ПРОШЛИ СУ НАЈСТРАШНИЈЕ ТОРТУРЕ: Логораши сплитске Лоре траже одштету од Хрватске
Фото: РТРС
Након што је Жупанијски суд у Сплиту крајем априла првестепеном пресудом у процесу „Лора 2“ осудио тројицу војних полицајаца за злочине почињене у овом логору, бивши заточеници Лоре очекују да се активирају њихови захтјеви за одштету.
Међутим, пошто се одштетни захтјеви разматрају у парничном поступку, због високих трошкова нису сигурни хоће ли успјети у намјери да од државе Хрватске наплате одштету за тортуре које су прошли у сплитском логору смрти.
Првостепеном пресудом у процесу „Лора 2“ Тончи Вркић осуђен је на шест, а Анте Гудић и Анђелко Ботић на по четири године затвора. Пошто већ служе казну за „Лору 1″, суд им је досудио јединствене казне од десет година за Вркића и по осам за другу двојицу.
Срамотно ниске казне- али и сама пресуда је каква-таква потврда кривице, кажу бивши логораши.
– Казнама нисмо задовољни, али и то што им је уопште пресуђено је неки помак, каже Слободан Чаушић, бивши логораш Лоре.
Нити су кажњени сви злочинци из Лоре“ нити су казне довољне, сматарају логораши који су преживјели најстравичније тортуре. Прије неколико година одлучили су да траже одштету од државе Хрватске.
Када пресуда постане правоснажна моћи ће да крену у парницу.
– Ко ће платити онима чији су синови тамо остали мртви? Све је то немогуће надокнадити, казне које су добили су ниске, као прекршајне, а радили су најгоре ствари, прича бивши логораш, Веселин Деретић.
Од одштетног захтјева неће одустати, а надају се да ће макар неко имати разумијевања да помогне око финасирања парнице.
Наиме, сву документацију коју посједују, од љекарских налаза, до потврда и изјава морају да код овлаштеног судског тумача преведу на хрватски и латиницу, и овјере.
А све то кошта, ријеч је о стотинама, чак хиљадама страница документације.
– Уколико неко не стане иза нас, општина, држава, било ко, бојимо се да ће све пасти у воду, резигниран је Сободан Чаушић.
Према процјенама у злогласном логору Лора, у кругу некадашње касарне у Сплиту од 1991. до 1997. године тамновало је око хиљаду цивилних и војних заробљеника, углавном припадника ЈНА, Срба из Хрватске, са Купреса и из Херцеговине.
Многи од њих прошли су најстрашније тортуре, незамислива психичка и физичка злостављања од затворских чувара.
Никада није утврђен број оних који су у Лори убијени или су подлегли мучењима.
