Ко је Србин који гласа за улазак самопроглашеног Косова у Савет Европе?

Председавајући Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини Савета Европе Саша Магазиновић из Социјалдемократске партије Нермина Никшића, Србин из Сарајева, најавио је да ће гласати за улазак самопроглашеног Косова у Савет Европе.

Магазиновић нас је благоизволео објашњењем, па је пост на Иксу насловио “Чланство Косова у Савету Европе”, и детаљно објаснио своје побуде да глас да самопроглашеном Косову, које Босна и Херцеговина не признаје за независну државу.

“Гласаћу на основу уверења да сви грађани Косова заслужују могућности које пружа Савет Европе, да и Албанци и Срби и сви остали коначно добију приступ Европском суду за људска права, да живе у демократски напреднијем друштву него што је данас, и да осете напредак у владавини права”, поручио је Магазиновић, наравно ограђујући се:

“У самом мишљењу се наводи да гласање о чланству Косова у Савету Европе не прејудицира ставове појединих држава чланица у вези са статусом Косова.”

Магазиновић је додао да уколико усвоје ово мишљење, “претпоставка је да се половином маја донесе коначна одлука, која је у надлежности Комитета министара у којем државе чланице представљају министри иностраних послова или стални дипломатски представници у Стразбуру”, позивајући индиректно шефа дипломатије БиХ Елмедина Конаковића да и он гласа “за”, иако је то у супротности са Уставом БиХ и Дејтонским мировним споразумом.

На другој страни, потпредседник Парламентарне скупштине Савета Европе Сњежана Новаковић Бурсаћ, чланица делегације БиХ из Републике Српске, огласила се за РТ Балкан из Стразбура и оценила да је , по њеном мишљењу, “став Саше Магазиновића по питању гласања о пријему тзв. Косова неприкладан”.

“Мислим да је битно рећи да ми парламентарци имамо право да поступамо на бази личних, односно политичких ставова наших странака и бирачког тела ког представљамо, како у домаћим парламентима, тако и у Парламентарној Скупштини Савета Европе. То право има и колега Магазиновић, али по мом мишљењу његов став по питању гласања о пријему тзв. Косова јесте неприкладан, имајући на уму да врло вероватно зна колико је то питање важно и узнемирујуће за српски народ у целини“, оцењује Новаковићева.

На прошлом гласању, Новаковићева је гласала “против” и то је поносно истакла. Када је овај круг гласања у питању, нажалост, прогнозе нису добре.

“На састанку Комитета за политичка питања и демократију који је одржан крајем прошлог месеца сам гласала против мишљења којим се препоручује пријем тзв. Косова у Савет Европе. Претпостављам да ће данашњем заседању Парламентарне скупштине Савета Европе то мишљење добити потребну двотрећинску већину, али о одлуци о евентуалном ће одлучивати Савет Министара. Наравно да ћу и овај пут бити против”, наглашава за РТ Балкан Сњежана Новаковић Бурсаћ.

Она додаје да ће и колега Бранислав Бореновић из Републике Српске такође гласати против, изражавајући жаљење што амандмани које су поднели нису усвојени.

Бурсаћева, која је члан и Политичког комитета и демократије из БиХ, истакла је да је реч о слому међународног права и принципа територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих земаља на штету Србије, једне од чланица Савета Европе чији су Косово и Метохија, према Уставу, саставни део.

“Самопроглашено Косово не испуњава услове да је држава у смислу Повеље УН, па не може бити држава у смислу члана четири Статута Савета Европе. Та територија је насилно одвојена од суверене и међународно признате државе Србије, коју Србија, БиХ и многе друге државе нису, нити ће признати”, истакла је она у данашњем саопштењу.

Бурсаћева је указала да су кључна питања за целокупну међународну заједницу у вези с овим случајем – хоће ли се и убудуће поштовати принцип територијалне целовитости држава, с обзиром на данашње одлуке и има ли ова генерација политичара овлашћење да мења и прилагођава Статут Савета Европе према захтевима насилно оцепљених територија и по нечијој потреби?

Вулићева: Човек који нема припадност опасан је не само за себе већ и за околину

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић оцењује за РТ Балкан да је на сцени насиље над демократијом.

