ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ: Вехабијска насеља се шире и на територију Републике Српске

Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић упозорио је да је, према подацима која посједује, у посљедње вријеме видљиво активирање и мисионарско радикално дјеловања исламиста на територији Републике Српске.

Стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић упозорио је да је, према подацима која посједује, у посљедње вријеме видљиво активирање и мисионарско радикално дјеловања исламиста на територији Републике Српске.

„Као параџемат, Исламска заједница у БиХ је означила вјерску заједницу у Которском код Добоја, а највећа концентрација припадника вехабијског покрета и одређена безбједносна пријетња забиљежена је у рубним општинама Републике Српске, у мјестима: Кривдића брдо у општини Козарска Дубица, Урије и Видорија, те Благај у општини Нови Град, Козарац, Хамбарине, Раковчани, Чараково, Пухарска и Петрово, општина Приједор, те Дубраве и Орахова у општини Градишка“, истакао је Галијашевић.

Он је нагласио да су вехабије лоциране и у насељима Лишња и Доња Мравица у општини Прњавор, теслићком селу Каменица, Новоселији и Врбањи код Бањалуке, Шипрагама код Котор Вароша, Которском недалеко од Добоја, бијељинском насељу Јања, те у Локвањској Ријеци, Шепку, Каменици у општини Зворник, Коњевић Пољу, Глоговој и Церској у општини Братунац, сребреничком насељу Сућеска, као и надомак села Друм, општина Власеница.

Према његовим ријечима, већина ових заједница налази се у близини магистралних путева.

Он је подсјетио да су у извјештају Стејт департмента у јулу прошле године упућене озбиљне критике Ударном тиму за борбу против тероризма, безбједносним агенцијама и правосуђу на нивоу БиХ због готово никаквих активности у борби против тероризма, а похвале су изнесена на рачун поглавара Исламске заједнице Хусејина Кавазовића због активности које је водио с циљем укидања паралелних џемата у БиХ.

Исламска заједница је, каже он, рјешавала своја хијерархијска и имовинска питања, али се није дубоко упуштала у вјерске различитости у практиковању ислама, а још мање се бавила безбједносним аспектом овог проблема, јер то и није њен посао, већ безбједносних служби на нивоу БиХ.

Ни у ком случају, каже он, не треба оспорити да су активности Ријасета Исламске заједнице биле корисне и да су дале нови допринос у разоткривању постојања и дјеловања око 100 насеља или дјелова насеља која су безбједносно ризична.

„На основу информација прикупљених у току спровођења инструкције Ријасета Исламске заједнице БиХ, из којих безбједносне агенције нису схватили да им је задатак да реагују, обављен је разговор са 38 група параџемата, и то 13 је обавило зеничко муфтијство, 12 сарајевско, седам тузланско, три параџемата бихаћко муфтијство, два мостарско и један параџемат травничко муфтијство. На подручју бањалучког и горажданског муфтијства није регистрована ниједна група“, нагласио је Галијашевић.

Навео је да ови параџемати користе 29 објеката, а ниједан од њих није регистрован у Исламској заједници у БиХ.

Позивајући се на податке Исламске заједнице, Галијашевић је нагласио да су од укупног броја група са којима су обављени разговори, представници њих 14 потписали протокол и прихватили укључење у Исламску заједницу, а то су Дебељак, Салем Бајрамовић, Чаршија – Какањ, Осијек, Драгуљ – Вреоца, Раковица, Бријешће Брдо, Бистрик, Бакаревац, Руиница, Боровница, Бајвати, Мечевићи и Бочиња.

Представници 22 групе нису потписали протокол и наставили су са нелегалним дјеловањем, а то су Стијена, Брезичани, Хоџићи-Какањ, Побједа-фетх, Бријешће Брдо два, Касиндолска, Горња Махала, Куљани, Бара, Ошве, Калошевићи, Стрнокос – Зеница, Лијешница, Которско Доње, Горња Маоча, Горњи Рахић/Диздаруша, Чехаје један, село Грачаница, Стара Жељезничка станица Бихаћ, Кула-Тузла, Дубница, Делићи-Хукићи.

„Упркос овим подацима, безбједносне агенције у Сарајеву нису уопште реаговале, напротив само су интензивније почеле да прогоне, прате и прислушкују лица која говоре или пишу о теророизму и терористима у БиХ. Познато је да су осим мене, прислушкивали и бројне друге аналитичаре, уреднике и новинаре угледних медијских кућа у Републици Српској који су се усудили да пишу о тероризму као највећој пријетњи у БиХ. Очигледно је да их не занимају отворене пријетње које су `Исламска држава` и Ал каида јавно упућивале и БиХ и Републици Српској, него они који говоре истину“, истакао је Галијашевић.

Он је оцијенио да је „та неразумна и антиуставна политика задовољавала своје амбиције испразним иступима министра безбједности у Савјету министара Драгана Мектића, његовом аферашком приступу безбједносном проблему у БиХ и жестоком рушењу правосудних институција, као и институција Републике Српске“.

„Такви иступи првих људи безбједносних агенција у БиХ су највећа подршка терористима и терористичким организацијама и она сигурно није у интересу ни ислама, ни Бошњака, а најмање БиХ и њених грађана, јер лица која су извори терористичке пријетње, под окриљем сарајевских власти, добијала су и дан- данас добијају држављанство БиХ“, тврди Галијашевић.

Додао је да је у задње вријеме видљиво да се чини све како би се избрисали трагови које су терористи оставили за собом у БиХ.

„Многе организације повезане са БиХ већ су уклоњене са листа, велики број канцеларија и њихових адреса више се не појављују на тим листама, чак и датуми када су евидентиране уз биографије терориста које су садржавале и вријеме проведено у рату у БиХ и чињеницу о добијеним држављанствима и пасошима потпуно су избрисани, иако се та лица налазе на списку да су добили држављанства БиХ“, каже Галијашевић.

Галијашевић је навео да вијест о хапшењу наоружане терористичке групе у југоисточном турском граду Килис, на граници са Сиријом, у којој је држављанин БиХ Бегзад Спахић /37/, припадник терористичке организације „Исламска држава“, која је обишла свијет и узнемирила регион, поново је актуелизовала питање односа власти у Сарајеву према терористима.

„Са пасошем БиХ, као припадник Исламске државе Бегзад Бега Спахић, односно Абу Дерда ухапшен је са четворицом терориста због сумње да су планирали да изведу самоубилачки напад. Као искусан ратник, Абу Дерда је шетао преко границе БиХ, ишао у Сирију, рањен се враћао на лијечење у БиХ и врбовао друга лица, која је водио са собом у џихад, иако је за њим расписана црвена Интерполова потјерница. На црвеној потјерници Абу Дерда је тражен због кривичног дјела стављање у производњу и промет наркотика, опојних средстава и дрога, док се нигдје не помиње тероризам“, истакао је Галијашевић.

Према његовим ријечима у БиХ у овом тренутку на снази је 96 црвених потјерница Интерпола, а на њима се налази 18 лица повезаних са тероризмом иако трећина њих не носи ту правну квалификацију као разлог потјере.

„У духу аманета Алије Изетбеговића, творца Исламске декларације, као јединственог програма организовања исламског друштва, терористи су постали штићена лица, а њихова активност обавјештајно прикривана. Али се зато спроводи невиђена хајка коју, заједно са Мектићем, води политичко Сарајево против Републике Српске, наводног руског утицаја у БиХ, Ветерана Републике Српске и Удружења Србска част, у покушају да се Републици Српској подметне постојање наводних паравојних формација“, оцијенио је Галијашевић.

Тагови: Џевад Галијашевић