Фото: rs.sputniknews.com

У тренуцима слабости, Сидран је негдје рекао да ћу ја бити највећи губитник у овом рату. Како су у међувремену створене лингвистичке разлике, не знам тачно шта то на његовом језику значи. Надам се да не мисли на богатство у кућама и становима које смо моја породица и ја оставили као бабине Муслиманско-хрватској федерацији. Пошто види да је мени доста да будем литерарни јунак, мислим да он говори о властитим добицима. Његова, сада већ стварно бивша жена, Шахбаза, у Загребу се повјерила својој пријатељици како су јој Срби одузели град а Муслимани мужа. То је било на почетку рата. Срби су јој  на крају вратили град, али Муслимани нису мужа. Рат га је гурнуо у загрљај дјевојке из Источне Босне. Жена је млада и родила му је сина Ирфана. Зато када псује Караџићу мајку четничку вјерујем да оном факинском страном Сидрана, у себи, да га нико не чује, каже бившем пријатељу: „Хвала ти, Рашо“. Не због тога што његова бивша жена тврди како се никад не би домогао младице да му није било рата. То је мјера његове и њене простоте. Из те простоте он је бјежао у поезију док је за њу имао муницију. Колико год је овај рат био неправедан према Муслиманима, према њему је био праведан. Оженио се младом женом, добио сина и постао национални јунак. Све је то постао без да је написао један озбиљан роман.

Када се  подвуче црта испод свих Сидранових слабости, на крају остаје страх као његова најјача реакција на овај свијет. То је онај страх преко кога је овај дивљи рат могао да га или дефинитивно докрајчи или ослободи. Код њега се десило ово друго. Рат је њему скинуо са врата сву тежину интернационалних задатака. Све противрјечности произведене у мирна времена рат је разријешио. Према том човјеку рат је био праведан.

У подјели између добитника и губитника, у парку крај економског факултета, гдје су некада стајале бронзане бисте југословенских писаца, изливају се бронзане главе нових идола. Неће ту бити Андрића да посматра пролазнике. Стајаће ту Сидран и остала елита скројена по мјери и потребама Бошњака. Ако ствари буду текле новом брзином, појавиће се Сидранова глава прије него што умре. Све су прилике да ће се исто десити и Ибришимовићу. Тада ће, са прозора мог несуђеног стана у улици Петра Прерадовића 1 у којем живи Неџад Ибришимовић, моћи да уживају ова два пријатеља у својим бронзаним главама. Гледаће како се понашају мангупи пијанице и голубови. Ако се не деси неко срање, нешто непредвиђено, заједно ће великани  уживати у својим споменицима. Врхунац задовољства ће ипак бити када Сидран пијан крене кући. Тада ће  мало већи мангупи, несташна сарајевска дјеца, из трбуха говорити:

– Хало, пјесник, академик, попије ли се шта?

Они мало млађи ће га посматрати  како не зна у који хаустор да уђе и стигне до свога стана. Шапатом ће се дјечурлија домунђавати:

– Ево чика Авде, нашег највећег живог умјетника!

Пјесник ће нешто неразумљиво мрмљати, али док га дјечурлија буду вукла за панталоне, он ће вјеровати да је бог. Прави правцати провинцијски гигант.

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (25): Неће ту бити Андрића да посматра пролазнике, стајаће Сидран и елита скројена по мјери Бошњака. се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, Pablo Bielli

Мај 1995. године

Негдје када се рат завршио, једна Сарајка која живи у Паризу чудила се над мојим случајем. Вратила се из Сарајева и упитала ме:

– Богати, шта си то ти њима урадио, па те толико мрзе? Сви нешто причају, а ја никако да схватим у чему је ствар?

Онда ја у шали кажем:

– Рекô сам да више волим руско говно него америчку торту.

Прича о Влади Петровићу, лику из литературе, ствар је за антикварнице. Мало ко данас воли руска говна. Посебно када се она  ставе насупрот америчкој торти. Нови језик који је рођен у босанском рату ствараће нове напетости. Сидран данас тврди да је све у језику. Ја се с тим слажем. Једино што не знам, ни на свом језику који смо у гимназији звали српски, како се изговарају многе ствари из живота које су текле паралелно са ратним страдањима. Док су још радили телефони, ствар о мом четништву није била готова. Била је у повоју. Као што ни ствар са Сидраном као националним јунаком није била заокружена. Тек двије године касније он је негдје рекао да има четника за јарана. Првих мјесеци рата није избијао из Министарства унутрашњих послова. Углавном је играо шах.

Послије пљачке родитељског стана, знао сам да заставе под којима ћемо провести остатак живота Сидран и ја не могу бити исте. Ја сам изабрао нову југословенску тробојницу док се вијорила крај гробља на Савини гдје је два мјесеца касније, у Херцег Новом, сахрањен мој отац.

За вријеме рата Сидран ме гађао руским говнима гдје је стигао и то ме није бринуло. Знао сам да игра шах и савладава страх. Брине ме што данас бистри нову политику. Сада прича о мом божијем дару и кривим књигама које сам прочитао. Тврди да би мене неки чак и грлили по Сарајеву. Прекорно одговара новинару „Дневног аваза“ који га пита да ли је мени урођена мржња према Босни и Херцеговини. Сидран мијења шаховску комбинацију, а ја мислим да није опет устребало повећало? Никако да повјерујем у оно што ми рече један разуман човјек – да би то могла бити шаховска завршница. Ти дођеш у Сарајево, опросте ти рупе у карактеру и друкчије мишљење. Ослободиш се, па  у некој  кафани опет браниш своје мишљење, а то не може да издржи неки патриота па мора да те избоде ножем. Организација убиства, наравно, не би била организована у некој обавјештајној служби. Све би то народ сам учинио.

И ја сам се много прозлио. Више ми одговара онај Сидран који је  равнодушно гледао брата Стевана како копа ровове. Или да мене види као јунаке његових некадашњих прича који изговарају бесмислене реченице, као онај Владо Петровић.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (24): Знао сам да заставе под којима ћемо остатак живота провести Сидран и ја не могу бити исте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Михаил Мокрушин

Мај 1995. године

Убрзо након набијања на перо у листу „Вокс“, Андрић је страдао и у Вишеграду. Тамо је срушен споменик нашем нобеловцу. Када сам питао једног друга шта им смета Андрић, он ми је одговорио:

– Ма пусти, бан, Мурата Шабановића, напио се, нема то везе!

Пред рат је у Сарајеву мало шта са чим имало везе. Тек касније, у рату, све је дошло у везу са свачим. Муслимани су страдали више него икада до тада, а у Сарајеву су спаљивали Андрићеве књиге и они којима ватра у хладним зимским данима није требала да се огрију. Прије него што су Андрићева сабрана дијела горила по ратном Сарајеву, његово име вукло се по сарајевским становима. Велики писац је био крив за све. Чак је и мој сусрет са предсједником Изетбеговићем прошао у знаку Андрића. Срели смо се у стану његовог сина и водили  по свему незанимљив разговор. Мислио је да је Милошевић под утицајем Добрице Ћосића, па је хтио да их повежем. Касније се показало да је то било бесмислено. Неко други је већ испланирао рат који је стизао. Неко ко је добро знао како се то  ради. Тако да су сви сусрети важних људи постали чиста бесмислица.

Што је рат више одмицао, моја слика као човјека кога треба убити све се више увећавала. Што сам ја чешће говорио, слика мога монструма је расла. Та слика у очима обичног свијета у Босни толико је наквасала да сам, на крају, схватио како би једино један велики неуспјех могао да ме врати у хумане оквире. Све друго је било џаба. Чак и да сам пристао на списак ствари од једног добронамјерног човјека, које је требало да кажем па да ме опет прихвате као хумано биће, ствар би била узалудна. Онда би ме питали „А што ти, мангупе, ниси раније рекô?“ Прије политичких нада ја сам тамо изневјерио нешто друго. Много сам утакмица одиграо и никако нисам давао повода за сажаљевање. Тек када постанеш болан или јадан, ствари око твога мишљења се опраштају. Ти се ваљаш пијан у кафићу а гости те гледају, жао им, па се са тугом присјећају твог упропашћеног талента. Један од тих упропашћених талената који се у овом рату управо по основи те заједничке особине приближио Абдулаху Сидрану јесте Неџад Ибришимовић.

Након филма Подземље причао сам као и увијек по новинама. Негдје сам рекао нешто због чега је књижевник Ибришимовић Неџад морао да се усели  у мој стан. Толико га је изнервирало моје мишљење. То је кажу била кап која је прелила чашу. Познајем Неџада, возио сам га у болницу када му је жена родила сина Орла. Хтио сам да му се јавим ради практичних упутстава око употребе новог простора. Знао сам да му не одговарају енглески клозети и свакојака чуда која сам навукао радећи по читавом свијету. Мислио сам, неће бити наодмет да му дам понеки савјет. Посебно због тога што знам да је он раније живио по гарсоњерама. Одустао сам када ми је рођак јавио да је Неџад направио списак ствари и обећао да ће водити рачуна о њима, посебно о књигама. То је било на крају рата. Пола године касније, мој рођак је срео Неџада и питао га може ли доћи по књиге.

–  Немој, молим те – рекао је писац – ја сам се на све те ствари навикао. Просто би ми било жао да се ту нешто дира – додао је и загонетно се  насмијао.

У том граду тврде да Неџада не качи Билдтов закон о станарском праву. Кажу да ни Олбрајтова не би помогла у спровођењу тог закона. Поступак адаптације је код Неџада ишао много брже него код партизана 1945. Кажу да је Илији Материћу послије Другог рата требало и пет година да навикне на кућу неких грађана које је Удба истјерала на улицу.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (23): Што је рат више одмицао, моја слика као човјека кога треба убити све се више увећавала се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Мај, 1995. године

Почетком деведесетих у Сарајеву је било грађана мало и сви су могли да се стрпају у кафић „Пиколо“ на Башчаршији. Отворен је Дом писаца, а по кафанским клозетима се нису ваљали само пијанци који повраћају. Све више је било хероинских шприцева по поду. Спремали су се први слободни избори и сви су говорили: „Не дај боже да побједе националне странке“, а мислили су и осјећали супротно. Зато су националне странке и побједиле. Чак и дуго послије избора, када би упитали неког Сарајлију за кога је гласао, он би одговорио – за Марковића. Најгоре су на тим изборима прошли управо реформисти. Сидран је био на листи реформиста и изгубио је од неког месара.

Послије неуспјелих избора, био је уплашен више него онда око оне шекспировске дилеме писати или не писати Дрину, односно, вратити или не вратити новац због притисака из источне Босне. Љето након изборне пропасти сједили смо у башти кафане „Шеталиште“ Сидран, Гребо Здравко и ја. Разговарали смо о томе шта да радимо. Нисмо нашли рјешење. Страховали смо од рата и Сидран је на крају рекао:

– Ви се јебите, а ја одох код Расима.

Мислио је на либералну странку насталу од омладинске организације. Осјећао је рат који долази и тражио било какво уточиште. Вјеровао је у то да у Босни може да буде спасоносно нешто што се зове либерално.

Прије великих страдања у животу, страдале су бронзане бисте омиљених писаца: Бранко Ћопић први међу њима. То ми је било посебно жао пошто су Магареће године мој први прочитани роман. Несрећно је завршио живот тај Бранко, бацио се са Савског моста у Београду. Друго убиство Бранка Ћопића десило се у Босанској Крупи. Представници СДА  поломили су бисту Бранка Ћопића и бацили је у контејнер. Тада је Сидран бдио у Дому писаца и први пут сам слушао како му се ломе видици:

– Није лијепо да се руше културно-историјски споменици, али да ја тебе питам, драги мој, зашто у Босни нема више споменика муслиманских писаца?

Ја му нисам одговорио. Учинио је то његов друг Бранко Чучак који је такође пио виски на рачун Весе Ђорема:

– Нема муслиманских биста – рекао је Чучак – зато што је нестало цименте и пјеска, све отишло у градњу џамија.

Те вечери смо причали о свему, највише о отпору муслиманских интелектуалаца према Дому писаца. Тада смо већ имали заједничку авантуру свечаног отварања. Ја сам ишамарао пјесника Махића који је ометао церемонију отварања. Доајен сарајевског новинарства, Сенад Авдић, написао је да сам пјеснику избио два ребра. Те вечери код Весе, Сидран је зажалио што смо неколико месеци раније на отварање Дома писаца позвали Рајка Нога, говорећи да је он шовиниста. Као да је то изговорио да би оправдао  свој национализам. Зацрвенио се када је о њему причао. Истина, када сам му рекао да су Нога тукли, превише тукли, он је заплакао. Весо је ставио пред њега нову флашу вискија, па је ствар са бившим пријатељем заборављена. Показао ми је лист „Јавност“ који је доносио слике лобања дјеце и одраслих  ископаних из јаме Пребиловци:

– Видиш ти, мој Емире, шта они раде, откопавају мртве послије педесет година – сметало му је што чак и његов пријатељ Весовић сарађује са таквим листом.

