ТУГА ЈЕ СВЕ ВЕЋА: Породице „12 беба“ још чекају правду

Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник…Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.

Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им није могао бити допремљен због забране Савјета безбједности УН.

Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница, код Београда, није добио дозволу за лет од УН. Бебе су живјеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су једна до друге на бањалучком Новом гробљу.

Двије бебе су преживјеле, али са тешким посљедицама. Код једне од њих – Марка Медаковића недостатак кисеоника довео је до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула је 2005. године, која се никада није опоравила од мањка кисеоника.

Једна од мајки Жељка Тубић из Приједора сматра да би задовољење правде била морална сатисфакција не само мајкама, већ цијелом друштву, Српској и свим људима који ту живе, јер су бебе биле различитих националности.

Тубићева поручује да је битно да они који су криви – одговарају за овај злочин. „Ако треба чекаћемо још 23 године, само да правда буде задовољена“, каже Тубићева.

– Један по један гасио се живот наших беба, које никоме ништа нису скривиле. Чим су се родиле, биле су осуђене на смрт, нису им дали ни да дишу. Наша туга данас је још већа, објашњава Тубићева.

Мајке преминулих беба никада нико није контактирао нити саслушао, осим предсједника Републике Српске Милорада Додика.

– Све што смо успјеле да урадимо по нашем питању и досадашњег статуса – је захваљујући предсједнику Српске Милораду Додику“, каже Тубићева, подјетивши да је у децембру 2010. године формирано Удружење „Дванаест беба“.

Тубићева, која је и секретар Удружења, наводи да мајке тренутно имају статус најниже стопе цивилне жртве рата и мјесечно добијају око 80 марака.

„Дијете нико не може да надокнади, оно што је жалосно, а што се тиче нас мајки, јесте то што имамо дјецу коју не можемо даље саме да школујемо управо зато што наша права и статус нису ријешени како треба“, наводи Тубићева.

Она истиче да је у разговору са предсједником Српске прије двије године, наговјештено да би мајке требало да добију барем статус породица погинулих бораца.

Драгослава Јаћимовић каже да је њен дјечак живио само два дана и да би данас имао 23 године.“Мајке још  чекају правду. Али, има Бога па нека их пита све“, каже Јаћимовићева.

Она наводи да се такав злочин не може опростити и да се много пута питала зашто је морало да буде тако и да ли је то некоме требало политички или национално?

Јаћимовићева пита зашто нико није одговарао за овај злочин, изразивши очекивање да ће, ипак, једног дана неко одговарати за изгубљене животе невиних беба.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић оцјењује да се прије 23 године десио стравичан злочин.

Митровић подсјећа да тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник бањалучким бебама.

– Најтрагичнији злочин по карактеру, начину и намјерама управо је случај 12 беба, каже Митровић, нагласивши да је апсурдно да за тај злочин још нико није одговарао.

Тагови: Бебе, Бутрос Гали, Кисеоник, Смрт, УН