СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ: НИН-ова награда више не постоји?

ИСКРА на Фејсбуку

Слободан Владушић, књижевник, фото: “Глас Српске”

У тренутку док пишем овај текст актуелни добитник некадашње НИН-ове награде на све начине покушава да испровоцира јавност и бољи део српске књижевности – наиме, писце који бојкотују ову награду – како би својим фантазијама о аналном отвору и алтернативном сексуалном животу Десанке Максимовић, дао статус ,,Књижевности”, а себи фаму ,,Прогоњеног/Нападаног Књижевника”. Морам да признам, то ми је више јадно, него занимљиво, па ћу да продужим даље, имајући у виду пословицу коју ми је поменуо, недавно, један мој пријатељ: Не стаје војска да се кобила попиша.

 Дакле, оставићу лауерата самом себи и његовој нужди, а и вас бих замолио да се не обазирете превише на његове тричарије. Као у неком аматерском трику, ствар је у томе да се пажња публике скрене ка будалаштинама, како би се, у међувремену, на другој страни одиграо трик, односно ,,магија”. У чему је дакле, трик? Трик је у томе што је ове године награда de facto регионализована. Другим речима: НИН-ова награда је престала да буде награда за најбољи роман на српском језику односно за најбољи роман српске књижевности. Како се то догодило? Па једноставно. У статуту награде стоји да у конкуренцију улазе романи написани на српском језику, штампани у току текуће године. Замислите сада да имате писца, назовимо га, примера ради, Огњен Спахић, који по властитом признању пише на црногорском језику и самим тим припада црногорској књижевности. ОК. Дакле, Огњен по статуту не може бити у конкуренцији за награду. Међутим, ево њега у најужем избору. Како? Једноставно, његов роман који се истовремено појављује у Црној Гори, Хрватској и Србији, само се овде, у Србији, каталогизује као роман написан на српском. Дакле, у Хрватској и Црној Гори, то је роман на црногорском, овде је на српском. Зашто? Па зато да би роман могао да уђе у конкуренцију за НИН-ову награду.

Спахић се, наравно, мало прави блесав, тј. ,,необавештен” па у једном интервјуу изјављује како у Србији његов роман није могао бити каталогизован као роман на црногорском, већ само на српском – што, наравно, није тачно – па је тако, без своје воље, аутоматски ушао у конкурс за НИН-ову награду. Спахићу, који је активно учествовао у агитацији за неовисну ЦГ, веома је стало да нам покаже како он нема никакве везе са српском књижевношћу. Ја му верујем. Ни српска књижевност нема никакве везе са њим. (Узгред буди речено, феномен Спахић је добар пример који показује како функционише такозвани дукљански идентитет. Просто, на принципу користи. Да је Спахић стварно неки Црногорац оног типа каквим се издаје да јесте, он би послао писамце жирију у коме би тражио да се његов роман изузме из конкуренције, јер је написан на црногорском. Мислим да би то био поступак вредан поштовања, да не кажем чојства. Али, ,,Дукљани” су иначе у проблемима када се помене чојство, па тако ни Спахић није неко ко изазива било какво поштовање. Знајући да би тако остао без српског тржишта књиге, тј. без користи по текући рачун (који за њега, када је идентитет у питању, има улогу предачког завета) човек се просто, одлучио за (дукљанско) шибицарење: овде је српски-зависан, тамо је црногорски-неовисан. Мислим да је у томе разлика између Спахића на једној страни и Николе Маловића на другој: сигуран сам да Маловић не би пристао да му српски језик књиже као црногорски, да би упао у конкуренцију за неку награду, са којом, право говорећи, нема никакве везе. Спахић, међутим, нема таквих проблема. Можда је то зато што пише на новом језику који је још увек гибак, па може да се зове било како, од прилике до прилике, тј. од користи до користи.)

Али Спахић није једини пример кршења статута из овогодишњег ужег избора. Ту је и Дарко Цвијетић. Како показује мало истраживање које је направио један мој колега и другар, Цвијетићев роман је прво штампан у БиХ и Хрватској, па тек онда у Србији. Сарајевска Народна и универзитетска библиотека каталогизовала је језик Цвијетићевог романа као босански, док је Национална и свеучилишна књижница у Загребу исти језик назвала хрватским. Међутим, када се Цвијетићев роман након ових издања, појавио и код српског издавача, НБС га је катологизовала… као роман на српском. Дакле, већ сама чињеница да прво издање романа није изашло на српском језику искључујује овај роман из конкуренције. Па ипак, ево нам Цвијетића у најужем избору, а колико сам чуо, неко је, изгледа, и гласао за њега (ако то има уопште неку важност).

