сарадњу са украјинским биолошким лабораторијама Роберт Поуп готово успаничено, због могућности да их Руси ухвате in flagrante delicto , признао да тамо има и биолошког оружја. Додуше, под пригодним изговором да су то ”патогени ланци заостали од совјетског програма биолошког оружја”. Шта су Американци с тим радили док су Украјину припремали за рат против Русије, није се, међутим, потрудио да објасни.

Епстин, Давос и Ковид

Но везе су и знатно комплексније од оних који се уочавају на први поглед.

На пример: за потребе Пентагона је биолошким лабораторијама у Украјини управљала америчка компанија ”Метабиота”, међу чијим оснивачима су „Ин-Кју-Тел“ ( In-Q-Tel ), компанија која је званични огранак ЦИА-е за инвестирање у обећавајуће старт-апове, инвестициони фонд „Розмонт Сенека“ Хантера Бајдена, сина председника САД Џоа Бајдена, „Гугл“, Фондација Била и Мелинде Гејтс…

Оснивач „Метабиоте“ Нејтан Волф је један од Младих глобалних лидера Светског економског форума из Давоса, а у својој књизи из 2012. „Вирална олуја“ на подршци захвалио – Џефрију Епстину.

”Метабиота” је истраживала и потенцијал коронавируса из слепих мишева за изазивање пандемија (Нејтан Волф је 2017. објавио и студију о коронавирусима и слепим мишевима), и у склопу тога је сарађивала с компанијом ЕкоХелт Алијанса – која је управљала лабораторијом у Вухану, одакле је кренула пандемија ковида-19. Званично, пуким случајем, преко зараженог слепог миша.

А случај је тако удесио да је баш ових дана, кад је Тулси Габард покренула званичну истрагу америчких биолошких лабораторија широм света, пред Сенатом сведочио узбуњивач из ЦИА-е Џејмс Ердман. Рекао је да је главни амерички здравствени званичник у време пандемије, Ентони Фаучи, намерно заташкавао могућност да је ковид-19 вештачког – лабораторијског, дакле – порекла, а не природног.

Ко је заразио читав свет 2019? Чему су служиле америчке биолошке лабораторије у Украјини? И зашто су њихови шефови повезани са Џефријем Епстином и Давосом?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку“ говорили проф. др Бранимир Несторовић и коаутор подкаста ”Локомотива” Тиосав Пурић.

Погледајте видео:

Чланак Истрага 120 америчких биолошких лабораторија: Зашто је лагала Бела кућа се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Timothy Allen

Председник САД Доналд Трамп поново је изнео своје контроверзне планове за преузимање Гренланда објавом на друштвеним мрежама на којој је приказан како се надвија над арктичким острвом.

Слика генерисана вештачком интелигенцијом, приказује Трампа како вири преко планина и живописних села данске територије, уз коментар: „Здраво, Гренланде!“.

Трамп је објавио своју фото монтажу само неколико сати након што су специјалног изасланика САД за Гренланд, који је дошао да отвори нови амерички конзулат на острву, дочекали протести.

Гувернер Луизијане Џеф Ландри имао је хладан дочеку центру Нука раније ове недеље, када је више од 500 људи марширало градом машући црвено-белим гренландским заставама и држећи транспаренте на којима је писало „Идите кући, САД“, „Нека Америка оде!“ и „Нисмо на продају“.

Демонстранти су потом окренули леђа згради америчког конзулата и одржали два минута ћутања у симболичном протесту растућем присуству Вашингтона.

„Гренланд припада нама. То је наша земља. Не припада Данској нити Сједињеним Државама. Ми смо народ и живимо овде“, рекла је АФП-у једна од демонстраната.

Чланак Уја, Гренланде! Трамп траумира арктичко острво новом објавом на мрежама се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Виктор Антонюк /

На западу је потпуно нормализовано убијање Руса, без обзира да ли се ради о цивилима или војницима. Напад на студентски дом у Старобељску није први такве врсте и намера је била да се убију деца. За то време, Запад или ћути, или цинично и лицемерно коментарише.

Овако Драгољуб Боснић, дописник Информативне агенције БРИКС-а из Србије, коментарише седницу Савета безбедности УН, хитно сазвану због украјинског гранатирања студентског дома у Старобељску у Луганској народној републици.

Подсећамо, кијевски режим бомбардовао је у три таласа са 16 дронова студентски дом у Старобељску са, како је рекао шеф руске мисије при УН Дмитриј Небензја, циљем да изазове што већи број жртава. У време напада у згради се налазило 87 особа. У нападу је погинуло шест особа, док је више десетина људи рањено, а према извештајима руководства ЛНР, Министарства одбране и ФСБ-а, 15 особа води се као нестало.

За Запад убијање руске деце није злочин

На седници Савета безбедности, која је на захтев Русије сазвана по хитном поступку, само су Русија и Кина недвосмислено осудиле масакр који је изазвао кијевски режим – западни покровитељи Кијева заклонили су се иза циничних коментара о „потреби објективног истражног поступка“.

За западноевропске политичаре смрт руске деце није трагедија. Штавише, у њиховим коментарима видимо злурадост, наводи Боснић.

„Такви коментари од западних лидера и западних представника, посебно из ЕУ су уобичајени – не можемо очекивати никакве примерене реакције у Европи, а најпримеренија реакција била би осуда. Чак и ако подржавате кијевски режим, потпуно је сулудо желети или се радовати, или чак игнорисати ситуацију где су убијена деца“, каже он.

Исти обрасци понашања Запада

Није први пут да кијевски режим, уз западну подршку гађа цивиле у Русији, каже Боснић и подсећа на ракетни напад на плажу Учкујевка на Криму, јуна 2024, када је кијевски режим напао цивиле америчким ракетама Атакамс. Тада је погинуло петоро људи, укључујући двоје деце, док је више од 150 људи повређено. И тада, као и сада, Запад је за масакр покушао да оптужи грешке у руској противваздушној одбрани. И тада, као и сада, кијевски режим је масакр извршио уз помоћ западних војних саветника.

Боснић примећује да у понашању Запада и његових сателита постоје обрасци – као што је сада нападнут интернат у ЛНР-у, за време америчко-израелске агресије на Иран бомбардована је школа у којој је убијено скоро 200 девојчица.

„Као што је Русија пре 80 година ратовала против нацизма, данас имамо неки нови нацизам који долази из НАТО-а и апсолутно је јасно да они немају намеру да стану, већ искључиво да Русију гурну у што веће крвопролиће“, истиче Боснић.

Исти обрасци понашања у различитим ситуацијама, према Боснићевим речима, могу да упућују на неколико ствари – да неко намерно жели ескалацију сукоба, снажнији руски одговор или је у питању чист садизам. Из Епстинових фајлова може се видети да и садизам може бити један од мотивишућих фактора на Западу, додаје он.

Тек када Русија запрети најмоћнијим оружјем, провокације престају

Према Боснићевим речима, Русија никада није намерно гађала цивиле или цивилне објекте, иако су је Запад и кијевски режим често оптуживали за тако нешто, као што су је оптуживали и за гађање школа или вртића. Међутим, ту се радило о томе да су се у тим објектима крили украјински војници или страни плаћеници, који су се често на друштвеним мрежама хвалили да се налазе у објектима такве врсте. Украјинска страна је, пак, често гађала цивилне циљеве.

„Било је случајева да су испаљивали Хајмарсе на Белгород и то не на војне мете него искључиво на мете које су биле цивилне који се нису налазили у близини никаквих војних објеката или војних јединица. Заиста не видим ништа што би оправдало такве поступке, а још горе је то што ЕУ и НАТО својим ћутањем дају суштинску подршку у оваквим акцијама и у будућности“, сматра Боснић.

Не треба заборавити ни чињеницу да ЕУ и НАТО толеришу прелет украјинских дронова преко територија својих чланица, који гађају Лењинградску област и Санкт Петербург и тек када Русија запрети својим најмоћнијим оружјем, нуклеарним, они обуставе такве акције.

„Дакле, тек онда када Русија посегне за својим најмоћнијим оружјем, на Западу почну мало да размишљају. И чим се то заврши, опет се враћамо на старо. Дакле, некоме је заиста очигледно циљ да дође до заиста страшне ескалације и ако наставе оваквим путем, мислим да ће се управо то и десити“, закључује Боснић.

Чланак Неки нови нацизам: За Запад убијање руске деце није злочин се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Темељне историјске промене се не одвијају линеарно. Постоје месеци, или чак недеље, у којима се промене згушњавају, после деценија у којима се, привидно, није дешавало ништа, и у којима је, барем за површне посматраче, све остајало по стaром.

Истинску историјску прекретницу нашег времена означио је датум који ће ући у историјске уџбенике: 28. фебруар 2026. Дан у коме је почела америчка агресија на Иран.

Други датум је 20. мај: дан у коме су Русија и Кина потписале заједничку Декларацију о формирању мултиполарног света и новом типу међународних односа.

Судбина Никсона, рекапитулирана за неколико месеци

Амерички аутор Гидеон Роуз, иначе сарадник Савета за спољне односе, у часопису „Форин аферс“ назива рат против Ирана „Трамповим Вијетнамом“: „Трамповој администрацији требало је само два месеца да прође кроз свих пет година политике Џонсонове администрације према Вијетнаму: улазак у рат, ескалација, фрустрација због неуспеха и, потом, преговори“.

Роуз зна о чему говори, јер је написао књигу „Како завршавају ратови“.

Сада све подсећа на понашање Никсонове администрације, наставља Роуз: најпре жестоке претње („уништићу читаву цивилизацију“), а затим, постепено, схватање потребе за повлачењем из рата, до којег може доћи само путем по САД незадовољавајућег споразума.

Интервенција у Ирану би требало да буде завршена за још неколико месеци, предвиђа овај аутор, до када ће већ започети међусобне оптужбе унутар Трампове администрације.

И, могуће, опозив председника САД.

Манифест о мултиполарној будућности света

Ко је Трампа наговорио да се упусти у овај рат постаје све мање битно питање. Оно што је требало да буде убедљива демонстрација надмоћи америчке „армаде, најсјајније на свету“, претворило се у очигледну демонстрацију немоћи најмоћније светске суперсиле.

Ту не помажу ни Трампова хвалисања, попут „збрисали смо их“, или „иранска војска више не постоји“. Јер, ако оружане снаге САД нису победиле, победио је Иран. Треће, барем у рату, није дато…

За то време, цела планета јури ка мултиполарности, примеђује бразилски геополтичар Пепе Ескобар на сајту „Фондација стратешке културе“. Уследило је потписивање руско-кинеске Декларације о формирању мултиполарног света у Пекингу: кратак, сажет текст о мултиполарној будућности света. Својеврсни „мини-манифест“.

Сви се, уосталом, додаје Ескобар, сећамо посете председника Си Ђинпинга Русији 2023. године, када је, напуштајући Кремљ, раме уз раме са Путином, изразио оно на чему је већ неко време радио, и то на веома концизан начин: „Тренутно се дешавају промене какве нисмо видели у протеклих сто година“. Потом су се Си и Путин сложили да они сада „заједно покрећу ове промене“.

„То је то“, закључује бразилски геополитичар.

Стратешко партнерство Русије и Кине, лидери у процесу евроазијских интеграција, лидери мултиполарних тела БРИКС и ШОС подржали су тежњу ка мултиполарности, путем заједничке декларације, потписане, запечаћене и достављене током посете председника Путина Кини.

