ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Истрајати на слободи говора

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је синоћ у Требињу да је један од главних циљева симпозијума „Теологија у јавној сфери“ слобода говора, али и стварање одговарајућег амбијента у коме ће доћи до размјене, али и судара различитих мишљења.

Владика Григорије рекао је да је намјера организатора да такве сусрете његује и обнавља, непрестано их унапређујући и обогаћујући.

На промоцији зборника радова са првог годишњег скупа, одржаног од 8. до 10. фебруара прошле године, владика Григорије истакао је да је један од првих корака на том путу био зборник, за који је истакао да није велика и дебела књига, али да је садржајна због броја људи, чије су мисли сублимиране.

Он је додао да овај скуп узраста до истинског дијалога и сусрета, изњедривши мноштво нових идеја чије остваривање тек предстоји.

„Специфична концепција, избор излагача и слобода која им је остављена у креирању излагања, али и разноврстан аудиторијум у великој мјери утичу на обраду подтема и њихову презентацију што се види у завршном облику и садржају текстова заступљених у зборнику“, рекао је епсикоп Григорије на промоцији у Музеју Херцеговине.

Он је истакао да је један такав догађај у свјетлу преиспитаних и размијењених мишљења у оквиру разговора био користан не само за излагаче и научну јавност већ и за град и епархију у којој се одвијао.

Владика Григорије навео је да су излагачи бирани првенствено по свом доприносу у областима којима се баве, те да је заступљеност различитих конфесија посебно ишла у прилог цјелокупној концепцији. Он је напоменуо да је веома важно да су у раду симпозијума учествовали људи других вјера и нација, што је један од циљева скупа.

„Раме уз раме са старијим колегама стали су и млађи излагачи чија су енергија и ентузијазам нарочито допринијели динамици скупа“, рекао је владика Григорије.

Он је истакао да је у контексту непрекидног преиспитивања и трагања за мјестом, смислом и улогом коју теологија има у нашем времену, те начинима на које успоставља везу са другим, сазрела потреба за академским, културним и духовним сабрањем у склопу којег би се реактуелизовала и претресла битна питања.

„Иако се на први поглед чинило да је посриједи још један у низу сличних научних скупова, симпозијум је донекле помјерио устаљене академске оквире самим тим што је измјештен у нови амбијент, изван академских институција, нашавши се тако и пред разноврснијом, а самим тим и захтјевнијом публиком“, истакао је владика Грогорије.

Владика Григорије посебно је истакао заслуге теолога Анреја Јефтића и Радета Кисића.

Парох дубровачки Владан Перишић, говорећи о зборнику, рекао је да су у њему радови који теологију уводе у дијалог са друштвом, политиком, културом, науком, наводећи да на овогодишњем симпозијуму она трага за својим мјестом и улогом у расправи са политиком, књижевношћу, економијом и филмом.

„Имајући све ово у виду, као и да је овакав покушај зачет у православном миљеу, православној култури, чини се да православна теологија мора већ једном схватити да се њена улога ни издалека не исцрпљује у поштовању и дивљењу према светим оцима“, рекао је Перишић.

Он је нагласио да се оваквим скуповима жели показати да теологија и може и треба да ступи у плодан дијалог са савременим свијетом и његовим изазовима у свим областима, а да притом нема улогу чувара фосилизоване беживотне традиције него да свом слободом и одговорношћу може играти улогу достојног саговорника, који умије да слуша, али има и шта да каже.

„Организатор /Епархија захумско-херцеговачка и приморска/ очекује подршку овој несвакидашњој и нетипичној мисији и ми је својим учешћем и пружамо“, рекао је Перишић.

Теолог Раде Кисић истакао је да би приликом организације скупа било много лакше да су се окупили само теолози, који се одлично разумију и имају исте теме, али да је изазов био искорачење из сопствених оквира, што захтијева велики креативни потенцијал.

„Због тога је неопходно да теологија узме на себе део овога времена, а не да буде изолована“, рекао је Кисић.

Теолог Андреј Јефтић представио је детаљније зборник, наводећи да су обрађене четири теме које су скицирале оно што ће се покушати разрадити кроз наредне скупове.

Тагови: Владика Григорије, Слобода говора