Академик Василије Крестић каже да тврдње предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је Хрватска безазлена када је ријеч о територијалним претензијама, а да Србија посеже за њеним земљама, не одговарају историјским чињеницама.
„Китаровићева би требало да зна да у прошлости Хрватске од средине 19. века до наших дана није било ниједног угледнијег хрватског политичара, без обзира којој је странци припадао, који се позивао на хрватско државно и историјско право, а да није желео да се домогне територија које нису припадале Хрватској и да није тежио стварању `Велике Хрватске`“, навео је Крестић.
Он је указао да ширење гласова из Хрватске о великосрпским и хегемонистичким намјерама траје више од једног вијека, а да је наслијеђено од Аустроугарске, како би била прикривена сопствена агресија и територијалне претензије на туђе етничке, државне и историјске територије, преноси „Политика“.
Крестић истиче да је Аустроугарска утолико више демонизовала и сатанизовала српске ослободилачке и ујединитељске намјере, уколико је имала већих апетита према територијама Балкана.
Према тој тактици, све што је било српско проглашавано је за великосрпско, с циљем да се српски интереси, који су били у сукобу с аустроугарским, у коријену сасијеку и онемогуће.
„Ударајући по српству и великосрпству, хрватски политичари нису само сневали о `Великој Хрватској`, већ су на њеном изграђивању радили упорно и доследно држећи се принципа да су за остваривање тог циља дозвољена сва средства, чак и геноцидно уништавање Срба“, каже Крестић.
Поводом тврдње Китаровићеве да Хрватска никада није напала ниједан центиметар српске територије, Крестић је истакао да постоји више доказа да она не говори истину, међу којима је и писмо Еугена Кватерника из 1869. године дон Миховилу Павлиновићу о Хрватској од тироских Алпи до Албаније.
Кватерник, уз Анту Старчевића кључни човјек Странке права, у том је писму написао да ако се буде слиједила политика странке и поштовало хрватско државно и историјско право, то јест ако се буде уништавао „накот вјере православне“, онда „не од Драве до мора, него од салцбургтиролских алпах до Косова и Албаније вијати ће се доскора застава чисте носкверњене Херватске“.
Крестић наводи да је „Хрватска академичка младеж“, иза које је стајао отац домовине Анте Старчевић, у писму од 25. јануара 1877. године упућеном руском универзитетском професору Аполону Александровичу Мајкову, написала да није само БиХ, него и сва Арбанашка и сва Рашија, и сва горња Мисија или данашња Србија, хрватске земље.
Стјепан Радић је 1923. године затражио од предсједништва Републиканске сељачке странке да се изради Земљовид Хрватска и Хрвати и да у њему буду уцртане, поред Хрватске, Славоније, Далмације, Међумурја, Прекомурја „с Крком и Каством“ и све бивше земље аустроугарске: БиХ, Бачка, Банат и Барања, па чак и Црна Гора и Македонија.
Како наводи Крестић, један од кључних људи у гарнитури политичара Јосипа Броза, Иван Стево Крајачић, је према писцу књиге о дјеловању њемачке тајне службе Ериха Шмита Енбома, саставио план о стварању суверене Хрватске са БиХ, у границама некадашње НДХ.
Постоје бројни докази да је Туђман уложио много напора да се домогне БиХ, а хрватска емиграција у Канади коју је предводио Гојко Шушак, а која је била повезана с првацима ХДЗ-а, израдила је половином 1989. година карту „Велике Хрватске“ која је обухватала читаву БиХ, Војводину, Санџак и црногорско приморје.
„Ово су само неки од многих доказа да председник Хрватске не говори истину тврдећи да је Хрватска безазлена и недужна када је реч о територијалним претензијама, о жељи да прошири своје државне границе и да поправи не много срећан геополитички положај који је Туђман оценио као `хрватску перецу`“, закључио је академик Василије Крестић.
Тагови: Василије Крестић, Колинда Грабар Китаровић, Хрватска