Сидран и његов страх су трпили притисак са двије стране. У ствари, то је била једна страна, али се само чинило да су биле двије. Притискало га је Удружење књижевника Босне и Херцеговине због Дома писаца које им је личило на Француску 7 и лист муслиманске младежи „Вокс“. На насловној страни тог листа освануо је Иво Андрић набијен на наливперо. Да нас подсјете како је Радисав из На Дрини ћуприје набијен на колац јер је рушио мост. То је била опомена Сидрану да ће слично да заврши ако не престане да једе свињетину. Тај лист је још прије избора објављивао како ће Срби живјети у Муслиманији као грађани другог реда. Духовитост ових младића је изазивала осмијех на лицу предсједника Изетбеговића. Он се чак и сликао са овим бројем у рекламне сврхе. Ови младићи ханџар орјентације су ме до краја живота задужили. И мене и моју фамилију. Прогањали су Сидрана и мене паралелно и, на крају, Сидрана приволили да пређе на њихову страну. Мене нису због урођене слабости карактера. У ствари, никако нисам повјеровао да они желе грађанско друштво и демократију о којој су сви говорили. Оставио сам да им то повјерује Међународна заједница. Када је рат кренуо у Хрватској, већ су се ту врзмали осматрачи. То су они људи у бијелим одијелима који гдје год су се појавили, рат није спријечен, него се управо ту разбуктао.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (22): На насловној страни листа „Вокс“ освануо је Иво Андрић набијен на перо се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Мај 1995. године

Личио је на човјека који је био спреман да уради све само да не мора да врати паре које му је овај Драшковић већ уплатио. Учинило ми се како је изненадна блискост коју је остварио са мном заснована на потреби да му онако преплашеном понављам:

– Ма дај, Авдо, какво враћање пара.

Ја сам прихватао ту улогу па му је то тренутно олакшавало ситуацију.

– Заборавио си ти како је живјети међу примитивцима, мој Емире!

Једина особа која му је дозлогрдила више од источнобосанских Муслимана била је његова супруга Шахбаза. У повјерењу ми је рекао да се дала у шверц и да он то као писац неће више толерисати:

– Кô бива ради на Академији за музичку омладину, ја тамо, кад она у канцеларији нагурала фармерке, парфеме, свакојаку робу!

Сјетио сам се тада како је много година раније Шахбаза одлучно одбила моју понуду Сидрану да у Доли Бел игра Цвикераша. Рекла је:

– Да ли си ти нормалан?! Ђе ће књижевник да глуми? Ти, изгледа, одлучио да га до краја понизиш ?– говорила је Шахбаза.

Убрзо послије сусрета у Венецији господин Драшковић је оболио и умро. Тако је и Дрина пропала а Сидран је могао да одахне: није морао да врати паре за сценариј који није написао. Умјесто сценарија за Андрићеву На Дрини ћуприју, неколико година касније, на крају рата, саставио је стих: „Цијела је Дрина наша Мека и Медина“. Дуго се Сидран опирао рими у поезији. С презиром је гледао на „римљане“. Требало му је да десетине хиљада Бошњака страдају, па да му се учини како рима и није баш тако  примитивна. Бар не онолико колико је мислио да је примитивна када ју је употребљавао у националне сврхе Рајко Ного. Ја мислим да је стих о Дрини као Меки и Медини написао онај један посто Сидрана. Оних деведесет девет посто неискоришћено је за несуђени сценариј за који је примио новац и купио викендицу у Кисељаку, Шахбази реноа 4, чак је и мноштво дугова са тим новцем подмирио.

Из Венеције је Сидран отишао у  Сарајево, ја у Њујорк. Однио сам са собом идеју да полако постајем литерарни јунак Владо Петровић. Иако реченицу „Више волим руско говно него америчку торту“  никада не бих изговорио, знао сам да је Милошевићева појава изазивала тако оштре разлике. По тој подјели они који воле руска говна су за Милошевића и за Русе, а они што воле торту, они су за Американце? Тако сам разумио ону Сидранову подјелу између православних попова и њихових католичких колега. Тек касније, када сам се  свађао са сарајевским борцима око Тита и доказивао да је прво био Тито па онда Милошевић, вук је појео магарца. Посебно послије интервјуа у „Дуги“ и „Младости“. Тамо сам на постављено питање ко ће побједити у сукобу између Милошевића и Шувара, рекао – Милошевић. Ту више није било дилеме да ја постајем Владо Петровић лик из Сидранове литературе. Дакле, србокомуниста са примјесама четништва. Анонимни писци су мојој мајци већ тада слали писма у којима су је обавјестили да је четничка кучка и да је родила четника. Ствар се заоштрила да је чак и Сидран предлагао да преспава у стану мојих родитеља.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (21): Умјесто сценарија за Андрићеву На Дрини ћуприју, Сидран је саставио стих „Цијела је Дрина наша Мека и Медина“! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Милош Цветковић

Мај 1995. године

Све што Сидрану није донијела  књижевност, остварио је преко кинематографије. Као сарадник на филму Отац на службеном путу, добио је стан од општине Центар. Финансијска ситуација му се стабилизовала, па је и живот са Шахбазом постао подношљив. Постали смо комшије, становао је тик крај мојих родитеља у улици Кате Говорушић.

Наши путеви се више нису укрштали. Ни умјетнички нити људски. Направио сам Дом за вешање и отиснуо се у свијет. Иако сам раније био увјерен да Сарајево никада нећу напустити. Није ми одговарао град у коме сам за  увођење телефона морао да зарадим Златну палму. Сидран је остао у Сарајеву и већ тада мјешао малтер за постоље на којем ће једнога дана поставити  његову бисту. Вјеровао је да ће постати национални јунак. Мозак му је био избаждарен на оних неколико сарајевских уличица, а сваки излет на пјесничке вечери у Босански брод доживљавао је као тежак удар на свој нервни систем. Када су га питали зашто не покуша у иностранству, он је поносно говорио:

–  Ја никада нећу напустити мој родни град.

Оно „мој град“ изговарао је тако поносно да су се пријатељи затечени за столом већ тада осјећали као издајници. Једно од његових најузбудљивијих путовања био је излет у Венецију на фестивал гдје се приказивао Доли Бел. Ја сам тада био у војсци. Страх од Венеције и великог свијета савладавао је векијом романом. На крају су пијанице аматери, филмски радници, попадали па је остао сам. Од италијанског конобара хтио је да наручи лед али није знао како се то каже. Прво је махао рукама, а овај га није разумио. На крају му је рекао:

–  Прего, уно пиколо Гренланд – и одлучио да више никада не напушта  Сарајево.

Сидран није волио наше филмове. У ствари, он их је након првих пројекција мрзио. Због тога што се филм не пише него снима. Натмурен, одлазио је са јагомирских пројекција и није хтио са мном да разговара. Тек када су  филмови постали успјешни, он би са мном проговорио. И не само то. Преузимао је идеје у које је сумњао док смо исписивали сценарије. Једном се разгаћио па је филозофски објашњавао неком  новинару како је као мали био мјесечар и да је са уживањем стварао ову надреалну карактеристику јунака Дине из филма Отац на службеном путу. Заборавио је био да смо се око тог мјесечарења ноћима свађали у Дубровнику. Никако није хтио да пристане да се моје идеје уграђују у сценариј, а када није имао куд, онда их је продавао као своје. Увијек ми је било јасно да би се он нашег односа лако ријешио да филм није уносна радња. Филм се много боље плаћа од поезије, па је он пишући сценарије лагодније живио од својих колега књижевника.

Други филмови за које је Сидран писао сценарије нису му донијели велику  финансијску добит. Због тога, и ради поштовања према Андрићу, хтио је да радимо На Дрини ћуприја. Једина невоља што је опет морао да путује. Сви путеви воде у Венецију, тамо нас је чекао римски адвокат Драшковић, човјек који је спаковао десетине филмова. На Сидранов рачун он је уплатио 30 000 долара предујма за рад на сценарију. Паре су Сидрана обрадовале, али је изгледао уплашено. Док смо путовали из Нове Горице, он је скврчен на задњем сједишту фолксвагеновог комбија, причао о Сарајеву. Већ неколико година био сам у Америци и Француској. Сидран је био духовит и непрестано се ударао петом десне у лист лијеве ноге и обрнуто. Признао ми је да му од алкохола натичу ноге и да осјећа старост. Мирис долазеће трагедије у Југославији тумачио је као милитантни Југословен. Био је поносан што је у Нишу рекао за Милошевића: „Ако ваља вама, ваља и нама“, још је додао да не схвата одакле толика мржња према српском народу. Рекао сам му да се осјећам кô Владо Петровић лик из његове приче. Новинару Милану Митићу рекао сам да није ред што Милошевића Словенци називају Мусолинијем кад нису подвукли црту под Титов рачун и, богами, рекао сам Сидрану да је то изгледало кô да сам рекô да више волим руско говно него америчку торту. Он се није освртао на моје осјећање, али њему никада није било право када сам ја, чак и у шали присвајао било шта из његовог невеликог дјела. Изгледало је да му није било све потаман у Сарајеву због благонаклоне изјаве о Милошевићу.  

–  Ту су неке нечисте радње – говорио је Сидран. – Што се мене тиче, милији су ми православни сто пута. У њих се попови жене и праве дјецу. Они католици су прави педери! Него, најебали смо, драги Емире, нон-стоп добијам писма из источне Босне. Пријете ми да ће бити белај ако будем радио сценариј за На Дрини ћуприја!  

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (20): Није ми одговарао град у коме сам за увођење телефона морао да зарадим Златну палму се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Милош Цветковић

Мај 1995. године

Сидран је писао све мање, а све чешће се повјеравао пријатељима. Шапатом им је саопштавао своју највећу животну истину:

– Ово што видите – говорио је он упирући кажипрст према себи – то није све Авдо. То вам је деведесет девет посто страх и само један посто Авдо Сидран!

Данас сам сигуран да су се у Сидрановој близини нашли дјечаци који су се касније окупили око часописа „Вокс“, листа муслиманске омладине ханџар  оријентације. Јер на случају Сидрановог страха нико није тако предано одрадио као ови млади интелектуалци. Тек касније, када је дошао рат, тај страх је прорадио по Андрићевом рецепту. Велики писац је говорио о страху који је „на овим теренима био засејан као усев, са посебним планом“, а Сидран је све више постајао слика и прилика те Андрићеве идеје. Потискујући  страх о којем је сам говорио, он се увелико удаљио од јунака из своје литературе. Тренирао је улогу епизодисте у властитом животу. Научио је основну лекцију из титоизма. Не држи се принципа, најебаћеш кô Владо Петровић. Већ тада је преузимао улоге споредних ликова  из свог литерарног дјела. Никако није могао да прихвати истину како га Микулић није прихватио за непријатеља. Негдје пред Олимпијаду, Сидран је Микулићу саставио пјесмицу, хтијући да, кад већ није засновао непријатељство, постане његов пријатељ. Колега Весовић га је правдао говорећи да је његов живот са Шахбазом постао немогућ. Иако разведен од ове госпође, он је са њом живио и тада му је, тврди Весовић, прекипило. Желио је да од општине добије стан и коначно напусти жену своје младости.

Упркос пјесмици посвећеној Олимпијади и Микулићу, стан због којег је створио ту пјесничку минијатуру није добио. Микулић није хтио да му заборави ријечи Владе Петровића: „Више волим руско говно него америчку торту“. У Сарајеву се тада већ сумњало да  је ова мисао о говнима и торти увезена негдје из црногорских планина. Многи тврде да је ту несрећну реченицу посудио управо од Марка Весовића. Зато данас, када се питам зашто му је Весовић у рату био близак а Тонтић далек, знам да се то веже за шекспировску драму коју ова реченица носи. И њихову заједничку потребу да се везују за говна и торте. Весовић је прије рата рецитовао у Требињу пред шест хиљада СДС-оваца и узбуђено препричавао да је на тој позорници пронашао смисао живота. Тонтић је према СДС-у осјећао презир од почетка. Весовић је тек када су Караџић и Кољевић запуцали са брда враћао књиге и писао о њиховим бруталностима, љут што му нису на вријеме намигнули да се из Сарајева склони. Спирао је од страха пред Сарајлијама гријехе. Увјеравао их да му је америчка торта милија од очевих гована. Сидран је имао поред себе представника агресора који мисли као жртва. Стевану није било помоћи.

Сидран је већ те далеке осамдесет и четврте био спреман да се дилеме око руских гована и америчке торте одрекне. Или да реченицу врати Весовићу кô врућ кромпир. Знојио се ноћу и у сну говорио:

– Јебô ме бог, куд се ја бакћем туђим говнима, шта фали америчкој торти?