Полицентризам насупрот америчкој униполарности

А то је нешто чиме ће се, на много начина, бавити будући историчари. То је историјска прекретница.

Ту будућност можемо, али и не морамо, прихватити. Изузеци ће, додаје Ескобар, бити „изузетни вазали“, осуђени на серијска политичка самоубиства, попут Европске уније, Јужне Кореје или Јапана. Треба имати на уму да су ову Декларацију потписале две несумњиве „цивилизације са веома древном историјом“.

Осврнимо се на најважније тачке Декларације. Прва од њих је полицентризам. Или, према речима аутора Декларације, „покушаји низа држава да самостално управљају глобалним пословима, наметну своје интересе целом свету и ограниче суверени развој других земаља у духу колонијалне ере су пропали“.

Кратко и јасно. Русија и Кина ће се фокусирати на успостављање „дугорочног стања полицентризма“.

Недељива безбедност против „закона џунгле“

Друга је „закон џунгле“: „Основне универзално признате норме међународног права и међународних односа се редовно крше (…) постоји опасност од фрагментације унутар међународне заједнице и повратка на ‘закон џунгле'“.

Потом, нова безбедносна архитектура: „Неопходно је посветити дужну пажњу рационалним забринутостима свих земаља у области безбедности, фокусирати се на сарадњу о безбедносним питањима, одбацити блоковску конфронтацију и стратегијске игре са нултим збиром…“.

Треба се, каже се у Декларацији, супротставити ширењу војних савеза, хибридним и посредничким ратовима и, уместо тога, промовисати стварање уравнотежене, ефикасне и одрживе глобалне и регионалне безбедносне архитектуре…

И, такође: „Неприхватљиво је присиљавати суверене државе да напусте своју неутралност“.

Недељива безбедност свих држава против „закона џунгле“. И повратак под окриље међународног права.

Почетак века Евроазије

Управо то је Москва предложила Вашингтону и НАТО-у у децембру 2021, додаје Ескобар: недељивост безбедности. Неприхватање преговора са Русијом изазвало је Специјалну војну операцију у Украјини свега два месеца касније, јер је Москви постало очигледно да је план НАТО-а био блицкриг у Донбасу.

Даље, питање хегемоније: „Хегемонија у свету је неприхватљива и треба је забранити. Ниједна држава или група држава не би требало да контролише међународне послове, одређује судбину других земаља, или да има монопол на развој“. А то је „право“ које је Запад обезбедио искључиво за себе: „Ми предводимо, остали морају да нас следе“.

Коначно, тачка четири Декларације: прихватање цивилизацијске и вредносне разноликости. Нико није прописао пут којим треба да се креће људска цивилизација. Не постоје „изузетне“ државе или цивилизације.

То је, можда, додаје овај аутор, суштина ствари – неумољиво закопавање било каквих „изузетних“ претензија: „Духовни и морални систем било које цивилизације не може се сматрати изузетним или супериорним у односу на друге…“.

Све земље, каже се у овој декларацији, треба да заступају поглед на цивилизације заснован на једнакости, међусобној размени искустава и дијалогу, треба да јачају међусобно поштовање, разумевање, поверење и размену између различитих националности и цивилизација, промовишу међусобно разумевање и пријатељство међу народима свих земаља и да штите разноликост култура и цивилизација.

То је, у ствари, манифест којим се окончава доба америчке хегемоније. Цивилизација, која је себе прогласила за Запад, наметала је „трендове“, које су остале имале само пасивно да следе. Не постоје више „привилеговани“, ни „изузетни“.

Декларација Русије и Кине пружа оно што представља преко потребну наду човечанству да зарони у матрицу цивилизацијске прошлости као средства за стварање повољније и равноправније будућности, закључује Ескобар.

Свако од сада има право на свој пут. Не постоје бољи ни гори. Човечанство је мноштво, у коме свако, како је записала Дарја Дугина, има право да дише свој ваздух. То је улазак у нови век – у век Евроазије.

Крај таласократске ноћне море

То је темељна, незаустављива промена, истинска прекретница светске историје, којом су, неких петсто година, после прекида старог Пута свиле, доминирале поморске, англосаксонске силе. Почетак ере Копна, након ере Мора.

Нема више диктата из једног центра. Све опције су сада на столу. Сваки народ може да бира пут којим жели да пође. „Незаменљива нација“ је „аут“, остали су „ин“.

И, да, додаје Ескобар, ово је најзначајнија промена у распореду великих сила од краја Хладног рата – заједно са „империјом хаоса“, која је санкционисала Русију до смрти циљајући на њену изолацију и економски колапс, али која је превазиђена стратешким партнерством Русије и Кине.

Биће то, без сумње, дуг и кривудав пут, напомиње бразиски геополитичар, на којем ће се они који желе да се ослободе таласократске ноћне море суочавати са многим препрекама и тешкоћама. Али, то је једини преостали пут за човечанство.

Пут једине преостале наде. Осим за оне који налазе последњи смисао у томе да служе светским моћницима, сатрапима и који своју судбину везују искључиво за „богове са Волстрита“.

Чланак Мини-манифест о мултиполарности: Сваки народ је слободан да бира свој пут у будућност се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

ВЛАДА Швајцарске је за 14. јуни заказала референдум о ограничењу броја становника у земљи.

Референдумска иницијатива предвиђа максимални број становника од 10 милиона до 2050. године.

Такође: ако тај број до те године пређе 9,5 милиона, а аутоматски буду уведене строге ограничавајуће мере.

Могућа ограничења укључују смањење квота за азил и компликовање процедура поновног спајања породица.

Крајем 2025. године, становништво Швајцарске се приближило 9,1 милион.

Од 2002. године је порасло за 1,7 милиона, првенствено због прилива имиграната.

Ако референдум буде успешан, једна од мера би могла да буде и ревизија међународних споразума, укључујући слободно кретање грађана са Европском унијом.

Иницијативу „гура“ Швајцарска народна партија, која тврди да раст становништва узрокује штету по животну средину и преоптерећује инфраструктуру.

Безмало половина Швајцараца је (према анкетама) подржала идеју о демографском плафону од 10 милиона становника.

Прошлог лета је швајцарска влада одлучила да ограничи статус избеглица на Украјинце.

Чланак У Швајцарској 14. јуна референдум о лимитирању броја становника на 10 милиона се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Evgeny Biyatov /

Број погинулих у нападу на дом колеџа у Старобељску у ЛНР порастао је на 18, саопштила је прес-служба Министарства за хитне ситуације Русије.

Из рушевина су извучена тела још шесторо. Према последњим подацима, 42 особе су повређене.

Министарство за хитне ситуације наводи да се, према прелиминарним подацима, под рушевинама налазе јоиш три особе.

Шеф ЛНР Леонид Пасечник раније је саопштио да су украјинске снаге напале зграду наставног корпуса и студентски дом Старобељског колеџа Луганског државног педагошког универзитета.

Чланак Спасиоци извлаче тела: Укупно 18 деце погинуло у нападу Кијева на студентски дом се појављује прво на ИСКРА.

© Телеграм Леонида Пасечника

Британска медијска корпорација Би-Би-Си званично је одбила да посети Старобељск у ЛНР-у, где су у ноћи између 21. и 22. маја Оружане снаге Украјине извеле напад на колеџ и студентски дом, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије.

Како је додала, америчка телевизија Си-Ен-Ен је „на одмору“.

Како је напоменула портпарол руског Министарства спољних послова, велики број страних новинара изразио је жељу да дође на место трагедије, а Токио је забранио јапанским дописницима да извештавају о терористичком нападу.

Захарова је нагласила да је Запад изгубио људско достојанство негирајући ову трагедију.

„Кијевски режим буквално сваког дана изводи ударе на цивилну инфраструктуру и друштвене објекте. Деца су једна од главних мета кијевског режима. Зашто? Зато што је то терористичка методологија“, подвукла је.

Раније је Министарство спољних послова Русије понудило акредитованим страним новинарима у Москви да организује посету месту трагедије у Старобељску, након изјава сталне представнице Летоније при УН Саните Пављуте-Десландес да наводно није било украјинског удара на колеџ.

„Организујемо посету месту трагедије за акредитоване стране дописнике у Москви. Надам се да Би-Би-Си и Си-Ен-Ен баш тада неће бити на одмору“, поручила је Захарова.

Да објективно извештавање одавно није синтагма која се може приписати овим медијима, добро је познато и на нашим просторима: западни медији годинама уназад упадљиво су одсутни, на пример, на комеморацијама српским жртвама у Братунцу, а упадљиво гласни и присутни у Сребреници, где одају пошту муслиманским жртвама уз обавезно истицање да је реч о „геноциду“. И то је само један од примера њиховог „истраживачког новинарства“ у којем се прво „истражује“ националност и политичка подобност, а онда се удара и тон (не)извештавања.

Чланак Као да је Братунац: Како су западни медији одговорили на позив да оду на место трагедије у ЛНР-у се појављује прво на ИСКРА.

Марко Рубио © Tanjug / Saul Loeb, Pool Photo via AP

Амерички државни секретар Марко Рубио потврдио је данас да су преговори уз учешће Вашингтона о окончању рата у Украјини обустављени због недостатка напретка, али да су САД спремне да им се поново прикључе ако се појави шанса за постизање резултата.

Он је то изјавио новинарима током састанка министара спољних послова НАТО-а у Шведској, преноси Укринформ.

– Укључили смо се, јер су нам рекли да смо једини који то могу да ураде. Једини са којима ће и Руси и Украјинци разговарати – објаснио је амерички државни секретар.

Истовремено је признао да преговори нису дали резултате.

– Нажалост, нису били продуктивни – рекао је Рубио.

Он је, такође, демантовао наводе о наводном притиску Вашингтона на Кијев.

– Приче које се шире да смо присиљавали Украјинце да заузму одређени став нису тачне – истакао је Рубио.
Он је нагласио да су САД спремне да и даље подржавају преговоре уколико они имају шансу да донесу резултате.

– У посљедњих неколико мјесеци једноставно смо имали осјећај да није било значајног напретка, али можда ће се динамика промијенити… Ако видимо могућност да организујемо преговоре који ће бити продуктивни, а не контрапродуктивни, и који имају шансу да буду успјешни, спремни смо да одиграмо ту улогу – рекао је Рубио.

Он је додао и да САД не желе да учествују у „бескрајном циклусу састанака“ који не дају резултате.

Према његовим ријечима, овај рат може да се заврши само преговарачким рјешењем, а не војном побједом једне стране у традиционалном смислу.

Чланак Рубио: САД се повлаче из мировних преговора између Украјине и Русије се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Nadja Wohlleben

Не прође ниједан дан а да немачки канцелар Мерц не упореди лидерку Алтернативе за Немачку (АфД) Алис Вајдел са покојним нацистичким фирером Адолфом Хитлером. И да не покушава, свим средствима, законитим или противзаконитим (њему је савршено свеједно), да забрани АфД.

Алис Вајдел је забринута. Озбиљно забринута. Не због Мерцових претњи, већ зато што лидерка АфД-а, странке која брзо расте широм Немачке а не само на истоку, види конкретну претњу која се надвија над земљом. Она је уплашена због тога што Немачка хрли у рат са Русијом.