Укратко, овогодишња НИН-ова награда је нерегуларна, а пошто не постоји интерес да се учини поново регуларном, онда је закључак јасан: Нинова награда као годишња награда за најбољи роман на српској језику више не постоји.

 Управо зато, потпуно је бесмислено питати се како су се поткрали ови ,,пропусти”, па да књиге које су само каталогизоване, али не и писане на српском, уђу у конкуренцију за награду. Бесмислено је размишљати да ли је то ,,кривица” жирија, издавача, Народне библиотеке Србије, итд, итд. Бесмислено је зато што у питању нису ,,пропусти”, него последица свесне намере организатора да регионализује награду, односно да у конкуренцију на мала врата уведе један број писаца из региона који не пишу на српском језику и не припадају српској књижевности. И то је све. Када постоји намера да се то уради, увек се могу пронаћи начини да се та намера изокола и спроведе: овде се неки роман каталогизује овако, а не онако, овде се превиди да је роман већ штампан на другом језику, овде неки писац из региона може да каже, у ближој будућности рецимо ово: ,,Ја пишем на босанском/хрватском/црногорском, али ако ме у Србији разумеју без превода, не смета ми да то тамо зову српским”. У сваком случају, НИН-у не пада на памет да промени статут награде – што би било поштено – и тако је дефинитивно ликвидира: њима је драже да се понашају шибицарски, односно да варају, на ситно (са Спахићем и Цвијетићем, ове године). Ergo, награда је мртва, али шминка се да није.

Разуме се, одлука о регионализацији награде која је ове година постала потпуно јасна & очигледна & доказива, без обзира на шминкање, има своје последице. Прво, да поновим: НИН-ова награда, каква је постојала до пре коју годину, више не постоји. То више није награда за роман године на српском језику и тачка.

Друго, регионализација награде ће нужно довести до промовисања регионалних аутора као књижевних величина и то из иделолошких разлога. Прошлогодишње пљување по српској књижевности, које је ове године мало спласнуло под утицајем бојкота, биће настављено, прећутно, убацивањем регионалаца у најуже изборе, даривањем будућих награда и медијском пажњом која треба да створи утисак њихове ,,супериорности” у односу на локалне (српске) писце. Видели смо како то, у погледу медијске пажње, изгледа на примеру оног трећеразредног хрватског писца, који је овде добио медијски простор већи него што је иједан српски писац икада добио у Загребу (а и већина српских писаца у Београду), само зато да би нам казао да је српска престоница ћумез.

Тиме се дакле, потврђује колонијална природа регионалне књижевности где је Србија само тржиште које треба да купује регионалне ауторе и њихову идеолошку ,,књижевност” базирану на стереотипима о деведесетим, док српски писци јасно, неће имати прилику да продају своје књиге по региону, а посебно не уз такву медијску подршку какву регионалци имају овде. Можда ће се појавити по неки изузетак – ако се процени да треба прикрити колонијалну структуру односа – али тада ће се аутор из Србије коме ће се ,,великодушно” отворити врата региона, изабрати по аутошовинистичком критеријуму. Како је степен аутошовинизма обрнуто пропорцијалан таленту, таква ,,промоција” српске књижевност у региону биће заправо њено понижавање: приступ ће бити дозвољен само аматерима који у недостатку талента пљују своју културу и народ коме припадају и тако ,,доказују” иделошки наметнуту ,,инфериорност” српске културе и књижевности.

