КЕСИЋ: Америка би хтјела послушнике на власти у Српској

Фото: Sputnik/Радоје Пантовић

Фото: Sputnik/Радоје Пантовић

Ко год да буде изабран за сљедећег предсједника САД неће се мијењати политика Вашингтона према Балкану, па ни кад је ријеч о БиХ, гдје је амерички амбасадор постао фактор унутрашње политике. Досадашњи ток трке за новог америчког предсједника показује да су међу бирачима снажно присутни страхови и незадовољство естаблишментом, рекао је у емисији „Спутњик интервју“ Обрад Кесић, званични заступник Републике Српске у Вашингтону.

„Америка ратује нон-стоп двије деценије. Она није близу рата, она је у рату, тај рат, поготову против тероризма, води се без престанка. Људи су уморни, то се види и у реторици. Ово је моменат када превладава страх, страх од тероризма који траје од 11. септембра 2001, страх од економских неприлика, од губљења посла, страх од других људи, миграната… Са друге стране је једно незадовољство, и те двије ствари су се спојиле“, објашњава Кесић.

Он, међутим, напомиње да су мале шансе да ће то утицати на промјену политике сљедећег предсједника јер се спољна политика Вашингтона руководи инерцијом.

Како напомиње, једини ко на врло груб и нејасан начин обећава да ће нешто промијенити, посебно кад је ријеч о односу према Русији, јесте Доналд Трамп.

„С једне стране, он користи ратнохушкачку реторику, с друге стране говори о томе да су односи са Русијом постављени погрешно, да Русија мора бити партнер Америци, да он има повјерење према предсједнику Путину. То може да донесе неку промјену, ако он добије изборе“, наводи Кесић. Он истовремено напомиње да односи САД и Русије нису толико лоши, упркос томе што многи говоре о новом хладном рату. Иза свега, каже, постоје реални односи у којима сарадња доноси добре резултате: споразум са Ираном, споразум о примирју у Сирији.

„Имамо апсурдну ситуацију да у контексту тих успјеха САД и Русије, у предсједничкој кампањи већина кандидата не признаје те успјехе и види то као неки пораз за САД. Али то је типично: у предсједничкој кампањи се реторика наоштри, патриотизам радикализује и постоји игра у којој сваки кандидат приказује себе као јаког лидера и мора да има црно-бијелу слику којом представља која је то пријетња против које ће се изборити. Досад је, по инерцији, најлакша пријетња била Русија“, каже Кесић и додаје да су једино Трамп и Касић били умјеренији по том питању.

Како наглашава, ко год да буде изабран, битно је шта ће да уради у првих шест мјесеци кад је ријеч о односима са Русијом. „Ако се иде путем који је изграђен са ова два споразума, постоје све индикације да идемо ка нормализацији односа и отварању могућности за озбиљно партнерство Америке и Русије“, увјерен је Кесић.

На питање о политици САД на Балкану, а посебно према БиХ, Кесић каже да регион није приоритет спољне политике Вашингтона, али да постоји разлика између дефинисаних приоритета и односа америчких амбасада према актуелној политичкој ситуацији у земљи гдје се налазе.

„Имамо искорак гдје је БиХ и даље на периферији америчких интереса, а са друге стране америчка амбасада и даље одржава своје мјесто као један од најважнијих фактора унутарполитичких расправа и борби. Америчка амбасадорка је наставила тренд својих претходника који себе виде као домаће политичаре који имају луксуз да никад не одговарају бирачима у БиХ. Могу да се баве политиком, могу да покушавају да наметну нека рјешења и неке политичке опције, а не одговарају бирачима који ће морати да живе са посљедицама тога што та амбасада активно покушава да се мијеша у унутрашњу политику БиХ“, упозорава Кесић.

Непоштовање воље бирача РС У Стејт департменту, како примјећује, постоји традиција да подржавају бошњачку политичку агенду, а Републику Српску покушавају да држе на дистанци.

На питање какав је однос Вашингтона према власти и опозицији у РС, Кесић каже да постоји необична ситуација да амерички амбасадор заобилази легитимно изабраног предсједника РС и на тај начин показује непоштовање воље бирача РС и опредјељење за неку другу политичку опцију.

„Није тајна да Милорад Додик није пожељан америчкој амбасади већ једно дуже вријеме, зато што не ради оно што би они жељели. Много је лакше имати добре односе са послушним политичарима. Они, нажалост, то немају у Милораду Додику, и радије би видјели на његовом мјесту неког ко би био кооперативнији у постизању њихових циљева“, наводи саговорник Спутњика.

Са друге стране, додаје он, неки политичари међу српским политичким странкама ово виде као прилику да руше Додика. „Ово је опасна ситуација, зато што постоји синергија између три интереса у БиХ: интереса једног дијела политичких странака у РС које имају жељу да освоје власт и руше Додика, интереса међународне заједнице, поготово америчке амбасаде и неких амбасада европских земаља које виде Додика као проблематичног јер не ради оно што они желе, и интереса бошњачких политичара и бошњачких странака“, објашњава Кесић.

Имајући у виду учеснике предсједничке трке у САД, он не очекује да ће с доласком новог предсједника доћи до промјене у понашању америчког естаблишмента у БиХ. „То је зато што се, у суштини, америчка спољна политика дефинише кроз инерцију. Да би се то промијенило, то је као кад се окреће носач авиона – треба велик простор и доста времена да би се промијенио правац“, каже Кесић.

Према његовој оцјени, не постоји ниједан виталан интерес САД који би изазвао било какву промјену њихове досадашње политике у БиХ. „У великој мјери то отвара вакуум за активности амбасаде. Могуће је да у амбасади дође до реевалуације досадашњег рада и да се види да никоме није у интересу да се одржава тензија, да се не признаје воља гласача у РС и да се покуша да се изазове неки револт међу грађанима – да се они изведу на улице да би дошло до промјена. Ако дођемо до тога да америчка амбасада схвати да то БиХ води у погрешном правцу, као и да не можемо очекивати да се проблеми у БиХ рјешавају без гласа легитимних представника РС, онда има шансе да се направи пожељна корекција и да се нормализује ситуација у БиХ“, наводи Кесић.

Он изражава наду да ће, што се тиче РС, доћи до „неког помирења“ или барем до стварања минималног консензуса о потреби да се одбране витални интереси РС и национални интереси Срба, не само из РС него и из Федерације.

На питање како види ситуацију да је Америка „закувала“ стање на Блиском истоку а сада је прилично незаинтересована за избјегличку кризу којом је Европа погођена, Кесић каже да се не слаже да је Америка једина одговорна, јер је и Европа активно учествовала у томе. „Али мора се имати у виду да се америчка администрација ријетко извињава и ријетко признаје сопствене грешке. Рецимо, кад је бомбардована болница у Авганистану биле су потребне недјеље да признају да је то била грешка. Или у случају страдања двоје српских дипломата“, подсјећа Кесић.

Он објашњава да се велике силе ријетко извињавају јер је на неки начин то прихваћено као знак слабости. „Али проблем са америчком администрацијом није то што се понаша другачије од других великих сила кад је то у питању, него је проблем што другима држи лекције о потреби да признају своје грешке и нон-стоп се ставља у позицију да је она судија неког моралног понашања. А у суштини, кад погледамо шта се спроводи кроз америчку спољну политику, постоје и те какви разлози да се они извињавају, не само грађанима Сирије и људима на Блиском истоку него и људима на овом простору“, закључује Кесић.

РТРС

Тагови: , ,

?>