САРАЈЕВО: На згради некадашњег логора за Србе нема мјеста за Спомен плочу

Предсједник Савеза логораша Српске Бранислав Дукић најавио да ће поново од сарајевских власти тражити дозволу за постављање спомен-плоче у бившој касарни „Виктор Бубањ“, која је у рату била логор за Србе.

Данас је то сједиште Тужилаштва и Суда БиХ, који је због ратних злочина над српским цивилима на том мјесту, Рамиза Авдовића осудио на три, а Јулијана Николаја Винтилу на двије године затвора.

Локална власт у Сарајеву 2003. године грубо је спријечила српске логораше и званичнике да на мјесту страдања сарајевских Срба поставе спомен-плочу, која сада скупља прашину у подруму Електротехничког факултета у Лукавици.

Болна је истина да спомен-плоча , преврнута скупља прашину у влажном подруму, дијелећи тако судбину предмета ратних злочина над Србима у Тужилаштву и Суду БиХ.

„Знам да се плоча још увијек налази на ЕТФ у Лукавици. Ја само могу однијети спомен плочу у канцеларију Савеза логораша Републике Српске, да стоји тамо ,а све остало је и на властима Републике Српске, да покушамо да алармирамо све да се та плоча постави тамо гдје јој је мјесто“, каже Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша РС.

А мјесто јој је на капији или згради бивше касарне Виктор Бубањ у коју је ратна власт Алије Изетбеговића послала више од 5.000 Срба, углавном цивила, то је био само један од 126 логора за Србе у Сарајеву.

„Међу којима је било и дјеце и беба. Имамо тај доказ од Међународног комитета Црвеног крста који је регистровао те особе у касарни Виктор Бубањ“, додаје Дукић.

Српским логорашима, 2003.године није дозвољено да поставе спомен-плочу и свијету посвједоче о 70 убијених Срба и патњама хиљада у логору Виктор Бубањ.

„Ево, у овој кући зла ја сам био. Стално ме изводили на испитивање и премлаћивање и овдје није било дана кад нисам батине примио“, ријечи су бившег логораша Слободана Гутаља.

Највећа увреда за српске логораше била је претварање њиховог мучилишта у Суд и Тужилашто БиХ. Само они знају како им је данас тешко доћи по правду у зграду у којој су убијани и премлаћивани. А правда недостојна те ријечи, за убијање и тортуре у касарни Виктор Бубањ, на симболичне затворске казне осуђени један кувар и стражар. Није се истражило по чијем налогу је оформљен логор, ко је хапсио Србе у Виктору Бубњу.

„Покојни отац, звао се Јанко је био четири дана овдје кога су убили и избацили су га доле код димњака“, каже Славица Сикима, кћерка убијеног Јанка Сикиме.

Стотине запослених готово свакодневно долазе на посао у Суд и Тужилаштво БиХ. Редовне и добре плате јаче су од нелагоде да раде у некадашњим ћелијама смрти за Србе, чије страдање смо заборавили као спомен плочу у подруму.

 

Тагови: Бранислав Дукић, Логораши, Сарајево