Петровачка цеста злочин без казне: Да л’ убиство четворо деце и труднице спада у европске вредности?

У нападу хрватских авиона на колону српских избеглица из книнске Крајине убијено 13 цивила, више десетина људи рањено, за злочин нико још није кажњен, Србија подигла оптужницу против хрватских официра

Хрватски пилоти бомбардовали су на данашњи дан, 7. августа 1995. године, из авиона “МИГ 21”, на Петровачкој цести у селу Јањило између Петровца и Кључа, избегличку колону у којој су били Срби који су после “Олује” и напада хрватске војске бежали из Републике Српске Крајине према Србији.

У нападу авиона погинуло је 13 особа, међу њима било је четворо деце, двадесетједногодишња девојка која је била у другом стању, једна осамдесеттрогодишња старица. Именом и презименом убијени су српски цивили Мика Ковачевић (1912) из Беглука код Доњег Лапца, Даринка Дане Дрча (1927) и њени унуци Јовица Душана Дрча (1989) и Мирјана Милана Дубајић (1974), сви из Бротиње код Доњег Лапца, Невенка (1984) и Жарко (1986), деца Спасе Рајића из Доњег Лапца, Крстан Обрада Вуковић (1951), рођен у Хан Кули код Бањалуке и његов син Дарко (1982), рођен у Бихаћу, обојица живели у Доњем Лапцу и Бранко Стевана Стјеља (1923) и његов син Мирко (1961) из Надина код Бенковца а више десетина цивила је рањено.

Напад се десио на месту и у време када су пилоти јасно могли да виде колону у којој су били трактори претрпани стварима и народом, цивилна возила, запреге, камиони на којима су били Срби, цивили који су из северног дела Далмације и Лике бежали према Бањалуци односно према Србији. Та колона је у Мартинброду преко Уне прешла у Републику Српску.

Још у августу 2006. године, Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске поставила је дрвени крст као обележје страдања Срба на месту гранатирања колоне на Петровачкој цести.

Наредних година крст је неколико пута рушен од, како је констатовано, “непознатих лица”,  па је касније на месту страдања постављен метални крст висине шест и ширине три и по метра, на раније изграђеном постољу са именима жртава, подацима о времену када се масакр десио и одговорнима за злочин.

Масакр невиних цивила десио се, иначе на месту на коме су Срби гинули и четрдесетих година прошлог века, у току Другог светског рата, а о том догађају песму је написао Бранко Ћопић, само што је овог пута, како је једном написано “колона била много дужа и у њој је било много више деце”.

“На цести Петровачкој избјеглице

и триста дјеце у колони.

Над цестом круже грабљиве птице,

туђински авиони.

По камењару оснијеженом

челична киша звони…

У снијегу румена Марија

мамина кћерка једина,

било јој седам година”, стихови су песме “Петровачка цеста”, Бранка Ћопића.

Војно-полицијска акција “Олуја” почела је три дана раније 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, а три дана касније дуга и предуга колона српских избеглица из тих крајева била је на тракторима, колима, камионима, запрежним возилима, управо на закрченој Петровачкој цести.

У колони дугој на десетине километара било је око 250.000 крајишких Срба, а тих дана у својим кућама, у избегличким колонама побијено је или је нестало 1.869 Срба.

“Сама сам, са патологом, међу сагорелим згужваним телима препознала мог Дарка по зубићима. Пре тога, издвојили смо кости мог супруга Крстана. Како сам могла да издржим, питате ме. Вероватно сам већ тада била мртва”, испричала је пре неколико година новинарима “Новости” Јованка Вуковић, мајка тринаестогодишњег Дарка и Крстанова супруга.

Званична Хрватска до пре десетак година, скоро пуне две деценије  порицала је да су њени авиони учествовали у бомбардовању избегличке колоне, да су улазили у ваздушни простор Босне и Херцеговине.

Године 2013. хрватска правна делегација је пред Међународним судом правде саопштила да је било акција на подручју БиХ.

У Хрватској се, и поред тога, и дан данас понавља да су хрватски авиони, ако су деловали на том подручју, гађали “легитимне војне циљеве”. Колико се по именима и годинама мртвих може видети, “легитимни војни циљеви” у овом случају били су четворо деце, старци, запрежна кола, трактори претрпани избегличком сиротињом.

Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло је крајем марта 2022. године оптужницу против четири висока официра Војске Хрватске због ратног злочина над српским цивилима, због тога што  су у акцији “Олуја” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна код Босанског Новог, у Босни и Херцеговини.

Оптужница је подигнута против Владимира Микца (67) из Птуја, Зденка Радуља (69) из Осијека, Жељка Јеленића (69) из Пуле и Данијела Боровића (64) из Вараждина због оправдане сумње да су извршили кривично дело “ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву”.

“Хрвати ником не дају имена пилота”

Два месеца по подизању оптужнице, почетком јуна 2022. године, Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду потврдило је оптужницу, саопштио је тада Виши суд у Београду. Кривично ванпретресно веће тада је стало на становиште “да докази и подаци прикупљени у досадашњем току поступка пружају довољан основ за закључак о постојању оправдане сумње да су окривљени предузели радње из описа кривичног дела које им се оптужницом ставља на терет”.

Двадесетак дана касније, 27. маја 2022. године, Ванпретресно веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду наложило је Тужилаштву за ратне злочине да допуни оптужницу против четворице хрватских официра оптужених за злочин на Петровачкој цести.

Саво Штрбац, директор Докумантационо-информативног центра “Веритас”, тада је констатовао да пилота који су ракетирали колону нема у оптужници јер Србија не располаже њиховим именима, а “није искључено да је неко од поменуте четворице пилота управљао авионима” и да “Хрвати ником не дају имена пилота”.

Штрбац је тада оценио и да је оптужница српског тужилатва “један од најбоље образложених и доказима утемељених докумената које је видео код међународних и домаћих тужилаштава”.

Ипак, крајем августа 2022. године, Апелациони суд у Београду потврдио је прву оптужницу против хрватских официра за убиство српских избеглица на Петровачкој цести.

После подизања оптужнице, Министарство правосуђа Хрватске саопштило је да од Србије није примило званичну информацију, као и да ће “хрватска Влада искористити све механизме које има на располагању да заштити хрватске пилоте и достојанство домовинског рата”.

Министар хрватских бранитеља Томо Медвед изјавио је поводом оптужнице против хрватских официра да  Београд “покушава изменити карактер домовинског рата”.

“То им неће успети. Међународни суд у Хагу донео је јасну оцену ‘Олује’, изјавио је Медвед.

Хрватски премијер Андреј Пленковић поновио је да ће Хрватска заштитити своје официре и додао да “оваквим потезима Србија прави кораке уназад у изградњи помирења”.

Из Београда Хрватској је узвраћено питањем да ли убиство четворо деце и девојке у другом стању, старице, злочин без казне, спада у европске вредности?