Никако није могао да убједи културне комесаре да то не говори он, него његов јунак. Они су знали да онај ко воли руска говна више од америчке торте, поткопава хладноратовске равнотеже чији су Југославија и Тито били најбољи ђаци. Стан му нису дали.

Убрзо је на страницама загребачког „Ока“ објавио пјесмицу о Титу у којој се похвално изразио о маршалу. У пјесмици се говори о највећем сину наших народа коме је у некој афричкој земљи  на трпези био понуђен врабац. Пошто је био човјек меког срца, Тито је одлучио да врапца не поједе. Због тога што су, како кажу пјесник и јунак његове поезије, врапци птичији пролетери. Ни то није помогло. Истина је да је тек тада ушао у читанке. Али још увијек је становао у једнособном стану на Ченгић вили. У кући која се од других разликовала по томе што је била опкована алуминијумом. И то му је представљало посебан проблем. Он је тај изолациони материјал осјећао као Шахбазин загрљај. Алуминијум је био сибирски изум. Случај је хтио да се у тај стан на крају уселио управо Марко Весовић и ту живио све до почетка рата. Тако је  стварни аутор идеје о руским говнима и америчкој торти стигао на право мјесто. У загрљај сибирског алуминијума.

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (19): Тек касније, када је дошао рат, тај страх је прорадио по Андрићевом рецепту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Мај 1995.

Сидран  је након што га нису примили у службу непријатеља наставио живот сарајевског пјесника. Када би прескочио један понедељак да не пије, осјећао се као Титови партизани који побјеђују шесту и седму непријатељску офанзиву заједно. Загледао је упитно пријатеље и познанике, али они нису могли да му у послу повећала помогну. Ширио је очи док је у устима задржавао вотку. Пријатељи су га схватали, али су немоћно слијегали раменима.

Крајем седамдесетих срео сам Сидрана у бифеу Телевизије Сарајево. Препознао сам исти поглед. Рекао ми је:

– Ти немој да идеш код неког другог да ти пише сценарије. Ја сам у том послу најбољи!

Имао је браду као један виолиниста на Горици. Иза те непријатне маске, ипак, открио сам уздрхталог човјека. Причао је догађаје из свог голубарника на Вратнику. Једног дана нека сељанчица је стигла у тај голубарник. Касније су је силовали сви из улице. Тако је Шинтор, разбојник из краја, ову несрећницу припремио за  италијанску штрафту. Млади Сидран се у ту женску заљубио и ствар се искомпликовала. Рекао сам му да је то једна епизода, а да је филм као кад се гради кућа или читава зграда. Ту су потребни темељи, спратови, ходници, прозори, кровови.

С муком је исписао причу Сјећаш ли се Доли Бел. Од те занимљиве приче написао сам технички сценариј. Свака ријеч коју сам ја додао на Сидранових четрдесетак страница за њега је била увреда. Посебно му је сметало уплитање лика оца из приче Отац је кућа која се руши. То га је подсјећало на непријатности кроз које је пролазио низ година. Он је прављење филмова замишљао као олакшање, а никако као продубљивање проблема. Када је открио да сам марксизму супротставио хипнозу у тексту, био је спреман да заборави филмску каријеру. Позвао ме у свој стан на пријатељско убјеђивање. Ту су се затекли пјесници Марко Весовић и Иван Кордић. То су они сарајевски умјетници који су били познатији по томе што могу свако јутро осванути везани за кравате, висећи на радијаторима у примаћој соби, него по умјетничким резултатима. Не због насљедне склоности ка самоубиству, него због тога што су и дактилографи по предузећима писали боље од њих. Они су ми нашироко објашњавали зашто је ово што сам ја написао лоше за филм. Били су толико увјерљиви да сам им скоро повјеровао. Једино што нисам знао зашто нису себи помогли и написали нешто по чему би били упамћени. Климао сам главом одобравајући примједбе ових типова. Отишао сам и ништа их нисам послушао. Направио сам Доли Бел по властитој мјери.

Филм је сниман осамдесетих година, послије смрти Јосипа Броза Тита. Рокери су пјевали: „Дјевојке у љетњим хаљинама волим“. Свуда се ширило заразно осјећање слободе. Горан Бреговић је већ имао иза себе новоталасну плочу. У жељи да живи сто година, направио је пјесму у којој је изражавао гађење према стогодишњацима. Појава Забрањеног пушења и Елвиса Куртовића била је сасвим револуционарна ствар. Ова популарна умјетност омогућила је насљедницима Травничке хронике и На Дрини ћуприје да се виде у њиховим дјелима као у огледалу. Таксисти, месари, ћевабџије уживали су гледајући Надреалисте. Нису ни сањали како, заправо, гледају себе.

Сидран је све чешће одлазио у кафану „Парк“. Престао је да пије вотку, бацио се на виски. У међувремену, постао је филмски и телевизијски писац. Драма Јегуље путују у Саргаско море емитована је са великим неуспјехом. Многи тврде да је њен режисер Слободан Праљак из тих редитељских неуспјеха црпио своје генералске љутње и, на крају, у рату, срушио стари мост у Мостару.

За вријеме снимања Доли Бел Сидран се није појављивао. Увријеђен што се филм снимао само по његовој идеји, а не и по његовом сценарију, уживио се у улогу Бетовена. Мени је у сарајевском Вену поручио да сам само Херберт фон Карајан. Никако није могао да схвати разлику између пјесничке импресије и сценарија. Негдје на средини снимања, након ноћи пропијене код „Самека“, бауљао је Сидран  Бистриком тражећи филмску екипу Доли Бел. Набасао је на бистрички мост и тамо угледао филмску камеру како слика неког човјека који виси на мосту и нешто неразумљиво урла. Човјек је био костимиран у одјећу из времена Отоманске империје, млатарао рукама и галамио, а Сидран је побјегао у „Парк“ кафану… 

Пријатељима затеченим у кафани већ тада је причао да сам ја у злодјелима надмашио Ајхмана и викао:

– Упропастио ми је аутобиографију! – тако је Сидран звао Доли Бел.

Када му је неки телевизијски расвјетљивач који је у „Парк“ кафани разбијао мамурлук рекао:

– Није, болан, Авдо, то си ти видио снимање ТВ драме Ћилим режисера Аце Јевђевића!

Он је само одмахнуо главом  и додао:

– Ништа ми не говорите, знам ја добро ко је он!

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (18): Сидран је причао да сам у злодјелима надмашио Ајхмана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Милош Цветковић

Мај 1995.

Стављена је тачка на рат у Босни. У Паризу су потписали мир Милошевић, Изетбеговић и Туђман. Притисак на мене није престао. Чини ми се као да сваки млади Бошњак мужјак сазријева тек када пуним устима пљуне на мене. Како би ме радо линчовали, помислим често. И што је најчудније, међу њима предњачи Абдулах Сидран. Он се понаша као да један лик из прозе Отац је кућа која се руши. По тој причи је направљен сценариј и снимљен филм Отац на службеном путу.

Данас ми је пало на ум да је Сидран постао споредни лик из својих прича. Он је то, у ствари, увијек и био.

Дакле, Сидранов лик је 1948. страдао због љубави. Рекао је:

– Више волим руско говно него америчку торту.

Био је то Владо Петровић и због тога је из Сарајева депортован на Голи оток. Да је то рекао данас, 1995. у Сарајеву, убили би га одмах. Зато што се то на босанском језику каже: „Више волим америчко говно него руску торту“ и у то мало ко сумња. Чак и руски писци преписују своја дјела на енглески, иако има још оних који тврдоглаво пишу на матерњем језику. Абдулах Сидран ће морати да пише све испочетка. Не само због тога што он више не пише језиком на којем је Владо Петровић рекао спорну реченицу. Сидран се понашао као споредни ликови из његове литературе. Када су га за вријеме опсаде Сарајева питали, у јеку покоља сарајевских Срба под равнатељством музичара Цаце, зашто не помогне свом пријатељу Стевану Тонтићу, он је рекао:

– Треба да копа ровове, што се не изјасни, зашто шути, знамо ми да је њему срце на Палама.

Владо Петровић, лик из литературе, 1948. страдао је због онога што је рекао. Живот Стевана Тонтића висио је о концу у приватном логору сарајевског музичара због тога што је шутио. Могао је да страда као и неколико хиљада Срба који су ликвидирани под равнатељством овог хармоникаша. А тешко је повјеровати да ови као Сидран нису знали шта им раде музичари кад не свирају. Свакоме је било јасно да је Цацо добио прећутну улогу осветника за Муслимане поклане у Фочи и у Приједору. У вријеме тих покоља Сидран је играо шах у просторијама Министарства унутрашњих послова цјеловите и од Уједињених нација признате Босне и Херцеговине.

Стеван је копао ровове, са муком се сјећао Сидранових стихова „пријатељу мога живота, брату Стевану“, копнио и на крају, мршав, кост и кожа, побјегао из Сарајева преко Унпрофора. На Палама, гдје му је, како је Сидран тврдио, било срце, умало га нису линчовали због велеиздаје српског народа. Такође због тога што је шутио и није допринио праведној борби српског народа.

Данас на Стевановом случају видим да моја мајка није у праву када ми каже:

– Молим те шути, не петљај се, исти си свој отац.

Шутио ти не шутио, исто ти се пише. Они знају шта ти мислиш. Није то као у вријеме Владе Петровића када се најебавало због онога што ти је на срцу. Данас нема милости. Крив си када гласно не изговориш оно што желе да чују. Ако шутиш, ти си на непријатељској страни. Или још горе, ако ниси са њима, ти си против њих.

Увијек су људи страдали на Балкану. Истина због руских гована, углавном. Америчка торта је на јеловнику од новијег датума. Највише су страдали када им се чинило да страдају због својих гована. И у животу и у литератури.

Абдулах Сидран је страдао мало. Седамдесетих година је написао причу Отац је кућа која се руши. Због реченице: „Више волим руско говно него америчку торту“, био је спреман да страда. Нудио се властима да постане непријатељ, али је био одбијен. Није им одговарао у тој улози.

У ријетким тренуцима храбрости прикрадао се Сидран по кафани „Парк“ гдје је стизао из бифеа „Самек“ на Скендерији. У тој боемској биртији узимао је залет и прикупљао храброст да се са периферије инфилтрира у центар. Одлука Бранка Микулића да не прихвати Сидрана као непријатеља, потекла је управо са тог мјеста. У тој су кафани често дангубили генерали ЈНА. Са невјерицом су мјеркали Сидрана и само је један бркати конобар чуо њихов разговор:

– Не долази у обзир, Милутине – говорио је генерал свом колеги генералу. – Онај мали не може бити државни непријатељ! Хоћеш да нам се свет смеје?

Шеф Централног комитета босанских комуниста преко овог брке конобара сазнавао је доста важних ствари. За ову да Сидран не може бити државни непријатељ знао је прије него што су генерали послали рапорт о Сидрановој одбијеници у Београд. Једном је тај брко конобар јавио у ЦК да је неки Сидранов колега у сред „Парк“ кафане питао зашто Тито фарба косу. Микулић није знао шта да се ради послије тог инцидента, па су тог пјесника пребили у полицијској станици Логавина:

– Пиши пјесме, јебô ти мајку своју, а не да нам вријеђаш Титу! Је л’ де, Хамо, умјесто да нам то дочарава љепоте природе, он нам пљује маршала – полицајци су наизмјенично мезили и тукли пијаног пјесника.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (17): Како би ме радо линчовали, помислим често се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутник

31. март 1994.

Откако живим у иностранству, осуђен сам на читање старих новина из старог завичаја. Данас ми је до руке дошло сарајевско „Ослобођење“. Европско издање. Зашто на њему пише „европско“? Да ли због тога што уредници знају како „Ослобођење“ није европско?

Дакле, у европском издању „Ослобођења“, Абдулах Сидран објашњава како му се „плахо свиђају“, можда, како каже, „понајвише, тахнане Илахије и Касиде“. У интервјуу се „хвали“ како има јарана међу четницима, а четник сам, наравно – ја. На трибини гдје је подизао борбени морал Муслимана рекао је да се спрема да напише књигу о мени. Дјело ће се звати Трагедија генија. Слатко ме насмијао. Познајући тог човјека, извјесно је да би тај роман могао да напише само ако бих пристао да му придржавам руку. И да ја за њега дописујем многе ствари, баш као што се десило и са филмовима. Када смо писали сценариј за Оца на службеном путу, у једном дубровачком хотелу, исписивао је странице које су зрачиле снагом аутоматског реализма, али сценариј никако није добијао заумну димензију. Сидран се опирао, на почетку, да искористи моју идеју мјесечарења. Говорио сам му како се сјећам да ме је нена у Травнику хватала по травничком крају опскурног назива „Потор махала“ и на крају ми везала звоно за ногу. Тек на крају Сидран је схватио да му се тврдоглавост не исплати пошто је у Доли Бел видио колико сам острашћен када ми се нешто свиђа, знао је да ћу мјесечарење, на крају, искористити у филму. Касније, када је филм направљен, гледан и слављен по свијету, једном новинару, у тренуцима пијанске елоквенције, причао је да је управо он био мјесечар када је био мали и како му није било лако да ме убиједи у неопходност коришћења мотива мјесечарења.

