ЗОРАН ЧВОРОВИЋ: УКРАЈИНА И РАТ ЗА ВРЕДНОСТИ

Зоран Чворовић (Фото: Пресс центар)

Удружење „Да се зна“ поднело је 2018. притужбу Поверенику за заштиту равноправности против текста Владимира Димитријевића „У одбрану природне породице“, објављеног на његовом блогу, у којем је, кажу представници овог удружења политичких хомосексуалаца, „изнет низ ненаучних тврдњи, увреда и дискриминаторних изјава о ЛГБТ заједници у Србији, попут оне да „хомосексуалне везе нису искрено емотивне, него пожудне, ситносопственичке, хедонистичке и потрошачке“.“

Повереник за заштиту равноправности је донео Мишљење да је Димитријевић спорним текстом повредио члан 12. Закона о забрани дискриминације и препоручио му да упути јавно извињење ЛГБТ заједници. Димитријевић је, са два текста, образложено одбио да се повинује гушењу слободе мишљења и изражавања, а Удружење „Да се зна!“ је поднело тужбу Вишем суду у Београду, ради заштите од дискриминације.

Виши суд у Београду одбио је тужбене захтеве и нашао да нема основа за утврђивање дискриминаторног поступања Димитријвића. То је сасвим логично, јер Димитријевић није могао да почини било какву дискриминацију, како о томе пише Слободан Антонић, сведок у процесу:“Оптужба за дискриминацију била је бесмислена. Како је својим написом Димитријевић могао некога да дискриминише? Он није на државној функцији да би могао било коме да ускрати право које му припада – што је реално значење те речи. Није прекршио право неке конкретне особе да склопи брак с другом особом истог пола – та забога, он није матичар. Он није агитовао да се прекрши ниједан закон, позивајући, на пример, матичаре да одбију да венчају мушкарца с мушкарцем – јер такво право ни не постоји. Само је изнео свој вредносни суд, без позивања на насиље или на било какву противзакониту радњу. Свеједно, оптужен је да његов текст ипак представља „дискриминацију“ ЛГБТ особа (?!).“

Судија је, после озбиљне анализе, одбацио тужбу. Јер, како каже Антонић:“Сведок тужбе је потврдио да Димитријевићев текст није био узрочник некакве одређене и познате дискриминације или насиља, већ да се све своди на сумњичење да је такво мишљење потенцијално опасно. По процени тужитељске стране, Димитријевићево становиште може да доведе до дискриминације или насиља, али – на терену фактицитета, не постоје докази за то, постоји само сумња у могућност. Наравно да то не може бити довољно за осуду.“

Ипак, Удружење „Да се зна!“ поднело је жалбу Апелационом суду, који је укинуо пресуду Вишег суда и вратио предмет на поновно суђење.

Апелациони суд је устврдио да првостепени суд није потпуно утврдио чињенично стање тиме што није ни улазио у дискриминаторне наводе Димитријевића, већ се само бавио дометом његовог текста на публику, при чему су, наводно, битно повређене одредбе парничног поступка.

Тако је, већ пету годину, настављено злостављање угледног српског јавног делатника, који се, чим је Апелациони суд донео пресуду, огласио као „туженик овдашњи“:“Године 2022, 25. фебруара, шеф спољне обавештајне службе Њеног Величанства краљице Елизабете Друге, познате као MI 6, Ричард Мур, објавио је на твитеру:“Уз трагедију и разарање које се тако болно открива на Украјини, треба да се сетимо вредности тешко задобијених слобода, које нас разликују од Путина, ништа мање него LGBT+ права.“ ( With the tragedy and destruction unfolding so distressingly in Ukraine, we should remember the values and hard won freedoms that distinguish us from Putin, none more than LGBT+ rights. ).

Ако тако каже овај угледни господин у служби Њеног Величанства, шта да додају србијански борци за иста таква права, осим да, скупа с њим, запевају:“Ко друкчије каже, тај клевеће и лаже, и нашу ће осетит` пест“?

Зато сам  ( баш од дотичних турбо – бораца за права која најдубље поштује и господин Мур ) тужен за деликт мишљења, и зато мој процес траје и траје. Како је то већ записано, а на основу увида грађанина Јозефа К:“Докле год је поглед допирао, сви су имали исте значке“.“

Немојмо се, зато, заваравати – рат Русије и Запада који се збива у Украјини није само рат за прерасподелу светске моћи и ресурса. У најдубљем смислу речи, то је рат за будућност човечанства, које не може бити без темељних вредносних оријентира. Политички хомосексуализам, на чијем се удару нашао и Димитријевић, једна је од ударних песница Запада у сламању традиционалних друштава што одбијају да се повинују нихилистичкој Империји, за коју су мртви и Бог ( како рече Ниче ) и човек ( како рече Фуко ).  Ако Русија у том рату победи, има наде за свет; ако Русија у том рату изгуби, наступа орвеловска будућност, „чизма на људском лицу – заувек“.

Српска химна, која пева Богу правде, објашњава нам коме се треба обратити за помоћ у овом, између осталог и вредносно – метафизичком, рату. А на нама је да се не одрекнемо вредности наших светих предака, који су знали да је земаљско царство привремено, а небеско увек и довека.

ЗОРАН ЧВОРОВИЋ