То је линија на којој тврдоглаво инсистира канцелар Мерц. Инспирисана од стране Мерцових послодаваца: изузетно моћне инвестиционог фонда „БлекРок“, где је Мерц био директор за Европу, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт „Електомагацине“, пре него што је послат, попут римског проконзула, да управља немачком политиком.

Чудни дани. И веома чудне демократе, које настављају да спроводе идеје покојног канцелара Хитлера тамо где је он стао.

Да ли је Мерц уопште учио историју и зна ли како се завршила Хитлерова, назовимо је тако, авантура? Несумњиво зна. Његов деда и отац били су нацисти.

Чудна времена у Немачкој

Заиста, живимо у чудна времена, времена у којима, певао је велики немачки песник Бертолд Брехт почетком 30-их година прошлог века, безазлена реч може постати глупа.

И биће, нема сумње, још чуднија.

Чудна времена, у којима се чудни „неонацисти“ из АфД-а желе мир и слободну трговину са Русијом. И веома чудне „демократе“, које, по сваку цену, настоје да изазову сукоб са Русијом, који би имао разорне последице за немачки народ, којим, иначе, лоше управљају.

Према мишљењу италијанског писца, изузетно је глупо говорити о Мерцу као о опасном нацисти, или чак о новом Хитлеру, јер „стари фирер“, са свим својим манама – или „Мазало“, како га је звао песник Брехт – није потицао из високих међународних финансија. Није био „сиви канцелар“, мишје боје, запослен у „БлекРоку“.

Зашто глупо, ако је „стари фирер“, као што можемо прочитати у злогласном „Мајн кампфу“, сматрао сваки рат, који би Немачка повела са Русијом против Запада, за „злочин“?

У супротном смеру, ка Русији и Истоку, био би, ваљда, потпуно оправдан.

Потребне су нове потрошне снаге за Украјину

И Хитлер је имао свој посебан „инвестициони фонд“, „БлекРок“ свог доба. На пример, америчке фабрике „Форд“ и „Џенерал моторс“, које су га темељно опремиле за предстојећи рат са Стаљиновом Русијом. Када су се, у јуну 1944, кажу, амерички војници искрцали у Нормандији, били су веома затечени оним шта су видели: Немци су располагали истом опремом и веома сличним наоружањем као и они.

О Хитлеровим везама са америчким капиталом писала је чак и америчка штампа.

Неко може бити и фашиста (нациста) и клањати се Западу. Пожељно је, у ствари, и једно и друго. И Хитлер је, попут Мерца, заљубљено гледао у Запад. Само што су се ствари нешто касније отеле контроли…

Разлози који покрећу канцелара Мерца нису нимало „специфични“, као ни мотиви који покрећу његове „господаре“. Немачка већ дуго снабдева Кијев оружјем, ракетама, дроновима… И већ је послала велики број такозваних саветника у Украјину.

Исто то је радила Немачка још у Првом светском рату. Украјина је први пут прогласила „независност“ 1918. године, али то је, баш као и данас, био пуки немачки протекторат, у коме је Хетман, тадашњи Зеленски, „украјинствовао“, све док и њега и његову парадржаву, нису збрисале „зли бољшевици“.

О томе се читалац може обавестити уколико прочита роман „Бела гарда“ Михаила Булгакова, великог руског писца, пореклом из Украјине…

Мерцови „господари“ су сада схватили да је Зеленски у Украјини сада на измаку снаге, ако не и нешто горе, каже Марћиљано. Уколико желе да се рат настави, потребне су нове, немачке снаге. Потрошне снаге, додаје овај аутор.

Шта Мерц зна о саботажи над „Северним током“

Зато Немачка данас ври. Немци (наравно, изузев ноторних нациста), односно велика већина Немаца, не жели нови рат са Русијом.

Због тога се у Немачкој поново отварају многа, по канцелара Мерца болна, непријатна питања. Примерице, зашто немачка истрага о саботажи на Северном току и данас тапка у месту.

Шта Мерц зна о терористичком нападу на „Северни ток“ (а требало би да зна много)? Зашто он и други немачки политичари о томе ћуте? Питање је реторичке природе.

Да ли су ЦДУ/ЦСУ и СПД саучесници терориста, пита сајт „Унзер Мителеуропе“.

Парламентарна фракција АфД-а у Бундестагу тражи да се поводом минирања „Северног тока“ хитно образује истражна комисија, чији је циљ да се темељно истраже околности напада. Уместо да добију јасне и дефинитивне одговоре од власти, немачки грађани се суочавају са муком тишине. Са правим заветом ћутања.

Критике су усмерене пре свега на ЦДУ/ЦСУ и СПД. Према саопштењу АфД-а, ове две странке се опиру сваком покушају покретања истинске и независне истраге. А таква питања у демократској Немачкој не смеју да буду табу.

Владајуће странке штите терористе

„Захтевамо расветљавање једног од најозбиљнијих напада на инфраструктуру послератне Немачке. Напад на национални суверенитет не може проћи некажњено“, саопштила је АфД.

Поред тога, у саопштењу за штампу је објављена изјава потпредседника ове парламентарне групе и портпарола за спољну политику АфД, Маркуса Фронмајера: „Истражни одбор мора да утврди шта је немачка влада знала, када је то знала, да ли је била упозорена пре напада, да ли су, и у којој мери, украјинске државне службе биле умешане у напад и зашто немачка влада ћути упркос до сада прикупљеним обавештајним подацима.“

Ако се докаже умешаност било које државе, Немачка, такође, додаје се у саопштењу, мора да захтева одштету.

Ова иницијатива ће, тврди овај сајт, вероватно поново покренути дебату око „Северног тока“. Многи грађани још увек чекају јасне одговоре о томе ко стоји иза овог напада.

Остаје, међутим, на крају једно горко питање: „Зашто владајуће странке штите терористе?“ И додаје овај сајт: „Да ли је разлог то што су потпуно подређене Сједињеним Америчким Државама? Или су и саме умешане? Или, и једно и друго?“

Чланак Немачком влада „римски“ проконзул: Шта канцелар Мерц зна и зашто о томе ћути се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Министерство обороны РФ /

Руско-белоруске нуклеарне вежбе имају за циљ да охладе „усијане главе“ на Западу које заговарају даљу ескалацију сукоба. Овим се шаље сигнал Европи и НАТО-у да нуклеарна тријада остаје кључни гарант безбедности и суверенитета Савезне државе Русије и Белорусије, а да је руско оружје технолошки најнапредније и кључно средство стратешког одвраћања.

Овако у најкраћем руски војни експерт Виктор Литовкин коментарише тродневне нуклеарне маневре два савезника, у којима је учествовало 64.000 војника, преко 200 ракетних лансера, више од 140 авиона, 73 ратна брода .

У фокусу вежбе су биле „припрема и употреба нуклеарних снага под претњом агресије, навело је руско Министарство одбране.

„Ове вежбе су јединствене због свог обима. Маневри таквих размера никада нису одржани… Друго, први пут је Русија распоредила 13 атомских подморница, од којих је осам стратешких са по 16 ракета. Свака ракета носи по шест бојевих глава. Практично је у мору истовремено распоређено око 700 ракета. Свака од тих ракета може да уништи мању државу. То је огромна моћ, а Русија је показала да има могућности да изведе удар, чак и испод воде на било коју агресивну државу, а да та држава не може ништа да уради, нити да спречи тај удар“, каже Литовкин.

У великим нуклеарним маневрима Русија и Белорусија су по први пут у потпуности увежбавали координацију и управљање стратешким и тактичким нуклеарним оружјем. У фокусу је била практична провера могућих сценарија употребе тактичког нуклеарног оружја и заједничког деловања оружаних снага две државе у оквиру нуклеарног планирања и командовања.

Кулминација вежби билaсу лансирања ракета . Са космодрома Плесецк изведено је лансирање интерконтиненталне балистичке ракете „јарс“ ка полигону Кура на Камчатки. Фрегата је испалила ракету „циркон“ , а атомска подморница ракету „сињева“. Белоруска војска извела је ланирање ракете „искандер-М“ .

Сви задаци обуке нуклеарних снага су у потпуности решени. Ракете су достигле своје циљеве, потврђујући своје задате карактеристике.

„Тим вежбама Русија је демонстрирала да има нуклеарно оружје обуздавања које може да нанесе огромну штету сваком противнику. Русија се никога не плаши, али никоме и не прети. Она само упозорава да против ње не треба ковати агресивне планове , а тим пре не треба је нападати“, истиче Литовкин.

Нуклеарна сарадња Русије и Белорусије ушла је у нову фазу почетком 2023. године, након најаве Владимира Путина да ће Москва распоредити тактичко нуклеарно оружје на територији Белорусије, што је заправо био одговор на ширење НАТО -а, повећане претње на руским и белоруским границама и повећану западну војну помоћ Украјини.

Међутим, иако се руско нуклеарно оружје налази на територији Белорусије, одлуке о његовој употреби остају искључиво у надлежности Москве.

„На територији Белорусије налази се руско нуклеарно оружје – то је оперативно-тактички систем ‘искандер-М’ и ракетни систем средњег домета ‘орешник’ који може да лети до 5.500 километара. Белоруски војници су извршили лансирање ‘искандера’ на територији Русије, на полигону Капустин Јар, јер у Белорусији не постоје услови за таква тестирања. То је показатељ да Русија није само разместила те системе у Белорусији, већ и помаже у обуци која обухвата и лансирање тих ракета“, објашњава Литовкин.

Америка каска за Русијом

Руски председник је оценио да су сви задаци нуклеарних вежби испуњени. Истакао је да је важно и даље подизати ниво спремности стратешких и тактичких нуклеарних снага , и развијати све њихове компоненте.

Путин је поручио да Русија не намерава да улази у трку у наоружању, већ да ће њена нуклеарна тријада остати на нивоу опредељеном проценама безбедносних потреба.

Он је најавио да је у плану одржавање нових заједничких оперативних вежби Русије и Белорусије под називом „Штит савеза 2027“ , истичући да су такве активности део систематског јачања одбрамбених способности и заштите грађана две државе од потенцијалних претњи.

Током праћења заједничких руско-белоруских вежби нуклеарних снага, Путин је нагласио да употреба нуклеарног оружја може бити искључиво крајња и изузетна мера за заштиту националне безбедности две државе.

„Још бих истакао један важан детаљ ових вежби – оне су одржане у тренутку када је Путин био у Пекингу. Тиме је демонстрирано да Русија и Кина заједно чине непобедиву силу и да ће зајединичким снагама предводити свет и да више неће САД целом свету диктирати правила. Ово је очигледно демонстрирано и вежбама, у којима су вршена лансирања ракета ка полигону на Камчатки, које су прелетеле 9.000 километара“, истиче Литовкин.

Експерт истиче да САД заостају за Русијом у развоју нових стратешких ракетних система и да не успевају да реализују најављене модернизације.

„Ове вежбе су такође показале да је Русија испред целог света и пре свега Сједињених Држава по технолошким достигнућима у стратешким нуклеарним снагама. САД знатно заостају. Генерално, моћ руских нуклеарних снага треба да натера и НАТО и САД да схвате да не треба водити агресивну политику према Русији, јер то по њих може лоше да се заврши. Мислим да је главни и јасан сигнал Западу послат о томе шта представљају савремене руске стратешке нуклеарне снаге и како се треба односити према Русији, како би се избегла катастрофа“, нагласио је руски војни експерт.