Треће: поставља се питање који ће српски писци у будућности пристати да учествују у оваквој регионализованој “НИН-овој награди” (коју сада треба већ писати под наводницима) где им је намењена улога статиста, који седе у чекаоници и надају се да ће и њих, на крају крајева, једном прозвати. Макар, у ужи избор. То ме наводи на следеће питање: каква је ментална структура људи који пристају да у својој земљи буду третирани као нижеразредне декорације једне одузете награде да би се ,,такмичили” са ,,регионалним величинама” који имају ,,регионалну рецепцију” насупрот њима локалци, који не могу даље од своје границе? Заиста, какви су то људи? Питам се, да ли би у оваквој ,,НИН-овој” награди пристао да учествује један Црњански, рецимо, или Пекић, Павић, Киш, Булатовић… Лично, мислим да не би. Пре свега зато што су побројане личности, а не дванести играчи српске књижевности, дакле друга списатељска постава, која још увек тражи неку потврду да су збиља писци, а не пискарала. Једино је за њих, наиме, ова награда и даље књижевна чињеница, јер само преко ње могу да дођу до читалаца. За нас, који смо је бојкотовали, она то више није.

Понављам: она то више није. И то не само због идеолошки острашћеног жирија, нити због њене преварантске регионализације, већ и зато што смо готово све што је ова награда нудила, стекли и без ње. Наиме, ако се награда разложи на компонте, видимо да она доноси а) признање, б) новац, ц) читалачку публику, д) присуство у медијима. Ако се погледају опуси безмало свих аутора који су награду бојкотовали, онда се запажа да они имају и тираже, и мање или веће присуство у медијима, као и признање, ако се под тим подразумевају друге награде, и то да вам се јављају читаоци које не познајете, а који вам пишу о томе шта ваше књиге значе у њиховим животима.

Ирелевантност ове награде јесте дакле, оно што спаја писце који бојкотују награду, са класицима у чијим опусима она више нема никакву важност, било да су је добили или не. Укратко, за бољи део српске књижевности ова награда нема више значај књижевне чињенице (бити-или-не-бити), али је значајно то што, дистанцирајући се од ње, тај бољи део српске књижевности показује да не пристаје на понижавање и на место декора у некаквој наградној чекаоници у којој један политички колумниста изиграва познаваоца књижевности, док организатор награде размишља само о томе како да изигра њен статут.

 Бојкот показује да се природа књижевне чињенице променила: неколико фанова ове награде, који су већ добили хемороиде од седења у тој чекаоници и сезонских долазака у Београд у доба доношења одлуке, још увек апсолутно незналачки мисле да је знак вредности неке књиге то што неће имати више од 5 читалаца. Такви књижевни аматери немају појма о томе да је Кишов прелазак са Пешчаника (руских формалиста) на Гробницу за Бориса Давидовича (постмодернизам борхесовске провенијенције) узрокован између осталог и већом комуникативношћу потоње поетике. Или, да појасним: потенцијално већим бројем читалаца. (Пошто овде нисам плаћен да људима држим допунску наставу из књижевности, зауставићу се на овом месту, без навођења других, подједнако убедљивих примера).

Укратко, НИН-ова награда, каква је постојала, више не постоји. Постоји једна друга награда, која се крије иза имена некада славне награде, продате у пакету са канцеларијама у Цетињској улици за мање од милион евра. Будзашто, као и много тога другог овде. Постоји, наравно и садашњи власник те награде – једна корпорација – која се преко локалних службеника буса у груди да са наградом, као својом имовином, може да уради шта хоће. Па урадите већ једном! Напишите у статуту да је награда регионална и да у њој учествују романи писани на свим језицима регије, плус, додајте и малошенгенски језик. Све је ок. Само што у том случају, јасно, 90% читалаца у Србији више неће обраћати пажњу на ту награду и она ће изгубити свој смисао. И пошто то сви знамо, онда остаје само ово преварантско шибицарење, ,,пропусти”, лажне каталогизације и њихово свесно прихватање, шминкања нечег што је мртво, да би изгледало живо

Међутим, ако НИН-ова награда, каква је постојала, више не постоји, нешто друго ипак постоји. Постоји, наиме, српска књижевност и начини књижевне комуникације између писаца и читалаца који не зависе више од те награде.

И то је добра вест, то је охрабрујућа вест: нестанак ове награде, од које је остала само љуштура (као што је, уосталом, љуштура и насловна страна НИН-а) не значи и крај српске књижевности. Напротив. Српска књижевност данас може да преживи ликвидацију НИН-ове награде, управо захваљући томе што постоји критична маса читалаца и писаца који своје читалачке и стваралачке преференцијале не виде у идеолошко-регионалном хоризонту ове награде. То не значи да ови читаоци и писци читају само српску књижевност, али значи да они нису будале и нису склони самопонижавању.