“Када човек нема припадност опасан је не само за себе већ и за околину. Згрожена сам изјавом колеге Магазиновића. Истом је потврдио што смо знали, да заступа непостојеће, и да заступа такозвана грађанска права, а шта је са припадности народима?! Популиста из енциклопедије, то је Саша Магазиновић. Са неусаглашеним, некоректним и по српски народ штетним одлукама засигурно нећемо дочекати напредак и владавину права, напротив, поново на сцену долазе насиље над демократијом, ускраћивање владавине права и сатанизација српског народа”, за РТ Балкан наглашава Вулићева.

У прилог овој тези да то што се изјашњава Србином, не значи да се тако и осећа, је то што је Магазиновић на питање новинара како се осећа као Србин у Сарајеву остао затечен, уз опаску да је такво питање “ексцес”.

“Како ће се дете рођено у Сарајеву осећати у Сарајеву? Питање је ексцес. Ко се може осећати ружно у Сарајеву”, одговорио је шокирани Магазиновић, који је у наставку изјаве опет нашао начин да поткачи Србе који кажу да се осећају небезбедно у Сарајеву, узимајући у обзир да је то град из којег је протерано више од 120.000 Срба у протеклом рату.

Иначе, Саша Магазиновић је познат као један од ретких Срба који посетили Украјину, па је поводом друге годишњице почетка Специјалне војне операције био у посети овој држави, користећи прилику да из Кијева вређа руководство Републике Српске.

Он је тада потврдио солидарност с украјинским народом, нагласивши да “агресија на Украјину није само рат против ове земље него да представља атак на целу Европу”.

Председник украјинског парламента Руслан Стефанчук је том приликом “изразио посебну захвалност Босни и Херцеговини на досадашњој подршци”, иако то, опет, није званичан став БиХ, већ дела политичког Сарајева, које покушавају да представе као званичан државни став.

Магазиновић је присуствовао и брифингу Војне обавештајне службе Украјине, који су за представнике парламената земаља Европске уније и шефове делегација држава чланица Савета Европе организовали шеф Војне обавештајне службе Украјине генерал Кирил Буданов и његов заменик. Ово је први пут од почетка СВО да је нека делегација примљена у седишту ове институције.

Перишић: Тако нешто очекивано је од представника из СДП-а

Професор геополитике Срђан Перишић, коментаришући Магазиновићеву најаву каже за РТ Балкан да је тако нешто очекивано од представника из СДП-а, будући да бошњачка политичка елита нема план и програм, већ им се читава спољнополитичка оријентација своди на став Америке, који слепо прате.

“Албанци на Косову и Метохији, Албанци у Албанији и Бошњаци у БиХ су међу међу малобројним муслиманима који су још увек уз политику Вашингтона и слепо је прате. Они немају никакав спољнополитички план ни идеју, план је следити шта ради Вашингтон. Због тога ни најмање не чуди најава Саше Магазиновића који долази из СДП-а”, указује професор Перишић.

Перишић наводи да се боји да овај пут немамо шансе, а да ће, и уколико се сада изгласа, министар спољних послова у Савету министара БиХ Елмедин Конаковић поступити исти, што је у супротности са Уставом и Дејтонским споразумом.

“Босна и Херцеговина није признала самопроглашено Косово као независну државу само захваљујући чињеници да се Република Српска томе противи. Консензус око тога или галсања министра у СЕ се не може постићи у Председништву БиХ које је задужено за креирање спољне политике, па се самим тим не може донети ни одлука да се гласа ‘за’ тзв. Косово у СЕ. Они, међутим, по потреби крше Устав и руше Дејтонски споразум, ништа то није чудно за њих. Иако је у питању нешто што би требало да позива на кривичну одговорност, тога се сарајевски политичари не боје, јер њихов политички суд неће да им суди”, објашњава професор Перишић.

Заступници Парламентарне скупштине Савета Европе разговараће данас у Стразбуру о пријему тзв. Косова у ову међународну организацију. Ако две трећине парламентараца који представљају 46 држава чланица гласају “за”, питање чланства и коначна одлука би могла да се нађе на дневном реду министара спољних послова земаља чаница Савета Европе 16. маја.