У другом листу који нема намјеру да се сврстава међу европску штампу, дакле, у „Љиљану“, пише неки Зилхад Кључанин да сам ја највећи и једини издајник муслиманског народа. Да бих постао Муслиман издајник, прво морам постати Муслиман. Пошто нисам Муслиман, дакле, не могу бити ни издајник Муслиман.

У мом случају, ако би било ријечи о издаји, мислим да је ствар крајње компликована. По језику Србин, по образовању Чех који је Стари завјет научио скоро напамет. У посљедњих сто година и са мајчине и са очеве стране писали су се Срби. Дакле, Кључанин је у праву, само му не ваља правац. Ја сам први издајник у фамилији! Изјашњавао сам се као Југословен, а на као Србин, што су чинили потоњи чланови породице. Значи, ако би било ријечи о издаји, то би била издаја српска. Пошто нема никакве издаје, онда није ни српска. Упркос чињеници да је српска историја, као и многе друге у Европи, проткана издајама.

1. април 1994.

Дан шале и преваре и омладинских радних акција у бившој Југославији. Коначно сам ухватио облак у кафи. И сунце шкиљи, али никако да се пробије.

Од Пјера Спенглера, продуцента филма, чуо сам невјероватну, али истиниту ствар. Њемачки мајмун који глуми лик Сонија у филму Подземље боље је плаћен од југословенских глумаца! Значи, боље је бити њемачки мајмун него југословенски умјетник?! Никада нисам чуо да се социјалдарвинизам тако исплео са судбином. Спенглер је покушао да ми скрене пажњу да смо у говнима са буџетом – сва очекивања су превазиђена, из Париза стижу упозорења. Нисам могао да не одем код Микија у шминкерницу и саопштим му да мајмун боље зарађује од њега. Код маскера, господина Јандере, Мики је управо затезао лице, то је био начин на који је подмлађиван. Лице му је затегнуто, од милоште је то називао стављање куртона на фацу. Одмах сам му рекао:

– Мој Мики, што ти је неправда, боље плаћају њемачког мајмуна него тебе!

– Само ти, професоре, зајебавај! – одговорио је суздржавајући смијех, пошто му је то са затегнутом кожом на лицу изазивало бол.

Нисам даље ширио ту вијест. Драго ми је било да је Мики ову горку истину прихватио као зајебанцију. Вратио сам се код Спенглера и сам провјерио у папирима. Лијепо је писало! Мајмун је недељно био плаћен двије и по хиљаде њемачких марака, а Мики Манојловић двије хиљаде!

Тај мајмун Чарли посебна је прича у филму. Постали смо велики пријатељи. Тукли смо се од почетка, мазили, па опет тукли. Тако је он, на крају, постао глумац. Он би повремено полудио од тога, ухватио би ме за руку, гледао ме мирно док су ми кости пуцале, а онда ме пустио. Тек толико да покаже како је мајмун пет пута јачи од човјека. Онда је опет све било по старом.

Првих дана снимања бјежао је својим пратиоцима и често више од два сата висио на мостовима за расвјету на једној руци. Нико му није могао прићи. Читава екипа је сједила и чекала. Људи су пушили, шеткали унаоколо. Чарли би се на крају спустио сам. Није подносио да неко остаје миран када он пада у повишено емоционално стање. Лазо је усавршио технику убацивања Чарлија у друго стање. Равномјерно је хуктао све док Чарли не би то прихватио и кренуо сам да хукће и пребацује тежину с једне на другу ногу. У сцени левитације Црног и Наталије, гледао је у висину. Поред њега су стајали, такође гледајући у вис, Жика и Славко. Чарли је хуктао и када је примјетио да га ова двојица крај њега не зарезују, наљутио се и само што нису добили по носу. Не може мајмун, као ни човјек, мирно да посматра како, док он пада у занос, поред њега стоје неки људи, мајмуни и не осјећају транс. Тако је било и са национализмом. Гдје год се појавио и није био својство индивидуе, ако ниси осјетио зов нације и испоштовао зов масе, проказали су те. У мом случају ствар је била још трагичнија.

Чарли је прије неколико недеља измакао пажњи својих чувара и у једној паузи за ручак ушетао у студио гдје су одмарали неки сценски радници. Открио је столове прекривене столњацима и почео да једе храну, реквизиту, спремну за сцену свадбе. Сценски радници су побјегли иако им је Чарли познат од раније. Уплашили се ваљда што се појавио без пратиоца, двојице Њемаца снажних момака. Када је Чарли појео реквизиту, кренуо је преко студијске сцене према кантини. Угледао је чувара студија и одмах заузео ратничку позу. Почео је да лупа ритмично рукама и ногама о студијски бетон и онда кренуо на чувара. Успут га је чвркнуо и прошао даље. Барандовом је, за тили час, почео да шири страх. Ходницима су бјежали статисти, вриска и паника. Боже, како ја уживам у таквим ситуацијама. На крају, када је страх почистио простор, Чарли је мирно ушао у бар, отворио фрижидер и почео да пије и једе. Напио се толико да нисмо могли да наставимо снимање.

Враћајући се кући, пио сам пиво у колима и изненада су ми пали на ум комунизам и егоизам. Не знам да ли је то под утиском мајмуна Чарлија кога су, на крају, његови чувари пијаног одвели у приколицу. Углавном, мислим како су се ови Чеси лако одрекли комунизма. Ваљда због тога што су схватили да је комунизам штетан по егоизам, а како су већи егоисти од нас, отарасили се комунизма кô мајмун Чарли оног чувара у студију. Најбоље је то за комунизам рекао Берђајев. Комунисти су нехришћанским методама хтјели да остваре хришћанске циљеве. Ту има нешто занимљивије. Комунизам је радио на ритму там-там, а ја сам растао на ритму ту-та-ту-ту-та. Иако сам увјерен да комунизам има историјску шансу. Не као бољшевизам.

Често се питам у посљедње вријеме зашто нисам на почетку рата ипак отишао у Сарајево? И поред пријетњи да ће ме тамо убити? Те пријетње јесу биле реалне. Мислим да сам могао страдати и од Караџића и од Изетбеговића, када су пред Скупштином заједно припуцали од бриге да се ствар не искомпликује. Али то и није било толико важно. Нисам ја неки страшљив човјек. Чини ми се да колективни занос и вјера у мом случају више, једноставно, немају привлачност. И у мом случају не само у случају ових Чеха, комунизам је поражен од стране егоизма. Наиме, егоизам не трпи комунизам и у тој тучи овај други губи, за сада, утакмицу. Године и године млатарања по бијелом свијету, познавање тамошњег свијета и презир хуманизма као идеологије који се шири као зараза, све је то било пресудно у мојој одлуци да снимам филм и колико могу породици и пријатељима помогнем. То не значи да свако ђуле испаљено са брда на Сарајево не одзвања у мени болно. Све се то ограничава на практични хуманизам, пошаљи по који пакет, тури неком у писмо који долар и то ти је све.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (16): Пошто нисам Муслиман, дакле, не могу бити ни издајник Муслиман! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

30. март 1994.

Гледам Си-Ен-Ен и питам се одакле да они сниме тренутак када је мој некадашњи колега, режисер Праљак, сада генерал, срушио мостарски мост? То што они тврде да су га срушили Срби, на то сам већ навикао. Али, како баш да камера буде постављена у тренутку рушења моста и да све лијепо сними? Изгледа да  је људска историја већа намјештаљка него што се мисли, па се питам да ли је неко у Стејт департменту наручио убиство Кенедија из озбиљних разлога, или само да би они у Холивуду могли да направе филм? Сигуран сам да ово није тачна поставка, али би могла да покрене неки глупи холивудски филм. Јер, успјешан холивудски филм лежи на девалвираној  библијској идеји.

Поносан сам на свога рођака Еду Нуманкадића. Младен Матерић ме посјетио на снимању. Стигао са директором Тулуског позоришта да се договоре са браћом Форман око гостовања њиховог луткарског позоришта у Француској.

Младен је гледао мога рођака на Француској телевизији и то је први пут да неко ко живи у ратном Сарајеву, од етаблираних умјетника, није развио диван о томе како су сви који су напустили Сарајево постали четници. Едо је рекао да је свачији одлазак лични избор и како не може да прихвати избор оних сликара који га бомбардују са брда.

Младен ми је испричао невјероватну причу. Добио је факс из ратног Сарајева у коме стоји да он, Младен Матерић, више не смије да користи име позоришта „Обала“! Звучало је невјероватно пошто је Младен био оснивач тог позоришта. Човјек који је послао факс звао се Мирсад Пуриватра. У живот „Обале“ тај Мирсад се увукао тако што је за прву представу коју је продуцирала наша Академија, а звала се Плес осамдесетих, донијео двадесет метара коаксијалног кабла. Уљудно је климао главом, а када је рекао да су му Пистолси најдража група, он је, наравно, примљен у наше, тачније, академијино позориште. Нико од нас тада није могао ни сањати да ће пет година касније тај човјек слати факсове забране. Оснивач позоришта „Обала“ и њен главни редитељ, професор Младен Матерић, није могао да користи своје име?!

Када је почео рат, Младен се иселио из Сарајева. Није хтио да учествује у рату. Не знам човјека коме је овај господин учинио нешто нажао. Отишао је тихо, као један од 150 000 Срба коју су вјеровали да им је мјесто негдје другдје. Настанио се у Тулузу, направио позориште и наставио да живи свој, по свему, интровертан и дискретан живот. У међувремену, Пуриватра је за вријеме рата напредовао. Од економа позоришта „Обала“ постао је професор, па директор, а затим декан Академије. На крају, прихватио се хумане улоге, постао је Сорошев повјереник за Босну и Херцеговину.

Невјешт позоришту, овај Пуриватра је учио од Весне Бајчетић, Младенове жене, лекције из посебности. Миро и његова жена Изета пресликавали су Веснино деликатно и хиперактивно запажање из сфере живота и умјетности, тако да је Миро почео да личи на Европејца. Уз Младена је учврстио своје искуство, посебно уз представу Тетовирано позориште која је тријумфовала у Единбургу, а касније играна свуда по свијету. У сликарству су Мирсаду све ближи били Бојс, а у позоришту Вилсон, а све даљи тзв. сувенир умјетници. Мислим да је и мене сврставао у другу групу, али из ситнотрговачких разлога то није показивао.

Младенову жену Весну и њиховог сина Влатка, Мирсад је уљудно испратио на аутобус. Посљедњи који је, на самом почетку рата, саобраћао на редовној линији Сарајево–Београд. Гледао је Мирсад за Влатком и Весном и махао, али и мислио оно што је тада у Сарајеву било уобичајено. Када Србин одлази из Сарајева то у ствари „побјеже четник, мајку јебô своју“, а када би Муслиман нестао из града, ови као Мирсад мрмљали су да их нико не чује „нек је отишô, курталисô се белаја“.

Посљедње наше виђење било је у Паризу, пред рат, када је позоришна трупа „Обала“ враћајући се са турнеје била у дилеми да ли да се уопште врати у Сарајево. Ја сам монтирао филм Аризона дрим. Мирсад ме молио да његовој жени Изети нађем посла у Паризу. Јер, вели Миро: „Иде рат а Изета говори француски“. Пошто сам припадао групи Босанаца који су вјеровали да „неће бан бити рата“, питао сам се одакле Миро зна да иде рат? Помислио сам да зна нешто више због тога што је Изетина сестра била удата за сина Алије Изетбеговића. Често се помињала реченица Изете Грађевић, када је Сарајево славило побједу над Шпанијом на Свјетском фудбалском првенству у Италији 1990. Тада су Сарајлије славиле побједу на улици. Хрвати и Словенци то више нису практиковали. Уплакана Изета је усхићена тријумфом наших фудбалера говорила Весни Бајчетић Матерић: „Не дај, Весо, само да нас заваде“. Да ли су Миро и Изета знали да стиже рат и да нам свађа и рат не гину, засигурно никада нећемо сазнати. Углавном, посла за Изету није било у Паризу. Клоди Осар је грцала у дуговима за филм Аризона дрим, па није било говора о томе да се неко запошљава у фази постпродукције филма.

