ПОКОЉ НАД СРБИМА ЈОШ ЧЕКА ПРАВДУ: Зашто Црна Гора прећуткује злочин у Чајничу

Још увек никоме није јасно зашто црногорске институције не покрећу истраге против оних њених грађана који су 1993. године починили злочин у Чајничу. Уместо црногорског тужилаштва истрагу води тужилаштво Босне и Херцеговине (БиХ) које је формирало предмет у вези са ратним злочином над српским становништвом у селима Шапићи и Трпиње у општини Чајниче, који је почињен 14. фебруара 1993. године. Међу оптуженима су осморица држављана Црне Горе: Џафер и Самир Бунгур, Џемо Бавчић, Сејфо и Шефкс Османагић, Ешреф Бунгур, Суад и Јусуф Моћевић.

Специјално тужилаштво Црне Горе потврдило је медијима да се у БиХ води истрага због убиства у Чајничу.

„Обавештавамо Вас да Специјално државно тужилаштво не води истрагу поводом злочина у Чајничу који је почињен 1993. године, али је поводом тог случаја остварило комуникацију и сарадњу са Тужилаштвом БиХ. Од колега из БиХ добили смо информацију да је у том тужилаштву формиран предмет и налази се у фази извиђаја”, саопштено је из Специјалног тужилаштва Црне Горе.

О злочинима у Чајничу у Скупштини Црне Горе говорио је посланик Нове српске демократије Андрија Мандић који је показао ДВД са видео-записом злочина над Србима из Чајнича који су починили црногорски држављани.

Истражни органи БиХ, како су саопштили, утврдили су да је у Чајничу убијено 258 цивила, а тужилаштво располаже доказима да су у зверским ликвидацијама, одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури учествовала лица са подручја Буковице, у општини Пљевља.

Наш лист је први пре годину дана објавио да је против осморице Пљевљака полиција из Чајнича подигла кривичне пријаве 1993. године, због основане сумње да су починили ратни злочин над цивилним становништвом у Босни и Херцеговини. Осморица Пљевљака су осумњичена да су 14. фебруара 1993. године, кршећи правила међународног права за време рата, наређивали напад на цивилно становништво и цивилна насеља, вршили убиства, нељудски поступали и противзаконито одводили људе у концентрационе логоре.

„Политика” је, такође, прва објавила да је пре две године истрагу у овом предмету водило тужилаштво Црне Горе и да је из необјашњених разлога случај препуштен колегама из тужилаштва БиХ.

Подсетимо, у зору 14. фебруара 1993. године, с територије Црне Горе из правца села Буковица припадници тзв. Армије БиХ напали су незаштићена села Трпиње и Шапићи у општини Чајниче. Слеђа су напали Србе чајничких села, након што су муслимански војници претходно прешли на територију Црне Горе, где су их дочекали муслимани из Буковице.

И транскрипти разговора, које је у књизи „Државна тајна” објавио Семир Халиловић, син ратног команданта тзв. Армије БиХ Сефера Халиловића, јасно доказују да су у покољу српског цивилног становништва у чајничким селима учествовали црногорски држављани.

Један од сведока напада муслимана на српска села у општини Чајниче

Блашко Поповић из села Трпиња, настањен у Чајничу, медијима је испричао детаље догађаја.

„Прво смо видели да је запаљена кућа Радета Пијевића, кућа је горела наврх села Шапићи. Тамо је било наше родбине и мале деце. Договарали смо се како да извучемо наше људе из Шапића. Пошто је муслиманска војска запалила више кућа у Шапићима, мештани оближње Трпиње, у страху од покоља организовано су напустили село. Кренули су преко Ханине до Поникава, где су их муслимански војници сачекали пуцњавом и убили Душанку Машић (50). На истом месту убијен је и тринаестогодишњи Жељко Машић, који је након рањавања масакриран, а убијен је и Мирослав Крнојелац (54), који је возилом Хитне помоћи наишао испред муслиманске заседе. Заклан је Трифко Дачевић (66), а пронађена су и масакрирана тела Душана Чевића, Душка Катана, Божа Дачевића, Станојке Дачевић, Стева и Вучка Ковачевића. Сви су убијени из ватреног оружја, а касније су њихова тела измасакрирана”, део је исповести Поповића.

У видео-запису Поповић је испричао и ово:

„Муслиманска војска је прво извршила оружани напад на село Шапићи, и том приликом запалила куће Рајка и Милоша Пијевића. Након тога, испред куће су убили Рајка и Даринку Пијевић, стару око 70 година. Ја сам сведок да је било око 500 муслиманских војника. Они су прошли правцем пљеваљских села Моћевићи, Крушевци, Бунгури према месту Илијина Стијена и Дебело Брдо. Затим су отишли у Јепу Раван према Рибарицама, у букову шуму, па се даље повукли према Бавчић ријеци, на црногорско-босанску границу.”

Немали број експерата за злочине из рата деведесетих верују да се са судским поступком намерно одуговлачи како би сведоци, махом старији, преминули и цео случај био сведен као „лажно оптуживање уз намонтиране видео-записе”.

Тагови: Андрија Мандић, БиХ, Ратни злочин, Срби, Тужилаштво БиХ, Црна Гора, Чајниче