Русија никада неће употребити нуклеарно оружје против украјинског народа

Поједини руски војни експерти наводе да су на маневрима увежбавана три конкретна борбена сценарија . Први сценарио је нуклеарно одбијање агресије од стране Северноатлантске алијансе или појединачних европских чланица НАТО-а против Русије и Белорусије. Други сценарио је нуклеарно реаговање на потпуну агресију оружаних снага Украјине – на пример, упад на територију Белорусије и извођење масовних удара по Белорусији, уз употребу крстарећих ракета и дронова дугог домета. И трећи сценарио је реакција на покушај блокаде или упада у Калињинградску област и блокаде руског поморског саобраћаја у Балтичком мору.

Литовкин истиче да би у случају директне ескалације Русија према европским земљама чланицама НАТО могла да одговори врло оштро, укључујући и употребу стратешког и тактичког нуклеарног оружја као крајње мере за заштиту сопствене безбедности и интереса, док се у истом контексту Украјина штеди и посматра као изузетак из сценарија нуклеарног удара.

„Важно је схватити једну ствар – ми никада нећемо извршити нуклеарни удар по територији Украјине, из два разлога – прво, украјински народ је наш братски народ. Друго, територија Украјине је заправо руска земља и ми нећемо да контаминирамо ту територију радиоактивношћу. За европске земље – чланице НАТО – таквих ограничења нема. Ако би, не дај Боже, урадили нешто од наведеног, Русија их не би штедела. Уследио би нуклеарни удар и стратешким и тактичким ракетама, рецимо ‘искандером’, ‘орешником’ итд. То би било довољно да их отрезни“, сматра Литовкин.

Председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко пратили су војне вежбе путем видео-линка, поручујући да никоме не прете, али да су спремни да бране „заједничку отаџбину од Бреста до Владивостока“.

Чланак Лете „искандери“, „циркони“, „сињеве“ – крајња мера да се охладе усијане главе се појављује прво на ИСКРА.

© Ramon Espinosa (STF)/AP/TANJUG

Хиљаде Kубанаца окупило се испред амбасаде Сједињених Америчких Држава у Хавани, на протесту који је организован због одлуке САД да подигне оптужницу против бившег кубанског председника Раула Kастра, због наводног обарања два цивилна авиона пре 30 година.

Учесници протеста махали су заставама током скоро сат времена дугог митинга, скандирајући „живео Раул“ и „домовина или смрт“, преноси Ројтерс.

Председник Kубе Мигел Дијаз Kанел и премијер Мануел Мареро присуствовали су скупу, као и неколико чланова Kастрове породице, међу којима и ћерка Маријела Kастро, син Алехандар Kастро и унук Раул Родригез Kастро.

Родригез Kастро, познат на Kуби као „Раулито“ или „Ел Kангрехо“ (Рак), често служи као телохранитељ свог деде и прошле недеље се састао са директором америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Џоном Ратклифом, током његове посете Хавани.

Маријела Kастро је кубанским државним медијима након протеста рекла да је њен отац добро и да је увек говорио „нико ме неће ухватити живог, ухватиће ме у борби“.

Kуба је саопштила да је америчка оптужница против Раула Kастра за убиство заснована на „лажним“ оптужбама које су осмишљене да послуже као изговор за инвазију, док администрација америчког председника Доналда Трампа покушава да сруши владу у тој земљи.

Москва је објавила раније да остаје солидарна са Хаваном након новог заоштравања тензија између Кубе и САД, саопштило је Министарство спољних послова Руске Федерације.

Министарство је скренуло пажњу на оптужницу које је Министарство правде САД подигло 19. маја против бившег шефа државе и револуционарног вође Раула Кастра.

„Тридесет година након овог инцидента, покушавају да га искористе за давање привидног легитимитета невиђеном притиску на кубанско руководство, са очигледним циљем промене владе и успостављања контроле над земљом“, наводи се у саопштењу.

Чланак Кубанци изашли на улице због оптужнице против Кастра: Протест испред амбасаде САД се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

НЕМАЧКЕ власти су показале спремност да повећају издатке за одбрану на 5% БДП-а и да преузму водећу улогу у Северноатлантској алијанси.

Ово је у име званичног Берлина потврдио министар спољних послова Јохан Вадефул уочи састанка министара спољних послова Алијансе у Шведској и форума GLOBSEC у Прагу:

„Да, спремни смо да преузмемо већу одговорност за вођство НАТО. Доношењем историјских одлука на самиту у Хагу прошле године, савезници НАТО-а су убедљиво потврдили своју посвећеност трансатлантској алијанси и зацртали курс на стварање ‘НАТО 3.0’. Желимо јачање НАТО и унапређење улоге Европе обједињавањем индустријског потенцијала ради ближе сарадње у сектору наоружања“.

Додао је да Немачка намерава да што пре војне издатке подигне на 5% БДП. И у том контексту указао:

„Раст европског потенцијала захтева прерасподелу задатака унутар Алијансе. Нова подела терета мора бити у складу са економским и војним могућностима Немачке и Европе“.

На састанку у Шведској биће разматрана ситуација на Блиском истоку. Берлин је, заједно са више од 30 земаља, спреман да учествује у успостављању безбедности у Ормуском мореузу како би се осигурао несметан пролаз бродова.

Раније је Вадефул подржао америчку иницијативу да се земље НАТО војне издатке дигну на 5% БДП-а.

Канцелар Фридрих Мерц је такође потврдио планове своје земље да 3,5% БДП-а усмерава за војне набавке а 1,5% за војну инфраструктуру.

Чланак Немачка жели стварање НАТО 3.0 и да у њему преузме водећу улогу се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Стрингер /

Украјински режим је извршио чист ратни злочин и то најтежег облика, над децом, а с обзиром на подршку ЕУ кијевском режиму може се сматрати да је дрон полетео из Брисела. Верујем да покушавају да испровоцирају реакцију Русије, и одговора ће несумњиво бити, али никада оваквог.

Овако адвокат Горан Петронијевић коментарише напад украјинских дронова на образовни центар и интернат у месту Старобељск у Луганској Народној Републици у коме се, у том тренутку, налазило 86 деце узраста 14-18 година.

Украјинска војска је током претходне ноћи извела циљани напад са четири беспилотне летелице. Четири особе су погинуле, а за осталима се трага испод рушевина. Петронијевић оцељује да је реч о немилосрдној провокацији.

„Они покушавају на тај начин да испровоцирају исту или сличну реакцију Русије, што не верујем да ће се догодити. Вероватно ће бити оног, што се обично ради, а то је да се узврати али по војним циљевима и инфраструктури, али не на овај начин. Русија веома селективно гађа и држи до тога да не дође до последица и страдања деце“, каже он.

Темпирана бомба

Петронијевић подсећа да је модел последњег украјинског напада претходно примењен у америчког нападу у Ирану.

Како је истакао, већ годинама се говори о томе како је Украјина постала терористички центар у Европи, а још горе је што је постала темпирана бомба чије ће последице осећати и у истој тој Европи која је здушно подржава.

„То је чист ратни злочин над цивилним становништвом, и то најтежег облика јер се не ради само о обичним цивилима већ о деци. Ми већ неколико година говоримо о томе да је Украјина постала центар тероризма у Европи. То је темпирана бомба одакле ће се након завршетка рата, како год да се он буде завршио, у Европи расути велики број плаћеника ветерана, терориста које су они обучавали, јер у Украјини постоје центри за обучавање терориста и они то раде веома озбиљно. Тако да ће то бити један велики проблем за Европу након окончања рата“, оцењује Петронијевић.

Зашто Европа толерише

Коментаришући немилосрдни напад на децу, Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, навела је како „терористи нападају децу намерно и са уживањем, а Запад зверски ћути“.

На питање шта мисли Европа када толерише овакве ствари пружањем подршке украјинском режиму, саговорник Спутњика одговара да се слободно може сматрати да је дрон послат директно из Брисела.

„Ово што је урадила Украјина, то заправо ради Европска унија и то је урадио Брисел. Може се сматрати да је та ракета или дрон из Брисела дошао, са таквом врстом подршке коју они пружају украјинском режиму“, закључује Петронијевић.

Како је саопштило руско Министарство за ванредне ситуације, у нападу украјинског дрона на школски интернат, према досадашњим информацијама, рањено је 39 особа, а четворо је погинулих.

Чланак Украјински дрон на руску децу лансиран из Брисела – чист ратни злочин се појављује прво на ИСКРА.

© fakti.rs

РУСИЈА је успешно тестирала моћну тешку интерконтиненталну балистичку ракету „Сармат“ са дометом од 35.000 километара, али то није једини разлог што експерти процењују да ће суштински изменити однос војних потенцијала у свету.

„Сармат“ је способан да погоди мету било где на планети у року од 30-50 минута, сручујући на њу бојеву главу са десет нуклеарних бомби.

Поврх свега, „Сармат“ је ракета велике брзине, способности извођења противракетних маневара током лета и по балистичким и по суборбиталним путањама, а носи и велики број мамаца, па га је немогуће пресрести.

„Тешкаш“ може да атакује мете у западној хемисфери не само преко Северног пола већ и преко Јужног пола, и из било ког правца, заобилазећи непријатељске системе противракетне одбране.

Навођене бојеве главе 15Ју71 „Авангард“, којима ће „Сармат“ бити опремљен, немогуће је пресретати.

Путању „Авангарда“ је немогуће израчунати, јер може да маневрише брзином од 27 маха (приближно 9 км/с) и да избегне зоне детекције и ангажовања противракетне одбране.

„Сармат“ моћнији од легендарног совјетског ракетног система Р-36М2 Војевода.

Британски лист The Mirror, импресиониран је не само могућностима те интерконтиненталне балистичке ракете већ и њеном величином (тешка је 208 тона и висока као зграда од 14 спратова“), и назива „Сармат“ „ракетом судњег дана“.

„Сармат“ је најсмртоноснији систем оружја у људској историји.

Али није ствар само у нуклеарним бојевим главама.

„Авангард“ може се користити и без нуклеарне бојеве главе, што значи да се може користити за уништавање непријатељских стратешких циљева због своје колосалне кинетичке енергије у конвенционалним сукобима, што систем „Сармат“ чини свестраним оружјем.

Прво лансирање „Сармат“ било је 20. априла 2022. године са полигону Плесецк, а 2023. године је развој ракете проглашен завршеним. Међутим, у стварности, развој система је настављен и као резултат тога, према речима Сергеја Каракајева, команданта Стратешких ракетних снага, побољшана је, поред осталог, његова прецизност.

Први ракетни пук са ракетама „Сармат“ треба да преузме „борбено дежурство“ до краја године.

„Сармат“ излази на сцену након што су Американци смишљено уништили режим стратешке контроле наоружања. А ничим изазвана америчко-израелска агресија против Ирана потпуно је уништила све остатке међународног нормативног оквира и послератног система безбедности, заменивши га законом силе.

Сила „Сармата“ је јасан сигнал Пентагону да за сваку силу увек постоји још већа сила.

САД су започеле трку у ракетном наоружању још 2001. године, када су се повукле из Споразума о ПРО.

