ЗВАНИЧНА ПОТВРДА: Владика Григорије епископ франкфуртски и све Њемачке

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ изабрао је досадашњег епископа захумско – херцеговачког Григорија за епископа франкфуртског и све Њемачке, а за епископа захумско – херцеговачког јеромонаха Димитрија Рађеновића, настојатеља манастира Дужи, објављено је на сајту СПЦ.

У саопштењу са редовног засиједања, одржаног од 29. априла до 10. маја, у Пећкој патријаршији и Београду, наводи се да је Сабор одликовао епископа бањалучког Јефрема орденом Светог краља Милутина.

Сабор је за епископа осјечкопољског и барањског изабрао игумана Херувима /Ђермановића/, настојатеља манастира Даљска Водица, а за епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког изабран је досадашњи викарни епископ диоклијски епископ Кирило /Бојовић/.

За викара Његове светости патријарха Иринеја изабран је архимандрит Стефан /Шарић/, настојатељ Храма Светог Саве на Врачару, са титулом „епископ ремезијански“, а за викара митрополита црногорско-приморског изабран је архимандрит Методије /Остојић/, игуман Манастира цетињског, са титулом епископ диоклијски, док је за викара епископа бачког изабран архимандрит Исихије /Рогић/, намесник манастира Ковиља, са титулом „епископ мохачки“.

У Светом Синоду је престао мандат епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови замјеници, а за нове чланове су, на приједлог патријарха српског Иринеја, изабрани епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.

Сабор је на редовном засиједању констатовао да су односи СПЦ са сестринским православним црквама беспријекорни, у духу јединства и љубави, „уз жалосни изузетак понашања Румунске православне цркве“ и „бесмислене иницијативе Бугарске Патријаршије да се незвано и неканонски умеша у питање решавања статуса расколничке `Македонске православне цркве`“.

У овом контесту, Сабор је изразио своју пуну солидарност, у „састрадалној братској љубави, са мученичком сестринском Црквом у Украјини, изложеном најгрубљем гоњењу од стране садашњег режима у Кијеву“.

„Констатовано је такође да су односи са Римокатоличком Црквом, Црквама Реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, што, нажалост, не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом, у којој, поред добронамерних бискупа који делују у духу Другог ватиканског сабора, постоји, нажалост, и добар број бискупâ неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике“, наводи се у саопштењу.

Сабор је изразио наду „да ће они први извршити већи утицај на хрватске римокатоличке вернике него ови други“.

На засиједању је одлучено да се, у оквиру припрема за прославу 800-годишњице самосталности СПЦ, ове године обиљежи и хиљадугодишњица оснивања Охридске Архиепископије.

Сабор је поздравио правоснажну одлуку Великог савета Европског суда за људска права у Стразбуру којом се констатује да су власти Бивше Југословенске Републике Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вјере и савјести одбијајући да региструју канонску Охридску Архиепископију.

Општа је констатација Сабора да је све више проблема по епархијама: драстично се смањује број становникâ у сеоским срединама, па тако и број вјерникâ, да „бела куга хара свугде тако да нам прети демографска катастрофа“.

Констатује се са су албански екстремисти и даље, све провокативније, да дјелују не само на Косову и Метохији него и у Епархији врањској /Прешево/, а да „румунски пропагандисти интензивирају своје деловање против канонског поретка Цркве у епархијама тимочкој и браничевској“.

„То чине у оквиру етнофилетистичког и политичког пројекта румунизације влашког и влахојезичног дела становништва Источне Србије, а на сличан начин поступају и извесни бугарски кругови у Епархији врањској /Босиљград/“, наводи се у саопштењу.

Како се истиче, „особито је алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, фаворизује безначајну сектицу Мираша Дедеића, при чему истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет“.

На заседању, на којем су учествовали сви епархијски архијереји СПЦ,
Сабор је размотрио приспјеле приједлоге, примједбе и допуне на нацрт новог Устава СПЦ.

Сабор је одлучио да све архијереје умоли да Светом Синоду доставе своја запажања о том нацрту најкасније до 1. новембра текуће године како би их саборска Комисија за Устав размотрила и како би Сабор идуће године могао да се изјасни на ту тему.

Тагови: Владика Григорије