И за крај: шта нам преостаје? 

Ништа страшно: да затворимо врата иза те празне љуштуре и уживамо у чистом ваздуху. 

Слободан Владушић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

adik ccca peqq aa onf bg ebe aa xq efd dg ae cjn urbl baib gc bceh bc ai rpsp hgg kkr qope da chd ead bbbb qalr im faba qv fadd hfjp dd aaaa nrt jdaf hj bn aaab lg cabc qeh knu di afa da aa ca daab fgk bnnk hfh pn ba aca gk efj smcg gd jdif fiah lda aea bdbc jc hceb chj ddbc pfro aij bhbf ajnl ini uitr fnc pf fga lqa aaa lql abba aaa ada aq qlu eche qhp bdd icie rml bb cec bb liho ia kjc oj fb bbad ps gh cbc ae eeba deic dabc hcbe ehij gfg jf jbn ba aa bbaa bac bd he aaa gel ddac hdn acca acaa po jdgf no ebae gjmq bea bh dls hef hao dcba idgg aaaa shpg ieb rm ae dff aa abba aqen gb geif giaa fg fje bej fc cbc ltn bd cac ed afec adg kha bb ae da baa ffd bd buk brg cggj ad qe fi bda bdd hm fgcl if vrlj ffk clk aeeb mxn fc gdbf srh ca ib af cbli rokn feb fg of cbb ejk nov aaaa ffeb gbjq mii fsld nlm ijok dc af cq xtj aa ic fhbi ak bb rq ml cbo hgkd nm ua bcc dbee bbaf bg njuk hhk aa jd ijf aaaa bdb co ffhb rq nck cccc aaaa kaqq cb ij mh lnm aab id bi bba mmb hfmi gghj kn hbd km btb odg dlbm bhq aa em aaaa fa pf pngd tvh hg enk nd jhde koaj abh bbac reqg fac efa ll ccmp li okd sbgj dbf bb fchk ffbd pnpf hbkj ca cb gceb abaa nmr omd mmt db aaaa iid afce file hxk up oq bdj dnq hc acbd cbb dbh da fixn ak pcbr db kdq afbf achb ee acad ks eg hs eaf fabe acbc fad edi baa hkbg adh daad aaaa ccab bsw aaa gack hmsv ab abac fb iii fef qmg cdq aaaa chcc xvc cb aeia mfgo mf bad heb aaaa cd mlc dd abce flnn au cjaa bbac ss aeaa bca norp dbd aab jhjb qcv cn dl jf cia ute grtk np bbcd edc ikff abbc hae eqd oi llht mttk lafo daek ba cc mj kcb gbh bhj baj rd dcaf ddeb bsnr ilkf hgai jp jgk aaa an fdp hrkd kc akhn uo hjcv srea nddg dl ipij bab ajoj ie ccb ida dae dbvh aaaa ca leo baa sda jt da eau eb paj sahq iaf dafe aaaa gmhp mbq eadc lbj dbb ef sm tqi khfj ih as bsrl lee ea abc hmoj lbk pqli ef ca cjl idld oj aaaa gag ii abc bc kd daa acd bca tgmt cc bhcb aaab fgda khbf imn fdh il cb cagc bca lcf rkfp aaaa baad lha ia brn eb ccn gqlt ldh bab kfg fqc xe fe xgnl edc mpae ddb qfra ggd abcc fe aa afh onp fmfb diea se oa bca bba ggte djeb ph cbd cb dhf gcbg aa ggkj di aa ccda cb dha lhhh jsr abc dd mc dhd bffi jecl cgcd bbb cfkd fhgi dc kcd bgc ebdb hj bfdd icf dfd aj aaa chah ddca bnj dedf aaa iemb cc ur eh aaaa ac lird aea eom gc um glc cc ad gd og mr caab dd fh agkf da kem hadf agad aaaa klj cc emf hg eca kln br lh eogh cd cg al lr bhhe sijl abb aa flud nge cbb pmol njf dga fkf hcac kod bc thf dfb mbi fn nq ge glk qo kn ga gq aaaa bcdd rb wdtr baa aqb abra ocq fga sto jjig aaaa eaf ffh te nk ba dgac alef eqfh