Верује се да би нуклеарни рат довео до потпуног уништења и разарања свега на планети, да би био катастрофалан за целу цивилизацију.

У међутим, и у СССР и у САД су још крајем 1970-их сматрали да је могућ брзи разоружавајући удар уништава командних пунктова и штабова противника, са масовним ударом на његове лансирне системе.

Другим речима: да је могуће смањити силу одмаздних лансирања до нивоа када последице више не би биле фаталне.

Сједињене Државе у трци „првог удара“ имају предност. То су нуклеарне подморнице наоружане интерконтиненталним балистичким ракетама. Да, и Русија има подморнице, али америчка морнарица има велики број поморских база широм света које јој омогућавају да нуклеарне подморнице држи опасно близу руских обала.

Коришћењем ракета „Трајдент“, америчке подморнице могу да крену у изненадни напад, из Средоземног, Северног или Норвешког мора. А то им значајно смањује време лета до циљева на руској територији.

Најрадикалније оружје у рукама руског војно-политичког руководства биће „Сармат“.

То је фундаментално нова ракета. Њена мисија није само да гарантује продор кроз америчку противракетну одбрану. Њена висока енергија, непредвидива путања и способност маневрисања током лета омогућавају јој да наноси изненадне прве ударе.

Путин је улазак „Сармата“ у велику војну и геостратешку игру назвао „великим догађајем за Русију“. Не случајно.

Може да носи бојеву главу од 50 мегатона, чији би електромагнетни импулс вратио Запад у 18. век, а да не уништи ништа на Земљи.

Оружане снаге САД су такође способне да изведу изненадне, разоружавајуће „прве ударе“.

Упркос томе, „Сармат“ ће охладити најврелије главе у Вашингтону и Бриселу иако Русија не намерава да буде прва која ће започети нуклеарни рат.

Али, ако ситуација ескалира – има алат који јој гарантује победоносни исход.

Чланак Русија има најмоћније оружје у историји – ракета „Сармат“ има домет 35.000 километара се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Stock foto/matejmo

После низа политичких земљотреса, Европа се суочава са „цунамијем енергетске кризе“ упозорио је Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством и генерални директор Руског фонда за директне инвестиције. Прогноза долази у тренутку када енергетски шокови изазвани америчко-израелским ратом против Ирана настављају да дестабилизују тржиште енергената.

Од почетка америчко-израелских напада крајем фебруара, глобалне цене сирове нафте порасле су за око 50 одсто, што је довело до тога да малопродајне цене горива и велепродајне цене природног гаса достигну историјски максимум.

Сукоб на Блиском истоку додатно је погоршао критичну ситуацију у европским државама, које су већ драстично смањиле увоз руске енергије од ескалације сукоба у Украјини 2022. године.

„Имаће све више кад цунами енергетске кризе буде погодио Европску унију и Уједињено Краљевство“, навео је Дмитријев на Иксу, одговарајући шведском новинару који је приметио да немачка десничарска странка АфД ужива готово једнаку подршку као ЦДУ и СПД заједно у последњој анкети, назвавши ту промену „политичким земљотресом“.

Традиционалне странке широм Европе су последњих година све више губиле позиције у корист крајње десничарских или централно десничарских коалиција.

Енергетски шок повезан са Ираном натерао је Велику Британију да изда привремену дозволу за увоз дизела и млазног горива руског порекла како би стабилизовала тржишта потресена поремећајима у пловидби кроз Ормуски мореуз. Том рутом се транспортује око 20 одсто светске нафте и течног природног гаса. Сличан потез су почетком недеље повукле и САД, продужавајући изузеће од санкција за ограничену куповину руске нафте која се увози морским путем.

Неколико званичника ЕУ позвало је на обнављање енергетских веза са Русијом како би се решила криза, док је нови мађарски премијер Петер Мађар прогнозирао да ће се Европа поново окренути Русији када је реч о куповини руских енергената. Међутим, Европска комисија је изјавила да неће бити повратка увозу руске енергије и да ће наставити да тежи потпуном укидању руских фосилних горива до 2027. године.

Раније ове године, Дмитријев је рекао да ће ЕУ „неизбежно молити“ за руски гас, јер се предвиђа да ће цене енергије даље расти. Такође је изјавио да је ЕУ последња у реду међу руским потрошачима енергије док Москва шири своју енергетску мрежу на пројекте са другим земљама.

Чланак Дмитријев: „Енергетски цунами“ стиже у Европу се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Maxim Shemetov

„Закони џунгле“ на које упозоравају Путин и Си одраз су стварних односа у светској политици, где Сједињене Америчке Државе наступају дрско и наметљиво, оцењује Владимира Захаров, совјетски и руски дипломата и бивши генерални секретар ШОС-а.

Коментаришући усвајање Декларације о изградњи новог мултиполарног светског поретка, коjу су потисали руски и кинески лидер, Захаров каже да се у данашњем свету све јасније види отпор западној хегемонији и све снажније залагање за успостављање мултиполарног поретка.

„Постоји тежња да се буде монополиста, а то не одговара остатку света. Ми, заједно са Кином и Индијом, говоримо о тежњи ка мултиполарном свету. Монопол не може трајати вечно, он ће природно бити разбијен. Свету је потребна равнотежа – то је баланс интереса, који треба да уважавају и велике силе и мале државе“, додао је Захаров.

Русија и Кина заједничким снагама разбијају доминацију САД, насталу после распада СССР, истовремено се залажући за успостављање праведнијег мултиполарног система заснованог на међусобном поштовању, равноправности и једнакости држава

„Док Израел говори о ‘миру путем силе’, Кина предлаже мир кроз сарадњу и развој. Видимо да Кина, иначе, води економску политику, економску стратегију која није повезана са агресијом против других држава, нити са решавањем конфликата војним путем. Кина иде својим мирним путем и у томе постиже значајне резултате. То се види у односима са земљама АСЕАН-а, али и са Америком и западном Европом“, истиче Захаров.

Посебно се то огледа и у односима са Русијом, који представљају пример дугорочне стабилности, решених спорних питања и партнерства заснованог на потпуном узајамном поверењу и поштовању.

„Пошто је Кина наш непосредни сусед, могу да наведем конкретан пример – након што смо деведесетих година решили гранично питање са Кином и потписали одговарајуће документе, практично више није било информација – ни у свету, ни у руским медијима – о било каквим сукобима или тензијама на руско-кинеској граници. И то траје више од 30 година, на граници дугој 3.300 километара. То је главни показатељ успешног решавања граничног питања“, наводи Захаров.

Руско-кинески савез јача, америчка хегемонија слаби

Захаров указује да је америчка хегемонија у савременом свету ослабљена, што потврђује и Трампова политичка парола с почетка новог мандата: „Учинимо Америку поново (!) великом“, јер управо она имплицира да САД више немају онај ниво глобалне доминације и утицаја који су имале раније.

Истовремено оцењује и да је Трампова политичка моћ ослабљена и ограничена.

„Зашто? Зато што му рејтинг у земљи опада, расту цене нафте и бензина, што изазива масовно незадовољство. Конгрес му није дозволио наставак војних акција и то је стављено под питање. Постоји и нерзумевање између Трампа и НАТО савезника, пре свега око Ирана. Његова позиција је сада значајно ослабљена и у унутрашњој политици, а такође на међународној арени“, додаје захаров.

Према његовим речима, америчка агресија против Ирана нанела је озбиљан ударац Трамповом ауторитету, јер је довела до раста цена нафте и гаса, блокаде Ормуског мореуза и пораста тензија са Русијом и Кином.

Руско-кинеска Декларација о новом светском поретку изазвала је реакције и на Западу. Бивши Трампов саветник Мајк Флин изјавио је да потписана декларација ставља САД у губитничку позицију, а да Сједињене Државе можда нису спремне за нове политичке реалности, јер ће Вашингтон морати да се навикне да америчка хегемонија постепено бледи.

Амерички новинар и ТВ водитељ Рик Санчез оценио је да на Западу расте забринутост због све већег утицаја сарадње Русије и Кине на светску политику и указао је на парадокс — западне санкције и притисак у духу „хладног рата 2.0“ само су додатно ојачали партнерство Москве и Пекинга.

Иако сарадња Русије и Кине није усмерена ни против једне државе, амерички експерти је ипак често виде као изазов за Сједињене Државе. На питање због чега је тако, Захаров објашњава:

„Одоговор је једноставан – практично сви компромиси и договори постигнути током Трампове посете Пекингу сада су неизвесни. Главни услов за њихово спровођење јесте тајванско питање. Ако за два месеца Конгрес и амерички председник донесу одлуку о испоруци оружја и борбене технике Тајвану у вредности од 14 милијарди долара, практично сви споразуми и компромиси постигнути између Трампа и Си Ђинпинга биће доведени у питање. Тако је било и раније — током претходног Трамповог мандата многи договори постигнути на високом нивоу нису били реализовани. Таква опасност постоји и данас у кинеско-америчким односима. Као што је рекао државни секретар Марко Рубио америчка политика према Тајвану се неће мењати. Ово сугерише да ће САД де јуре признати Тајван као део Кине, а де факто ће обезбеђивати борбену способност Тајвана и наставити двосмислену политику у зависности како ће се развијати ситуација око Тајвана – или ће помоћи Тајвану у сукобу са Кином или не“.

Упоређујући односе Русије и Кине са односима Пекинга и Вашингтона, Захаров истиче да између Москве и Пекинга не постоје политичке препреке које би оптерећивале сарадњу.

Захаров истиче да је највећи значај руско-кинеских односа у заједничком деловању по кључним међународним питањима. Према његовим речима, Москва и Пекинг све више координишу своје ставове у оквиру организација као што су УН, ШОС и БРИКС, што доприноси јачању њиховог стратешког партнерства и све већем усаглашавању позиција о будућим глобалним изазовима.

„Ми смо са Кином стратешки партнери. Наша свеобухватна сарадња природно обухвата многе области сарадње. Овде је реч о сарадњи на различитим нивоима, укључујући и редовне сусрете председника Си Ђинпинга и Путина, који се виђају четири до пет пута годишње“, каже Захаров.

Посебно истиче да су Русија и Кина током последњих 30 година у Савету безбедности УН готово увек наступале јединствено и усаглашено, а да су разлике у ставовима биле ретке и углавном сведене на уздржаност једне од страна.

„Зато се, са становишта ове декларације и Самит руског и кинеског лидера у Пекингу окончан је усвајањем Декларације о изградњи новог мултиполарног светског поретка, коjом јасно исказују став против доминације Запада и „закона џунгле“.

Говорећи о наредним корацима након потписивања декларације, Захаров истиче предстојеће самите у оквиру ШОС-а, БРИКС-а и АПЕК-а као важне етапе у даљем јачању руско-кинеских односа. Према његовим речима, посебан значај имаће самит ШОС-а у Бишкеку, јер су и Москва и Пекинг заинтересовани за активнију улогу те организације у међународним питањима.

Шта садржи руско-кинеска декларација

У заједничкој декларацији о мултиполарном свету упозорава се на повратак „закона џунгле“, пораст негативних појава у међународним односима, укључујући неоколонијалне тенденције, политику силе, хегемонизма и блоковску конфронтацију. Истиче се да се све чешће крше основна правила међународног права, док државама постаје све теже да усаглашавају своје поступке и решавају сукобе кроз постојеће глобалне институције, које губе на ефикасности.