Лукави  Миро се вратио у Сарајево, а рат је убрзо почео. Он је знао да  Санџаклијама, који су већ тада преплавили Сарајево, нису баш блиски концептуалиста Бојс или Вилсон. Прилагодио се локалним приликама. Када је у Сарајево стигао Сорош, њему је  Миро продао европејство коме су га учили Весна и Младен. Да би они пали у заборав, као једини свједоци његовог скромног образовања, пристао је на општеприхваћену истину да су Млађо и Веса, ипак, као и сви Срби – четници. Муслиманска осјећања која су му за вријеме Југославије навирала у облику еритрофобије сада су постала његово стабилно осјећање. Мене је неколико пута позивао из Сарајева у Париз. Једном је Маја прва подигла слушалицу, а Миро је замолио да ја позовем Ћосића, јер „јадне Муслиманке бјеже испред војне и паравојне српске чизме по источној Босни“. Маја му је рекла:

– Чудно, у вријеме док су Српкиње бјежале по источној Славонији од усташа, ми смо Миро играли билијар и тада нисмо реаговали. Разлика између мене и тебе, Миро, јесте у томе што ја саосјећам са женама у Славонији као и са овима у Босни!

Овај емоцинални Мајин исказ завршио је Мирином молбом упућеном мени, пошто сам узео слушалицу. Рекао ми је:

– Молим те, зови неког у Београд, нема смисла, четници се пењу на џамије у зворничком крају, па умјесто  хоџиних кујисања пуштају пјесму „Мотори, мотори“ групе Дивље јагоде.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (15): Када Србин одлази из Сарајева то у ствари „побјеже четник, мајку јебô своју“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

27. март 1994.

Гледао сам Шиндлерову листу и филм ми се свиђа више од режисера. Послије низа филмова који су истицали спектакуларност на уштрб његове егзистенцијалне базе којом је обиловао независни филм седамдесетих, направљен на митској причи страдања Јевреја, Шиндлерова листа коначно је озбиљно дјело овог младића чија појава коинцидира са појавом америчког филма седамдесетих, таласа вриједних филмова генерисаних са Источне обале. Послије њега и Лукаса све је друкчије у свијету филма. Ствари су се окренуле, наравно на горе. Пажња редитеља и продуцената са егзистенцијалног пренесена је у сферу спектакуларног. Али не на Фелинијев начин гдје је спектакуларност стизала из карневалских коријења медитеранске умјетности. Крај Вијетнамског рата скупио је све важне сенаторе, власнике медијских група. Закључак је био да су новине сувише „шиљиле“ на страну непријатеља и да се уведе аутоцензура. Када су на власт дошли Реган и Тачерова, амерички а тиме и свјетски филм, постао је контролисана роба. Уведена је аутоцензура или оно што се зове – политичка коректност.

Шта се десило са свјетским филмом. Ништа посебно. Данас је био слободан дан и гледао сам Пиано по други пут. Први пут сам га видио у Кану, и био члан жирија који је том филму додијелио Златну палму. Установио сам да нико није савршен. Платио сам карту да гледам кино, а гледао сам телевизију. Вратио сам се у хотел и на телевизији гледао прави филм. Давала се Буњуелова Виридијана. Ето шта се десило са свјетским филмом. Телевизија, која је промјенила естетику филма, данас приказује више дјела за које можемо тврдити да су филмови него биоскопи!

28. март 1994.

Пијем кафу у кантини студија „Барандово“ и жалим што не могу да пијем кафу читавог дана, гледам кроз прозор како је напољу дан и, на крају, угледам ноћ пијући кафу. Да буде све као у аматерском филму када на једно мјесто поставиш камеру и само је у најважнијим тренуцима укључујеш. Непотребно избациш. Чујем сирену из студија. Не подсјећа ме више на рику рањене звијери. Сада је то звук сирене из Аушвица.

У филмској режији увијек исти проблеми. Режија је одгонетање тајне како створити низ слика у простору, колико их временски пустити да трају. И како их повезати да на крају створе органску цјелину. Режија је алхемија. Сценариј – то је као када спремаш брод за дуго и неизвјесно једрење. Провјериш лето, очистиш витло подигача једра, опустиш деблењак, провјериш запутке. Ријечју, спреман си као да имаш најбољи сценариј на свијету. Једрење почиње. Само што си испловио, кренуо преко великог мора, ухвати те средњи вјетар. Дижеш једро и само што си га подигао, оно спадне а вјетар у међувремену појача. Почиње олуја. Не можеш назад у луку. Вјетар ће те разбити о стијење, чиниш све да изађеш на пучину. Све си учинио на обали да те овакво изненађење не порази. Немаш куд, прихваташ авантуру. Море и вјетар бацају брод, мрве једра, олуја не смирује, ти се бориш. Почиње киша, ништа се не види и ти се повучеш у утробу брода. Преживљаваш. Таман када мислиш све је готово, дође смирај. Изађеш ван и видиш прекрасан дан, са сунцем које залази и галебом заосталим иза неког путничког брода. Слети на јарбол и ти мислиш како би најбоље било када би могао у оквир кадра да ухватиш око галеба а да се у истом кадру види и читав брод. И схватиш да ће опет олуја.

Тачно је да су демократија и еволуција везане појаве. Тачно је, такође, да је човјек  превалио дугачак пут од мајмуна до човјека. Ту је застао. Куда даље, пита се човјек? Мени се чини када ринташ оволико као ја, тај пут еволуције, дакле пут напред, јесте пут уназад. То је процес претварања човјека у мајмуна. Био бих најсрећнији када би тај пут био пут претварања у коња. Преко ноћи, па да могу да побјегнем одавде и да ме нико никада не ухвати. Да никада не видим овај глупи филм.

Лежим, недеља је у Прагу и мислим како је једино природно човјеково стање нерад. Пијем кафу, гледам кроз прозор гдје нико жив не пролази.

29. март 1994.

Док чекам да засвира она одвратна сирена, мислим поново на Спилберга. Овога пута не због глупости. Да ли њега икада ухвати језа од гомиле мамлаза који гледају његов филм? Не хвата га језа, него радост, јер он прави филмове за мамлаза, или за оне којима још није телефонирано да су мамлази и још живе у увјерењу да су паметни.

Сликар, дакле умјетник, Спилбергов колега, до средњег вијека је сликао и тачно је знао гдје ће висити његова слика. Често је одлазио да посјети своју слику. Да се са њом дружи. Остао је у љубави са оним што је урадио. Тек када је продао прву слику, добио за њу новац, оде слика бог зна куда.

Одох у студио да направим своју слику.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (14): Гледао сам Шиндлерову листу, филм ми се свиђа више од режисера се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

27. март 1994.

Свађа у задимљеној кафани студија „Барандово“ није развијена до краја. Мислим да је то било тако пошто смо Гребо и ја имали једну заједничку особину. Нисмо у том рату представљали никог. Без обзира на то што је он био портпарол армије Босне и Херцеговине. То је за мене било само тренутно прилагођавање ситуацији. Исто као што је својевремено био шеф кабинета Бранка Микулића и притом говорио како га политика не занима. Разумио бих га до краја да је изразио искрена осјећања, као што бих разумио сваког мангупа коме се гаде и једни и други, па се активира само у мјери у којој спречава да га неко не пљуне како „ништа није урадио за свој град“!

Нисам могао да га не питам како је могуће да Неџад Ибришимовић провали у мој стан и да ли може да замисли како је, у случају бомбардовања Београда, Матија Бећковић провалио у стан Горана Марковића, а он ми је рекао:

– Многи су због четника остали без домова, отјерани са огњишта и заклани, а Матија Бећковић је четник!

– Јеби се! – било је све што сам могао да одговорим.    

Тада је Здравко изјавио како ће до краја рата издржати у Сарајеву и онда се лијепо покупити те нестати у непознатом правцу. Не знам да ли ће тако учинити. Ако буде тако, биће да је то онa врста доказивања као када смо били дјеца – ко може више издржати под водом у цугу, без дисања. Мени, заправо, није сметало што је Здравко био портпарол армије Бехе, затим Сорошев заступник и на крају пронашао себе у радио бизнису. Сметало ми је што он није могао да поднесе истину о томе да постоје људи који, једноставно, не желе да живе у Сарајеву и да у њему виде свој град. По цијену да постану црни ђаволи, шејтани, сотоне, или презрени издајници, што је био мој случај. Мислим да је за схватање такве идеје било неопходно да се буде мало мање провинцијалац него што је био тај Гребо.

Те вечери у студијској кафани „Барандова“ изненадио ме Ћиро Мандић, тада мој помоћник режије, иначе режисер. Говорио је онолико добро колико добро игра шах. А игра одлично. Имао је разлога, изгледало је као да је остао дужан Здравку за неколико вечери проведених у Републичкој Скупштини, у којој су се, на почетку рата, неколико дана окупљали сви незадовољни националним партијама у намјери да их свргну са власти и тако промјене историју.

Ћиро је мислио да је Гребо био једини који је, тада у Скупштини, требало да преузме власт и поведе грађане те да их отме  Караџићу, Изетбеговићу и Кљујићу. Гребо је био миран, слушао је Ћиру и само се повремено бранио да он нема намјеру да се бави политиком. То могу и да разумијем, јер он се већ политиком бавио код Микулића, али када је рекао да тада и није могло ништа на силу да се учини, питао сам га да ли је Хавел дошао на власт са улице. Одговорио је потврдно. Али, по његовом мишљењу, то је било нешто друго. Рекао сам му да је он већ сједио у Скупштини, значи није требало да стигне са улице, већ је требало нешто да учини, а не да гледа како рат почиње и држи говоре у славу демократије.

Углавном, одбио је да понесе хиљаду долара помоћи мом пријатељу Радету Јефтићу, његовом зету, једном од мојих најбољих другова кога су власти цивилне Бехе дванаест пута у току рата водиле у затвор, на информативни разговор. Тамо су му избили зубе. Само зато што је Србин. То ми није рекао Гребо.

Здравко Гребо је отишао у Сарајево након сусрета са својом дјецом и бившом женом који су се настанили у Прагу. Отишао је у завичај да пркосећи, како каже, четницима „потврђује своју опредјељеност за грађанску Беху“, а мени није преостало ништа друго него одлука да се изборим за филм Била једном једна земља.

Ноћ након разговора са Гребом нисам, наравно, спавао. Мислио сам на оног Ивана Старчевића, новинара из Загреба, који је ономад спавао у мом сарајевском стану. До руку су ми дошле новине у којима је писало како спрема велики издавачки потхват. Издаје сабрана дијела Анте Павелића. Изузетно је, каже, одушевљен литерарним талентом поглавника. Да ли то значи да ће за двадесет година ови зликовци што су масакрирали Муслимане издавати сабрана дијела по Београду? Не вјерујем. Мислим да демократија у Београду никада неће отићи тако далеко.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (13): Цијена је била да постанем црни ђаво, сотона, шејтан и презрени издајник се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

27. март 1994.

Разговор се претварао у кафанску галаму, у ону свађу коју Андрић назива „бујицом славенског ексцентризма у којој свако у разговору необично држи до узвишености свог карактера, и гдје сваког тренутка могу да експлодирају искре свирепе осјећајности“. Изгледало ми је, ипак, више од његовог доживљаја стварне неправде која је стигла тај град, за коју бисмо сви ми вољели да је могла да буде избјегнута, како Гребо читав рат трпи само да би могао да кињи познанике које среће по свијету, са високог моралног становишта патника да осуди и каже:

– А ти си, мангупе, положио! – и да уз то још неколико пута климне главом.

Не знам зашто, али је мени пред очима играо онај стари Гребо са којим би се могло разговарати  о узроцима рата. Било ми је досадно да слушам ту фразу о коју су се огребали многи друголигаши у својим професијама и за то хорско пјевање награђивани преласком у прву интелектуалну лигу новостворених народа. Није ишло. Подсјетио сам га на наш посљедњи разговор у стану његовог зета. Тамо смо се срели након једне тужне прославе. Посљедњи пут је група Сарајлија прослављала 29. новембар, дан државности друге Југославије. У кафићу „68“ на Цигланама, нашло се друштво које никако није пристајало на истину да Југославије више нема. Зоран Билан, Емир Аксамија, Халид Бешлић… Наишао је Гребо својим голфом па смо моја жена и ја отишли у стан његове сестре и зета Радета Јефтића, једног од мојих најбољих пријатеља. Често смо Раде и ја пили и разбијали заједно кафанске инвентаре цитирајући Хегела, Канта и Конфучија.

Тада је Гребо пажљиво слушао Мајину причу о покушају линча којем је за длаку измакла београдска новинарка Мирјана Бобић. Требало је да позната новинарка, у импровизованом студију сцене „Обала“, позоришта које смо направили на Академији сценских умјетности, интервјуише Шешеља. Претходног дана интервјуисан је Парага. Хрватски Шешељ. Међутим, са Шешељем није ишло. Дигао се народ у Сарајеву, вјерујем да су то били чланови СДА партије, свезали муслиманску са хрватском заставом и испред Народног позоришта направили демонстрације. Не да народ Шешељу да сиђе са Пала у Сарајево! Тек успут, крене узаврела маса да линчује једну даму, иначе од почетка окренуту против Милошевића и сличних имена која нису била препоручљива за спомињање у главном граду Босне и Херцеговине. Кажем ја тада Греби:

– Ако не може четник Шешељ у град, онда то исто мора да важи и за усташу Парагу!