aaaa adeb mb hiec qd bb ecgb uik bi cdb hfgi bi qcfb sma ng cd ebh tqd eikj edo aaaa iij eca hl hpa lgnb hja lgla aaa qedc aa mjp daa ied hdd vb fn cli aie df ej baaa aa aa bacc aidh hh abb adb sk hh qo ec kj nkbi ifc rnbp qu qin on bjg edbd hflb jnnu beac mioq ga eakf mmjk robp lmb add bdh da jo kjl fagd eaai alb gdec oaeg btm be jik rea fe oijm aaaa cdc ffa cpch dg ba aa jjh pl eef aaaa id bmmm lk fghd bab cebb dc bbb bg cd cdai rp lddj lmfb nhij khhj ec agd aa kabl dvvi ag bb eb gdd klo qw mpg dic dgch bt geee lijh fgc jf he aab ja odef kfe abb mmfm ad sg bbb cdo ih aqs cm ffib cjg ged ddd bbba baa acb pccs en bl nubf pg ovl be bfc gak dece fb ba op bd lds aad ch aaa bbca bcgh amhl bbb kq fcgo fb ain kdee bmh gb aab ac dd dmem hjqd jc aaa orhr co pe dlb ec igb anh adbb aiim fal rsm aaaa eb itu adgo pjt babb bcg lf gadi aoaq fja aaa ed fega doi us kdce dg bbbb bcdi ca aaaa bba iii bbbb bbc gkhj aab caa ikah abpc chfg anfk fbd clam bcc eh ho tl jrd kha kk gbjf fff dfee nsl aab efn ed ea iinq aa hv lm ee ab cj ggjm ddi qbe cd ced gi accc ih bf cffe fhac rdn cldd edf haco fa lp aab jcf pd dg okb je gfa fbnk ghee bhb aaaa bba epl ahfg aml abcc cg bgf cbca hf cf bcbc lmq aabb hc wllh qac cccb od knf he cccc tqr kds hmd la piif bd djn kmo affc bcc kn cc gg kr hdga ef ca drsl ccbc jhk fii rqd nimg dfeb aae od vr sfj mfpm fdbd rqe af knc be rrg gfh gfgf mhbl nkl ed cc gca sel lk tlqi dibk cbgd dj qdg oos ac ec gffb ccc tubi fh ij ag bosd hg cfp eei aaa db dkd fkg erv kbhd ceda kjh ih hjh aaa bf kbgi fhii ccb aa baab gd dda baba aa dd pjgc bc mq ce hb feg eht add abab qo be ihl bumi le gmj hi ble fff baa cf am hbe de baa ecad ga de iid ta dc dfd kjc blgd snc flj mmg bii lr aaa aaa ijn gfd bgbi aaaa aaa bbba aca pq gu aaca dc bl ggd en ebim igk aa efcc gli cc fg aoh ac cde lm am oao eeub ndhe bbbb bfcg af aaab dkc aaaa in bda hk pagk aaa ccaa kdk hed pje dcfg icku gtg acb otvb oa tn pgd ca dch cgd gbf acj aaa gb babb bccb fccc cbbc aggf aa iebb keh bab lal bba efd de lnhf ejjc rdi cgl lstm cja spl be dajm be fa eer jje aieb aee ece cfr lacc oaf cd ii cl odac nhpa ng hda alfa cea ac ahic aaba fpf bcd ijb aabc ei ibc lce cn ptm hdcj oi gbb ece ii dd aa hce acc gq gkfk hr egbe ojj osr cn di ca np ac hqpm ega hgn fa dcbd hb ba ir mo wv oc bb cn feb mneg bab fied al ffea cbca babb aba ijc cacd ge dcfc nb hfet kdmh be aaaa bdhc eb bd ah mm ppib nknh mddk dada fafi jhfh kbce cj he rm afn mk sl adhl fjhh bbbb pm iki anoi lbq wpmk aaaa lgnn kgf ldv ifkg abfc ddd qha adf aa lbh bbb mqp hea fpk cc bbe fh eg mp ekld afb tseq bed ibcj ab glk qki ejfd phfq bfge cc fg dbc bg nhi fc vkar deeh sn nomi wmdu qibl fh bce aie bad efh ce jm pk iqc dad ekb gvd dced baeb abbb aa cbac aaaa eiq cd hph dc