Хегемонија у свету је неприхватљива и мора бити забрањена, истиче се у заједничкој декларацији.

Хегемонија у свету је неприхватљива и мора бити забрањена, истиче се у заједничкој декларацији.

Русија и Кина су се у документу обавезале на четири кључна принципа и позвале су и друге државе да се придруже. Први принцип је „отвореност за инклузивну и обострано корисну сарадњу“ – не постоји универзални пут развоја у свету, и не постоје земље или народи „прве класе“. Други принцип је „једнака и недељива безбедност“ – безбедност једне државе не може се осигурати на рачун друге. Као трећи принцип наводи се „демократизација међународних односа и унапређење система глобалног управљања“ – велике земље морају преузети посебне одговорности и не смеју злоупотребљавати своје предности“. Четврти принцип је „глобална цивилизацијска и вредносна разноликост“ – духовни и морални систем ниједне цивилизације не треба посматрати као изузетак.

Чланак Монопол ће бити разбијен! Шта се крије иза руско-кинеског документа који је уздрмао Запад се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pool / Pool

Оптужница против бившег кубанског председника Раула Кастра коју је подигло Министарство правде САД најновија је ескалација притиска Вашингтона на Хавану. Да ли председник САД Доналд Трамп покушава да понови тактику коју је применио код Мадура?

За шта је оптужен Раул Кастро?

У оптужници се Кастро терети да је наредио обарање два америчка авиона код обале Кубе 1996. године. Кастро и петоро његових званичника оптужени су за заверу ради убиства америчких држављана.

Кастро, који је у време инцидента био министар одбране Кубе, „учествовао је у завери која се завршила тако што су кубански војни авиони испалили ракете на те цивилне авионе и убили четири Американца“, рекао је вршилац дужности америчког државног тужиоца Тод Бланш на конференцији за новинаре у Мајамију у среду.

Шта се десило 1996. године?

Дана 24. фебруара 1996. године, кубански борбени авиони оборили су два лака авиона за које је Хавана тврдила да су повредили њен ваздушни простор.Авионима су управљали припадници групе „Спасилачка браћа“ који су помагали бегунцима са Кубе да се докопају америчке обале и да „подрже напоре кубанског народа да се ослободи диктатуре кроз употребу активног ненасиља“.

Међутим, један од бивших пилота организације, Хуан Пабло Роке, пребегао је на Кубу два дана пре него што су авиони оборени и тврдио да је организација „Спасилачка браћа“ била умешана у шверц оружја на острво које би користили антивладини герилци, преноси РТ интернешенел.

У саопштењу од уторка, кубанска амбасада у САД тврдила је да су авиони те организације починили „више од 25 озбиљних, намерних и систематских кршења“ кубанског ваздушног простора између 1994. и 1996. године.

Пошто су САД одбиле да послушају писана упозорења Хаване, Куба „није имала другог избора осим директне одбране својих граница“, наводи се у саопштењу амбасаде.

На питање о вероватноћи да ће се Кастро суочити са суђењем у САД, Бланш је новинарима рекао да очекују да ће се он појавити „својом вољом или на други начин“.

Како је Куба реаговала?

Оптужница „само открива ароганцију и фрустрацију коју представници империје осећају према непоколебљивој одлучности Кубанске револуције“, рекао је кубански председник Мигел Дијаз-Канел у саопштењу на Иксу.

„Ово је политички маневар, лишен икаквог правног основа, чији је једини циљ да попуни измишљени досије који користе да оправдају лудост војне агресије против Кубе“, додао је.

Да ли САД планирају промену режима на Куби

Трамп и државни секретар Марко Рубио нису крили жељу да свргну кубанску комунистичку владу. Након што је у јануару подигао оптужницу против венецуеланског председника Николаса Мадура и отео га, Трамп је упозорио да је Куба „спремна да падне“ следећа. У интервјуу за Ен-Би-Си њуз, дан након операције Мадуро, Рубио је изјавио: „Да живим у Хавани и да сам члан владе, био бих забринут“.

САД су потом увеле енергетску блокаду Куби, док је Трамп више пута претио да ће Куба бити „следећа“.

Амерички шпијуни су рекли за „Аксиос“ да верују да је Куба набавила више од 300 војних дронова у припреми за напад на америчку војну базу у заливу Гвантанамо и циљеве чак до Ки Веста на Флориди. Хавана је исмејала те тврдње, оптужујући САД да су измислиле „лажни случај“ за војну интервенцију.

Иако није јасно да ли Трамп намерава да нареди такву интервенцију, амерички носач авиона „Нимиц“ упловио је у Карипско море са пратећом ескадрилом, недуго након што су власти САД подигле оптужницу за убиство против Кастра.

Са више од 60 борбених авиона на броду, „Нимиц“ је идеално позициониран и опремљен за покретање војних удара, уколико буду наређени. На питање новинара да ли планира да након оптужнице изврши војну акцију, Трамп је одговорио: „Не желим то да кажем“.

Зар ово не звучи познато?

Трампова администрација је следила сличан образац пре него што је отела Мадура у рацији специјалних снага на његову резиденцију у Каракасу у јануару. Након што је запретио да ће свргнути Мадура „лакшим или тежим путем“, Трамп је блокирао венецуеланске воде, распоредио носач авиона „Џералд Р. Форд“ у регион и подигао оптужницу против венецуеланског председника неколико тренутака пре рације.

Иако је Министарство правде 2020. године оптужило Мадура за трговину дрогом, новом оптужницом, подигнутом на дан рације, на списак оптужених су додати његова супруга и син, као и шеф картела „Трен де Арагуа“ Нино Гереро.

Потпуно повлачење венецуеланске војске током Мадурове отмице навело је многе да поверују да су САД сковале заверу са инсајдерима у Каракасу како би организовале рацију без крви и гладак пренос власти на потпредседницу Делси Родригез.

Упркос путовању директора ЦИА Џона Ретклифа у Хавану прошле недеље, током које је он наводно обећао „да ће се озбиљно ангажовати по економским и безбедносним питањима, али само ако Куба направи фундаменталне промене“, нема назнака да је кубанска влада спремна да изручи Кастра, пише РТ интернешенел.

Шта САД желе од Кубе?

САД су захтевале да Куба прекине везе са Русијом, Кином, Ираном и пропалестинским оружаним групама. Прошлог месеца, америчка делегација која је посетила Хавану наводно је позвала Кубу да пређе са социјализма на тржишну економију и отвори земљу за стране инвестиције.

Укратко, Вашингтон тежи потпуној демонтажи кубанског комунистичког система и његових страних партнерстава.

У видео обраћању на шпанском језику у среду, Рубио је понудио Куби 100 милиона долара помоћи и, упркос америчкој блокади острва, окривио кубанску владу за несташицу струје, хране и горива.

Рубио је рекао да Вашингтон неће дозволити кубанској влади да дистрибуира помоћ и обећао је да ће помоћи Кубанцима да „изграде бољу будућност“, вероватно након свргавања владе.

Кубанска амбасада у Вашингтону оптужила је Рубија да је „више пута и бескрупулозно лагао“, док је земљу подвргавао „суровој и бескрупулозној агресији“ кроз текућу блокаду.

Чланак Против Кастра подигнута оптужница: Шта Куба може да очекује? се појављује прво на ИСКРА.

Наш примарни задатак јесте да се ослободимо ове вишевековне менталне колонијалне зависности и да оформимо свој појмовни апарат, који изражава наше цивилизацијско начело, наше вредности и нашу перцепцију прошлости и садашњости

Разговорати о Словенском питању данас значи кретати се међу малобројним познаваоцима тематике, чак и међу људима који се активно баве том темом или је наизглед промовишу. Читајући зборнике и часописе који се баве овом темом (на достојном нивоу) једно од имена, које се издваја са својим анализама, је име др Кирила Владимировича Шевченка. Кирил Владимирович је историчар, доктор историјских наука (2008), професор и руководилац Центра за евроазијске студије у Минској филијали Руског државног социјалног универзитета и професор на Катедри за руску историју Смоленског државног универзитета    а предаје и на Катедри за јужне и западне Словене на Историјском факултету Белоруског државног универзитета.

Његова истраживачка интересовања укључују етноконфесионалну историју Западне Русије, историју Лужичких Срба и Русина и политику изградње нација у Источној Европи (Чеси и Лужички Срби као жртве политике Трећег Рајха), историји Чеха и Словака у ширем контексту, страдање Русина и идејна подлога стварања украјинске нације (проблем геноцида над Русинима Галиције и Угарске Русије у периоду Првог светског рата), перспективе крајње руске и земље и метафизички смисао борбе Истока и Запада на пољима Украјине, Галицијска Русија и Руси од 14. до 19 вијека, узроци и посљедице Брестовске уније, унијати Галицијске Русије и Беле Русије у првој половини 19. века у проценама грофа М. Н. Муравјова, историјско памћење у контексту цивилизацијских изазова Савезне држава Белорусије и Русије…

Какво место заузима Словенско питање у актуелној визији и стратегији руске државе?

У целини, место словенског питања у савременој политици руске државе је по свему судећи потпуно потцењено. Након распада СССР–а, политичка елита јељцинске Русије била је потпуно антисловенска и потпуно оријентисана на Запад; пажња словенским земљама, укључујући и постсовјетски простор, практично није посвећивана, у чему се, између осталог, састоји један од значајних узрока садашње украјинске кризе, јер је политику историјског сећања у Украјини у потпуности дефинисао Запад. Након тога, ситуација је почела да се мало побољшава, али је време пропуштено. У последње време, на пример, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је неколико пута споменуо геноцид над Русинима у Галицији (Галицијска Русија) у периоду Првог светског рата као једну од првих појава геноцида у Европи. Ово је важан корак у правом смеру. У сваком случају, време је да Русија развије системски програм рада са словенским земљама, поготово јер је код њих у последње време у порасту друштвени захтев за побољшањем односа са Русијом.

Да ли је Словенско питање довољно проучено на институционалном нивоу у Русији?

У Русији постоји солидна академска структура – Институт за словенске студије, који се професионално бави питањима историје и културе Словена, али тешко да се може рећи да је Словенско питање у Русији изучено у довољној мери. Постоји низ проблемских поља и отворених „белих мрља“ које руски научници-слависти из различитих разлога воле да заобилазе. На пример, проблем геноцида над Русинима Галиције и Угарске Русије у периоду Првог светског рата, који је дуго био потпуно непознат руској јавности, тек сада почиње да налази своје истраживаче. Русинска тема је у целини веома мало истражена, још увек није добила своје место на страницама уџбеника из историје, иако је то изузетно важно за разумевање разлога и карактера украјинског покрета, као и за демаскирање његове потпуно лажне и вештачке суштине.

Срби су такође претрпјели геноцид у два свјетска рата. Геноцид над Србима је почео 1914. (логори у Араду, Добоју, Нађмеђеру, Маутхаузену). Та историја је такође слабо изучена, и код Срба, и код Руса. Први свјетски рат је у многоме истиснут из наших сјећања, које су посљедице истискивања Првог свјетског рата из сећања и дубљег изучавања по руски идентитет?

