У ТОКУ РАСПРОДАЈА БИХ: Арапи не питају за цијену
Фото: РТРС
Богати арапски туристи виде БиХ као привлачну дестинацију да оставе новац, али посљедњих неколико година пронашли су начин и да се трајно настане у БиХ купивши огромне површине.
Арапи не бирају – било да је ријеч о пољопривредном земљишту или о локацији која се налази далеко од града, а не интересује их ни у којем је дијелу БиХ.
Највише им прија околина Сарајева, гдје су покуповали имања на подручју Илиџе, Хаџића, Вогошће, Средњег, а не смета им ни средња Босна, као ни подручје Херцеговине, наводи Радио Слободна Европа.
Тако су Арапи најавили градњу луксузног одмаралиште у Осенику, надомак Сарајева, са 160 објеката и вјештачким језером. Првобитно најављивана као инвестиција од 200 милиона евра, њена вриједност спала је на око 25 милиона.
Агенције за промет некретнинама „цвјетају“ захваљујући богатим инвеститорима, али нико не зна колико се тачно објеката налази у власништву грађана арапског свијета, нити како су до њих дошли, тим прије што велики број држављана из ових земаља не може легално посједовати некретнину у БиХ.
Мухамед Мујагић из Службе за послове са странцима БиХ појашњава да не постоји реципроцитет за Уједињене Арапске Емирате, Кувајт, Катар и Бахреин.
„Вјероватно страни држављани иду на оснивање привредних друштава у којима могу бити власници као правна лица“, каже он.
Законским ограничењима доскочили су тако што отварају фирме посредством којих купују земљиште и објекте, а потом их затварају. Међутим, мало ко зна одакле им капитал, како послују и шта раде у БиХ.
Служба за послове са странцима указивала је на ову појаву, па чак и неке од њих провјерила, утврдивши да готово половина њих више не постоји.
Раде Ковач из Службе за послове са странцима БиХ подсјећа да странац као физичко лице имовину не може укњижити на себе, али то може учинити на правно лице.
Он каже да након пет година боравка тај странац односно његова фирма аутоматски поклони имовину самом себи и тако стиче могућност да, послије пет година, то укњижи на физичко лице.
Служба је вршила одговарајуће провјере за више од сто субјеката на подручју Кантона Сарајево, а у наредном периоду ствари ће бити искристалисане да се види управо тај сегмент начина куповине и исплате тог новца – да ли је то посредством њиховог пословања жиро рачуна и слично.
„Имамо ситуацију, оно што са сигурношћу знамо, да странац уопште не дође у БиХ – немамо га евидентираног у нашим базама, нема одобрен боравак у БиХ, а његово правно лице посједује некретнину у БиХ, и то веће вриједности“, појашњава Ковач.
Засјењени причом о великим инвестицијама, власти не размишљају о томе да потезима које повлаче – одобравајући градњу стамбених насеља, заправо, продају дио БиХ.
Министар правде Федерације БиХ Мате Јозић, у чијој су надлежности имовинско-правни односи, нема одговор на ову проблематику.
„Заједно са колегама из Геодетско-имовинско правне службе написаћемо информацију Влади“, каже он и наводи да морају да прикупе сву документацију из општина.
За то вријеме на мјестима која су најатрактивнија за куповину, арапски је постао други језик.
Од обавјештења о продаји станова до цијене кебаба – све је на арапском и све је подређено инвеститорима. А они улажу само у властити комфор, упозорава Радио Слободна Европа.