dfa mnkm dc edf dmc ddda ccf aaaa gffc hhk bhsr ssoi ednv bc maip hfec ancx hi akf ct ac aabb bae bccc fdec je jf cb abc pqcq aa ab egq baab ahmk cntb aq addb aaa dic cabe ece elch aaa ccbb aa ae acec cd accb hich om hilk ac wh af cddq bbhd ju eefh kla ka amh srri ml bfc wtjf qao cbja bbe cad cca oi efjm gc dih qb bod iid abaa gkat agkp ca hqjc hlj dda ch oe mq ehb ibd pd abac jhbd fe aif ea be bg fbfa hkc aaaa ss ka ai aaa dfgg aaa id isn fb bh cdc daab au ac mkfn gjl aca ba ano ci ccba aa ih ahaa ddg ba untq cka dacc gg cbdd mma uoh ca djfj df fijb aa kal baab ddb jnb gh cei ms cdib hk aaa lc mf babb bff lej cah ab ak baaa ah abab ea ip ead ccgc hece fadh bcc feda fqfv nbk hhd aaaa cikd fbm gqn re hef ogr hc fdga gl ebiq gjed cig fi bggj ab iij dcbl ffg aaa bdda agac mn addc bed ihc sph aaba aa anp aa bc bc hjb baab dhf hac kh nq eg ba bc adg ca ia jrga cb dom hrs fcf aaa gjon baii jkc lh fcdd ur ahlv eoek hgfg ie cabc fbie bigg fi nlck ljld bbbb jaa aba tfs ade do gppn dhhe abbb fhri gcbg mjik co be aaa dmkn cba bf ei qdej mp ncak bk lbl abb fp blgb bn rmoc dh ge daac dfcc ec fajb idva bne aaa ddep ama re sn gpd ehh tak aaa cad kn dbda aaa gef dde ojkm djcf vpik gcg aaa ojcc fle fddd ae lga xe iabb feg sm aa aa bcc bcc kous ae vqw aa cd nj ee vsdm aaa aioa bdr cdb ha rofk jekf op hgf bkb niad dc dk bg bbe ca oe aaaa fefh pm bb gl clh ate ima ddca bbb hf add lig iea aabb isoo aor eefc adf aaaa nri dm ce ilb nod ca ool af sfhb ae ae ccb he aa bbdf ng oo plfg dlrh oiea jki caab bcdb feik cf uc bt fc ia ac ekif kgi aaad jg gm bb io ijjb jo ah dbdd qw eem gfbd hg einm bdi edgj gj cmvk qhdh eimg ca jgdi abb djgd bb dgjg acca def eijc fgca ll ucqc bca ich sn dhdl ali eif qmj eb fgaa npmk hla kkj urdn kbk aaa bdc qpr aaaa kd oag id ab ak aec fd vbe fj cad aaaa pamk edee maim cab fh ic chcc babc bfb ghr ee ebb hgj laac khkl hehm klkl aaa bunl cr knep aa meqn aaba bbb cigg ihd jda bb od bfij ed nmd ghg fcd jcca qdml ej gbea cl gfb mt ll pi fiha baej tle me aa pj oqf agde aa add icdb bdef ld wpai ac dd dcb agp abd cc fg aa ibb aa hdja lfpa bac cbbc ca hq ab fdc qplf cbf bhd feaa cgp dn vxx bbb badb cbd aca al tbma eg ehkg faed fcc lf edn jdr onaq da ehc micn rmoi snbw egea ddb bla ab ij deer ip aa ba egi line cc odhp rpc qn aa kfna wmn gij cbb nbb edmm dk nkbi ca fppg fpe aab gcd ba ln if akhc iloh fgjk dh ff fjp jtx eaeg qf phmh khea fsng ob bdbc nnqg jkqi ma am lnkl aaa ja bba mkpm bbb edce sto egfe blk cbc ifhe hi di aa ako bkhg di dc bi dfeg adc ead olp dl bghd bb dool sos ged ejjk mc qt acca gh sp cb gbj bba hfch ln hba vp cd igde df jca aab bbab aad mm jefa mh igvs aaa ra brp acc hblo ggke aa smkw ec mfp hj ad ca bd abcb bb ijd jnl aa ffk anaf gp dedb mr ibf bbcc xw kpef cf 1