– Не може Шешељ у град! – вели он.

– Шта ћемо са Парагом? – питам ја.

– Не може ни Парага!

– Парага је већ био, што га нико није зауставио?

– Не може Шешељ у Сарајево! – једнако понавља он.

Четири године касније у Мостару, родном граду Здравка Гребе, нане су говориле: „Боље са попом у кревет него са фратром у чаршију“ што рјечито казује како је савез скројен везивањем двају застава, касније, претворен у велики рат између Муслимана и Хрвата. Тек касније, када су се ови прописно поклали, Американци су направили Муслиманско-хрватску федерацију.

Те јесени у стану мога пријатеља Јефтића и његове жене, Здравкo Гребо и Маја започели су драматичан разговор. Гледао сам кроз прозор и видио  тужни новембарски пејзаж. Иза завјеса објешених по прозорима насеља Циглане, шкиљило је шкрто жућкасто свијетло, титрало на слабом струјном напону. Готово сви су нагађали шта ће бити сутра, хоћемо ли избјећи рат. Мени је од погледа на прозоре у новоградњама језа пролазила тијелом. А Здравко и Маја су већ увелико, рафалном паљбом, измјењивали вербалну ратну ватру… Маја је, наиме, у својој породици имала много страдалника у Другом рату. Мајин отац Мишо Мандић из височке махале одведен је у логор Јасеновац. Преживио је захваљујући чињеници да је послије осам мјесеци одведен у други логор. У Норвешку. Здравко је мислио да су, наравно, за све криви Срби, потпуно луд народ по његовом мишљењу и негирао је Мајину идеју страха од понављања историје. Те ноћи, поред погледа на комшијске прозоре, утисак о непоједеним Мрквиним ћевапима и мирис лука закуцали су у мртву тачку посљедњи покушај да се прослави 29. новембар, Дан републике,  Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (12): Готово сви су нагађали шта ће бити сутра, хоћемо ли избјећи рат се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

26. март 1994.

Лежим у соби и гледам свјетлости Прага како се губе у сумпор-диоксиду. Има ту више свијетла него у вријеме када сам студирао. Али је, зачудо, видљивост смањена. Не могу да спавам. Ништа данас нисам покренуо. Умјесто да  играју, глумци говоре текст. Једина утјеха је материјал снимљен прије неки дан и прегледан вечерас прије спавања… Материјал је одличан, биће то вееелики филм! То је слатка илузија, у ствари, утјеха свакоме ко се бави филмом. Зато што је снимање филмова велика коцка. Нико не зна до краја какав ће филм бити. Најбоље је било када се материјал, давно, прегледао без устартованог тона. Слика је магична кад се гледа без тона. Са звуком све постаје тек репродукована стварност…

Велика ми је мука због лошег времена. Не само што у Прагу нема сунца већ пола године. Лоша су времена. Када је Жика Павловић правио Буђење пацова, Кад будем мртав и бео била су боља времена. Ти су филмови настали ношени утопијом. Ја правим филмове упркос времену, гледаоцу  опијеном телевизијом, порнографијом.

Срео сам једног познаника из Сарајева. Изашао је из Сарајева и каже да му се све згадило. Жени је рекао да тамо више не жели ни мртав. Питам га шта му је било најтеже. Одговорио ми је да му је најтеже било што није знао јесу ли му гори они што га нападају или они што га бране. Човјек је Муслиман по националности.

27. март 1994. 

Када пијеш кафу са доктором Карајлићем, не може бити да се не насмијеш. Пошто шест мјесеци нисмо видјели сунце у Прагу, закључили смо да је прелазак из Сарајева за бројне избјеглице значио прелазак из контејнера у контејнер. То што се тиче климе. За лична осјећања остаје да памтимо питање из филма Сјећаш ли се Доли Бел:

– Хоће ли сунце у овом граду икад засијати како треба?

– Неће, Дино, неће.

Док је ћелави доктор (ошишали смо га да би још више личио на Циганина) цитирао оца Маху, ја сам вртио шољу са кафом покушавајући да у њој ухватим облак. Нема облака ни за лијека. Зазвонила је сирена из студија која означава почетак снимања. Тај звук ме подсјећа на логорску сирену.

Ћиро Мандић се појавио и умјесто да нас као помоћник режије отјера у студио, рекао је:

– У Праг је стигао Здравко Гребо.

Тај Гребо је био један од јунака из моје младости. Паметан а мангуп, волио да чита, али и да пије, прави идол из касабе. Бавио се политиком и то му је било опроштено. Био је шеф кабинета предсједника ЦК Босне и Херцеговине, Бранка Микулића. Нешто старији од нас, таман колико треба да му због тога више вјерујемо. Обузео ме неспокој због тог сусрета. Не зато што га не волим, него због тога што мислим да су људи прошли  кроз пакао рата – неки други људи. Посебно они који нису носили пушку, него су посјећивали ратнике и подизали им моралну готовост.

Гребо је  ушао у студијску кантину на крају снимања. Носио је маскирану униформу шездесетосмаша, зелену вијетнамку, мршав и усправан трудио се да изгледа као савјест свих побијених Муслимана у овом рату.

Мрко је гледао у мене и у моју руку која је испружена према њему чекала његову шаку и отпоздрав. Гледао ме у очи и појачавао осјећај понижења. Да ли да му ударим шамарчину? Не би требало, ипак је на гостујућем терену.

Те вечери смо, ипак, разговарали. Али, ружно и бучно. Требало је да одем. Увијек понављам грешке. Одлазио из Сарајева и увијек се враћао. Из Америке летио авионом у Београд и у Сарајево, а није требало. Када једном одеш, не окрећи се, сине. Питам Здравка за Раку, његовог зета, мог најбољег друга у Сарајеву.

– Како је преживио? Чујем да су га водили у „Виктор Бубањ“, каже ми човјек да му је вилица изваљена! Је л’ нешто срао или је одведен само због истине да је Србин?!

– Не брини ти о Раки!

– Како да не бринем, друг ми је?!

– Него, реци ти мени, ко ће одговарати за клање Муслимана у Фочи и Приједору?!

– Ти ја нећемо – кажем. – Народи на Балкану заврше један рат па чекају нови да се једни другима свете. Тешко ће правда бити задовољена! То ти се, драги мој Гребо, уз Дрину свете они Срби што су им Францетић и усташе Муслимани и Хрвати побили 6000 најближих. Нема оправдања што се свете, као што није било за ове усташе!

– Значи ти си за етничко чишћење?!

– Свакако да нисам, и ти то добро знаш, него се правиш луд! Као што знаш да неће Срби и Хрвати да живе под Муслиманима, као што Хрвати и Муслимани нису хтјели да живе у Југославији под доминацијом, како кажу, Срба.

– Значи ти си за етничко чишћење? – рече он.

– Свакако нисам!

– Ти и такви као што си ти бомбардујете мој град – гледа ме он и мирно то изговара.

– Који град? – питам га, покушавајући да олакшам причу. – Мислиш Мостар, па твој Мостар бомбардује Хрват, Сидранов пријатељ Праљак! – није му се свидјело покретање приче о Мостару као његовом граду, иако је човјек тамо био рођен. – Видиш ли, човјече, да снимам филм – додао сам.

– Ти бомбардујеш мој град! – поновио је, а зјенице су му се шириле и, вјерујући да је у рату стекао додатну храброст, као да је осјећао како га та новостечена особина штити у случају физичког сукоба и да има право да ме, ако тако осјети, удари тупим предметом и усмрти. Јер нисам у функцији бранитеља некада мог града, а сада, како ствари стоје, ја на тај град немам права.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (11): Кад једном одеш, не окрећи се сине… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

25. март 1994.

Прође дан као да га није ни било.

На филму се човјек среће са празнином у себи и око себе. То се мијења. Најтеже је сваког дана удахнути живот уморним грађанима, покренути филмске раднике, освијетлити сценографију, та мјеста која се више привиђају него што постоје. Није лако пробудити се сваког јутра. Увијек ме хвата страх од новог снимајућег дана. Чини ми се да бих то боље урадио  неки други пут. Неописива је моја радост када снимање  мора да се одгоди због нечије болести. Није ми драго када се неко разболи, него волим да не снимам када снимам. Ја сам поборник девизе – све што можеш да учиниш данас одложи за сутра. Када нема снимања, осјећам се као ђак Основне школе „Хасан Кикић“ на Горици. Тада сам утрчавао у кућу, бацао торбу и трчао на мариндворску ливаду да играм фудбал.

Мики Манојловић се претходне ноћи тресао од температуре. Дан касније је био на прегледу. Лијечи простату након што је на почетку снимања прележао велику упалу. Вратио се са прегледа и вели да му је извјесни доктор Једличка саопштио како му је млаз бољи од Иди Амина Даде. То је онај афрички предсједник, људождер који је држао смрзнуту дјецу у фрижидеру, он се такође лијечио код тог доктора. Нема ништа од мога радовања.

Снимали смо и нисам задовољан. Прође снимајући дан као да га није ни било.

На телевизији видио потпис уговора између Хрвата и Муслимана. Створили су заједничку државу, Муслиманско-хрватску федерацију. Био је назочан и предсједник Бил Клинтон. Он је поздравио потписнике цитирајући  хрватског књижевника  Јукића, који је писао о љубави, толико потребној Муслиманима и Хрватима (пошто су се у другом чину овог рата прописно клали)! Код Витеза и у другим дијеловима централне Босне. Клинтон није цитирао Андрића и мислим да је то велика грешка. Јер, говорити о Босни озбиљно без Андрића није могуће. А не сумњам да господин Клинтон о томе не жели  озбиљно да говори. Искрено, мислим да је поређење између Андрића и Јукића немогуће. Андрић је југословенски и српски Томас Ман, а Јукић локални пастор, писац мршавог дара. Сигуран сам да предсједник не зна ону епизоду из Травничке хронике у којој католички  фратар збуњеном аустријском конзулу објашњава зашто су баш они, католици, рушили друмове да им се Турци не врате. Ово пишем јер не сумњам да Клинтон има најмеру да ствар у Босни смири због избора који га чекају у САД. Има ту још једна невјероватна ствар. Мислим да је ово први пут у историји да се устав једне земље пише на туђој територији. Дакле, устав Муслиманско-хрватске федерације, из очаја, створен је на територији САД. Можда ће сви устави у будућности бити писани тамо. Или можда само поправљани. Ствари учињене из очаја не уливају повјерење.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (10): Можда ће сви устави у будућности бити писани у Америци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

24. март 1994.

Снимање је протекло у свађи између Микија и Лазе. Замијенили су улоге: Лазо је Микија провоцирао вјештачки, а Мики је покушавао да природним путем узнемири Лазу. Мислим да је ипак проблем у томе што Лазо никако не жели да прихвати улогу преварене жртве, плаши се, ваљда, да на премијери када обуче свечано одијело, Мики не попије више аплауза. Мики, опет, вјешто туђу слабост  користи  и са невјероватним талентом изиграва невиног човјека. Често прелази границу надигравања у надјебавање. Напуштајући студио, схватио сам да послије данашњег дана знам више о филму. Лакше ми је да вјерујем у причу Подземља. Сада први пут могу да формулишем улогу Црног. На питања која постављају глумци али и здрав разум, имам одговор! Идеолошка пилула коју је прогутао партизан Црни, држи овог човјека у подруму и не поставља оно опасно питање: зашто не покуша да побјегне; зашто се не домогне кључа и не бјежи у слободу. Тито је био опијум за народ.

Ови редови налазе своју потврду и у овом рату. Када је гитариста Цацо, један од господара живота и смрти, избио око сину тадашњег шефа полиције, неког Хебиба, овај га је ухапсио. Очевидац који је тог дана пролазио крај управе полиције у улици Данијела Озме, куће некадашњег Радио Сарајева, видио је гомилу која се скупила око полиције. Није ту било ничег необичног. Добро заклоњена, ова улица је била погодна за шетњу прије него што Караџићеви запуцају са брда. Очевидац је наставио до најдаље тачке до које се смјело шетати са великом шансом да не будеш погођен са брда. Убрзо се вратио и угледао  руљу како ускомешана гледа према прозорима на врху зграде ове полицијске станице. Када су се чули мученички, пригушени урлици, маса се још више ускомешала. Тек када су полицајци избацили шутајући низ степенице већ испребијаног гитаристу на улицу испред полиције и поред паркираног комбија, десило се оно због чега је очевидац одлучио да напусти Сарајево заувијек. Крваво и напола изубијано тијело музичара Цаце, зликовца који је убио многе Србе, кажу и Муслимане, а има података који говоре да су Изетбеговићеве „Шеве“ убијале сарајевске Србе и да су их потурили Цаци, његово тијело стропоштало се крај ногу Сарајлија, а ови су кренули да га бјесомучно шутају и ударају. Тукли су га немилице, толико сурово и немилосрдно, да је музичар преминуо. Очевидац, Муслиман који није радо читао Андрића и коме нису биле блиске странице на којима велики писац исписује склоност касабалија ка линчу, никако није схватао зашто се руља свети човјеку који их је бранио у рату. Тек, он се послије свега што је видио, покупио из Сарајева и никада се више тамо није вратио.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (9): „Oн се послије свега што је видио, покупио из Сарајева и никада се више тамо није вратио“! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: sputniknews.com

22. март 1994.