Заиста, Срби и Руси су слични по томе што су трагични догађаји из Првог светског рата још увек недовољно изучени, промишљени и нису нашли своје место у научној и наставној литератури у Русији и Србији. Заправо, управо у то време су се догодили први геноциди у Европи, које је колективни Запад организовао против православних словенских народа, Срба и Руса. Симболично је да су жртве првих концентрационих логора у Европи – Талергофа, Терезина и Куфштајна за Русине Галиције и Угарске Русије и Арада, Добоја, Маутхаузена за Србе – били управо православни словенски народи, који су у то време били саставни делови руског и српског света, што је имало катастрофалне геополитичке и социокултурне последице. На пример, на територији Галиције, након физичке ликвидације стотина хиљада представника галичко-Руске интелегенције, украјински идентитет је коначно преовладао у свом најрадикалнијем и русофобском облику. Ово је неопходно знати, између осталог, и да би се разумели узроци и порекло садашње ситуације у Украјини, и да би се ефикасно спровела политике денацификације у Украјини. Нажалост, у Русији се томе још увек не посвећује довољно пажње.

Каква је била улога немачко-руских историчара у проучавању словенског питања? Да ли су они донели више користи или штете руској историографској школи?

Улога германских историчара била је изузетно велика у успостављању руске историографије; у вези са тим, довољно је сетити се барем оснивача такозване „норманске теорије“ у лику Бајера, Милера и Шлецера; при томе, ова школа, која је наглашавала водећу улогу германских Нормана у стварању древне руске државе, у руској историографији је дуго времена била доминантна. Неки српски интелектуалци верују да Словени, нажалост, и даље гледају на своју историјску прошлост кроз оптику бечке и Берлинске историографске традиције. Оваква процена је у потпуности применљива и на историју Русије. Велики руски песник А.С. Пушкин је једном, имајући у виду руску интелегенцију, рекао да смо „лењи и да нисмо знатижељни“. Нажалост, ова тужна констатација још увек није изгубила своју снагу…

Видимо да се у историографској и политиколошкој литератури појам „Словенске цивилизације“ избегава и уместо њега се нуде појмови као на пример: „Индо-Арјани“, „Ромеји“, „Трећи Рим“, „Византијци“, „Совјети“, „Југословени“, „Балканци“, „Источни Европљани“ или „Евроазијци“. У којој мери овакво некритичко и неоколонијално усвајање наведених појмова, који долазе углавном са Запада, штети словенском саморазумевању и удаљава словенске народе једне од других?

Традиционални концептуални апарат који по инерцији користимо треба озбиљно кориговати – посебно с обзиром на тренутну ситуацију. Проблем је у томе што ми, Словени, често несвесно користимо претходно наметнути нам потпуно страни концептуални апарат, који је, у ствари, израз наше дуготрајне менталне колонијалне зависности од колективног Запада. Наш примарни задатак јесте да се ослободимо ове вишевековне менталне колонијалне зависности и да оформимо свој појмовни апарат, који изражава наше цивилизацијско начело, наше вредности и нашу перцепцију прошлости и садашњости. Термин „словенска цивилизација“ јесте један од оних, који треба да се на сваки могући начин промовише, популаризује и уводи како у научни, тако и у друштвено-политички дискурс. Наравно, главну улогу овде мора одиграти интелигенција словенских земаља, на којој сада лежи колосална одговорност за сам опстанак наших народа и очување њихове традиционалне културне баштине и менталног кода.

Кажете да одговорност лежи на интелигенцији словенских земаља. Не чини ли Вам се да је у академској средини словенство потпуно маргинализовано и сведено на изучавање на неколико катедри и научних института који се углавном баве словенским језицима и историјом културе. Не би ли кроз државне установе овај подухват био успешније? Кроз једну Свесловенску лигу попут Лиге арапских држава? Кроз ревизију школских програма, академских студија, успостављања министарстава за словенску сарадњу, итд.? Да ли је то изводљиво по Вама?

Без сумње, у академској средини словенска тема је маргинализована, али, колико могу да видим, у државним установама – барем у Русији – степен маргинализације ове теме није ништа мањи него у академској средини… Ја и неке моје колеге покушавамо да поставимо питање о промени школских програма и уџбеника, узимајући у обзир словенску тему, међутим не видимо ни посебног интереса, а још мање подршке од стране државних структура.

Словенофили су још у 19. веку предсказали да ће неизбјежно доћи до светске финасијске кризе, указивали су на рјешења…говорили су о потреби стварања Свесловенског савеза због идејног, културног и геополитичког потенцијала, гдје Ви видите могућност реализације тих идеја сада 150 година после, с обзиром да сада словенски вектор, који је одређивао спољнополитички курс империјалне Русије, има ограничења у оним дијеловима словенског бића који се нацификовао и свесно избацио из свог културног круга?

Искрено, не видим могућност реализације таквих идеја у садашњем времену, када су словенски народи подељени и уситњени у још већој мери него раније. Упечатљив пример тога су трагични догађаји у Украјини, где је колективни Запад успешно успео да претвори овај традиционални део Руског света у анти-Русију, чинећи га оруђем борбе против Русије. Пред свим словенским народима стоји задатак да се ослободе страних злих духова и менталне неоколонијалне зависности од Запада, да себе разумеју управо као Словене са својим интересима и да формирају националну елиту која ће се руководити искључиво словенским националним интересима.

Да ли је могуће дуготрајно постојање Русије без Кијевске Русије и која је, по вашем мишљењу, завјетна димензија руског идентитета?

Епоха древне (Кијевске) Руси јесте време када су постављени цивилизацијски темељи будуће Русије у виду православља које је кнез Владимир прихватио 988. године, и који су се манифестовали у виду првих књижевно–философских радова („Повест о закону и благодати“ митрополита Илариона, „Поукa Владимира Мономаха”, „Слово о Игоровом походу“ и др.) и у облику древних руских летописа. Управо на овој основи под околностима Московске Русије почетком XVI века, већ након Флорентинске уније и пада Византије 1453. године, формулисана је доктрина „Москва – Трећи Рим“, која је имала колосални утицај на каснији развој Русије и православних Словена. Без древне руске културне баштине, када је основан и формулисан цивилизацијски код Русије, њено постојање је једноставно немогуће. Узгред, читав низ старијих руских аутора ватрено је позивао на јединство руских земаља пред спољном опасношћу и оштро је критиковао Руске кнезове и руску аристократију за себичност, кратковидост, хроничну подељеност и неспособност за заједничко деловање. Ова критика звучи више него актуелно и данас…   

Где видите светски историјски и метаисторијски задатак Русије? Да ли је он остварив без укључивања православних Словена у политичко биће Русије?

Конкретан одговор на ово питање, изгледа, ипак зависи од тренутног политичког и социокултурног контекста. У садашњим изузетно тешким условима, то је очигледно борба за очување руске културне и цивилизацијске баштине и борба за очување и јачање Руског света, који је још једном постао главни објекат усмерене агресије од стране колективног Запада. Сарадња и подршка православних Словена у суштини је саставни део мисије за очување и развој Руског света, који је веома уско повезан са Српским светом. Сада, колико видим, стално расте очекивање словенских народа који би желели да Русију виде као стварну алтернативу светском глобализму и сатанизму и као упориште традиционалних вредности. У најмању руку, Русија не испуњава увек ове наде… Међутим, разједињавање Словена и њихово супротстављање једних другима је традиционална и, нажалост, веома успешна историјски развијена тактика колективног Запада. Садашња Русија мора, пре свега, да обрати највећу пажњу на словенске народе, пре свега православне, и да почне да гради дугорочну политику усмерену на консолидацију и уједињење православних словенских народа. Међутим, нажалост, сада је проблем Руског света и словенске геополитике у савременој Русији не само далеко од било каквог осмишљавања, већ чак и од једноставне поставке питања.

Разговарала: Милана Бабић

Превод: Мирослав Ивановић

Чланак КИРИЛ ВЛАДИМИРОВИЧ ШЕВЧЕНКО: Садашња Русија мора, пре свега, да обрати највећу пажњу на словенске народе се појављује прво на ИСКРА.

© POOL /

Нападима на подручје око Запорошке нуклеарке режим Владимира Зеленског је довео Европу на ивицу нуклеарне катастрофе, упозорио је амбасадор Русије при ОЕБС-у Дмитриј Пољански.

Он је рекао да је поново дошло до ескалације ситуације око највеће нуклеарке у Европи, јер је Кијев претходних дана извео интензиван напад дроновима на кључне инфраструктурне објекте нуклеарке.

Према речима Пољанског, дронови-камиказе су циљано нападали територију нуклеарке , чак и делове где налазе енергетски блокови.

Било је и артиљеријских напада.

„Ситуација у нуклеарки је константно напета. О инцидентима је обавештена Агенција за нуклеарну енергију. Рећи ћу отворено: режим Зеленског је својим деловањем довео Европу на ивицу нуклеарне катастрофе која по последицама има шансе да превазиђе катастрофу у Чернобиљу “, рекао је руски званичник.

Како је истакао, нико у Европи не покушава то да заустави.

„Не, штавише, он се извлачи са било каквим провокацијама, а они га само подстичу и подстичу, па зашто би се уразумио и престао са својим непромишљеним поступцима?“, приметио је Пољански.

Алтернатива сукобу Русије и НАТО постоји

Пољански је рекао да постоји алтернатива војном сукобу Русије и НАТО.

„Она је апсолутно достижна, али ради тога Алијанса треба да покаже здрав разум и добру вољу и покаже спремност да исправи грешке које су допуштене у односу према Русији после Хладног рата, а посебно после 2014. године“, истакао је Пољански.

Подсетио је да је руски председник Владимир Путин небројено пута рекао да је Русија отворена за дијалог – за озбиљан разговор о гаранцијама безбедности за све земље региона и разматрање стварних разлога који су довели до садашњег сукоба.

„Али, нашу отвореност и позиве у Бриселу доживљавају не као апел за сарадњу, него као знак слабости. Одговарају на њих не корацима у правцу детанта, већ новим санкцијама, испорукама оружја и милитаристичком реториком. Зар мислите да је наше стрпљење неограничено? Онда се немојте чудити томе што Русија константно јача свој одбрамбени потенцијал“, поручио је Пољански.

Чланак Кијев довео Европу на ивицу нуклеарне катастрофе, нико у Европи не покушава да га заустави се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/ Stock Photos

Више пута смо скретали пажњу међународне заједнице на опасну и неконтролисану  војно-биолошку делатност САД ван њихове националне територије, укључујући и Украјину, изјавила је на недељном брифингу за новинаре Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.

Подсетила је на то да је директорка Националне обавештајне службе САД, Тулси Габард,  изјавила 12. маја да је покренута провера више од 120 страних биолошких лабораторија, од којих се више од 40 налази у Украјини.

Захарова је напоменула да је Русија јавно износила чињенице откривене током Специјалне војне операције о реализацији војно-биолошких програма Пентагона на украјинској територији, супротно Конвенцији о забрани биолошког и токсичног оружја, а поједини аспекти ових активности разматрани су и на брифинзима Министарства одбране Русије.

Додала је да је кључни допринос разоткривању ове делатности дао завршни извештај парламентарне комисије Федералне скупштине Руске Федерације за истраживање околности повезаних са оснивањем америчких биолошких лабораторија у Украјини.