Данас ми јавише шта се догодило у нашем стану 26. јуна 1992, дакле два мјесеца након почетка рата.

Шеф војне полиције грађанске Бехе, неки Едо Лучаревић, са неколико својих војника провалио је у стан у улици Кате Говорушић 9а. Тај грађанин је прво покрао новац и друге ситнице, а онда су приведене комшије натјеране на лажно свједочење:

– Видите шта је скривао ваш комшија? – бомбе извучене из рукава а не из оџака, како пише у записнику, показали су комшијама. – Јесте ли сањали да сте врата до врата живјели крај српског терористе?!

– Колко ја знам он је био партизан.

– А колко ти не знаш? Он је био четник а не партизан! – одговорила је комшиница Родић, а знала је да је мој отац био партизан и да није био терориста. Ипак је потписала.

Када сам позвао мајку у Херцег Новом и прочитао јој записник, рекла је:

– Свиње једне, то је кеса у којој је било хиљаду и седамсто долара од оне три хиљаде што си нам послао из Америке, да имамо, сјећаш се?

– Сјећам – кажем ја, а она наставља:

– Ја будала нисам понијела кад сам пошла Мурату у Херцег Нови! Мислила проће ова фуртутма!

Да се тај случај провале у стан мојих родитеља десио барем годину дана касније, рекао бих, ајде, постадох грађанин Београда, па не подносе ту чињеницу. Али, рат тек што је почео. Као и многи други који су Сарајево напустили давно, изузев збуњености и  саосјећања са грађанима, те процјена које нису увијек  биле тачне, нисам ништа друго чинио. Када је кренула пуцњава у Сарајеву за 5. април и муслимански празник Курбан-бајрам, мог оца је рат затекао на лијечењу у Херцег Новом и када војни полицајац упадне  у његов стан, опљачка га, а онда извуче лажне бомбе из рукава, то не може да нема симболичко значење. То је порука коју су Алијини војници послали мени, а не мом, тада још живом оцу. Реаговали су на мој текст у Ле Монду. Тамо сам ја првих дана рата позивао на мир, али сам Алију Изетбеговића назвао генералом без војске. Тешко ми је да повјерујем како је у питању било нешто друго.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (8): То је порука коју су Алијини војници послали мени, реаговали су на мој текст у Ле Монду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Д. Карадаревић

21. март 1994.

Нисам спавао читаве ноћи. Не знам да ли због тога што спавам у модерном саркофагу у којем је некада ноћио Брежњев! Чекам будилник да зазвони. Између сна и јаве мислим на смрт мога оца.

Мој отац је умро од времена које је задесила тешка и неизљечива болест. Њега је са неба покосила невидљива муња.

Мјесец дана пред смрт отац ме позвао из Херцег Новог у Париз гдје сам монтирао Аризона дрим. Плачући ми је рекао да је умро Хајрудин Крвавац. Како се очева смрт десила врло брзо након смрти његовог пријатеља, мислим да је он сам себе тада оплакао. Не знам кога ми је било више жао, оца што плаче кô дијете за пријатељем, или мог првог учитеља филма Шибе Крвавца. Мало је у том граду било господе, а Шиба је био велики господин.

Не само да је његова драма била дио мога дјетињства, његово страдање на Голом отоку примјер је за свако поштовање. Он је био потврда да људи који су претрпјели логоре и страдања не причају о томе. Дуго ме занимало да ли ћуте због понижења која су проживјели. Сигурно знам да ћуте јер не желе да се од њихове трауме прави политичка вересија. Тамничио је тамо заједно са многима који нису имали јака идеолошка увјерења. Волио је руске пјесме, то није крио, али је страдао пошто је на неком састанку за неког Јована рекао да је добар човјек. Тај Јован Јовановић је већ био ухапшен и депортован на Голи Оток. Није се смјело тако говорити. Шиба је био на Голом Отоку и није волио да прича о том периоду живота. Што је важније, никада није псовао своје џелате. Мирно је прелазио преко тога да је његов цинкарош сједио у нашој кући на столици поред њега. Цинкарош је био представник породице која се политички еманциповала кроз НОП у Другом свјетском рату, а на високе државне функције су стигли углавном захваљујући Ибеу. Никада Шиби није сметало да сједи са својим цинкарошем, опрости му схватајући своје робијање као судбину. Касније је знао да кроз шалу прича о догађајима у тој фамилији. Када је пред рат деведесетих у Сарајеву упаљен фитиљ национализма, често ме пут из Америке наводио у Београд и Сарајево. Као и сви људи који су прецјенили властити утицај на мистичну масу, вјеровао сам да баш ја својим јавним наступима могу да спријечим ратни земљотрес! То је било вријеме разрачунавања и сви смо лајали једни на друге. Можда су ми зато  у сјећању остали они који о другима нису причали ружно. Шиба није  јадиковао над судбином, нити је имао у плану да се свети својим џелатима. Његова величина била је у способности да прашта иако је оријентална меланхолија и код њега стварала став: „Најбоље је да се све то заборави“. Реченица којом сам у филму Отац на службеном путу украсио мога Деду. Он је све конфликте хтио да рјеши таквом идејом. Код Шибе је искрена радост коју су код њега будиле духовитости била важнија од политичке будности. Тјерао сам га да ми потврди како је отјеран на Голи. Он је испијао бијели шприцер, вртио кажипрст по оквиру чаше, производио звук и рекао ми: „Пусти то, слушај ово…“ и испричао ми како се сестра Фаика Диздаревића понашала у стилу четрдесетиосме. Тада су жене из политичких разлога, због љубави према Титу, остављале своје мужеве који су били заљубљени у Стаљина. Она је драматично условила будућност заједничког живота са књижевником Вуком Крњевићем, иначе њеним мужем. Наиме, Крњевић је хтио да из Београда иде  на Први конгрес српских интелектуалаца у Сарајево. Поносна Диздаревићка је лупила шаком о сто у њиховом београдском стану и рекла: „Или ја или српски интелектуалци!“ Вук је изабрао интелектуалце.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (7): Мало је у том граду било господе, а Шиба је био велики господин се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

18. март 1994.

На филму је све вјештачко. Када би Лазо био потпуно природан на сцени док тумачи лик Црног, осјетивши какав је Мики уистину лукав тип, он би га вјероватно распалио чекићем по глави! То би било у складу са његовом природом, али и супротно основном задатаку тумачења превареног и заведеног типа који је пругутао идеолошку пилулу. Ријечју, типа који трпи јер је рођен да буде жртва и да кô теле блеји у спретног догмату. Изгледа ми да Лазо воли да трпи, али није сигуран да исход такве поставке ради за њега када у свечаном одијелу буде мјерио чији је аплауз највећи послије пројекције филма! Глумци никада не иду у пензију добровољно. Они најславнији, ријетко се баве и риболовом пошто рибе не аплаудирају. За разлику од риба које не воле да се упецају на удицу и буду жртве, гледаоци обожавају да загризу мамац, да буду на страни жртве. Они главне јунаке поштују, али љубав према њима изражавају само ако се жртвују или ако их неко жртвује! Изузеци су бајке као што је Супермен. Који опет нема карактеристике, он је Супермен. Тако се гледаоци ваљда бране од стварности у којој сваки час може неко да њих саме жртвује. Злостављаче не воле, али их се плаше… Посљедњи боравак у Црној Гори, на Светом Стефану, најбоље сведочи о савременом човјеку. Тамо је један човјек хвалио другог и говорио: „Виђи га, виђи оно зло!“ Тако мисли и осјећа савремени човјек. Доброта је дисквалификована као и морал. То није више практичан интерес, категорични императив како каже Емануел Кант. Моралност и доброту изједначавају са досадом.

19. март 1994.

Волим да филозофирам и тренирам логику пред глумцима. Филозофирам јер не вјерујем да пробе текста или било шта од традиционалних припрема помажу филму. Због тога што сценограф сагради велики брод, морнари га довуку на обалу Дунава, електричари развуку каблове, реквизита камионима допреми ствари из студија, костимограф обуче глумце. Све изгледа природно за сцену доласка Марка Црног и Наталије на брод након крађе Наталије из позоришта. На крају, све је спремно да се сними велика ноћна сцена. Довољно је само да Вилко не упали вјештачко свијетло и да се све лијепо и природно не види. Нема, значи, филма природног.

20. март 1994.

Мисли о појму природног на филму воде ме у дјетињство. Крај Принциповог моста недалеко од мјеста гдје сам рођен, снимао је Вељко Булајић филм о Сарајевском атентату. Док је редитељ спремао компликовану сцену, стајао сам иза конопца у групи периферијских мангупа трбухозбораца. Они су без отварања уста изговарали име славног режисера. Онда је један медвједасти човјек из обезбјеђења растјерао барабе да не ометају великог умјетника у припреми значајне сцене. Мангупи шмугнуше на спрат, те су скривени иза хаусторског прозора пљуцкали по режисеру и екипи. Само су неки чланови екипе гледали према небу и пружали руке мислећи да опет почиње проклета сарајевска киша.

Када је све било спремно, Булајић је кроз мегафон дрекнуо:

– Акција!

Снимљено је много дублова и режисер је сваки пут падао у жестоки транс. Камерман који је снимао камером из руке изводио је компликовани кадар, а Булајић га је дрмусао (да слика буде што природнија). Затим је режисер гурао неспретне статисте који су се у гужви ионако спотицали о плочник тадашње улице Војводе Степе. На врхунцу, када је требало да Флоринда Болкан, која је тумачила лик Софије, падне покошена Принциповим мецима, Булајић је потпуно заборавио да дигне руку и тако дâ знак глумцу за испаљивање метка како би Гаврило Принцип убио Фердинанда. Он је од узбуђења урлао:

– Природно, природно, мајку вам јебем!

Тада су сви већ стајали и загледали се у чуду, а Булајић је и даље викао:

– Шта гледаш, глуми, глуми?!

Тек касније, када је угледао Флоринду Болкан како у хотелу „Европа“ пије кафу, викнуо је:

– Стоп!

Од узбуђења и од среће што их више није гурао, тукао, те што је престао природни транс, статисти су гласно аплаудирали. Режисер је, наравно, вјеровао да је аплауз био упућен њему. Смјешкао се и уживао. Док га је наочита Флоринда гледала с презиром, Булајић је госту на снимању Браци Косовцу, иначе члану ЦК БиХ, објашњавао техничке детаље у вези са снимањем. Касније, када је филм изашао у биоскопе, видио сам ту сцену и била је врло неприродна.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (6): Доброта је дисквалификована као и морал, тако мисли и осјећа савремени човјек се појављује прво на ИСКРА.

18. март 1994.

Тешко ми пада што морам да освјетлим сваки аспект приче Андерграунда. Не успјевам да убједим глумца Лазара Ристовског како на филму не постоји ништа природно. И да је неопходна теоријска сагласност око разлике између природног и неприродног! Велики проблем је што данас не вриједе теорије. Оне су пале заједно са идеологијама. Остала је надидеологија која се заснива на томе да су и комунизам и фашизам иста ствар. Није могуће. Данас је једина теорија, у ствари – пракса. У прошлости, не тако давној, када је свијет био слободан, учили смо теорију музике од Адорна, социологију од Ролана Барта, Дејвида Рисмана, Ерика Фрома. Остао је данас још једино Чомски.

Не знам колико тај неспоразум око природног и неприродног настаје због различитих језика које користимо Ристовски и ја. Он је одрастао са увјерењем да је природност најјаче оружје глуме. У питању је органски процес који се одвија под различитим околностима! На филму су околности увијек вјештачке. Он је гледао много холивудских филмова који се изржавају натуралистички. Сигурно су му промакли Ернст Лубич и Френк Капра. Настали на традицији холивудског филма и слогана „Филм је већи од живота“, они су га идеализовали. Мислим да је већина наших глумаца  концентрисана на натуралистичку традицију коју је стварала телевизија. То су они филмове у којима се лице много боље види (електронска камера) и због тога више личи на оно што они виде у огледале пред којим проводе дане прије филма или позоришне представе! Ја сам, наиме, љубитељ филмова Брус Лија и Андреја Тарковског. Код првог ме хвата бијес када видим како га, онако ситног, провоцирају мангупи у великом граду. Пожелим да скочим и да му правим друштво док се туче с дрипцима. Онда он то учини боље него што сам замишљао. Останем, због тога, закован за сједиште. Намлати их прописно у име свих нас. Код Тарковског ме држи милина створена стањима у којима нас аутор, неосјетно, ослобађа гравитације, одводи у духовне пејзаже својих ликова, кривуда лавиринтом људске душе користећи стварност као елементе фикције а не као пуку репродукцију гдје се ствара утисак о природности о којој говори Ристовски. У филмовима пјесника Тарковског нема ничег од поступака оних који нам пред очи истоваре гомиле описних радњи, снимљених са више камера што онда, како су говорили продуценти, „монтажа дотјера“, музика учини да ствар накваса, а све се то на крају стисне у лабораторији. Сви мисле на лабораторијски учинак који потиснутом свјетлошћу направи чудо. Наиме, музика и филм имају основну заједничку карактеристику. Када се смањи свјетлост на слици, онда боје постају интензивније на платну, а када се стиша музика и звук доведе до минимума и басови и високо фрекветни тонови се боље чују него када се ствар појача до краја. Све ово може уз услов да су камерман и тонски инжењер зналци и да се филм приказује у добрим условима који подразумијевају да звучник није с краја Другог рата а платно неопрано двадесет година. Због ових али и других појмова, мени је постало јасно како филм користи препознатљиве призоре из живота али тек када их и постави макар наопачке, ако редитељ нема у плану ништа боље, тек онда постају филм.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (5): Данас не вриједе теорије, остала је надидеологија која се заснива на томе да су комунизам и фашизам иста ствар се појављује прво на ИСКРА.

11. март 1994.

Мало шта је ту било логично. Господин Бујг, најбогатији француски грађевинац, стигао је у Кан да купи хотел. Повели су га на канску пројекцију гдје је гледао Дејвида Линча. Није купио хотел, али је одлучио да прави филмове. Брижљиво је сакупљао редитеље чије филмове су вољели да гледају он и његова жена. Кажу да је његову жену гануо филм Дом за вјешање и да је плакала, али да се чак и велики бизнисмен расплакао. То је било први пут да чујем како и велики бизнисмени плачу.

Бујг је направио фирму „CiBy 2000“ и послао у Њујорк Парижанина који је покуцао на моја кућна врата и рекао: „Има један човјек у Паризу који каже само да упишете цифру за филм који желите да направите!“ Ко не би прихватио такву понуду?!

12. март 1994.

Дан послије доласка у Праг, не излазим из собе. Стиже Бреговић који каже да је преслушао касете трубача које је добио од Стрибора. Неки од њих су побјеђивали у Гучи. О том фестивалу сам слушао много. Пуштамо пјесме да се врте у круг. Од двије традиционалне пјесме кројимо једну. Тако настаје: „Мјесечина, мјесечина, јој, јој…“! Пјесма коју ће пјевати преварени народ у подруму.

Бреговићева вјештина да беспоговорно слуша шта му сугеришем је невјероватна. Све што му кажеш да желиш, он истог тренутка примјењује без резерве. Тако је било и у Аризони дриму. Пуштен му је Кејси Линтон Џонсон, а он је за два дана пронашао пјесму Соленцара. То је наводно дјело Корзиканца за којег Бреговић, када му је уредник скренуо пажњу да би могао на суд због плагијата, одговара: „Није ни он аутор, то је стара јеврејска пјесма Соленцара, уосталом ђе смо ми а ђе су они! Када се прода милион примјерака, платићемо и суд и аутора!“

Душко Ковачевић је стигао из Београда и док Бреговић монтира пјесму, причамо о тексту који би требало да изражава стање у подруму. Преварени народ, закључан у подрум на крају Другог свјетског рата, повјерује у перверзну Маркову информацију да рат није готов. Све је у том филму обрнуто. У подруму, дубоко у земљи, живе изоловани људи. Прогутавши идеолошку пилулу, производе оружје и живе реалност преварених људи! Зар то није заправо судбина радника и готово читавог свијета, којем надидеологија преко радија и телевизије пушта информације преко којих овладава том истом гомилом? Они ипак, коликогод живјели у лажи, вјерују, али тек када, у другом дијелу филма изађу у екстеријер, у стварност, сударају се са фикцијом. Пошто се напољу снима филм подударан са њиховим виђењем времена. Отац и син налете на Вељка Булајића који снима партизански филм!

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (4): То је било први пут да чујем како и велики бизнисмени плачу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Милош Цветковић

… (11. март 1994.)

Док смо корачали ходником чија дубина је призвала безизлазност Кафкиног виђења људске егзистенције, лифтбој је трчкарао и смијуљио се све у намјери да поправи утисак. Све због оне приче о разлици између Совјета и Руса. Није био сигуран да ће зарадити напојницу.

– Господин зна да је соба у којој ће становати апартман у којем је редовно одсједао Брежњев?

– Није ми познато.

Када је видио да ме то није узбудило, приближио се:

–  Господин није Чех?

– Не.

– Али како онда тако добро говорите чешки?

– Студирао сам у Прагу.

– И сада се враћате да направите филм?! Све ја знам.

– Баш све! – коначно је измамио од мене осмијех.

– Филм се зове Андерграунд – додао је трчкарaјући и теглећи тешки пртљаг. – Тај Брежњев је имао обичај да се љуби у уста! Замислите какав је то човјек био! Све док му Фидел Кастро није направио смицалицу. Дочекао га са „кубом“ у устима па су се само загрлили. Није било пољупца! – насмијао се и чекао осмјех. – Касније је и наш предсједник Свобода покушао са истим триком, али када је Брежњев стигао, прво му је извадио цигару и пољубио га.

– У уста?

– Директно! Не смијем ни да замислим, фуј!

Откључао је собу која је, за разлику од лифта, била очувана, пространа, са великим прозорима, али загушљива. Направљена од солидних материјала, будила је сјету и жал за седамдесетим годинама. Највише због фурнираног намјештаја и оних фотеља са дрвеном дршком. Архитекта овог хотела и ове собе предвиђао је атомски рат.

Када је лифтбој отишао срећан због напојнице коју је добио, није знао да је двјесто круна добио само зато што ми је личио на главног јунака романа Служио сам енглеског краља.

Држећи у рукама ручке кофера, сјео сам на кауч не пуштајући пртљаг, као моја мајка када се враћала са пијаце и у трамвају чврсто држала ташну у крилу страхујући да је хулигани не покраду. Необично је када човјек који је изгубио домовину сједи у соби тако солидно обезбјеђеној, окружен непробојним зидовима, док кроз његове вене тече крв и свуда се по савијеном тијелу шири осјећање слабости.

–  Шта ја радим овдје? – мучило ме питање на које нема одговора. Југославија се распада у комадиће, а ја правим филм. Од свих самоубистава изабрао сам најтежи облик. Прављење филма је стварање слике свијета, лично виђење, а настајање овог филма има елементе поетског хорора.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (3): Југославија се распада у комадиће а ја правим филм, од свих самоубистава изабрао сам најтежи облик се појављује прво на ИСКРА.

… (11. март 1994.)

Поред страха од пропадања, лифтбој се плашио и да не остане без напојнице! Личио је на главног јунака књиге Служио сам енглеског краља Бохумила Храбала. Очи, уши, уста, нос – све је тако правилно распоређено на његовом лицу! Било ми је јасно да када остави пртљаг у соби и оде, да се никада нећу сјетити тог лица. Људи као што је овај лифтбој показују своју нарав тек када троше напојницу у пивници и тамо показују о коме је, наиме, ријеч. Док пије прву криглу, блиједо лице почиње да црвени, на другој пјева, а код треће прича о женским задњицама, пореди их, јуначи се али не претјерује.

У вријеме интелектуалне еуфорије која ме држала двије године студија 1974/75, читање књига значило је хватање историјске нити која везује умјетност са људском историјом и још, откривање тајне малог човјека, оног о којем је  раније узвишено писао Чехов. Храбал је тог човјека нашао у пивници. Док пије пиво он филозофира (наслања се на Хашековог Швејка: човјек је хтио да постане гигант али је говно), живи на маргини историје, свему се подсмијева (због тога је Храбал назвао своје сународњаке „бештијама које се смију“).

На  Балкану су ствари друкчије. Наш мали човјек не пије пиво у пивници него чучи испред гранапа, сеоског или градског, свеједно. Код првог пива псује комшију, код другог се распитује какав је извјесни Ђорђе. То га занима прво људски а онда и интересно. Пукла му је протеза, па гледа да од Ђорђа (за којег се тврди да ће ускоро на онај свијет) узме његову протезу! На другом пиву би да диже устанак јер на свијету има много неправде, а код трећег га другари једва задржавају да не пребије случајног пролазника. Срећа па пред тим гранапом чуче и други. Они који нас представљају у бољем свјетлу и код којих мудрост игра главну улогу!

Бохумил Храбал је написао: „…небеса нису хумана, човјек који мисли такође није. Не због тога што он не би хтио да буде хуман него зато што је то у супротности са исправним мишљењем…“. Одгонетао сам дуго замршени смисао ове реченице. Њен загонетни тон подсјећао је више на исказ католичког егзистенцијалисте него на слику свијета коју ствара савремени писац. Тек на крају интелектуалне еуфорије почело је разумјевање онога што је писац хтио да каже! Било је то вријеме Регана и Тачерове, али и појаве Спилберга и Лукаса. Не знам да ли су ови режисери стигли на сцену као спонтана појава, али њиховим доласком стављена је тачка на златни период америчког независног филма, а мени је постало јасно да Америкаци воле Регана а Британци Тачерову, док  највећи дио планете мрзи поменуте политичаре. Тачерова и Реган могу да генеришу „исправно мишљење“, које чини добро само колонијалним силама и онима што их у стопу прате. Све то науштрб остатка свијета. Ратови које су водили да би само њима било боље, истини за вољу, учинили су да добијемо радио, телевизију и разне готиве! Управо то је потврда да ни они ни њихово небо нису хумани, али да исправно мисле. Чешки писац је схватио што је требало да се схвати као и највећи дио његовог народа, „бештија које се смију“, а ми нисмо. Зато и вјерујемо да су небеса хумана! Због тога често бомбардују са истих небеса и масовно убијају. Исправно мишљење је када себе убиједиш да је Милошевић крив за разбијање Југославије, а при том знаш да је Џорџ Буш, прије двије године, изјавио како ће Америка успоставити дипломатске односе са републиком која изађе из СР Југославије.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (2): Реган и Тачерова водили су ратове само да би њима било боље се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Док се лифт хотела „Праг“ дизао на девети спрат, чуло се како тегови тону у дубину ударајући о зидове бетонске утробе. Ехо тих удараца одзвањао је један за другим и одвео ме невидљивим путем у прошлост. Осјетио сам исто оно лупање срца у грудима, као у паузама фудбалских окршаја у улици Авде Јабучице у Сарајеву. Тада ме глад тјерала да трчим кући и брже-боље поједем кришку хљеба намазану машћу и посуту алевом паприком, па послије назад, у наставак окршаја.

Сајле на којима је закачена путујућа кутија стругале су једна о другу, а збуњени поглед лифтбоја појачавао је идеју да страх од смрти није човјекова прва и највећа брига!

Пропадање је најстарији човјеков страх.

Новорођенче се уплаши када га бабица дигне из мајчине утробе у ваздух, а први страх рађа се чим погледа према поду. Послије се човјек читавог живота плаши пропадања.

Некада су се људи трудили да не пропадну морално, а данас се углавном плаше финансијске пропасти. Једна пропаст подразумјева другу. Данас је, међутим, обрнуто. Опстанак најчешће значи неморалност, па су новац и морал одвојена предузећа. Морал постаје привилегија, а већина људи не схвата да он помаже човјеку да очува јединство. То је један од разлога зашто ми ћутимо и пиљимо једни у друге када путујемо лифтом. Тако ми изражавамо саосјећање!

Саосјећања има све мање на западној полулопти, тамо су те и друге замршене послове у вези са људском душом, преузела осигуравајућа друштва.

И ја се плашим. Шта ако се кутија откачи од сајли и заједно са теговима полети у приземље, разбије се, а ја останем жив?

Капа лифтбоја кривила се и држала на танкој повезици која му је сјекла врат, а он ју је повремено истезао. Док су спратови испод нас промицали, он је другом руком придржавао мој пртљаг, леђима наслоњен на зид. Гледао ме ружичастим очима као домаћин чију кућу захвата олуја.

– Лифт је из времена руске окупације!

– Мислите совјетске?

– Како господин каже. Али, зар то није исто?!

– Није – рекох.

Разговор није прекинут зато што се он слагао са мном. То је била потврда давно установљене разлике између нас и Чеха. Они су, у вријеме мојих студија, под совјетском чизмом били Исток, а Југославија ни Исток ни Запад. Сада су они Запад. А ми? Ни Исток ни Запад!

У ствари, мање и Исток и Запад него што смо били.

(наставиће се…)

Чланак ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (1): Страх од смрти није човјекова прва и највећа брига се појављује прво на ИСКРА.