„Приликом припреме извештаја, парламентарна комисија проучила је све доступне изворе који се односе на америчке биолошке програме на украјинској територији, укључујући документа заплењена током Специјалне војне операције, као и сведочења бројних лица која располажу информацијама о активностима Пентагона и структура повезаних с њим у украјинским биолабораторијама“, подвукла је званичница руског Министарства спољних послова.

Напоменула је да је Русија, као што је познато, иницирала консултативни састанак у складу са чланом 5 Конвенције о забрани биолошког и токсичног оружја, као и расправу о овој теми у Савету безбедности УН, те током Девете ревизионе конференције Конвенције.

„На све наше захтеве чули смо само неубедљиве изговоре и оптужбе за наводне ‘дезинформације'“, нагласила је Захарова.

Указала је на то да садашња „откровења“ америчке обавештајне заједнице Русија посматра као први корак ка потпуном признању и свеобухватном решавању проблема, на чије решавање руска страна доследно позива већ годинама.

„Са своје стране наставићемо рад на релевантним мултилатералним платформама, пре свега у оквиру Конвенције о забрани биолошког и токсичног оружја, са циљем отклањања наших примедба у вези са војно-биолошком делатношћу САД ван њихових националних граница, укључујући и непосредну близину територији Русије“, поручила је Захарова.

Чланак МСП Русије о биолабораторијама у Украјини: Одавно имамо доказе, признање САД први корак ка истини се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Ekaterina Shtukina /

Западне изјаве подршке и лажна обећања о уласку у НАТО или Европске уније неће зауставити системски распад Украјине, изјавио је Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије.

„Никакве пропагандне изјаве западних земаља о неограниченој глобалној подршци и лажна обећања о уласку у НАТО или ЕУ неће зауставити њен системски распад“, написао је он на платформи Макс.

Према његовим речима, Украјином ефикасно управљају страни и међународни званичници.

Украјински буџет би имао дефицит од преко 50 одсто без спољног финансирања, кредита и подршке  ЕУ, САД, ММФ-а и Светске банке, истакао је Медведев.

„Украјина се ослања на спољно финансирање међународних организација у облику грантова, кредита и директне подршке ЕУ, САД, ММФ-а и Светске банке. Без ове помоћи, њен буџет би имао дефицит од преко 50 одсто“, констатовао је званичник.

Поред тога, Медведев је навео да је Украјина већ изгубила више од половине свог становништва, данас је на територијама које контролише Кијев остало мање од 23 милиона људи , док неки аналитичари сматрају да је та бројка и мања, 18 милиона, што указује на биолошку смрт нације.

Он је деградацију Украјине назвао неповратним процесом који ће се наставити.

„Украјина је неповратно изгубила више од 20 одсто територије коју је наследила након распада СССР-а, и несумњиво ће ускоро изгубити још земаља“, нагласио је Медведев.

У историјској перспективи, пропаст такозване Украјине је неизбежна, оценио је он.

Стабилна контрола над сопственом територијом једна је од основних карактеристика пуноправне државе, закључио је он.

Чланак Медведев: Украјина изгубила људе, територију – њена пропаст је неизбежна се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Михаил Воскресенский /

Председници Русије и Белорусије, Владимир Путин и Александар Лукашенко, преко видео-линка прате заједничке војне вежбе нуклеарних снага две земље.

„Командант белоруске војске је на командном месту Министарства одбране. Почиње заједничка вежба. Њу надгледају председници Русије и Белорусије“, рекао је извор близак прес-служби председника Белорусије.

Како се прецизира, председницу се ступили у контакт преко видео-линка.

Лукашенко је поручио да Русија и Белорусија никоме не прете, али да су спремне да на сваки начин бране заједничку државу од Бреста до Владивостока.

Како је истакао, војска Белорусије и Русије квартално одржавају заједничке вежбе нуклеарних снага.

Чланак Путин и Лукашенко прате вежбе нуклеарних снага: Спремни да бранимо земљу од Бреста до Владивостока се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Ariel Ley

Кубанска влада саопштила је да је оптужница коју су Сједињене Америчке Државе подигле против бившег кубанског председника Раула Кастра „подао и срамотан акт политичке провокације“.

У саопштењу кубанске владе које је објављено на интернету и прочитано на државној телевизији се указује да у оптужници против Кастра америчка влада „изврће чињенице“ о обарању два авиона 1996. године и погибији Американаца у том инциденту.

Куба је подсетила да је донела одлуку о обарању авиона након што су САД игнорисале бројне притужбе због нарушавања кубанског ваздушног простора.

„Веома је цинично што ову оптужбу износи управо она влада која је применом несразмерне војне силе убила скоро 200 људи и уништила 57 пловила у међународним водама Кариба и Пацифика, далеко од америчке територије“, наводи се у саопштењу кубанске владе.

У саопштењу се додаје да је америчка оптужница против Кастра покушај да се оправда „колективно кажњавање Кубанаца“.

Сједињене Америчке Државе подигле су јуче оптужницу против бившег председника Кубе Раула Кастра (94) због његове наводне улоге у обарању два цивилна авиона 1996. године, у којима су погинуле четири особе, укључујући три Американца.

Вршилац дужности државног тужиоца САД Тод Бланш рекао је приликом објављивања оптужнице, које укључује заверу за убиство америчких држављана, да је Кастро издао наредбу за обарање авиона.

У оптужници се наводи да су авиони у време обарања били изван кубанског ваздушног простора.

У фебруару 1996. године, три мала цивилна авиона полетела су са аеродрома у близини Мајамија, у организацији групе кубанских исељеника „Браћа за спашавање“, која је трагала за особама које покушавају да напусте Кубу на импровизованим пловилима.

Кубанске снаге обориле су два авиона, а у инциденту су погинуле четири особе.

Кастро је у то време био министар одбране.

Чланак Огласила се Хавана поводом оптужнице против Кастра: Подао и срамотан акт политичке провокације се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / POOL

„Закон џунгле“ о коме говоре Путин и Си је ситуација „ко јачи, тај тлачи“, било да преузме ресурсе или другог стави под свој економски или политички утицај. Сведоци смо претњи које Американци непрекидно упућују разним државама, па и савезницима. Поруке самита и потписана Декларација потврђују лидерство Русије и Кине у изградњи мултиполарног света.

Ово за Спутњик, оцењујући сусрет руског и кинеског председника, Владимира Путина и Си Ђинпинга у Пекингу, каже проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука:

„Декларација о успостављању мултиполарног света је снажна потврда, не само учвршћивања њихових позиција на економској, политичкој и уопште међународној сцени, већ и њиховог лидерства. Москва и Пекинг дају пример новог глобалног управљања“.

Самит руског председника и кинеског лидера резултирао је усвајањем темељне Декларације о успостављању мултиполарног света , документа од готово 50 страница који практично представља заједнички манифест двеју суперсила против западне хегемоније.

Русија и Кина – партнерство без граница

Односи Москве и Пекинга , како је констатовано, достигли су највиши ниво у историји , прерасли су у свеобухватно стратешко партнерство и функционишу на принципу „без граница“, иако немају блоковски нити конфронтациони карактер усмерен против трећих земаља.

У заједничком саопштењу две земље, упозорава се на опасност фрагментације међународне заједнице и повратак „закона џунгле“, уз констатацију да се основне норме међународног права редовно крше широм света, што отежава земљама решавање сукоба.

Русија и Кина изразиле су подршку преговарачком решењу украјинске кризе, а Москва је поздравила објективан став Пекинга о ситуацији у Украјини .

Истакнуто је да америчке и израелске војне ударе на Иран сматрају кршењем међународног права и подривањем стабилности на Блиском истоку . Стране у сукобу позване су да преговарају.

Подршка Ирану у одбрани од агресије

Митровићева указује да је у светлу одбране од спољних притисака и агресије на Иран апострофиран као кључни регионални актер. Природно, каже, Иран је јако важан, као чланица асоцијације БРИКС Плус и Шангајске организације за сарадњу, што су формати од изузетне важности за обе државе.

„Русија и Кина подсећају да се не може агресијом наметати сопствена воља другим сувереним државама. Када је реч о регионалним сукобима, они се, наравно, ослањају на Повељу УН и међународно право. Тиме показују и да подржавају Иран у његовом настојању да се одбрани од агресије. Желе да се очувају принципи по којима не можете агресијом наметати своју вољу другој држави“.

Наша саговорница подсећа да, са друге стране, западни центри моћи и њихови медији показују потпуну немоћ да разумеју нову глобалну реалност:

„Амерички медији са пажњом прате овај самит, али рецимо, Њујорк Тајмс је изашао са насловом у којем наводно види некакве „пукотине у антиамеричкој коалицији’“. Они просто не могу да схвате да Америка уопште није главна тема на оваквим скуповима. Замишљају да су сви опседнути Америком, док је овде фокус био на суштини билатералних односа и глобалног поретка“.

Решење за Украјину – искључиво преговори

Када је реч о украјинској кризи , руска страна је високо оценила конструктиван приступ Пекинга. Међутим, саговорница Спутњика подсећа да кинеско руководство од самог почетка инсистира на решавању самих узрока кризе, имала је и сопствене мировне иницијативе, што на Западу упорно игноришу.

„ Кинеска страна јасно је стављала до знања западним партнерима да одлично разуме дубоке узроке овог сукоба. Подсећам, и бивши јапански премијер Шинзо Абе је посведочио да му се председник Путин увек жалио на ситуацију у Украјини и ширење НАТО-а ка руским границама. Абе је потврдио да до сукоба никада не би дошло да је понашање НАТО-а било другачије. Свакоме ко хоће објективно да види ситуацију, јасно је зашто је дошло до украјинског рата , а поготово Кини која је блиски савезник Русије“, наглашава професорка Митровић.

Руски технолошки пробој упркос санкцијама

Поред геополитичких и безбедносних оквира, самит у Пекингу донео је и потписивање преко 40 конкретних споразума . Две земље су се обавезале да ће осигурати благовремено пуштање у рад нових блокова нуклеарних електрана „Тјанван“ и „Сјудапу“.

Најављено је и ширење сарадње у области информационих технологија и вештачке интелигенције, али и финализација техничких детаља за изградњу гасовода „Снага Сибира 2“ , што наша саговорница сматра изузетно важним.

Професорка Митровић указује да је сарадња у области високих технологија и енергетике изузетно значајан део ових разговора, а као кључни пример наводи најновије вести са технолошког фронта:

„Управо сам прочитала да је Русија , иако је под западним санкцијама, успела да самостално развије нову технологију фотолитографије за производњу микрочипова, што представља невероватан продор у освајању ове технологије. То је јако забринуло оне који желе да ратују и који већ ратују са Русијом, јер они, како су и сами оценили, не само да ће то омогућити руски напредак у цивилној производњи и индустрији, него и у војној“, каже и додаје да је руска војна индустрија већ достигла изузетне висине у освајању нових технологија за којима западне земље, у зависности од тога о чему се ради, заостају од 5 до 20 година.

Финансијски бедем – без долара

Као крунски доказ стабилности и потпуне независности овог стратешког партнерства од западних финансијских токова, наша саговорница наводи кључне податке изнете након самита:

„Руски председник је истакао да се њихова трговина , која је већ премашила 240 милијарди долара годишње, већ искључиво спроводи у рубљима и у јуанима“, закључује проф. др Драгана Митровић.

Чланак Москва и Пекинг кроје нови поредак: Декларација као шамар западној хегемонији се појављује прво на ИСКРА.